Enigma zvana Josip Broz

velociraptor · **Banovan!**

Drgan Knežević, vojni dirigent i čovek koji je x puta svirao pred Titom, kaže da je solidno svirao klavir , ali da se odlično razumeo u klasičnu muziku. Medjutim, pitanje je otkud on u ono vreme da dodje u kontakt sa klavirom. Verovatno tamo gde je naučio i bravarski zanat. Wink

Špijuni su ljudi kojima se menja identitet i koji moraju da poznaju nekoliko jezika da znaju bar x stvari kako bi što lakše mogli da se prilagode sredini u koju budu bačeni.
Moguće je da su ga tamo, izmedju ostalog i bacili na neki 15-odnevni bravarski kurs, računajući da će ta priča dobro proći, jer ipak tako može da osvoji simpatije običnog čoveka, čiji će potencijalni predsednik biti.
On je taj mini bravarski kurs maksimalno kasnije forsirao , voleo je da se slika za strugom i da pominje taj period života kad je navodno bio bravar.

Ime , nadimak i novi identitet se daje i saradnicima svedocima koji iza sebe imaju kriminalnu aktivnost, a kad su u pitanju špijuni onda se tu ide do detalja.

Španija i gradjanski rat??? Pitanje je da li je on tamo učestvovao uopšte, da li je taj pravi Tito tamo poginuo?
Čovek koji se predstavljao kao Josip Broz dugo je odbijao da se sretne sa legendarnom La Pasionarom. Plašio se , a tu se na svaki detalj mora misliti, da li je ona stvarno poznavala
pravog Tita, od koga su pokupili taj nadimak.
Plašio se da ga ne upita nešto na osnovu čega se može utvrditi da on nije bio u tom ratu.
Postoji rešenje i za takve situacije: gošći se nagovesti da će je predsednik primiti na kratko, da je baš ovih dana umoran , a pritom joj dodeliti orden kako ne bi mnogo zapitkivala i čačkala gde ne treba.

Da li je pravi Tito poginuo u Španiji?
Ivan Stevo Krajačić priznaje da je bio u Španiji , ali ne da bi se borio protiv diktatora Franka već da bi na terenu ispitao svoje sposobnosti i da bi se kalio i u ratnim uslovima.
A Ivan Stevo Krajačić nije bio naivan igrač. On sam priznaje da je radio za Ruse i da su mu tek 1985. oduzeli radio stanicu koju je imao skrivenu. Umro je , kao i svi špijuni, sa pištoljem pod jastukom, plašeći se da ga neko ne uhapsi i podvrgne ispitivanju.
A taj Ivan S. Krajačić je bio starojko na Brozovoj svadbi, ulazio je u njegov kabinet bez najave.
Datira li to prijateljstvo iz Rusije možda ? Verovatno...

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever

E,pa ovako da vam kažem:Josip Broz - Tito pre i posle II svetskog rata nije ista osoba.Dok sam živeo na Dorćolu mojoj zgradi je živeo čovek koji je poreklom iz Zagorja,ne znam tačno iz kog grada,da l' je iz Bjelovara ili Kumrovca.Čovek je još 1941. došao u Beograd.Imao je trojicu braće.Dvojica su bila u ustašama,a on i još jedan brat u partizanima.Deluje neverovatno,ali istinito.Brat od ujaka njegove majke je bio Josip Broz,što znači da je tom čoveku taj isti Josip Broz ujak.Znači,poprilično blizak rodjak.Ovaj čovek o kom vam govorim je rodjen 1927. godine i on se seća da kad je bio mali da je Josip Broz dolazio kod njega kući i da ga kasnije više nikad nije video.Josip Broz je bio član Komunističke Partije i mnogo puta je bio hapšen.U jednoj nezgodi na poslu je izgubio tri prsta.To su svi u Kumrovcu znali.POsle nekoliko hapšenja on je pobegao u Rusiju.I odatle mu se gubi svaki trag.Kada se Tito pojavio kao vodja komunističkog ustanka,mnogi u Hrvatskoj su se pitali ko je on.Niko nije znao za njega.
Kada je Tito došao u Kumrovec prvi put posle mnogo godina,ljudi su počeli da pitaju jedni deruge o Titu.Najčešće pitanje je bilo:''Je l' ono naš Jože?''Najčešći odgovor je bio:''Ama,nije on,naš Jože je izgubio tri prsta na poslu.Ovaj ima sve prste.''
Postoji priča da kad je Tito prvi put posle dugo vremena došao u Kumrovec da su ga odveli kod žene za koju se tvrdilo da je njegova rodjena sestra.Kad su toj ženi pokazali Tita,ona je rekla:''To nije moj brat!''Sa ženom pretpostavljate šta se desilo.Tito više nikad nije otišao u Kumrovec.
Zar nije čudno što Tito nikad nije bio u Kumrovcu za Dan mladosti?Zašto je uvek proslavu pravio na Belom Dvoru u Beogradu?Drugo:Titova spomen-kuća u Kumrovcu deluje isuviše otmeno i veliko za jednu siromašnu porodicu.U njegovim pričama iz detinjstva on spominje sankanje na koritu,jer nije imao sanke.Nije mi jasno gde je on video velika brda u Zagorju koje je poprilično ravno?

