Macke

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Kupanje macke

Svatko tko se sprema kupati mačku, nek se pripremi za dugačko popodne

Svatko tko se sprema kupati mačku, nek se pripremi za dugačko popodne. Većina mačaka mrzi kupanje i vrlo vjerojatno će vam to prilično jasno dati do znanja. Zato na vrijeme dobro razmislite o svemu. Pripremite sve što bi vam moglo zatrebati i dobro se naoružajte strpljenjem, dobrom voljom i smijehom, usprkos mačkinom bijesu.

Prije nego počnete kupati mačku, prikupite par stvarčica. Trebat će vam minimalno dva dobro upijajuća ručnika, šampon za mačke i spužva. Ako nemate tuš, uzmite veliku šalicu ili lončić kojim ćete ispirati šampon s mačke. Bilo bi dobro da imate neklizajuću podlogu za kadu kako bi se vaša mačka osjećala sigurnije.

Ako odlučite okupati mačku u kadi, bit će vam je teže držati ukoliko se preplaši. Pa ipak, lakše ćete je uloviti i zadržati ako vam pobjegne u kupaonici nego u kuhinji.

Na dno kade ili umivaonika stavite neklizajuću podlogu. Ulijte nekoliko centimetara tople vode i nježno stavite mačku u kadu. Pričajte s macom i ohrabrite je. Vjerojatno će se nakon nekoliko sekudni umiriti. Jednom kad je maca smirena, namočite je. Ako se previše boji mlaza vode iz tuša, polijevajte je vodom koristeći šalicu ili lončić. Nemojte joj močiti glavu! Lice ćete joj očistiti kasnije.

Kad ste dovoljno namočili mačku, stavite malo šampona u ruku i šamponirajte je, masirajući joj krzno, a istodobno joj pričajte kako bi je umirili. Ispiranje šampona će vam vjerojatno biti najteži dio kupanja. Iako će se vaša mačka buniti vrlo je važno da dobro isperete šampon, jer bi joj ostataci šampona mogli nadražiti kožu.

Jednom kad je mačka čista, navlažite spužvu i njom nježno obrišite mačkino lice. Osobitu pažnju obratite na područje ispod očiju.

Faza sušenja je najlakša. Zamotajte mačku u ručnik i osušite je. Zamijenite ručnik kad prvi bude mokar. Osušite mačku čim više možete. Ako imate dugodlaku mačku, neki preporučaju sušilo za kosu, ali većina se mačaka boji zvuka. Procijenite da li to vašoj mački previše smeta. Ako koristite sušilo, pripazite da ne koristite prevruć zrak koji bi joj mogao opeći kožu. Nakon što završite, recite maci da lijepo miriše i da izgleda prekrasno sad kad je čista.

Udomljavanje macke

Mačke su tako slatke životinje. Lako se ponijeti osjećajima i nabaviti jednu bez razmišljanja. Ali to ne bi smjelo biti tako.

Donijeti odluku o kupovini ili udomljavanju mačke nije jednostavno. Nosi sa sobom veliku odgovornost. Morati ćete se brinuti o svojoj mački do njene smrti, a to može biti 15 do 20 godina. K tome, morate biti spremni da ćete provoditi dosta vremena svaki dan hraneći, njegujući i igrajući se sa macom.

Prije nabavljanja mačke razmislite o slijedećem:

· prije nego donesete mačku u kuću, provjerite da li je netko od ukućana alergičan na mačke. Bilo bi prilično okrutno da se morate riješiti novog ljubimca.

· mačke su socijalne životinje i potrebna im je redovita pažnja i njega. Ne smijete ih ostavljati same duže vrijeme, niti se grubo odnositi prema njima jer će postati agresivne i nervozne.

· briga za mačku bi vam mogla biti financijski teret. Morate se pobrinuti da imate dovoljno novca da možete mački kupovati hranu, lijekove, igračke i slično.

· razmislite želite li nabaviti mladu mačkicu ili odraslu mačku. Prednost mlade mačkice osim što je slatka, jest da još nema formirani karakter, za razliku od odrasle mačke. S druge strane, odrasle mačke su vjerojatno već naučile obavljati nuždu u kutiju sa pijeskom, a manja je i vjerojatnost da će vam izgrebati namještaj u kući.

· djeca i mačke bi mogle biti loša kombinacija, osobito ako je dijete jako malo. Dijete bi u igri (namjerno ili nenamjerno) moglo biti grubo prema mački koja bi ga zauzvrat mogla ugristi ili ogrebsti.

· mačka zahtijeva prikladnu liječničku brigu. To znači da bi je morali voditi na godišnji pregled kod veterinara, cijepiti ili kupovati lijekove ukoliko oboli.

· nije previše bitno uzimate li mužjaka ili ženku, jer su i jedni i drugi podjednako privrženi.

· udomljavanje mačke je najhumaniji način način nabave mačke, zbog velikog broja mačaka beskućnika. Ipak imajte na umu da mačke koje uzmete iz skloništa za životinje mogu biti izložene stresu. Kad uzmete takvu mačku u kućno okruženje ona se može opustiti i pokazati svoj pravi karakter. Mačke su životinje podložne navikama – ne vole promjene. Možda će im trebati mjesec dana ili više da se prilagode na novi dom.

Ukoliko imate ovo na umu prilikom udomljavanja može vam pomoći pri odabiru prave mačke za vas. To je velika odluka koju ne smijete prepustiti slučaju.

Sta vam govori vasa macka?

Iako su društvene životinje, mačke su isto toliko sretne kad su same kao i kad su u društvu drugih mačaka ili ljudi. One nisu sklone životu u čoporu poput pasa, ali su se dobro prilagodile suživotu sa ljudima, prvenstveno zbog stalnog izvora hrane. Kako bi bolje razumjeli ponašanje svoje mačke, pažljivo je slušajte i promatrajte. Tako možete saznati više o njenom raspoloženju, potrebama, a možda čak otkrijete i način komuniciranja sa njom.

Mačke su prirodni lovci i već mladi mačići imaju izražen nagon za lovom. Iako domaće mačke ne trebaju loviti kako bi se prehranile, imaju prejaki instinkt. Vrlo im je bitan teritorij i stalno nadziru ono što smatraju svojim. Njihov teritorij označava slobodu i izvor hrane. Teritorij označavaju mirisom na razne načine: trljanjem o klupu, grebanjem stabla ili špricanjem urina.

Miris

Miris je vrlo važan mačkama koje žive u zajednici. Kad vaša mačka trlja svoju glavu o vaše ruke ili noge, u stvari vam ostavlja svoj miris kako bi stvorila zajednički miris. Zajednički miris daje joj osjećaj sigurnosti doma. Mačke imaju žlijezde na rubu usta, na licu, glavi i repu koje izlučuju miris, pa se najčešće tim dijelovima tijela trlja o nas. Mačke se rado trljaju o nas jer nas tako obilježavaju kao svoje, dok mi to doživljavamo kao znak pažnje i ljubavi. Mačke također imaju mirisne žlijezde smještene između prstiju, koje se aktiviraju grebanjem. Najintenzivniji miris koji koriste za označavanje teritorija je urin. Ovu metodu osobito koriste da uklone neželjeni miris.

Rep

Mačkin rep se često ponaša kao produžetak njenjih osjećaja, ali i upozorenje na njene namjere. Općenito je pravilo, što je rep više, ona je boljeg raspoloženja. Vesela mačka će držati uspravno rep, dok će uplašena mačka povući svoj rep među noge. Visoko podignut rep tako predstavlja veseli pozdrav kad se vratite kući.

Široki zamasi repom znak su nervoze, dok je trzanje znak uzbuđenja i znatiželje. Tako će vam na primjer, mačka kojoj je dosta maženja dati signal nestrpljivim zamasima repom da joj je dosta. Ako zanemarite ovaj znak, vrlo vjerojatno je slijedeće upozorenje udarac šapom. Udaranje šapom je znak agresije, koji pokazuje da je vaša mačka iziritirana.

Vrlo uznemirena mačka brzo će micati lijevo desno cijelim repom, što ozbiljno shvatite kao prijeteći signal. To je jedna od prednosti komunikacije mačaka, da druge mačke i vas jasno vidljivim znakovima upozori kako bi izbjegli izravan sukob. S druge strane kad se radi o lovu, mačke imaju znatno suptilniji pokret repom, kojim upozorava druge mačke na svoju namjeru lova, ali to ne odaje žrtvi.

