Djordje Balasevic

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam?

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Dođoška

Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja...
Nisam puno mario za te Dođoše...
Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja...
Spori dani davno prođoće...
Pretio je da će on na put da mi stane...
I da mu se sestre okanem...

A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli...
Dobro sam se nagled'o njenih koraka...
Druge su mi devojke pobegle iz misli...
Prhnule... Ko jato čvoraka...
Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa...
I odvažnog Bilbo Baginsa...

Na svim mojim crkvama satovi su stali...
Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali...
Da nju kako treba opišem...
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše...
Al'... Ni nalik na druge Dođoše...

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža...
Pa da na kraj sveta iznikne...

Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška...
Nijedna ko moja Dođoška...
Ta, idi...
Kao moja lepa Dođoška...

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Gorka pesma

Gorko zivim, gorko disem
Gorak mi je cas do casa
A neke slatke pesme pisem...
Znam... Za bolje nemam glasa...

Ja samo sebe za sve krivim
Jer ja sam birao taj put
Al' da pevam to sto zivim:
O, ja bih pevao cisti bluz...

Znam da mozda bicu smesan
Za strucnjake silne nase
Sta se ovaj u bluz mesa?
Ma, nek' se drzi svoje snase...

Zbivace se cudne stvari
Bunice se javno mnjenje
Javice se nadrikriticari
samo drvlje i kamenje...

Ja samo sebe za sve krivim
Jer ja sam birao taj put
Al' da pevam to sto zivim:
O, ja bih pevao cisti bluz...

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni nezna da je prohujala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Julia

Tamburu mi prod'o Cigan
Slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
Nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal' je moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio...

Darov'o mi knjigu rabin
Ubojitu k'o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem,
Ja zaustim a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
Muti čašu... Pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad...
Veći deo čini Nomad
A taj čudak nešto bunca...
Njemu nikad dosta sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
Sin doktorov unuk popov
Odveo je u Zemlju Bez Snegova
U snove mi bosa bane...
Pripretim joj da zastane
Dal' je u snu moja ili njegova?
I tako... Krckam dane k'o orase
Sta zagorči ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito
Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

vecadok · Prijatelj foruma

Branislava

U prvi suton jesen je napala na kej
park se šepurio u žutom
k'o stari ušminkani gej
na uglu Glavne i Dunavske
u moj je prostor kročila
titrava, poput sveće slavske
senka sa njenim očima
A bila je cvetak...
no, to je jučerašnja vest
svi smo mi gospodari sveta
tu negde s dvadeset i šest
naš grad je bio njen lični atelje
veliki film se snimao
bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao
Za druge je smišljala slatke kolekcije
više ukrase
u bojama nežnim i toplim
za sebe žaketiće od nekih grubih štofova
nisu vredele lekcije
navukla se na pilule i Dženis Džoplin
i prve paketiće od onih propalih grofova
A priču je moju slušala skeptično
za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično
male banalne strasti
ljubav, ljubomora, čežnja i bol
i tom slično
užas...
patetično
U prvi suton odjednom je zahladilo
davno sam naučuo da je "na žutom"
šta da kažem...nije me iznenadilo
do gala revije smo, eto, napokon stigli
dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila
na koncu priča vodi igli
e, lutko...super si model sašila
Ja sam pred život istupio naježen
i razdrljen
k'o pred streljački vod u zoru
i strah me....
nepromenjen
dok metak putuje
al' sa sudbom se natežem
onako zagrljen
k'o dve pijane lude na šoru
znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...
Pričaj mi malo o patetici
tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici
pričaj mi malo o tome...
ili nemoj?

vecadok · Prijatelj foruma

Kao talas

Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš
zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđeš
u školjki tvoga pupka leto zimuje
tu čuvaš mrve sunca za nas
sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
dok kao talas nadireš
I ništa više nije važno
lice sveta, zlobno i lažno, se raspline za čas
i niko više nije bitan
svi su pesak, prezren i sitan,
pesak ispod nas
srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje je sapi zvezda pala
'zalud te privijam uz sebe, k'o uz krst
ti, kao talas, izmičeš
ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš
ostavljaš varljiv zalog pene
u srcu ove napukle stene koju razbijaš
I ništa više nije važno...

