Albert Camus

zdravka · Početnik Domaćeg.de

IZ "STRANCA":

""Danas je umrla mama. Ili možda jučer, ne znam. Dobio sam brzojav iz ubožnice: "Majka preminula. Ukop sutra. S poštovanjem." Ali to ništa ne znači. Možda je to ipak bilo jučer.""

zdravka · Početnik Domaćeg.de

....."Zapravo je trebalo da mi on izrazi sućut. Ali, vjerojatno će to učiniti prekosutra, kad budem u crnini. Zasad kao da mama nije ni umrla"....

SVAKI JE KOMENTAR SUVIŠAN.....GENIJALNO....

general13 · Početnik Domaćeg.de

Stranac je odlican , kao i Mit o sizifu . Stranac nije tezak za citanje . prost rjecnik a govori vise od svakog filozofiranja...

i_d_i_o_t · Početnik Domaćeg.de

citao sam samo stranca i to mi se djelo mnogo dopalo,kratko i jednostavno napisano nesto o slozenome

dobrisrecko · Početnik Domaćeg.de

Meni je "Stranac" bas dobra knjiga!!! Tako te drzi u neizvesnosti, i
stalno ti se nesto prevrce u stomaku dok je citas. A glavnog junaka bi u jednom trenutku da zadavis koliko je tupav, a u drugom ti je najpametniji i najrazboritiji covek na svetu!

Da sam bila in his shoes, verovatno bi i ja postupila isto, skroz ga razumem!

danijelavu · Početnik Domaćeg.de

Ja sam baš nedavno pročitala stranca i dobra je knjiga sviđa mi se. Drži nas u napetosti do kraja a opet nam se govori mnogo o likovima.

foryou10 · Iskusni član

Procitao sam Stranca i Kugu prvi puta kao gimnazijalac i bilo mi je strasno naporno i dosadno.Novo citanje je bilo nakon 20 godina i posve drugi dozivljaj.Izvanredno.

Amerigo · Početnik Domaćeg.de

stranac je nevjerovatno dobra knjiga. za sve knjizevnike sladokusce.

student_sa · Početnik Domaćeg.de

Kami ... citao sam stranca ... zanimljiva je knjiga... mada ta djela aprtrakcije i moderne pomalo zamaraju ... ipak vrlo su poucna ...

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Bez očajanja, molim...

Posle kobnog udesa, u džepu Kamijevog kaputa nađena je karta za voz koja je ostala neiskorišćena jer ga je prijatelj, izdavač Galimar, u poslednjem času ubedio da na put krene s njim, automobilom.

Početkom ove godine navršilo se tačno pola veka od smtri Albera Kamija, poznatog francuskog pisca čijoj su slavi najviše doprinela dela u kojima je razmatrao apsurd (besmislenost) ljudskog postojanja. Poginuo je 4. januara 1960. godine u francuskom gradiću Vileblevenu kad je automobil, koji je vozio njegov prijatelj i izdavač Mišel Galimar, u velikoj brzini sleteo sa druma i udario u drvo.
Život velikog pisca tako se nasilno i prerano ugasio, što je neke poznavaoce njegovog stvaralaštva nateralo da izjave kako autor "Stranca" i "Mita o Sizifu" možda nije ni mogao drugačije da napusti ovaj svet, nego apsurdno. U te priče o smislu i besmislu uplela se i činjenica da je, posle nesreće, u džepu Kamijevog kaputa nađena neiskorišćena karta za voz. Pisac je, naime, u poslednjem času prihvatio izdavačev poziv da, umesto vozom, na put krene sa njim, automobilom.

