Zak Prever

lovegoddess · Veštica

TO LICE LJUBAVI OPASNO I NEŽNO

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

lovegoddess · Veštica

POSETA MUZEJU

U muzeju voštanih Uspomena

prođite galerijom Promašenih namera

hodnikom Neiskrenih želja

stepenicama Bezvoljnih žudnji

i upašćete u klopku Kajanja

i tu

moći ćete da urežete po zidovima

sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu

zareze Nesporazuma

Ali

iznad sale Izgubljenih dobročinstava

vezanih očiju akrobata Ljubav

igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene

od sreće nikad ne zaboravljane

I muzika njegovog cirkusa

okretaće svoju izlizanu ploču

islabljenu ali oduševljenu

i ploča će se okretati

kao mesec krvavi i ožalošćeni

očarani oživljeni nasmejani obasjani

zadivljeni i zadivljujući

I biće to

muzika naroda ptica

muzika ptica naroda

Posetioci

slušajte tu muziku i dobro je čujte

i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku

na taj šum

već predajte joj se sasvim

Ona će vam se spokojno isplatiti

jednog lepog dana

ili nekog drugog dana

ta muzika naroda ptica ljubavi.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

BARBARA

Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena očarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Sećaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Sećaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan čovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrčala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena očarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Sećaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa čak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako srećnu

Na tvome licu srećnom

Nad tim gradom srećnim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožđa

Vatre, čelika, krvi...

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i očajne

A nije ni onaj potop više

Gvožđa, čelika, krvi...

Već prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.

--------------------------------------------------------------------------------

lovegoddess · Veštica

ADRIJEN

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Grudva snega

koju si bacio na mene

u Šamoniju

prošle zime

sačuvala sam je

Eno je na kaminu

pokraj svadbenog venca

moje pokojne majke

koju je ubio

moj pokojni otac

što je giljotiniran

jednog tužnog zimskog jutra

ili proletnjeg…

Grešila sam, priznajem

znala sam ostati

duge godine

ne vraćajući se

kući

Ali nikada ti nisam rekla

da je to zato što sam bila u zatvoru

grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

I Vrbova grana

tvoj mali foksterijer

koji je crk'o prošle nedelje

sačuvala sam ga!

Eno ga u frižideru

i ponekad kad otvorim vrata

da uzmem pivo

ugledam jadnu životinju

i to me strašno rastuži!

A ipak to sam ja uradila

jedne večeri da skratim vreme

dok sam te čekala…

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Sa vrha kule Sen-Žak

bacila sam se

prekjuče

zbog tebe sam se

ubila

Juče su me zakopali

u jedno divno groblje

i mislila sam na tebe

i večeras sam se vratila

u sobu

po kojoj si se šetao go

u vreme dok sam još bila živa

i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

U redu grešila sam

duge godine nisam se vraćala kući

ali sam ti uvek krila

da je to zato što sam bila u zatvoru!

Grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

lovegoddess · Veštica

LOV NA KITA

U lov na kita, u lov na kita,

Govorio je otac gnevnim glasom

Sinu Srećku pod šifonjerom,

U lov na kita, u lov na kita

Što nećeš

Da ideš, ej?

A što da lovim to živinče,

Ništa mi nije učinilo, tata,

Idi, ćale, lovi sam,

Kad ti se sviđa,

Ja više volim d' ostanem kod kuće s majkom

I bata-Gasom.

I otac na svom kitolovcu potpuno sam brodi

Po uzburkanoj vodi…

Otac na moru,

Sin kod kuce,

Kit van sebe.

Corbaluk supe vruće

Prevrnu bata-Gasa.

Bura bila strašna,

Supa bila slasna.

Srećko seo pa se vajko:

Što ne odoh u lov, majko,

U lov na kita?

Zar priliku retku ja da upropastim

I brkove svoje kitom ne omastim?

Al' otvoriše se odnekuda vrata -

Mokar i zadihan pojavi se tata

Sa kitom na ramenu.

I na sto kita tresnu, životinju lepu

Plavooku,

Što se ne viđa svakodnevno

Pa reče plačevno:

Šta žurite, požurite,

Isecite ga, gladan sam, 'oću da jedem.

