Herceg Novi, grad za uživanje

Herceg Novi, grad cveća, sunca, glumaca, slikara i pesnika, smešten je na terasama obronaka Orjenske planine čije su zelenilo i lepotu umetnici ovekovečili rečima, kičicom, fotografijom, ali niko tako verno da se ne mora doći i videti. Kad se vidi, shvati se da je to lepše od onog što čovek može reći ili napisati o ovom gradu. Ovde se nalazi oko 250 biljaka poreklom sa svih kontinenata koje su decenijama donosili pečalbari, neraskidivo vezani za rodni kraj, tako da je sam grad i njegova okolina jedna svojevrsna botanička bašta.



Sa njegovih tvrđava i skalina vidi se sav Bokokotorski zaliv, a domaćini su spremni za sve turističke želje, pa i ako doplatite da uveče čuvaju vaše dete dok spava da biste mogli da udahnete još više noćnog života. Od kampovanja, preko razrađenog zdravstvenog turizma, do hotela za duboke džepove i verskog turizma koji je u povoju - Herceg Novi i Igalo ove sezone spuštaju cene i do 20 odsto da bi privukli turiste pritisnute globalnim ekonomskim potresom.

Može se doći avionom, tivatski aerodrom udaljen je svega 22 kilometra, autobusom, automobilom. Hoteli i privatan smeštaj uveliko se glancaju pred očekivani dolazak gostiju, mahom iz Srbije, jer je ovo tradicionalno njihova destinacija. Strani kapital i krediti koje uzima domaće stanovništvo sve više dižu nivo turističke usluge, a ove godine i crnogorska vlada nadgleda turističku privredu, od koje ova država pretežno živi.

Ima i starijih gradova na ovoj obali, možda lepših i bogatijih, ali Herceg Novi ima izazovan i nesvakidašnji koktel klime, prirodnih bogatstava i retkog rastinja, izuzetnih kulturno-istorijskih spomenika i zdravstvenog turizma da nema čoveka koji za sebe ne može ovde naći prostor za odmor i uživanje.
Mikroklima je specifična zbog južne ekspozicije, blizine mora, krečnjačke podloge i planinskog zaleđa koje sprečava prodor hladnih vazdušnih masa. Godišnje u proseku ima oko 200 sunčanih dana, u julu i avgustu prosečno 10,7 sunčanih sati dnevno. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 16,20 stepeni Celzijusa, poput Napulja i Lisabona, a temperaturna kolebanja su mala - dnevno tek oko četiri stepena.

Srednja temperatura vazduha od maja do septembra je preko 25 stepeni Celzijusa, a temperatura vode leti 22-26 stepeni Celzijusa. Maksimalna dubina vode u zalivu je 61 metar, a prosečna dubina 27 metra. Ovaj deo morske obale Crne Gore ima i poluostrvo. Dve trećine poluostrva Luštice pripada Herceg Novom, ostatak Tivtu. Tu su atraktivna izletišta i plaže Žanjice, Mirište, Arza i Dobreč.

Turistička atrakcija u samom gradu je Stari grad, kao jedinstvena arhitektonska celina, zidan stepenasto sa dva velika trga i ispresecan uskim ulicama i stepenicama. Kuće su od kamene fasade. U atrakcije spada i Kanli kula, izvor Nemile, Kotobilj kod Kamenova, opevan i u Njegoševom „Gorskom vijencu”, kuća Ive Andrića na Toploj - koja je sada pretvorena u restoran Kluba književnika, mesto na kome je živeo vladika Nikolaj Velimirović (u Meljinama), park Savinske dubrave, manastir Savina i mnogo toga još.

Ako se zna da je obližnji Bokokotorski zaliv jedan od članova asocijacije 27 najlepših fjordova sveta, barabar sa Rio de Žaneirom, San Franciskom, Ajačijem na Korzici ili Venecijom, onda je jasno da se ima i gde doći i šta videti, još više - u sećanju poneti kao trajno bogatstvo sa samo jednog letovanja. Naravno, da se ima zašto i vratiti.

Herceg Novi u brojkama

Herceg Novi je opština površine 235 kvadratnih kilometara, ima oko 39.000 stanovnika, dok u samom gradu živi oko 16.000. Hercegnovska rivijera ima oko 15 kilometara i obuhvata Meljine (tri kilometra istočno od grada), Zeleniku (4,5 kilometara od grada), Kumbor (šest km od grada), Đenovića (osam kilometara do grada), Baošiće (12 km od grada), Bijelu i Bjelske Kruševice (13 km od grada), Kamenare (15 km od grada), koje je naziv dobilo po majstorima koji obrađuju kamen.