Nesuđeni golman

Alber Kami rođen je 7. novembra 1913. godine u alžirskom gradu Mondovi, u veoma siromašnoj porodici doseljenika. Njegova majka, Katalan, poreklom Španjolka, bila je polugluva, a otac Lisjen, u Alžir doseljeni alzaški zemljoradnik, poginuo je kao francuski pešadinac u čuvenoj bici na Marni 1914. godine.
Mali Alber živeo je sa majkom u veoma lošim uslovima, u delu grada Alžira koji se zove Belkur. Godine 1923. one se, kao državni stipendista, upisao u srednju školu, a kasnije i na Filozofski fakultet u Alžiru. Tu je stekao prva znanja o humanizmu i otkrio pravu vrednost antičkih pisaca.
Mladi Kami je 1929. godine postao golman juniorske ekipe fudbalskog kluba Alžirskog univerziteta. U izveštajima sa utakmica često je bio hvaljen zbog pravovremenih i smelih odbrana, ali su se njegove nade u uspešan nastavak fudbalske karijere izgubile kad je, 1930. godine, oboleo od tuberkuloze.
Teška bolest vezala je Kamija na duže vreme za krevet i odvojila od studija. Posle ozdravljenja, radio je razne poslove. Tako je, recimo, u alžirskoj prefekturi udarao pečate na vozačke dozvole, u Meteorološkom zavodu merio pritisak u barometrima, a po gradu Alžiru prodavao delove za automobile.
Godine 1936. završio je studije čiste filozofije, odbranom diplomskog rada o hrišćanskoj metafizici i neoplatonizmu. Ubrzo potom počeo je da radi u Radio Alžiru, a jedan oglas u novinama odveo ga je u pozorište koje će postati njegova velika ljubav.
Kami je zaigrao glavnu ulogu u jednom komadu i krenuo da po alžirskim gradovima i selima igra francuske klasike. Ohraben ovim iskustvom, osnovao je i pozorišnu trupu. Prvo ju je nazvao "Radničko pozorište", a nešto kasnije preimenovao u "Ekip". Neredne tri godine on je u ovoj trupi pisao, režirao, a ponekad i glumio.
Tokom 1937. godine Kami počinje da se bavi i novinarstvom. Najpre je pisao za "Alžir republisijen", a zatim za "Pari soar". Tada objavljuje i prvu knjigu, plod putovanja u stilu američkih skitnica i lutalica, a iz štampe je izašla pod naslovom "Naličje i lice".

Mit o Sizifu

U predvečerje Drugog svetskog rata Kami je putovao po Alžiru i napisima za novine podržavao prava zapostavljenih Arapa. U Pariz je otišao 1940. godine i tamo, pod pseudonimom Bošar, postao član ogranka pokreta otpora "Kombat" ("Borba"), i čijim je okvirima nešto kasnije pokrenuo i istoimeni časopis.
Izdavačka kuća "Galimar" objavila je 1942. godine u Parizu dve knjige koje su u prvi plan izbacile Kamije pisca: "Stranac" i "Mit o Sizifu". Ova dela, zajedno s pozorišnim komadima "Kaligula" (1938) i "Nesporazum" (1944), deo su Kamijevog života koji se ukratko može opisati kao istraživanje apsurda.
Kamijevo razmišljanje o apsurdu temeljilo se na zapažanju da čovek bez naročitih teškoća prihvata svakodnevne obaveze i život. Ali, jednog dana u njemu počne da se javlja mučno osećanje besciljnosti i on postavlja pitanje ima li življenje uopšte nekog smisla.
Besmislenost takvog života postaje glavna misao koja muči, razara i rađa samoubilačke nagone. Besciljnost življenja, to, po Kamiju, "neshvatljivo osećanje", treba nekako savladati.
Pre Kamija, istim putevima misli o apsurdu kretali su se i njegovi sunarodnici i savremenici Žan - Pol Sartr (1905 - 1980) i Andre Malro (1901 - 1976). Međutim, Kamijeva originalnost je u njegovom shvatanju da apsurdnost sveta nije razlog zbog koga treba očajavati. Po njemu, smrtnost i besmislena patnja, u stvari, samo uvećavaju vrednost života - pozivaju čoveka da svoj vek proživi što punije.