velociraptor · **Banovan!**

Druže Tito, druže Tito,
nešto bih te pito
Da l se smije, da l se smije
ljubiti po dvije?

Sme i sedam, sme i sedam
samo budi vredan.

Priča koja se najčešće pominje o pravom Brozu je da on nije imao jedan prst, a ne tri.

Ja bih ovde napomenuo još neke kontradiktornosti koje nam ukazuju na to da je persona zvana Josip Broz jedan veliki istorijski rebus.

@konjanik
Bombaski proces, Causesku, Karadzic & Mladic..

Bombaski proces 1928.
Ispravi me ako grešim, ali...
Tito nikad nije učestvovao u ovom bombaškom procesu .
1928. bilo je sudjenje u ZG osobi koja se vodila kao Josip Broz i koja je u policijskim izveštajima registrovana kao persona sa konspirativnim imenima Valter i Vais. Niko tada ne pominje nadimak Tito. Ovo su dva njegova nicka iz toga perioda. Nadimak Tito se vezuje za Broza tek kasnije.Na kraju krajeva, on sam ističe to da je često koristo lažne pasoše da bi mogao da izadje iz zemlje i jednom se čak vodio kao Džordž Karlos.
Policije mnogih zemalja ga stavljaju pod prismotru . Svima postaje sumnjiv.Odležao je robiju, onda otišao u Rusiju i tada se javlja taj nick . Tek tada.
Izgleda da su u pravu Bosanci kada su ga zvali Tita, jer je očigledno da on taj pravi Tito nije bio.
Vais je interesantan nick. U pitanju je čisto jevrejsko ime. Vajs ( Beli) su kasnije neki od Jevreja ,da bi se prilagodili sredini u kojoj žive preimenovali, u Belić.
Zbog ovoga Broza mnogi i smataju za Aškenaza( Jevrej iz istočne Evrope).
Moše Pijade i Dido Kvaternik su, na primer, pravi Aškenazi.
Kvaternik je večito imao kompleks zbog toga.
Pravi Jevreji, koji idu u sinagogu i poštuju običaje svoje kulture, smatraju za uvredu kad ih stavljaju u isti koš sa tim ljudima.
Da li je slučajno da su baš taj Moša Pijade i Mile Budak u zatvoru potpisali ugovor o saradnji protiv Srba.
Na sudjenju Brozu 1928. branio ga je Ivo Politeo, mason iz Zagreba.
I tu se desilo nesto apsurdno...
U pitanju je godina 1928.
To je period uoči proglašenja prvojanuarske diktature i tada su komunisti smatrani za neprijatelje države. Režim se sa njima surovo obračunavao, pa su oni imali naredjenje u
Partiji da prilikom hapšenja ne smeju odavati svoje drugove niti pak priznati da su članovi KP Jugoslavija. Ovde se dešava nešto sasvim suprotno.
Broz je na sudjenju toliko drčan i bezobrazan da se ponosi tim podatkom.

