:: |
Autor |
Poruka |
Daca ~Žena Sanjicinog švalera~
|
Godine: 51
Datum registracije: 16 Apr 2004 Poruke: 2617 Mesto: Beograd
|
|
STREPNJA
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
Da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
Ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
O čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
Izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!
--------------------------------------------------------------------------------
|
|
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
STRAH
Plašim se kad pomislim
Da će doći poslednja nedelja
Našeg drugovanja.
Znam biće proleće i sunca žar,
I s bolom ostavićemo na dar
Jedno drugom slatka drugovanja.
Znam, cvetaće rumeno dani
Poslednje nedelje našeg drugovanja.
Mirno ćemo se pozdraviti
A nikada nećemo ozdraviti
Od čudesnog tugovanja.
Sto dana tih da ugledamo
Ptica srebrnih krila
I šumu u suncu celu
Što tada baš da nam oči sretnu
Onu krunicu cvetnu
Radosnu i belu, belu.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
SREĆA
Ne merim više vreme na sate,
Ni po sunčevom vrelom hodu;
Dan mi je kad njegove se oči vrate
I noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
Da li je čežnja moja od njegove jača;
Sreća je meni kad bolno ćutim s njime
I kada nam srca biju ritmom plaća.
Nije mi žao što će života vode
Odneti i moje grane zelene;
Sad neka mladost i sve neka ode:
On je zadivljen stao kraj mene.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
SPOMEN NA USTANAK
Srbija je velika tajna:
ne zna dan šta noć kuva,
niti noć šta zora rađa,
ne zna grm šta susedni grm sanja
niti ptica šta se događa
između granja.
Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
niti kukuruza struk sluti
šta se u susednoj njivi sprema.
Svakoga časa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema
da nije tajna.
Ko zna šta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna:
ti seljački poslovni krici
što se s brda na brdo čuju
zaveru možda kuju.
Ko će u toj zemlji kada
znati šta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tešku tajnu
u rukama svojim drži dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.
U toj zemlji i vetri,
i mirisi, potoci i reke,
i crkvena zvona
potajno pronose vesti,
na prvom zavijutku,
gde suma počinje ona,
ko zna šta možeš sresti.
U toj zemlji ni zečjoj stopi
neprijatelj verovati ne sme,
ni tragu konjskih kopita.
Dogovori su možda tajni
i žetelačke pesme
i udari šumskih sekira
i uspavanka uz kolevku skrita.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
SLOVO O LJUBAVI
Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se neęes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
SELICE
Kroz noć i vlagu
divlje se guske
sele
i bolno kriču.
Moram da mutnu,
neku,
napišem priču:
kako odnose one
sa sobom
na svojim belim krilima
iz moje duše,
drago meni,
nešto,
a ne znam kuda,
i ne znam šta.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
UMIRANJE LJUBAVI
To što nismo više volšebnici,
Što ne razumemo šta šapuće granje,
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom,
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom -
Ljubavi znači tiho umiranje.
To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje,
Što se misli vraćaju u trezno stanje,
I kule se oblaka kvare,
Što sve dobija obične oblike stare -
Ljubavi znači tiho umiranje.
To što jasno vidimo sve stvari,
Proleće što nam ne stavlja na čelo,
Što život svetlu oljušticu svlači,
I snovi svakog jutra što se smanje,
Što se sve na malu ljudsku meru svelo -
Ljubavi znači tiho umiranje.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
lovegoddess Veštica
|
Godine: 43
Datum registracije: 24 Feb 2005 Poruke: 6554 Mesto: Hidden island...
|
|
TRAŽIM POMILOVANJE… ZA SEBRA
Tražim pomilovanje
za sebra
što niče i umire kao trava
u zaborav iz zaborava,
za trideset kučica njegovog krompira,
za usukano kukuruza stabaoce,
za dim nad krovom,
za ono gde je, sledeći oče,
pogrešio delom i slovom.