Mačji govor

Ako pašljivo slušate vokalizacije svoje mačke u toku dana, možete primjetiti da je to puno više od uobičajenog “mijau”. Uz govor tijela i označavanje teritorija sa mirisom iz žlijezda, grebanjem ili urinom, vokalizacija je bitan dio komunikacije vaše mačke. Svojim glasanjem može privući druge mačke ili ljude, ili ih držati na distanci, toplo vas pozdraviti ili vas upozoriti da će izvesti napad.

Da bi ilustrirali raspon mačjeg govora, možemo razlikovati tri šire kategorije: mrmljanje, vokalno glasanje i intenzivni zvukovi poput zavijanja. Mrmljanje su zvukovi koje ispušta sa zatvorenim ustima, a obuhvaća predenje, pozive na parenje i “mrr” koje mačke ispuštaju čekajući desert. Mačka prilikom maženja uz predenje obično i prednjim šapama radi pokrete kao da nešto gnječi – ti pokreti su joj ostali još od perioda sisanja, kad je gnječenjem poticala majku na stvaranje mlijeka. Osim izražavanja zadovoljstva, predenjem nam mačke daju do znanja da ih nešto boli.

Vokalno glasanje uključuje tipično “mijau”, a tako se glasa da otvori i zatvori usta. Za razliku od toga ispuštanje intenzivnih zvukova radi tako da drži otvorena usta vidljivo uzbuđena i nervozna. Ovi zvukovi uključuju režanje, frktanje i zavijanje, za koje se nadamo da nećemo čuti od svoje mačkice.

Uši

Kad mačka drži uši uspravljene i usmjerene prema naprijed, znači da je opuštena, zadovoljna i prijateljski raspoložena. Ali pripazite se kad spusti uši. Kad su joj uši spuštene uz glavu nalazi se u agresivnom položaju. Na taj način štiti uši od zubiju i kandži protivnika, ako izbije borba. Uši okrenute unatrag i prema dolje označavaju strah, ali i potencijalnu agresivnost, jer se uplašena mačka može osjećati ugroženo i izazvano.

Ako pažljivo pratite znakove koje vam upućuje vaša mačka, moći ćete izbjeći situacije u kojima se vaša umiljata maca pretvara u agresivnu mačku. Sve znakove će vam pokazati, vi ih samo trebate znati pročitati.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Na iznenađujuće velikom broju Internet sajtova, posvećenih pre svega mudrostima u vezi s mačkama, mogu se lako naći izreke kao "Svaki vlasnik mačke dobro zna da niko ne poseduje mačku" ili "Pas je čoveku najbolji prijatelj - mačka je mački najbolji prijatelj". Naravno, postoji nešto što se zove domaća mačka, činjenica koja ukazuje na to da su ljudi i mačke tokom hiljada godina uglavnom živeli zajedno. Međutim, ovo sve otvara veoma važno pitanje odnosa između ljudi i mačaka koji ponekad ume da bude čudan.
Naučnicima je bilo potrebno dosta vremena sa slože tu slagalicu i jednom zasvagda kažu kako, kada i gde su pripitomljene prve mačke. Njihova brojnost procenjuje se na preko petsto miliona jedinki širom sveta, ali, njihovu prošlost nije bilo lako odgonetnuti. U prvi mah može se učiniti da arheološki podaci lako mogu da odgovore na ovo pitanje, ali nedaća leži u tome što divlje i pitome mačke imaju veoma slične kosture koji, samim tim, dodatno otežavaju proučavanje. Kao i činjenica da pojam "pripitomljenost" sadrži procenu socioloških sposobnosti određene vrste domaćih životinja prema čoveku , što je u slučaju mačaka posebna priča.
Najpoznatija mačka praistorije je Smilodon. Ovi veliki, strašni članovi porodice mačaka lovili su plen širom starog sveta i što dalje od gužve, sve dok se nisu doveli do istrebljenja. Tek pri kraju kamenog doba mačke su naučile da je mnogo lakše loviti sitne štetočine u blizini ljudi.
Prvi tragovi pripitomljenih mačaka došli su sa Kipra 1983. godine, kada su naučnici našli jednu mačiju viličnu kost, staru oko 8000 godina. I pošto je bilo logično da ljudi nisu doneli mačke na to ostrvo, otkriće je navodilo na pomisao da se pripitomljavanje dogodilo baš tu, pre 8000 godina. Međutim, 2004. godine, iskopavši još starije ostatke, došli su do zapanjujućeg otkrića - jedan čovek i jedna mačka namerno su sahranjeni zajedno. To je još više ukazivalo da su stari stanovnici ostrva pripitomili divlje mačke i vreme pripitomljavanja pomerili za još 1500 godina.

Vreme miševa

Ali, kao u pravoj melodrami, već tri godine kasnije usledio je još jedan obrt. Jedno genetsko istraživanje pokazalo je da sve današnje mačke potiču od Felis sylvestris, divlje mačke koja je došla sa Blistog istoka, čije ime u prevodu znači "šumska mačka". Prema naučnicima koji su ga sproveli, ova vrsta pripitomljena je na Istoku pre oko 11.000 godina.
Dok ova brojka možda zvuči kao veoma smela procena, skoro 3000 godina pre mačke sa Kipra - ona je zapravo i veoma logična.
Naime, to je i doba kad su na Bliskom istoku počele da cvetaju prve poljoprivredne zajednice. Dok su se ljudi bavili isključivo lovom, psi su bili od mnogo veće koristi i pripitomljeni su mnogo ranije. S druge strane, mačke su mesto pod suncem osvojile tek kada su ljudi počeli da se skrašavaju na jednom mestu i, najvažnije, kada su počeli da gaje i skladište useve. A gde ima mnogo pšenice ili kukuruza na jednom mestu, ima i miševa. Tek tada divlje mačke promolile su svoje male, krznene glave u naseljena mesta, i seoska pozornica bila je postavljena za ono što su pojedini naučnici nazvali "jedan od najuspešnijih bioloških ogleda u istoriji".
Nije teško zamisliti. Bio je to početak jednog divnog prijateljstva - mačke su bile oduševljene količinom lovine u skladištima, a ljudi trebljenjem štetočina. Drugim rečima, nije došlo ni do kakve prisile ili uslovljavanja, lanci i batine nisu bili potrebni - do smrti verne svojoj tvrdoglavoj prirodi, mačke su same sebe pripitomile.

Bog ili đavo

Postoji i druga mogućnost. Ako se zaista čini da su mačke ravnodušne prema nama, kao što razni citati slikovito ilustruju, onda je to možda samo njihov odgovor na pomešana osećanja koja su ljudi iskazivali prema mačkama tokom hiljada godina zajedničkog života.
Stav drevnih Egipćana prema mačkama dobro je poznat i odlično dokumentovan u arheološkim podacima: naučnici su, između ostalog, našli groblje mačaka u Beni Hasanu sa preko 300.000 mačijih kostura. Bastet, egipatska boginja, imala je glavu mačke, a biti osuđen zbog ubistva mačke u Egiptu često je vodilo smrtnoj kazni. U nekim prilikama, čak i ako je smrt mačke bila nesrećnim slučajem.
Egipatski faraoni zapravo su prvo pripitomili geparde i od 1500 godine pre naše ere te najbrže kopnene životinje i psi služili su im za lov. Rana umetnost Egipta potvrđuje da su im mačke bile ženska božanstva. Žena s glavom lavice, Bastet ili Bast, bila je samo jedna od njih. Ali, čak i ovozemaljske mačke uživale su u svim blagodetima lagodnog života i bile obožavane. Nije postojao bolniji gubitak od smrti mačke. Svi su plakali. Cela porodica prolazila je kroz složen obred oplakivanja, udarajući se u grudi, ponavljajući molitve, brijući obrve. Tada je telo mačke omotavano i odnošeno svešteniku koji bi ispitao da nekim slučajem nije uginula neprirodnom smrću.
Nikada u istoriji jedna životinja nije imala toliki uticaj na čoveka! Cvetanje svake velike civilizacije, od faraona do Britanske imperije, donosilo je nove priče o mačkama kao savršenim uništiteljima glodara ali i uzočnicima kiša. One su uskočile u brodove i dokopale se Sredozemlja, Grčke i Italije, kažu ljubitelji mačaka. Istoričari, pak, tvrde da su ih ljubomorni Grci ukrali od Egipćana da bi pokušali da reše nedaće sa glodarima, ali ih nisu gledali kao božanstva već kao simbol slobode i svog napretka.