Izjavljuje :" Ne osećam se krivim, jedini sud koji priznajem je sud moje KP ".
Odležao je 5 godina robije, a kasnije opet odlazi ... U Rusiju, dabome.
Čak i u svojoj biografiji on to ne krije.
" U Moskvi radim u Kominterni kao politički referent u jugoslovenskoj sekciji".
1936. se vraća u zemlju, a već sledeće godine postaje prvi čovek KP Jugoslavije.

Obratite pažnju na sledeću hronologiju dogadjaja:

6. aprila 1941. bombardovan je Beograd
8. aprila 1941. V. Maček, političar broj jedan tadašnje Hrvatske odbija predlog Nemaca da stane na čelo nove države zvane NHD Hrvatska. Nemci, nemajući kud, odlučuju se za najbolnije rešenje: neka Pavelić bude predsednik te nove države, ali obavezno neka naši ljudi budu uvek uz njega i neka nas izveštavaju o njegovom delovanju.
10. april 1941. Slavko Kvaternik proglašava NDH
11. april 1941. Pavelić sa svojom svitom stiže iz Italije, u pratnji italijanskih obaveštajaca, i na granici sa Italijom ih čeka nemački agent koji prati svaki njegov korak.
Nemci su na njega uvek gledali kao na nekoga ko je Musolinijev potrčko i ko nije dorastao da u tako kritičnom periodu vodi jednu zemlju. Prihvatil su ga kao nužno zlo, nemajući drugog izbora.

I zna se šta se tada dešavalo. Počinje linč i krvoproliće. Srbi, Jevreji i Cigani se tretiraju kao narodi niže rase koje ustaše ubijaju ili u najboljem slučaju stavljaju u logore ili ih teraju da predju u katolike. Čak i Hrvati koji se deklarišu kao komunisti nisu poštedjeni linčovanja. Ali jeste jedan čovek koji se nalazi na vrhu yu komunističke hijerarhije.
Josip Broz u maju 1942. bez ikakvih problema dolazi vozom iz ZG u BG neometan od nikoga. Na svakom koraku racije i legitimisanja, a tako važna ličnost je poštedjena svega toga. Čudno , zar ne?

Ustaše su tada dobile neku dojavu od svojih mentora da tu osobu ne diraju.
Ta ista zapovest imperativnog karaktera se pojavljuje kasnije i kad su Englezi saznali1945. gde se krije Ante Pavelić . Njihova tajna služba ulaže vreme i novac kako bi mu ušla u trag. MI6, engleska tajna služba, obavlja taj zadatak uspešno. Onda očekuju naredjenje da uhapse tog zlikovca, kad ono...
Sledeća instrukcija koju su dobili Englezi bila je... NE DIRAJ!
Uradili su isto ono što i Musolini, čuvali su ga .
Hitler i njegovi saradnicu su hteli da kralja Aleksandra i Musolinija pomire i prigovarali su Italijanu da isporuči ustaše u Jugoslaviju i tako normalizuje odnose sa Srbima.
Medjutim , on je njima rekao :
" Ne, Pavelić i ustaše mi služe da bih ušao u pregovore sa što boljim pozicijama.
Isporučiću im ga, ali šta će oni meni dati zauzvrat?"
Klasična trgovina.
Dakle, ustaše ne znaju ko je čovek koji kreće iz ZG u BG, ali naslućuju da će im biti od koristi.

Može se naći u njihovoj literaturi ta izjava Dida Kvaternika gde on objašnjava Paveliću kako im je to novi adut u ratu sa Srbima.
" Srbi će dugo ispaštati zbog ovoga, nisu ni svesni ko im dolazi u BG".