Ali naš Srećko ustade kao od bede,

Pogleda svoga oca u beonja�e,

U beonjače plavih ociju,

Plavih kao u plavookog kita.

A što jadno živinče da sečem kad mi

Ništa nije učinilo?

Neću, uzmite moj deo, re�e.

I na zemlju baci nož,

A kit nož dograbi kako ga opazi

I na oca jurnu, skroz ga proburazi.

Joj, joj, reče bata-Gasa.

Ovo meni na lov liči kad se love leptirići.

I evo

Evo Srećka gde čitulju sprema.

Dok majka zbog muža crninu oblači,

Kit dom razoreni gleda okom plačnim.

I odjednom zakuka:

Zašto ubih jadnog smetenjaka?

Goniće me odsad sila motornjaka,

Istrebiće celu moju retku felu.

Nasmejavši se preteće

Uputi se ka vratima,

Udovici uzgred reče:

Gospođo, ako me neko potraži,

Budite ljubazni i recite:

Kit je izašao, izvolite sesti

I sačekajte ga ako vam ne smeta

Vratiće se opet kroz petnaest leta…

pedja_m · Početnik Domaćeg.de

E strasni su stihovi....odlicni!!!ma savrseni!!!!Hvala sto ste to podelili sa nama!!!

čekalica · Početnik Domaćeg.de

VRT
-ŽAK PREVER-

Hiljade i hiljade godina
nece biti dovoljno
da iskažu
ovaj tren vecnosti
kad si me poljubila
kad sam te poljubio
onoga svetog jutra
u parku Monsuri u Parizu
na zemlji
koja se u zvezde racuna.

*Fairy bitch* · Početnik Domaćeg.de

Kao nekim čudom

kao nekim čudom
Dve narandže na narandži
Kao nekim čudom
Čovek korača
Stavljajući kao nekim čudom
Nogu ispred noge
Kao nekim čudom
izašao je iz kuće
Od belog klesanog kamena
Kao nekim čudom
Čovek se zaustavlja pred narandžom
Bere je, ljušti i jede
Baca koru daleko i pljuje koštice
utažujući tako kao nekim čudom
Veliku jutarnju žeđ
...................

Gde se kao nekim čudom plodovi narandže ljuljaju
na jutarnjem vetru
Bacajući kao nekim čudom senku na put
Na put kojim prolazi jedno svešteno lice
S nosom u molitveniku a s molitvenikom u rukama
I svešteno lice nagazivši na koru narandže
koju je čovek maločas bacio
Oklizne se i padne
Baš onako kako bi se okliznulo neko
svešteno lice i palo na putu
Ma divno jutro!!

krckoorashcic · Početnik Domaćeg.de

Poljubi me

Desilo se to u kvartu grada svetlosti
gde je zagushljivo i gde je uvek tama.
Zimi kao i leti tamo je uvek zima.
Ona je stajala na stepenicama
On pored nje
Ona pored njega
Noc je i bilo je snega
Osecao se sumpor
To su poslepodne ubijali stenice
Ona mu je govorila:
Ovde je mrak nedostaje mi zrak
Zimi kao i leti ovde je uvek zima
I Bozje Sunce ovamo ne dolazi
Valjda posla ima u boljim kvartovima
Zagrli me cvrsto...
Poljubi me...
Ljubi me dugo...
Ljubi me...
Kasnije bice prekasno za nas
Nash zivot to je danas
Ovde se umire od svega
I od toplote i od hladnoce i od snega
Ovde zraka nema
Ne budesh li me ljubio umrecu ugushena
Tebi je 15. godina
Meni je 15. godina
Zajedno imamo 30. godina
Sa 30. godina vishe nismo mladi
To su godine kada se radi
Kasnije bice prekasno za nas
Nash zivot to je danas.
Poljubi me!!!

Po meni njegova najlepsha pesma!

Beatrica · Odomaćeni član

Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ruzna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srecna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteci od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni covek u sred noci
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gazeni dotucavani poricani zaboravljeni
Zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Jos toliko ziva
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osecanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i zivo kao leto
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Nasa ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Ziva ko zelja
Svirepa kao secanje
Hladna kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nezna kao dete
Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku i spasi nas.