Lekovite za dušu

Međutim, iz nekog čudnog i nepojmljivog razloga mačke su tokom Srednjeg veka u Evropi prikazivane kao velika opasnost. Sveštenstvo ih je izjednačilo sa Crnom smrću, govoreći da mačke ubijaju malu decu tako što stave njušku na usta novorođene bebe i usisavaju joj sav vazduh. Ubeđivali su podanike da sklapaju ugovore sa vešticama i đavolima. Mnogo je mačaka tada stradalo a naučnici danas smatraju da je to i potpomoglo širenju kuge koju su prenosili pacovi. Zanimljivo je da su mačke i hrišćanstvo došli u Evropu u isto vreme i iz gotovo istog dela sveta. I tako, umesto da budu prihvaćene, one su progonjene sve do 16. veka, zajedno sa većinom slobodoumnih ljudi.
Danas su mačke prave zvezde, junaci filmova, stripova i televizijskih emisija koje ostvaruju milionske zarade. Pa opet, delići prastarih predrasuda uspevaju da opstanu uprkos prosvećenosti. Crne mačke za mnoge i danas donose nesreću, a bele sreću. Ljudi i dalje veruju da one mogu da izleće dušu ili da umeju da osete da nas bole leđa i baš se na njih popnu.

Izvor: Darko Stojanović - Politikin zabavnik 3037/2010

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Volim macke,ali nazalost puno njih mi je uginulo.zgazila kola,neko ih otrovo,dobila neku bolest..itd..pre smo imali macke,i onda se desi tako nesto..Taman se vezemo,one nastradaju..rekla sam nikad vise,al opet imamo 2..Imam 1 pitanje..imam 1 zensku macku,ali ne voli da se mazi i umiljava,a pre je volela..ne znam sto..dodje samo kad hoce da jede,da se kao umiljava i onda ode?Sto(mama i sestra joj nisu takve,naprotiv,maze velike..)ako neko zna,nek odgovori..Hvala..stavicu jos neku sliku,kad neko nesto napise,jer imam prelepih macki..

gkukolj · **-tončica-palončica-**

maladjurdjevic · Početnik Domaćeg.de

Narode, dobila sam rusku plavu macu, sada staru 2 meseca, pa imam nekoliko pitanja posto se prvi put susrecem sa ovom rasom!

Hranim je Whiskas hranom, jer vidim da joj se svidja. Da li je ta vrsta hrane ok?
Posto je maca zenskog pola, zanima me kada je najbolje sterilisati je i gde to mogu uciniti?
Malo je cudnog karaktera, nije bas cesto raspolozena za mazenje...voli da gricka...

Inace je preslatka, obozavam da je gledam dok se igra, svi u kuci su je zavoleli...dusa mala...

I, jos nesto... Sestra ima pekinezera, kog cu uskoro morati da cuvam desetak dana. Maca nije nesto odusevljena njime, ponekad probaju da se zaigraju, ali ubrzo nastaje haos, jurnjava... Pekinezer je u pocetku bio odusevljen njom, donosio joj svoje igracke, kosku... Ali maca je tada bila previse uplasena... Sad se valjda i on malo smorio i odustao od "dobrodoslice". Ima li ko kakvog iskustva, sta da radim, kako da ih "socijalizujem" ?

gkukolj · **-tončica-palončica-**

"Socijalizovati" mačku? Nađe poprilično težak izraz za takvu vrstu životinja. To ćeš morati prepustiti njima, mada bi najbolje ipak bilo da ih, ako imaš uslova, držiš odvojene. Na mačku se nikada ne povisuje ton i ne pokušavaj to činiti, one ne vole glasne tonove, dernjavu i nametanje bilo kakvog autoriteta. One biraju koga će voljeti po nekom svom unutrašnjem instinktu, a to, vjeruj, ne zavisi uvijek od onoga koji je hrani, uprkos mišljenjima većine. Viskas kojom je hraniš je dobra hrana, ali nikako ne isključuj i ostale namirnice: naime, mačke vole i sirovo meso, naravno, ne u enormnim količinama, ali svakako im je to uživanje, jer i miša jedu u sirovom stanju a ne pečena ili kuhana, zar ne?
Što se tiče sterilizacije, najbolje je da se u vezi toga konsultuješ sa veterinarom, oni će svakako znati kada joj je vrijeme i učiniti najbolje za nju.
Upamti samo da mačke ne vole da se bilo ko na nju istresa ili dere i u stanju su vrlo lako prepoznati nervozu čak i u glasu a o tijelu da i ne govorim. Dugo sam živjela sa njima i vjeruj, svaka je na svoj način drugačija, ali to ni jedna ne voli.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Kakvo nas vrijeme očekuje?

Ljubitelji mačaka često pretjeruju u hvalisanju i svojim kućnim ljubimcima pripisuju svakakve, pa i nemoguće osobine. Tako ih od davnina prati glas i da su najbolji četveronožni meteorolozi.
Priča se da su mačke uvijek bile dobrodošle na brodovima, ali ih mormari nisu držali da bi samo lovile miševe i pacove, već i da bi im ukazale na nevrijeme i nadolazeću oluju. Neki su čak vjerovali da mačke imaju moć da upravljaju vremenom i da svojim repom mogu da pokrenu oluju.
Ipak, ako se izuzmu ova pretjerivanja, po nekim nagovještajima u ponašanju mačaka, zaista se može predvidjeti vrijeme. Naime, kada se mačke često ližu to znači da će biti lijepo i suvo vrijeme. One, u stvari, ližući se vlaže svoje krzno. Kada je suvo vrijeme, u krznu mačke nakupe se sitna električna pražnjenja koja mogu da dovedu do udara stoičkog elektriciteta, pa one, vlažeći svoje krzno, pokušavaju to da spriječe.
Naravno, iako to lijepe lukavice rade nagonski, iz samoodržanja, nepogriješive su i u njihovu "prognozu" možemo da se pouzdamo.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Mačke – kućne zavodnice

Mačka je čarobna životinja: inteligentna, senzibilna, zanimljiva, umiljata, a zauzvrtat ne traži mnogo. Ne treba je izvoditi u šetnju, veoma je čista, dobro joj je u kući, a možete je ostaviti samu i dva-tri dana

Mačke je oduvijek obavijala određena tajnovitost, ponajviše zbog njenih razvijenih osjetila. Sluh joj je izuzetno osjetljiv – može čuti miša na daljini od 20 metara. I vid joj je dobar, mnogo bolji od ljuskog – s udaljenosti od 40 metara može uočiti i najmanje pokrete, a može i, za razliku od ostalih životinja, razlikovati boje. Zjenice joj se mogu raširiti preko cijele šarenice kako bi uhvatile i najslabije izvore svjetlosti. Zbog izuzetnih refleksa koji joj omogućuju da se potpuno ukruti u „letu“ od tri metra i da padne bez posljedica, čak i s velikih visina, kaže se da mačke imaju devet života. Zahvaljujući posebnoj osjetljivosti na magnetne sile u zemlji, može pronaći cestu ili kuću sa čak 100 kilometara razdaljine. Ima urođenu sposobnost predviđanja potresa, vulkanskih erupcija i proloma oblaka – mačke unaprijed percipiraju događaj i tada su neobično uzbuđene.

Kako ih odgajati?

Da biste mogli komunicirati s tom „tajanstvenom“ životinjom, morate joj najprije dati ime. Ono mora biti kratko (par slogova), blago, ali odriješito poput zapovjedi – primjerice .Mimi ili Kiki. Otkriveno je da mačke i na velike razdaljine mogu čuti neke slogove koji u sebi imaju da slova „i“. Izgovarajte joj ime dok joj dajete hranu, tako ćete ga moći koristiti kao poziv. Privikavajte mačke na teške situacije. Primjerice, ako očekujete dijete ili planirate nabaviti još jednu životinju, od početka navikavajte mačku na društvo djece ili drugih životinja. Ako ste često odsutni iz kuće, naučite je da bude sama ili u društvu drugih ili pak je, već kao malenu, navikavajte na putovanja u kavezu. Kako biste izbjegli neugodnosti poput grebanja ili mokrenja po kući, poslužite se takozvanim „kažnjavanjem na daljinu“: svaki put kad to životinja ponovi, poprskajte je po tijelu s malo vode, ali tako da vas ne vidi.

Udobni kutak

Mačići ili odrasle mačke, rasne ili one obične, moraju u stanu imati svoj kut, odvojen i miran, „namješten“ toplim i udobnim ležajem ili košarom s jastučićem ili pokrivačem. tu bi morale biti i dvije posude, za hranu i vodu. Higijensku kutiju možete smjestiti u kupaonicu ili, još bolje, na otvoreno, na balkonu na primjer, ali u svakom slučaju to mora biti stalno mjesto. Mački treba i nekoliko igračaka, poput loptica, gumenih miševa...