Čausesku i Broz? Hm, interesantno poredjenje...
I jedan i drugi su bili diktatori, suštinske razlike izmedju njih dvoje nema.
Tačnije, ima... Samo jedna razlika zbog koje je Rumun platio glavom.
Čaušesku, za razliku od Broza, nije hteo da uzima kredite od Zapada.
To je greška zbog koje je platio glavom. Kakva crna ugrožavanja prava nacionalnih manjina i diktatorski odnos prema Rumunima.
Montiran je neki sukob Madjara i Rumuna posle koga je došlo do nereda, a onda su i Rumuni ustali kako bi tražili svoja prava. U Rumuniji se stvarno teško živelo.
Kupovalo se na bonove, bila je ograničena sloboda kretanja, običan čovek nije mogao da ide u inostranstvo itd.
Rumunija nije imala ni jedan jedini dolar duga prema Zapadu.
Čaušesku je uzeo jednom kredit od njih, otplatio ga i nije hteo da se upušta u tako nešto.
Video je dobro šta znači uzimati kredite od Zapada i kako to može da mu se olupa o glavu.
Ali Zapad mu tada to nije prigovarao. Naprotiv!
Čaušesku je nekad bio njihov ljubimac, verovali su da je on jedan od prvih koji će pomoći rušenju Varšavskog pakta tako što će tražiti istupanje iz istog.
1980. bila je Olimpijada u Moskvi koju su američki sportisti bojkotovali.
Rusi su im kontrirali 4 godine kasnije, jer su odbili da učestvuju na Olimpijadi u Los Andjelosu. I Rusi i sve ostale zemlje istočnog bloka. Rumunija se nije povinovala tom naredjenju i odlaze na to takmičenje.
Kad su se na stadionu u L.A. pojavili rumunski sportisti dobili su najveći aplauz, ceo stadion je ustao na noge da ih pozdravi.
To je vreme dok je Čaušesku još imao taj dug prema Amerima.

Kad se rešio toga problema kreću pritisci na njega da se opet zaduži i da uzme nove kredite. On to odbija.Onog trenutka kad je na poslednju ponudu odgovorio sa NE, on je bio mrtav čovek. Em je odbio , em nije hteo da prihvati realnost da je pad Varšavskog pakta neminovan. U Poljskoj, Čehoslovačkoj i Bugarskoj je to više nego očigledno, ali Čaušesku ostaje na starim pozicijama.
Zašto sve ovo napominjem? Jednostavno, J. Broz je očigledno, sedeo na 2 stolice i uspešno balansirao. Uspostavio je jake kontakte na Zapadu, nema sumnje da je radio za dve strane. Kasnije je sticao jake pozicije tako što je posredovao nekim moćnim igračima da stupe u pregovore. Recimo, izašao je u susret Kisindžeru kad ga je ovaj zamolio da mu pomogne oko pregovora sa Kinezima. Takve usluge se posebno vrednuju.

Karadžić i Mladić
Ovo je malo škakljiva tema,jer može povrediti nečija nacionalna osećanja, ali prokomentarisaću tako da se uzdržim od ličnih komentara. Izneću sam neke činjenice za koje se ispostavilo da su tačne.
Englezi i Francuzi nemaju nikakve veze sa njima. Čak ni Amerikanci.
Mislim da razumeš šta hoću da kažem...
Zvanična Amerika nema nikakvu, a nezvanična...
E u tom grmu leži zec, kad se vode neki važni pregovori uvek postoje dve strane: zvanična i nezvanična diplomatija.
Na tu kartu se upravo igralo, Karadžić i Ričard Holbruk su imali nekakav dil.
Kad je Milošević otišao u Hag, trebao je da sastavi spisak svedoka koji bi došli njemu na sudjenje. Jedan od prvih koga je pomenuo bio je Ričard Holbruk.
Medjutim... Iz Amerike stiže odgovor da oni ne dozvoljavaju Holbruku da dodje na sudjenje, jer svojim svedočenjem može da loše utiče na reputaciju te zemlje.
Nacionalni interes je u pitanju i ne žele da polemišu na tu temu.
To je verovatno najljigaviji političar koji se pojavio u poslednje vreme. Posprdno su ga zvali mali Kissinger.

Koincidencije li... Holbruk je Aškenaz, kao i cela Klintonova administracija ( Olbrajt, Koen, Berger, Rubin...) Sve su ovo Aškenazi. Isto to je i general Wesley Clark , čiji su preci došli iz Rusije u Ameriku. On je dva puta menjao veru, poslednji put je prešao u katolike, ali uvek će ostati ono što i ovi koje sam ranije pomenuo.