vecadok · Prijatelj foruma

Legenda o Gedi Gluperdi

Ovo je priča koju vrlo nerado pricam
to je priša o antihristu jednom i raspikući
Gedi, takozvanom
što je silnu zemlju nasledio od pokojnog teče
i sve spisk'o
bilo je tih slučajova već i ranije
da je neko zemlju potrošio i razbuc'o
al' da je neko našu zemlju razbuc'o
to još nismo doživljavali
e, tu smo se mi iz familije malko zamislili
i metili prst na celo
mada je bilo i predloga
da i Gedi prislonimo štagod na celo
al' to nije prošlo
mislim, još me nije prošlo
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Jednom tako Geda iš'o na vašar
za opkladu jah'o junca
otkad' je s' tog junca tresn'o
malko usta krivi desno, breca se i bunca
A jednom, opet, Geda iš'o u teatar
i gled'o komad s' onim vitezom i zmajom
još mu tad' na pamet palo da se
čim odraste malo, oženi aždajom
i svi mu kaz'li
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Jednom Geda, onda, iš'o na igranku
al' ga bubnjar merk'o mrsko i drsko
šta me g'edaš, ti sa kosom
e, o'ma' mu je Geda nosom
svu onu pesnicu razm'sk'o, u paramparčad
Jednom Geda jedva iš'o u crkvu
al' i tu se bruk'o grdno
j'o, sramote i belaja, ister'o ga otac Paja
jer je naglas podrigiv'o
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
E, vi'š
ovakav solo ne bi Geda odsvir'o ni mrtav
Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja
Geda je, kako bih ga fizički opis'o
jako ima oštar pogled
mož' seći lubenice njim
al' drugo mu tupo, svu je zemlju slup'o
Jednom zgodom Geda iš'o da pravi mostić
pa pričkin'o palac daskom
sis'o ga, da smanji otok
i smišlj'o je da bolje potok
zatrpamo časkom
Jednom tako Geda nije nigdi iš'o, za promenu
što je, nažalost, značilo
da smišlja neku još goru bedu
uvali se na otoman
reklo bi se: "Al' je skroman"
al' mi znamo Gedu
i svi mu kažu
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo, bekrijo
Jednom davno Geda iš'o u bijoskop
tužni ruski ratni film ga dirn'o svojski
sav uplakan reče ženi
"E, to vidiš da je meni, ratova i vojski!"
A jednom tako ni jednom nije otiš'o na sud
a minuse mu pišu kredom
jao, kad' se zaparniči, tu sve ima da varniči
teško nama s' Gedom
I svi će mu kasti u glas
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Slušaj ovo, 'leba ti
e, to Geda ne bi odsvir'o
sve da sada kupi klavir s' četir' noge, BiiiiP te
Ovo je treća glava o Gedi i bilo bi još glava
Geda je k'o meksikanska serija
sa happy end-om
jer, kako god se završi bice happy end
za nas il' za Gedu
Jednom tako Geda iš'o na živce
jedio komšiluk redom
i sad', ko je lud najposle
da li Geda il' mi što se natežemo s' Gedom
stalno, brašo, Geda iš'o u krajnost
osta zemlje tol'ko samo
da mi lepo našeg Gedu
kada pođe sve po redu
sretno zakopamo
na šta će popa kasti:
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
navuče me pesma
sram te bio, Gedo, bekrijo
bravo, gospo'n popo
Gedo, gluperdo
frenetično
svu si zemlju proćerd'o
everybody
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
za njim
Gedo, gluperdo
drž'te Gedu
svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
šorom, sredom, svi za Gedom
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
spuškom i torpedom, svi za Gedom
Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd'o
sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo....

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Ljerka

Korzo je imao svoj red
Neki svoj uhodani sled
Dobro se znalo ko probija led
Melanija Matić, tačna k'o satić
Korakom rimske božice
Prošeta duge nožice
Pa druga zvezda serije
Iz pravca kafeterije
Na opštu radost društva s periferije
Veronika Bačić, meden kolačić
U tesnoj suknjici od zmijske kožice

Al' kad se spusti moja dragana
K'o ruska balerina lagana,
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže
Sve se venere pomere za jedno mesto naniže
Bela haljina u višnjama
O, najlepša je, bez razmišljanja...
Crven kaiš a strukić stišnjen
Vau, te su višnje bile svevišnje

Kod apoteke, obično, beše klaustrofobično
Jer to je mesto s kog se vidi odlično
Mia Radenković... Uobraženković
Kada u stilu ludice prošeta besne dudice
I najzad, s letnjim pegama... Od mnogih tajno čekana
U pratnji brata, nabildanog zvekana
Lela Balonski... Dug repić konjski
I one skandalozne bež bermudice

Al' kad se spusti moja dragana
K'o ruska balerina lagana,
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže
Bela haljina u višnjama
O, najlepša je bez razmišljanja...
Crven kaiš a strukić stišnjen
Bože, te su višnje bile svevišnje

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Ljudmila

Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj šlepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađar
Polu Rumun, polu Mađar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim kćer

Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suše
Da što duže ne da im otploviti

Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše...
Ima l' ista lakše neg' obećati?

Noć kad je Tisa nadošla...
Na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

Miss Nikakve Sanse · Odomaćeni član

Mrtvi

Od loših vesti i reklama prognan
Utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska
Svi oni gegovi i lica ista
Slikovnica što se lista
Setno, k'o na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas
Gde su sad' Laurel i Hardi
I ovaj ljuti zrika, i njegov beli psić
O, svi su mrtvi, odnešeni
Bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su rešeni
Al' divna ludost, k'o oreol, još rominja oko njih
Bila je berba, osta' fotka od nje
Leto neznano gospodnje
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s' kačketom, čuvenim, od tvida
Putunju sa leđa skida
Deda pred vranca spušta otkose sena
U smeđoj senci bresaka
Samo po bluzi poznam majku
I k'o da čujem mobu i kikote niz drum
Al' svi su mrtvi i blaženi
Bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
A trag poštenja i dobrote
K'o oreol još rominja oko njih
U godišnjaku škole
Važna lica šmekera i bubalica
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto
Sanjari, genijalci, šampioni
Žrtvovani k'o pioni
Pale su zastave u četrdes' petoj
Kadgod ih sretnem, žale se
Šapuću k'o zaverenici
Al' pijan dah je vetar što zmaja ne diže
Ma, već su mrtvi, a hodaju
Ja nisam rođen da čekam smak, ne
Moj život nije na prodaju
A kada pleteš svoj oreol
Za to i nema boljeg mesta nego mrak