Higijena na prvom mjestu

Vašoj mački, naročito ako je dugodlaka, redovito timarite krzno da odstranite otpale dlake i očistite kožu. Dugodlake mačke moraju se „četkati“ češće od kratkodlakih. Prvo upotrijebite češalj rijetkih zubaca da raščešljate duge, zapetljane dlake, a zatim češalj gusti zubaca. Četkajte oštrom četkom slijedeći smjer rasta dlake. Dlake po mačkinu licu iščektajte četkicom za zube. Za timarenje kratkodlake mačke upotrijebite češalj gustih zuba i gumenu četku.

Hrana – kakva i koliko?

Mački treba najviše 200 grama hrane na dan, od čega najmanje pola mora biti meso i ribe, podijeljeno u dva redovna obroka.
Meso: mački se mogu davati sve vrste mesa, ono je bogato vitaminima i fosforom, ali siromašno kalcijem. Meso uvijek treba biti dobro kuhano, ili ispečeno (ako jojo dajete ostatke s roštilja) jer postoji opasnost od salmoneloze.
Riba: ima jednaku hranjivu vrijednost kao i meso, a treba je davati kuhanu – i kosti temeljito izvaditi.
Iznutrice: ne smije ih se davati prekomjereno, nikako više od jednom tjedno.
Žitarice: u prehrani mačaka koriste se jedino riža, zob u obliku pahuljica i žito u obliku rezanaca. Moraju se dobro skuhati i pomiješati s mesom.
Povrće: koristi se kako bi se potaknuo probavni proces. Krumpir treba izbjegavati. Koristite mrkvu i zeleno povrće, i to dobro skuhano.
Mlijeko: mačke ga često vole, ali ga loše probavljaju – izaziva proljev. Do dva mjeseca starosti uputno je mački davati razvodnjeno mlijeko, kako ne bi imala crijevnih smetnji.
Voda: i voda je sastojak obroka. Dajte je mački koliko želi, i redovito je mjenjajte.
Dnevni meni: mješavine 2/3 mesa ili ribe i 1/3 žitarica. Hrana ne smije biti presoljena, kako začinjena ili dimljena. Za vrijeme gravidnosti koja traje šezdesetdva do šezdesetosam dana, mački treba pojačati ishranu mesom, ribom, žutanjkom i vitaminima.

Idealan omjer

Neke su mačke lude za gotovim obrocima – bilo da se radi o konzervama ili dehidriranim kroketima. Druge ih tvrdokorno odbijaju jesti, na žalost njihovih vlasnika kojima bi takva hrana pojednostavnila život. Naime, to su pomno sastavljeni uravnoteženi obroci s optimalnim omjerom ugljikohidrata, masti, vitamina i mineralnih soli. Možete ih koristiti kao dnevni obrok, kako dodatak drugoj hrani ili kao dijetnu hranu. Na primjer, one omogućuju da se povrće daje suviše debeloj mački, koja ga odbija jesti na drugi način.

Mačji govor tijela

Nema opasnosti – u normalnim uvjetima leđa su gotovo ravna, rep je nisko, gotovo uz stražnje šape.
Nešto ne valja – životinja će svoju uznemirenost pokazati nepomičnim pogledom i raširenim zjenicama. Uši se uspravljaju i nervozno pokreću, leđa se počinju zaobljavati, a dlaka se nakostriješi. Rep se podiže i nervozno pokreće, brkovi su okrenuti prema glavi u obrambenom položaju.
Spremna za napad - leđa su spuštena, dlaka uspravna, rep stegnut, a zubi prijeteći i iskeženi. Uši su sada potpuno spuštene, zbog skrivanja i obrane u slučaju borbe. Obično kad je životinja uplašena ili spremna za borbu, puše ili pljuje, oponašajući po zvuku i stavu zmije.
Sigurna borba – kad su agresivnost i strah najjači, leđa su zaobljena do maksimuma, šape ispružene i krute, a rep nakostriješen i zaobljen. Uši su okrenute prema naprijed, ali ne potpuno spuštene. Zjenice su prošitene, a brkovi spušteni.

Posebne vibracije

Mačke imaju sposobnost odašiljanja posebnih vibracija – predenje. Prema Desmondu Morrisu, slavnom istraživaču životinjskog ponašanja, time pokazuje prijateljski stav prema osobama u blizini. Nekoliko je vrsta predenja, a svako ima svoje točno značenje. Ako je nepravilno, znači da mačka osjeća snažno zadovoljstvo. Kad postane jednolično, mačka je zadovoljna, ali i umorna, uspavana ili se jednostavno dosađuje, pa je vrijeme da je ostavite na miru. Ako je predenje glasno, ali stalno znači da mačka od vas očekuje neku ugodu. Ako je predenje bez nekog povoda ili tijekom bolesti, ili nakon fizičke patnje (ženka često prede tijekom poroda) znači da je nešto boli, pa bi bilo dobro odvesti je veterinaru.

Vrijeme ljubavi

U životu mačke postoji posebno razdoblje o čemu valja razmisliti prilikom izbora spola mačke koju želite uzeti. To je razdoblje „ljubavi“, a počinje oko prve godine života. Mužjaci i ženke traže parenje u proljeće i jesen. Tjeranje traje od 3 do 15 dana, a mačka može imati potomke do četiri puta godišnje. Kako biste prepoznali plodna razdoblja, promatrajte ponašanje mačke: ženka u većini slučajeva postaje prijaznija, no može biti i agresivnija, a mužjak postaje nervozniji i bez apetita. Već se nakon tri tjedna od parenja pokazuju prvi simptomi trudnoće: nadut trbuh, tamne i povećane bradavice. Kad se bliži vrijeme poroda (nakon otprilike 2 mjeseca) mačka će biti uzbuđena i tražit će mjesto gdje će se omaciti. Pripremite kutiju visoku 20 cm i u nju stavite jastuk.

U kući je već pas

Usprkos navici života u obitelji, domaća mačka je ipak po svojoj prirodi nedruželjubiva i nije nesretna kad je bez društva. Zbog toga dolazak nove životinje često nije drag mački, posebno ako su oboje odrasle životinje. Neke rase, poput sijamskih ili modre ruske mačke, loše podnose društvo drugih mačaka. Obiteljski mačak, muškog spola, može se čak osvećivati pridošlici, obilježavajući urinom granice svog teritorija, posebno ako je nova mačka ženskog spola. U najboljem slučaju to će dvoje živjeti zajedno i podnositi se bez suviše ljubavi.
U kući je pas? Ako je to mužjak, neke od pasmina s jakim instinktom za lov, poput jazavčara, setera ili foksterijera, vjerojatnost neslaganja je veća. Tad je najbolje da nabavite mačju blage i tolerantne naravi i psa odmalena navikavate na njeno prisutstvo.

Najčešće bolesti

Zdrava mačka ima ružičast jezik, vlažan i hladan nos, sjajne oči i nema neugodan zadah. Ako je pod redovitom veterinarskom kontrolom, ne morate se bojati zaraznih bolesti. Ipak, postoje bolesti, pod imenom zoonose, koje se prenose za životinje na čovjeka i obrnuto. To su neke kožne bolesti od kojih je najučestalija mikoza (kraste na glavi), a rjeđe svrab. Bolest će mačka najčešće dobiti od druge oboljele mačke. Stoga je prvo pravilo prevencije izbjegavanje kontakata s mačkama lutalicama. Jede li sirovo meso i iznutrice može dobiti toksoplazmosu (opasnu za ženu u trudnoći) i tuberkulozu. Stoga dobro prokuhajte namirnice! Zbog ugriza miša ili ako je popila ustajalu vodu, može dobiti leptospirozu, a u kontaktu s divljim životinjama bjesnoću. Dakle, pripazite na njene šetnje. Rijetko se dogodi da čovjek dobije neku bolest od ogrebotine mačke, no svejedno ih se preporuča očistiti dezinfekcijskim sredstvom.

Izvor:zena.hr

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Zanimljivosti o mačkama kroz istoriju

- Od psihičkog poremećaja straha od mačaka, stručnog naziva airulofobija, patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX i Napoleon Bonaparta.

- Prije 4000 godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom žibotinjom i smrtna kazna bi uslijedila svakom onom ko bi ubio mačku. A članovi porodice u kojoj bi njihova sveta životinja uginula od bolesti ili starosti sjekli bi svoje obrve u znak žalost.

- Godine 1888. u gradu Beni Hasanu pronađeno je 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodani za 18,43 dolara po toni i preneseni brodom u Englesku gdje su ih iskoristili kao đubrivo.

-Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog djela (Zakon gravitacije) izumio i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.