Za sebra uvek verna životu,
za sebra koji sunce voli.
Ako život izda i seva,
i gušteri, sunca uživaci,
i pesnikinja mirisa, zova,
za sebra,
sebar izdati neće,
za sebra koji u povodu
vodi po desetinu
sebara sinova.
|
_________________ El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor. |
|
|
|
|
nikitta Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 42
Datum registracije: 28 Jun 2005 Poruke: 4
|
|
kad sma bile sa sestrom još klinke dobile smo knjigu poezij desanke maksimović i od tada nam je uvek bila pri srcu
|
|
|
|
|
|
GiGi *Pravi muškarac*
|
Datum registracije: 09 Mar 2005 Poruke: 10732 Mesto: Autonomna Pokrajina Vojvodina/ Novi Sad/ Liman
|
|
APRILSKA VOŽNJA KROZ VOJVODINU
Po Vojvodini se roje zelene pčele,
ljubičasta zasipaju oranja,
dave se u vodama Tamiša i Begeja
i hvataju se o mostove i skele,
grozde se poljem o šumarke i međe,
uzleću s plota i točku sa paoca
i kolovozu sa srebrnih leja.
Nikad odjednom ne videh toliko pčela,
na njive što su još sinoć bile smeđe
pala su krilca crvena i bela,
a iz slomljenoga u ogradi koca
zeleni i modri rojevi se viju.
Proturim li glavu na prolećni vetar,
lice na njemu glogom mi procveta.
Po Vojvodini se roje mlade pčele,
kao deteline list su im krioca,
uvlače mi se u nedra, u pazuha,
i zuje oko snova i oko sluha.
Nigde nema više grančice gole;
pružim li ruku kroz prozor, istog trena
roj prolećni sa zukom na nju seda
i sva olista kao prut topole;
nagnem li se iz zahuktala voza,
kosa mi namah postane zelena,
o trepavice se nahvata zelena rosa.
Po Vojvodini se rasule svetle pčele,
krioca su im sitna kao u prosa;
dignem li oči nebu, tamo leži
neskupljen beo otkos do otkosa.
|
_________________
|
|
|
|
|
GiGi *Pravi muškarac*
|
Datum registracije: 09 Mar 2005 Poruke: 10732 Mesto: Autonomna Pokrajina Vojvodina/ Novi Sad/ Liman
|
|
MOJI ZEMLJACI
U Brankovini sad se drva seku
i u grad voze da prodadu.
Siromasi obaraju šumu mladu:
bukve čija kora se još kupa u mleku,
ceriće što tek počinju da rastu.
Ceo bogovetni dan pognuti seku,
dogod sunce ne pređe svoj put nebom.
Tek kad sveštenik na večernje siđe niz reku,
sednu na panjeve i maše se torbe s hlebom.
Sutradan na vočiću jedinom silaze gradu,
na leđima komad proje za ručak nose.
Ostaju im gole kraj kuće bregova kose.
Promiču polako po tuđeg drveća hladu.
Hlad svoje šume u gradu će prodati,
gledaće očajno u njih bregovi goli.
Doneće kući samo opanke i sveće
i nekoliko grumenova kamene soli.
|
_________________
|
|
|
|
|
GiGi *Pravi muškarac*
|
Datum registracije: 09 Mar 2005 Poruke: 10732 Mesto: Autonomna Pokrajina Vojvodina/ Novi Sad/ Liman
|
|
VOŽNJA
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela leže.
K'o potoci posle bure
konji jure
lete, beže.
Vrh potoka i šipraga
topla, blaga
večer pada.
Vozimo se. Sanja cveće;
miris sleće
sa livada.
Gle, seoske kuće bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
šiblje, žita,
lete, lete.
Gle, počinju i svetlaci,
lete znaci,
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao žive
zvezde male.
Po beskrajno nežnom, mekom
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
što na ljudi
liči glavu.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela leže.
K'o potoci posle bure
konji jure
lete, beže.
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|