Zajedno protiv zla

Posle oslobođenja Francuske, 1944. godine, Kami je u "Kombatu" pisao o poslednjim borbama saveznika za Pariz. U avgustu 1945. godine bio je jedan od retkih francuskih urednika koji su javno izrazili negodovanje zbog američkog nuklearnog razaranja japanskih gradova Hirošime i Nagasakija. Po završetku rata napustio je "Kombat" i ubrzo posle toga postao prijatelj sa Žan - Pol Sartrom.
Godine 1947. objavljena je "Kuga", Kamijev roman koji neki smatraju jednim od najznačajnijih književnih ostvarenja 20 - og veka. Za razliku od prvog romana "Stranac", u kome je razmatrao sudbinu samo jednog junaka, Mersoa, suočenog sa apsurdom života, Kami ovde daje znatno širu sliku ključnih pitanja. Kuga, u kojoj je oličeno svako zlo, hara jednim gradom i čini se da čovek nema moći da joj se suprotstavi. Ali, ono što nije u stanju da učini pojedinac, na kraju se postiže solidarnošću i poduhvatom udruženih ljudi.
Prvih poratnih godina Kami je proputovao Sjedinjenim Američkim Državama i tamo održao više predavanja o francuskoj filozofiji. Posle povratka s puta u Južnu Ameriku, vratila mu se tuberkuloza pa je naredne dve godine proveo povučen iz javnosti, lečeći se.

Nedoumice

U filozofskom eseju "Pobunjeni čovek", objavljenom 1951. godine, Kami je tako protumačio pobunu i revoluciju da je jasno moglo da se vidi njegovo poricanje svih vrednosti komunizma. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo njegovih prijatelja i mnogih mislilaca, pa ga je dovelo i do konačnog raskida prijateljstva sa Sartrom.
Tokom pedesetih godina prošlog veka Kami je veliko deo rada posvećivao ljudskim pravima. Tako 1953. godine javno protestuje protiv sveopšteg ugnjetavanja koje sprovodi Sovjetski Savez pri gušenju ustanka u Istočnoj Njemačkoj, a tri godine kasnije odlučno negoduje protiv suzbijanja protesta u poljskom gradu Poznanju i sovjetskog nasilnog gušenja mađarske antikomunističke revolucije.
Kad je 1945. godine u Alžiru izbio rat za nezavisnost, Kami se našao u moralnoj nedoumici. Imao je razumevanja za želju Alžiraca da steknu nezavisnost, ali je branio i francusku vladu jer je smatrao da je alžirski ustanak samo deo "novog arapskog imperijalizma" koji je provodio Egipat.
Godine 1957. Švedska kraljevka akademija je Alberu Kamiju dodelila Nobelovu nagradu za književnost. Tako je, posle Kiplinga postao najmlađi pisac koji se uvrstio u književne "besmrtnike". Međutim, surove činjenice, pomalo apsurdno, svedoče i da je, od svih dobitnika Nobelove nagrade, najkraće živeo posle uručenja nagrade - nešto duže od dve godine.

Ljubav

Kami se ženio dva puta. Njegova prva žena Simon Hije bila je zavisna od morfijuma. Taj brak zaključen je 1934. godine i ubrzo razveden zbog obostranog neverstva.
Godine 1940. Kami se venčao sa Fransin For, pijanistkinjom i matematičarkom. Iako je voleo Fransin, protivio se braku kao takvom i smatrao ga neprirodnim. Čak i posle rođenja blizanaca Katrin i Žana, 5. septembra 1945. godine, Kami se ponekad šalio, izjavljujući da brak nije za njega. Iako se nikada nije razveo od Fransin, imao je više ljubavnih veza, od kojih je najpoznatija bila sa španskom glumicom Marijom Kazares.

Izvor: "Politikin zabavnik" 3036/2010