- Poznati pisac Ernest Hemingvej je izvjesno vrijeme imao čak 30 mačaka u svojoj kući u Havani.

- Za velikog ljubitelja mačaka važio je i Vinston Čerčil. Njegov mačak Džok kojeg je vlasnik čak nazivao i svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Čerčila i na njegovoj životnoj postelji.

- Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka donio je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.

- Kada je mače sasvim malo nikako ga nemojte podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka to može učiniti na način da nikako ne povrijedi svoje mladunče.

- Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti krvni pritisak.

- Supstance iz kore pomorandže i limuna jako smetaju mački što možete da iskoristite kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog omada namještaja ili obuće.

ana111 · Upućeni član

Moja omiljena!! <3
http://www.youtube.com/watch?v=m5kRweMPBHc

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Zašto mačkama oči sijaju u mraku?

Vratili ste se iz grada. Lagano otključavate vrata, osećate se konačno sigurno, kada vas odjednom, iz mraka, “prostrele“ dve svetleće tačke ispod kreveta. Da, to je vaša maca i njene oči koje sijaju. Zašto se ovo dešava? Da li im se sa bojom očiju nešto dešava ili je u pitanju samo refleksija i za šta im ta sposobnost zapravo služi?

Na ova pitanja, odgovore su dala dva oftamologa veterinara sa pčne klinike za ljubimce u Memfisu, dr Sintija Povel I i dr Bil Miler.

"Mačje oko je proporcionalno veće od ljudskog i ima sloj visoko reflektujućih ćelija. Ovo je izuzetna prednost koja im kao lovcima omogućava bolje uočavanje pokreta i kretanja drugih životinja (plena) pri slabijoj svetlosti. Tapetum lucidum (reflektujuće ćelije), koji se nalaze između optičkog nerva i mrežnjače, funkcionišu kao ogledalo, reflektujući svetlost. Tako se mogućnost lova kada plen nije na oprezu, prenela i na kućne mace" kaže dr Miler.

Psi, mačke, konji, jeleni i tvorovi imaju ovu sposobnost, dok se ljudi, iako evolucijski primati zajedno sa vevericama ne mogu pohvaliti ovom prednošću.

Većini maca oči će u mraku zasijati jako zeleno, ali sa sijamkama je drugačija situacija.[/B] Ova rasa po mnogo čemu se razlikuje od ostalih predstavnika iste vrste, pa i po sjaju očiju. Njima su pri slabijem svetlu oči jako žute. Boja sjaja zavisi od koncentracije cinka i riboflavina prisutnih u pigmentnim ćelijama.

Cink i riboflavin u kombinaciji imaju reflektujuće dejstvo. U zavisnosti od toga koliko su gusto “pakovani” u ćeliji, boja sjaja može da varira od životinje do životinje, ali i od rase do rase.

Starost životinje, kao i boje krzna i samih očiju, takođe utiču na ove svetleće “dugmiće”. Tako će plavooka maca u “belom mantilu” imati u mraku crvenkasti pigment.

"S godinama broj ćelija u sočivu raste, pa se sposobnost refleksije svetlosti smanjuje", rekao je dr Povel.

Svetlucanje nam inače ne smeta, čak ga kod kućnih maca ne bi ni primetili da nije fotografija. A što se tiče saveta za smanjenje sjaja kada se koristi blic, dr Pove ima dva predloga.

"Pokušajte da prilikom slikanja ne “ciljate” pravo u njene oči ili jednostavo pritisnite dugme dva puta brzo . Tako će oči najverovatnije zasijati samo na prvoj fotografiji, ali će druga biti dobra" preporučuje dr Povel.

Mačka

Mačka, takođe zvana i domaća mačka ili kućna mačka, je mali mesožder, sisar iz roda Felis. Veruje se da je njen predak bila divlja afrička mačka, Felis silvestris lybica. Mačke žive u bliskoj vezi sa ljudima najmanje 9.500 godina.

Postoji mnogo različitih sorti mačaka, od kojih su neke bezrepe ili bezdlake, kao rezultat mutacija i ima ih u različitim bojama. One su vešti grabljivci i poznato je da za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Veoma su pametne. Neke od njih se mogu naučiti, ili čak nauče same, da pokreću jednostavnije mehanizme, poput kvake na vratima ili ručice na vodokotliću.

Komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem, škljocanjem, i sa još oko stotinu drugih glasova, kao i govorom tela.

Mačke koje žive u grupama koriste kombinaciju glasova i govora tela za međusobno sporazumevanje.

Pošto je odomaćivanje mačke relativno skoro, mačke takođe mogu samostalno da žive u divljini, često formirajući manje kolonije. Povezanost ljudi i mačaka dovela je do njenog pojavljivanja u mitologiji i legendama više kultura, uključujući drevnu egipatsku, kinesku i nordijsku.

Uobičajeno verovanje bilo je da je mačka pripitomljena u drevnom Egiptu, gde je bila kultna životinja. Međutim, studija iz 2007. otkrila je da sve linije od kojih domaće mačke vode poreklo potiču od nekoliko (do pet) samopripitomljenih afričkih divljih mačaka (Felis silvestris lybica), sa Bliskog istoka, približno 8000. pre nove ere.

Naučna klasifikacija

Domaća mačka nazvana je Felis catus po Lineovoj nomenklaturi iz 1758. godine. Johan Kristijan Danijel fon Šreber (Johann Christian Daniel von Schreber) nazvao je divlju mačku Felis silvestris 1775. godine. Domaća mačka se danas smatra podvrstom divlje mačke: po striktnom pravilu Internacionalnog koda nomenklature životinja ime vrste bi trebalo da bude F. catus pošto ga je Line prvi upotrebio. Međutim, u praksi gotovo svi biolozi koriste F. silvestris za divlje vrste, a F. catus samo za domaću mačku.

Po mišljenju 2027 (objavljenom u tomu 60, deo 1, Bulletin of Zoological Nomenclature, 31. marta 2003. godine)[5] Internacionalne komisije za nomenklaturu životinja „dozvoljena je upotreba 17 različitih imena zasnovanih na divljim vrstama, koja su nastala pre ili istovremeno sa onima zasnovanim na domaćim vrstama“, svrstavajući F. silvestris u divlju mačku, a F. silvestris catus za njenu domaću podvrstu (F. catus je još uvek važeći naziv, ukoliko se domaći oblik računa kao posebna vrsta).

Fizički izgled

Odrasla mačka je od njuške do kraja trupa dugačka prosečno 60 cm, dok joj je rep dugačak oko 25 cm. U ramenima je visoka 30-35 cm. Mačka je u proseku teška između 2,5 i 7 kg, mada neke vrste, poput Mejn Kun mogu da dostignu 11,3 kg. Poznato je da su neke dostizale i težinu od 23 kg usled „prežderavanja“. Ovo je veoma nezdravo za mačku, i trebalo bi da bude predupređeno pravilnom ishranom i vežbanjem (igrom), što naročito važi za mačke koje žive u zatvorenom.

Kućne mačke žive u proseku između 14 i 20 godina, premda je najstarija poznata mačka živela čak 36 godina.

Domaće mačke žive duže ukoliko ne izlaze napolje (čime se smanjuje rizik od povreda u borbi ili izloženost bolestima) i ako su sterilisane.

Divlje mačke koje žive u urbanoj sredini često žive samo dve godine ili manje. Divlje mačke u kolonijama mogu živeti znatno duže. Najduži zabeleženi životni vek divlje mačke je 26 godina. Rekord drži mačak Mark koji je bio zaštićen od strane humanitarnog britanskog društva za zaštitu mačaka.

Uši
Trideset i dva zasebna mišića omogućavaju mački da pokreće uši nezavisno jedno od drugog. Većina mačaka ima podignute uši.

Za razliku od pasa, spuštene uši su prava retkost. Kada je uplašena ili ljuta, mačka uz frktanje i režanje, povija uši unazad. Mačka će takođe poviti uši unazad i dok se igra, ili kada je zainteresuje zvuk koji joj dolazi sa leđa

Metabolizam

mačak drema

Mačke prikupljaju snagu spavanjem više od većine drugih životinja, naročito dok rastu. Trajanje spavanja tokom dana varira, obično 12–16 sati, u proseku 13–14. Neke mačke mogu spavati čak 20 sati u toku 24 časa.

Zbog njihove noćne prirode, kod mačaka predveče dolazi do povećane hiperaktivnosti i želje za igrom koje neki nazivaju „večernje ludilo“, „noćno ludilo“ ili „ludi čas“.

Temperament mačke varira u zavisnosti od vrste i socijalnih činilaca. Kratkodlake mačke su obično mršavije i aktivnije, dok su dugodlake deblje i manje aktivne.

Normalna telesna temperatura mačke je između 38 i 39 °C.[10] Mačji puls iznosi između 140 do 220 otkucaja u minutu i veoma zavisi od toga koliko je mačka uzbuđena.

Za mačku koja se odmara normalan puls iznosi između 150 i 180 otkucaja u minutu, gotovo duplo više od čoveka.

Noge

Ovo je meni lično,najslađa mala maca,jer volim crno bele...

Rašireno verovanje kaže da se mačka uvek dočeka na noge; to se uglavnom i dešava, ali ne uvek. Tokom pada, mačka refleksno okreće svoje telo i ispravlja se koristeći svoj visoko razvijeni osećaj za balans i elastičnost. Ovo je poznato pod nazivom mačji „ispravljajući refleks". Ona se uvek ispravlja u istom pravcu, ukoliko za to ima vremena tokom pada. Pojedine vrste koje nemaju rep su izuzetak, zato što mačka koristi rep za balansiranje tokom pada.

Mačke su, kao i psi, digitigradi: hodaju direktno se oslanjajući na prste, dok kosti njihovih šapa čine manji deo vidljivog dela noge.

Mačke su sposobne za veoma precizan hod, jer kao i sve feline direktno osećaju da je mesto na kome se nalazi prednja šapa direktno podudarno sa mestom zadnje šape, što smanjuje šumove i vidljive tragove . Ovo takođe omogućava siguran korak po neravnim podlogama.

Poput mnogih predatora, mačke imaju uvlačljive kandže.

Ovo je u stvari pogrešan naziv, jer u svom normalnom, opuštenom položaju, mačke drže svoje kandže obavijene kožom i krznom oko nožnih prstiju. Ovo rade kako bi im kandže uvek bile oštre, tako što se time sprečava njihovo habanje pri kontaktu sa tlom.

Mačke mogu da izbace kandže na različitu dužinu, u zavisnosti od toga da li love, da li se brane, penju itd. Po volji mogu da izbacuju kandže na samo jednoj ili više šapa. Takođe, mačke izbacuju kandže i kada hodaju po mekanim površinama (krevetu, tepihu itd.) ili kada ih čovek drži, obično kada su njihove prednje šape u blizini čovekovih ramena.

Čula

Oceniti čula bilo koje životinje je teško jer uglavnom ne postoji direktna komunikacija između subjekta i onoga ko vrši test.

Iako mačja čula mirisa i sluha možda nisu toliko razvijena, kao recimo kod miša, umnogome su superiornija od čovekovih.

Ona zajedno sa njenim visoko razvijenim čulima vida, ukusa i dodira čine mačku veoma osećajnom životinjom među sisarima.

Mačka osmatra okolinu

Testovi ukazuju da je mačji noćni vid superiorniji od čovekovog, a dnevni lošiji. Mačke, kao i psi, poseduju tapetum lucidum koji odbija dodatnu svetlost u mrežnjaču. Dok ovo povećava sposobnost vida pri slaboj svetlosti, s druge strane umanjuje oštrinu vida pri obilnoj svetlosti. Kada je svetlost veoma jaka, dužica oka se skuplja preko oka u obliku proreza, smanjujući količinu svetlosti koja pada na mrežnjaču. Tapetum i ostali mehanizmi mački daju minimum na pragu osetljivosti na svetlost, čak sedam puta manju od one kod čoveka. Varijacije u boji mačjeg oka na fotografijama u velikoj meri zavise od međusobnog uticaja blica i tapetuma.

Mačke u proseku imaju vidno polje od 200°, naspram čovekovih 180°, sa binokularnim poljem (koje preklapa slike oba oka) užim od čovekovog. Kao i kod većine predatora, njihove oči su isturene napred, što im daje dubinu percepcije, po cenu vidnog polja. Vidno polje veoma zavisi od položaja očiju, ali takođe može biti povezano i sa građom oka. Umesto dela oka pod nazivom fovea koje ljudima daje oštrinu centralnog
vida, mačke poseduju centralnu vezu poznatiju kao vizuelna linija. Mačke razlikuju boje, ali ne i slične nijanse.

Mačke poseduju treći očni kapak, odnosno tanku, prozirnu membranu koja prekriva oči sa strane. Može se videti u trenutku kada mačka otvara oči, kao i kada je pospana ili zadovoljna. Ukoliko je pak mačka neprekidno pokazuje trebalo bi je odvesti kod veterinara.

Boja očiju kod mačaka varira. Najčešće su to zlatna, zelena i narandžasta. Plave oči najčešće se povezuju sa sijamskim mačkama, ali se mogu javiti i kod albino mačaka. Ukoliko albino mačka ima dva plava oka, obično je gluva, a ukoliko su joj oči narandžaste nema problema sa sluhom. Albino mačke kod kojih je jedno oko plavo, a drugo narandžasto su obično gluve na istoj strani sa koje se nalazi plavo oko.

Sluh

Ljudi i mačke imaju sličan prag sluha na nižem delu skale, ali mačke mogu da čuju i zvuke jako visoke frekvencije, čak bolje i od pasa. Mačke mogu da čuju 2 oktave više od ljudi, i polovinu oktave više od pasa.

One mogu da registruju ultrazvučne treptaje do 60.000 Hz. Kada nešto sluša mačka će uši usmeriti u tom pravcu.

Mačke mogu da pomeraju uši nezavisno jedno od drugog i to napred, nazad i ukoso, kako bi otkrile izvor zvuka. Mačji sluh je toliko precizan da mogu ne samo da odrede trenutan položaj miša koji je udaljen 10 metara već i da procene brzinu njegovog kretanja.

Miris

Čulo mirisa domaće mačke je četrnaest puta jače od čovekovog.

Mačke u nosu imaju duplo više ćelija za miris od ljudi, što znači da mogu da nanjuše stvari kojih mi nismo ni svesni.

Mačke takođe imaju i organ za njuh pri vrhu njihovih usta zvani vomeronasal ili Jakobsonov organ. Kada mačka nabora gubicu, niže ka bradi, i opusti jezik, otvara se put za vomeronazal. Ovo se naziva zevanje ili „ruganje“.

Dodir

Mačke imaju tuce jakih dlačica koje su posebno izražene u četiri reda iznad gornje usne (brkovi), po nekoliko na svakom obrazu, zatim kao čuperci iznad očiju i čekinje na bradi.

Mogu se nalaziti i na zglobovima i slične su onima koje čine trepavice.

Brkovi (vibrissae) pomažu mački oko navigacije i osećaja. One mogu da detektuju veoma male promene u vazduhu koje ukazuju mački na stvari koje ne vidi. Dva gornja reda brkova mogu se pomerati nezavisno od donjih za preciznije merenje.

Smatra se da mačka može da se osloni na svoje brkove kada se nađe u magli.

Takođe joj pomažu da proceni da li može negde da se smesti ili provuče.

Oni su i pokazatelj mačkinog raspoloženja. Kada su izbačeni napred znači da je mačka radoznala i prijateljski raspoložena, a kada su opušteni da je agresivna ili se brani.

Ukus

Po istraživanju Nešnal Džiogrefika (National Geographic) od 8. decembra 2005, mačke ne mogu da okuse slatku hranu zbog greške u genu za recepciju slatkoće

Neki naučnici veruju da je to povezano sa prirodnom ishranom mačke koja je veoma bogata proteinima, iako je najasno da li je to uzrok ili posledica.

Lov i ishrana

U odnosu na svoju veličinu, domaće mačke su veoma efikasne grabljivice. U lovu na manje kičmenjake, njihova taktika zasede i prikradanja slična je onoj kod leoparda, a po skoku i korišćenju kandži kao kod tigrova.

Nakon što skoče na plen, sledi smrtonosni udarac tako što zariju svoje očnjake u vrat žrtve i prerežu joj kičmeni stub, ili je uguše tako što joj priklešte dušnik.

Domaća mačka lovi i hrani se sa oko hiljadu različitih vrsta životinja, dok je kod velikih mačaka taj broj manji od sto. Iako, teoretski, velike mačke mogu takođe da ulove većinu tih vrsta, to ne čine zbog male hranljive vrednosti tih životinja. Izuzetak je leopard koji često lovi zečeve i druge manje životinje.

Čak će i dobro uhranjene kućne mačke loviti i ubijati ptice, miševe, pacove i druge manje životinje iz okoline.

One često svom vlasniku poklanjaju svoje trofeje. Motiv nije potpuno jasan, ali se smatra da je to prijateljsko ponašanje. Verovatno je da mačka želi da bude pohvaljena za svoj simboličan doprinos grupi, ili da želi da podeli plen sa ostatkom čopora (mačke svoje ljudske ukućane tako doživljavaju).Tada ih treba pomaziti i nagraditi,dati parčence nečeg da pojede i biće još zadovoljnija.

Mačke imaju visoko specijalizovane zube i probavni trakt prilagođen varenju mesa. Predkutnjak i prvi kutnjak zajedno čine par koji ima ulogu da seče meso poput makaza. Ovo je prisutno i kod canine-a ali je kod feline-a visoko razvijeno. Mačji jezik poseduje oštre nabore, ili papillae, pogodne za struganje mesa sa kostiju. Te papillae su u stvari male kukice okrenute unazad koje sadrže keratin i pomažu kod čišćenja. Domaće mačke jedu relativno malo povrća. Međutim, uobičajeno je da mačke u svoju mesnu ishranu povremeno unesu male količine trave ili bilja.

Dok psi i medvedi obično u svoju ishranu unose voće, bobice, korenje i med kada za to imaju priliku, mačke više vole da se hrane prvenstveno mesom, i to sirovim.

Mačke imaju genetsku anomaliju koja im onemogućava da osete slatko, što je verovatno povezano sa njihovom potrebom za mesom, i gotovo sigurno povezano sa njihovom odbojnošću prema voću i bobicama.

Poznato je da mačke žvaću travu, lišće ili kućno bilje kako bi otklonili bolove u stomaku. Neke od kućnih biljaka su štetne po njih. Uskršnji ljiljan može dovesti do smrtonosnog oštećenja bubrega. Filadendron je za njih takođe otrovan. Neke mačke obožavaju mačju travu. Iako je generalno ne jedu, često će se valjati po njoj, grebati je ili žvakati. Efekat koji ova biljka ima na njih je obično kratak i traje samo par minuta, da bi se nakon sat-dva ponovo javio. Još par biljaka imaju ovakav efekat na mačke, ali manjeg intenziteta.

Mačka jede miša

Mačke mogu biti izbirljive u ishrani. To se dešava kada vomeronazal postane osetljiv na određenu vrstu hrane, ili ukoliko je vlasnik mačku previše razmazio, tako da će mačka odbiti bilo koju vrstu hrane koju nije očekivala.

Mnoge od mačaka zavole „ljudsku hranu“, poput hleba, pomfrita, pice, supe od paradajza, palačinki, maslina i dr.

Mnoštvo „ljudske hrane“ nije dobro za mačke;

čokolada, recimo, može biti pogubna za mačku zbog prisustva teobromina, mada će retko koja mačka jesti čokoladu.

Kod mačaka se može javiti i stanje kada mačka žvaće neobične stvari poput tkanine, plastike ili vune. Ovakvo ponašanje je uglavnom bezopasno, ukoliko ne progutaju veću količinu kad to može dovesti do fatalnog ishoda ili operacije. Ovo ponašanje najčešće se javlja kod sijamske i burmanske mačke.

Domaće mačke, naročito mačići, obožavaju da se igraju sa kanapom.

Mnoge mačke ne mogu da odole kanapu koji se njiše ili nasumično valja po podu. Ova nepopravljiva ljubav prema kanapu je često prikazana u crtaćima ili na fotografijama, koji prikazuju mače koje se igra sa klupkom.

Ova sklonost je verovatno povezana sa njihovim lovačkim instiktom

. Ukoliko mačka proguta kanap to može dovesti do bolesti, pa čak i smrti. Zbog toga neki ljudi u igri sa mačkom koriste laser sa crvenom tačkom, ali se mnogi protive ovome zbog opasnosti po oči mačke, ali još više zbog gubitka zadovoljstva zbog uspešnog hvatanja objekta. Činjenica da mačka ne može fizički dodirnuti laser ma koliko se trudila i neshvatanje toga šta se zapravo dešava može dovesti do toga da sasvim mirna mačka postane potresena i razdražljiva. Zbog toga se mačka ne treba igrati sa laserom duže od par minuta.

Zbog svoje male veličine, domaće mačke ne predstavljaju praktično nikakvu opasnost po čoveka - veći rizik predstavlja zaraza (u ređim slučajevima besnilo) do koje može doći usled mačjeg ugriza ili ogrebotine.

Postoji potencijalna opasnost da mačka povredi čoveku oči. Poznato je da su mnogi psi bili oslepljeni u borbi sa mačkama, kada mačka namerno cilja na oči.

Mačke mogu biti pogubne za ekosistem u kome ne žive oduvek i gde pripadnici ostalih vrsta nisu imali vremena da se prilagode na njihovo prisustvo. To je u nekim slučajevima dovelo do potpunog istrebljenja autohtonih vrsta.

Higijena

Mačke su poznate po svojoj čistoći. Mačke se čiste tako što ližu svoje krzno. Njihova pljuvačka je moćno sredstvo za čišćenje, ali kod ljudi može izazvati alergiju. Ljudi alergični na mačke, koji pate od polenske kojavice ili astme, uglavnom se brzo priviknu na mačku sa kojom žive, dok na ostale i dalje ostaju alergični.

Mnoge od mačaka uživaju da čiste ljude ili druge mačke. Neke od mačaka povremeno iskašljavaju lopte od krzna koje se nagomilalo u njihovim stomacima kao posledica svakodnevnog čišćenja. Dugodlake mačke su sklonije ovome od kratkodlakih. Ovo se može sprečiti posebnom mačjom hranom i lekovima koje olakšavaju izbacivanje krzna, kao i redovnim češljanjem pomoću četke sa čvrstom dlakom. Mačke na čišćenje troše gotovo istu količinu tečnosti kao i na uriniranje.

Kućne mačke bi trebalo da imaju kartonsku kutiju sa peskom ili nekim sličnim rastresitim materijalom.

Ona treba da služi istoj svrsi kao i toalet za ljude. Svakodnevno bi trebalo da se čisti i često zamenjuje novom (u zavisnosti od broja mačaka koje je koriste, kao i od materijala koji se u njoj nalazi - piljevina duže ostaje čista, ali kod nekih mačaka može izazvati zdravstvene probleme). Kartonska kutija je preporučljiva i za mačke koje povremeno izlaze napolje.

Ona međutim može predstavljati rizik od zaraze toksoplasmozom, naročito za trudnice i ljude sa oslabljenim imunitetom. Opasnost od zaraze može biti umanjena svakodnevnim čišćenjem kutije. Neke mačke mogu se naučiti i korišćenju toaleta.

Dobro je da kućna mačka ima drvo za oštrenje kandži, kako ne bi uništavale nameštaj, ali ga neke mačke ne prihvataju. Zato nekim mačkama moraju da se skraćuju kandže, ali se pritom mora paziti na vene koje se nalaze u blizini.

Ponašanje

Mačak na dremanju.

Staro mišljenje da su mačke samotnjaci je davno opovrgnuto. Među njima, kao i kod svih drugih, ima samotnjaka, ali su mačke po prirodi ipak druželjubive. Ako se posmatra veća populacija mačaka, kao npr. u nekim seoskim domaćinstvima ili u nekim velikim gradovima, pada u oči niz društvenih odnosa između pojedinih životinja. Tako nešto bi kod tipičnih samotnjaka, kao što je na primer tigar bilo sasvim isključeno. Mačke su, nasuprot tome, vrlo samostalne. One same određuju gde i u čijem društvu će provoditi svoje vreme, i vrlo teško im se može nešto nametnuti. Na selu, gde mačke spadaju u jedno domaćinstvo, ali žive van neposredne ljudske kontrole, često se udružuju u manje grupe koje podsećaju na lavlji čopor.

Takvi mačji čopori sastoje se od nekoliko ženki koje su u međusobnom srodstvu, njihovih starijih i mlađih mačića i jednim ili dva mužjaka. Dok se mužjaci, kad dostignu polnu zrelost, uglavnom raziđu, žensko potomstvo ostaje uz majku na njenoj teritoriji i povećava grupu.

Sporazumevanje

Mačke se sporazumevaju govorom tela, glasom i mirisima. Mirisne signale koriste kako u direktnim susretima tako i na velike udaljenosti. Za to potrebne mirise luče u lojnim i znojnim žlezdama, a prenose ih trljanjem, grebanjem i urinom na predmete, biljke ili osobe.

U neposrednom kontaktu signaliziraju svoje emocionalno stanje držanjem i pokretima celog tela i repa. Pritom, određenu ulogu ima i način na koji drže uši kao i sužavanje i širenje zenica.

Čopor mačaka

O raspoloženju mačke se puno toga može zaključiti po načinu na koji drži rep.

Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i izbegavaju pogled prisutnih.

Jako savijen vrh uspravnog repa znači prijateljski pozdrav ili ponekad unapred radovanje nečemu što očekuju od čoveka.

Podignut rep sa lagano savijenim vrhom znači radost, zadovoljstvo ili napetost.

Nakostrešen rep znak je pretnje i agresivnosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodlučnost, a ne kako se još i danas misli, ljutnju.

Mačka koristi posebna vratanca za izlaz

Ako su dovoljno blizu, mačke koriste i zvučne signale kako bi naglasile govor tela. Frktanjem i režanjem izražavaju strah i agresivnost, dok glasom koji podseća na gugutanje goluba dozivaju mačiće.

Mjaukanje je najtipičniji zvuk koji mačka koristi.

On može da ima različita značenja, zavisno od načina i situacije u kojoj se mačka njime koristi.

Mačke koje nisu udomaćene izbegavaju mjaukanje da ne bi time skrenule pažnju mogućih neprijatelja na sebe.

Još jedan zvuk je izrazito svojstven mačkama i najčešće je znak ugodnosti i zadovoljstva. To je „predenje“.

Predenje, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke po pravilu šalju signale pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju agresivnost.

Međutim, mačke predu i kada ih nešto boli kako bi time same sebe malo utešile. Npr, neke mačke intenzivno i glasno predu za vreme koćenja mladunaca.

Inteligencija

Mačke imaju veliku sposobnost učenja i sećanja, koje koriste pre svega za informacije koje su im od neke koristi.

Tu spadaju njena najmilija hrana, mesto na kome stoji posudica sa vodom, najudobnije mesto za spavanje i mesto na kome stoji njena najmilija igračka.

Osim toga, vrlo brzo otkriju kako treba da se ponašaju da bi čoveka pridobili da uradi ono što one žele, pa se tako posebno dobro odazivaju na svoje ime kad je vreme obroka.

Mačke koje žive na otvorenom dobro se sećaju granica svog područja, poznatih mačaka koje se pojavljuju na tom području kao i opasnih pasa. Asocijativno sećanje omogućava mački da rešava novi problem upoređujući ga sa već doživljenim. Na taj način bez problema razumeju međusobne odnose između pojedinih događaja i reaguju na nove, do tada nepoznate situacije.

Mačke dolaze na svet sa nizom instinkata, ali neke oblike ponašanja koji se na to nadovezuju moraju sa strpljenjem i trudom da nauče. U to spadaju, na primer, lov i upotreba mačjeg toaleta.

Kad mačići mogu da izađu na otvoreno, posle treće nedelje starosti, mačka počinje da donosi lovinu. U početku mačka samo pred mačićima pojede već mrtvu lovinu. Kasnije je donese živu i pred mačićima je ubije i ostavi njima da pokušaju da jedu. Na kraju, donese živu lovinu i pusti mačiće da je hvataju.

Ako mačići ne dobiju tu pouku od svoje majke, ili je majka loš lovac, verovatno ni ti mačići nikada neće biti dobri lovci.

Polna zrelost

Mladunci stari tri meseca

I mužjaci i ženke polno sazrevaju između šestog i osmog meseca života, ali pun telesni razvoj završavaju i jedni i drugi tek nekoliko meseci kasnije.

Taj razvoj kod većine rasnih mačaka traje i nekoliko meseci duže.

Sa polnom zrelošću počinju da se uočavaju i razlike u telesnoj građi između mužjaka i ženki.

Mužjaci su krupnije građe, imaju snažniji vrat, a zbog masnih jastučića na obrazima imaju i veću glavu. Ženke su obično vitkije i imaju usku, trouglastu glavu.

Osim fizičkih razlika, mužjaci i ženke se i različito ponašaju. Mužjaci su teritorijalne životinje i područje koje smatraju svojim obeležavaju prskanjem urina i trljanjem o predmete na mestima koja najčešće posećuju. Na uljeze reaguju pretećim ponašanjem i izraženom agresivnošću.

Za razliku od ženki, skloni su skitnji i često danima izbijaju u lovu ili u potrazi za ženkama koje se upravo teraju. Kad se konačno vrate iz skitnje, traže utehu, hranu i mirno mesto za odmor.

Razmnožavanje

Mačke obično polno sazrevaju u šestom mesecu života i tada se prvi put „teraju“, a unutar razdoblja teranja plodne su obično pet do šest dana. Dok se tera, mačka se neprekidno trlja o predmete, valja se po podu i diže zadnjicu u vis.

Ako se u tom razdoblju ne pari sa mužjakom, nakon oko tri nedelje ponovo će se terati. Mačke koje izlaze na otvoreno dozivaju više mužjaka s jedne strane mirisnom porukom da se teraju sadržanom u urinu, a sa druge strane vrlo bučnim glasom koji podseća na plač malog deteta.

[U]Kad se mužjaci okupe, u prvoj fazi ih mačka drži na odstojanju frktanjem, dahtanjem i udarcima šapom, što iskusan mačak po pravilu ume da izbegne. Ženka se zatim povlači na sigurnu udaljenost, dok mužjaci zastrašuju jedan drugog pogledima, kostrešenjem i glasnim urlanjem. Obilaze jedan oko drugog i procenjuju se. Ako se ni jedan ne povuče na vreme, priznajući time da je slabiji, iz tog susreta može da se razvije prava bitka iz koje mužjaci izlaze puni ogrebotina i ugriza.

Pravo na parenje dobija mačak koji iz tih okršaja izađe kao pobednik. Smrtnost nekastriranih mužjaka je znatno veća nego kastriranih jer oni u potrazi za ženkama koje se teraju prelaze velike udaljenosti (neretko u radijusu i preko 3 km) kao i zbog posledica opisanih bitaka za ženku[/U].

Do parenja može doći tek kada ženka pokaže svoju spremnost za parenje tako što čučne, podigne zadnjicu i rep savije jako u stranu.

Čin parenja traje samo par sekundi i naglo se prekida time što ženka uz vrisak zbaci mužjaka jer se na mužjakovom penisu nalazi izraslina što parenje čini bolnim za ženku. Ta bol je potrebna, jer ona izaziva izlazak jajašca i omogućava oplodnju. U periodu teranja mačka može da se pari sa više mužjaka, a kako se kod svakog parenja oslobađa samo jedno jajašce, u jednom leglu može biti mačića od više različitih očeva.

Mačka sa mladuncima

Razdoblje teranja se obično završava skotnošću koja se u prvim nedeljama ne primećuje. Tek poslednje tri nedelje mačići su dovoljno veliki da se može uočiti povećan obim stomaka, a tada počinju da rastu mlečne žlezde. Mačka u proseku nosi 63 do 65 dana.

Zadnjih dana je nervozna i neprekidno traži sigurno mesto na kome će se okotiti. Kad živi u kući ili stanu, mačka će za koćenje izabrati sobu osobe koju najviše voli.

Mesto na kome će se okotiti može biti poluotvoreni ormar, neka kutija ili čak krevet bliske osobe. Sam porođaj može da traje više časova, pa čak i do 24 časa. Razmak između rađanja pojedinih mačića može biti vrlo različit. U prvom okotu jedne mačke leglo ima najčešće 2–3 mačeta. Događa se da se mačka sa prvim okotom ne snađe i ne pokaže nikakvo zanimanje za svoje potomstvo. Ako se okoti na otvorenom, jednostavno ih ostavi, a mačići uginu.

Kod kasnijih okota broj mačića se povećava i može narasti i do 7. Mačke imaju 8 dojki i uglavnom su odlične majke.

U prvim danima nakon okota mačka je toliko vezana za mladunce da čak i nepoznate mačiće na koje naiđe usput dovodi u svoje leglo. Dešava se da ukoliko postoji više mačaka u zajednici, starije mačke pomažu mlađim oko mladunaca

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Maca uhvaćena u krađi : Spasao je najslađi izraz lica!

Kućni ljubimci nas kad se najmanje nadamo iznenade nekim svojim nestašlukom. Tako je i ova siva maca pokušala da iz fioke izvuče nešto zanimljivo čime bi mogla da se igra.

Kućni ljubimci nas kad se najmanje nadamo iznenade nekim svojim nestašlukom. Tako je i ova siva maca pokušala da iz fioke izvuče nešto zanimljivo čime bi mogla da se igra.

I taman kada je "posao" bio gotov, videla je da je uhvaćena u "krađi". Samo je neprimetno zatvorila fioku, dok je vlasnika gledala sa takvim izrazom na licu da bi joj čovek sve oprostio.

Pogledajte ovaj video koji je za kratko vreme postao hit na Internetu.