Navešću još jedan primer zvanične i nezvanične politike. Kad je 1963. ubijen američki predsednik Kenedi, to je bio šok za celu naciju. Svi zvaničnici su to osudili i izrazili žaljenje zbog gubitka tako dragocenog političara.
Nije nikakva tajna da su odredjeni krugovi u Vašingtonu otvarali šampanjac i slavili njegovu pogibiju. Pred javnošću su plakali, a intimno su likovali.
Džordž Buš stariji je bio 11. osoba koja je obaveštena protokolarno da je ubijen predsednik Amerike. Treba li pomenuti da to nije beznačajna figura na svetskoj političkoj sceni. Bivši šef CIA, a kasnije i predsednik USA, zvaničnik koji je, tokom bombardovanja Iraka 1991, prvi izgovorio reči Novi svetski poredak.
Ma, sve je to politika...

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Šta je sprečavalo velikog diktatora da poseti objekte koje su njegovi partijski drugovi redovno posećivali? Čega se to plašio jedan od najmoćnijih ljudi tog vremena?

Svima je poznato da je "najveći sin svih jugoslovenskih naroda i narodnosti" Josip Broz Tito bio jedan od najvećih svetskih putnika. Za života obišao je planetu uzduž i popreko, razašiljući duh nesvrstanosti., kao i mnoge druge ambicije o kojima danas vrlo malo znamo.
Pa ipak, evo nekoliko pikanterija na koje do danas nemamo precizan odgovor, osim činjenice da su se odigrale ili, u stvari - nisu.
Josip Broz nikada nije posetio Spomenik neznanom junaku! Mada to zvuči neverovatno, jer je ustaljeni deo ceremonijalnih poseta stranih državnika Jugoslaviji često podrazumevao i polaganje venaca na ovom monumentu, Broz tamo nikada nije otišao. Jedan od razloga mogao je da bude i u tome što je sa nesrećnim Neznanim junakom možda mogao i da se sretne, dok je ovaj bio u životu, ali na zaraćenim stranama, gledajući jedan ka drugom kroz puščane cevi. Njih dvojica bili su soldati u Prvom svetskom ratu, ali na suprotnim stranama. Ipak...
Druga, još neverovatnija priča je da nikada nije posetio zgradu Centralnog komiteta, odnosno današnju palatu "Ušće", ma koliko da je ona bila značajna i kolosalna na, tada pustoj, novobeogradskoj strani. Iako su komunisti bili beskrajno ponosni na ovo "arhitektonsko čudo" nove Jugoslavije, Brozu se zbog nečega nije sviđala. Danas je teško dobiti potvrdu te veze, ali je izvesno da je u zgradi CK bio jednom ili - nijednom. Tim pre bio je apsurdan pokušaj koji je svojevremeno učinio Nikola Kavaja, naš emigrant koji je u SAD oteo avion sa namerom da ga obruši na ovo zdanje i tako likvidira lidera jugoslovenskih komunista. Kavaja je u Americi uhapšen i osuđen na dugogodišnju robiju, ali za "uzaludan posao", jer su šanse da ovim svojim hrabrim potezom, u duhu kamikaze, ubije Tita - bile minorne.
Josip Broz nikada nije bio ni u Jasenovcu. Srpski komunisti su mu to i progledali kroz prste u stalnom, snishodljivom, patološkom odnosu prema lideru. Ali, činjenica je da je Broz izbegavao odlazak na najveće stratište srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, što govori o njegovim čudnim navikama i opredeljenjima za koje nikada nikom nije morao da se pravda osim sada - istoriji. Ipak, oni koji su u ono vreme hteli to da mu zamere, procenili su kako je najbolje da o tome ćute.
Najzad, Broz nikada nije bio ni na fudbalskoj utakmici ( u SFRJ ), iako je onda najmasovnije takmičenje u Jugoslaviji bio Kup maršala Tita. Na stadion je dolazio samo tokom velikog sleta koji se održavao za Dan mladosti, 25. maja, na Stadionu Jugoslovenske narodne armije. Godinama je lično primao štafetu, kao poklon omladine koja je pre uručenja mesecima trčala jugoslovenskim drumovima prenoseći ovaj poklon, koji bi prethodno dizajnirali najpoznatiji umetnici tog vremena. To je trajalo sve dok ga starost i oronulost nisu konačno sprečile u tome.
Međutim, fudbalske utakmice nije voleo. Što zbog ličnih afiniteta, a možda i zbog razloga bezbednosti. Tek, po pravilu je pobedniku Kupa maršala Tita, veliki srebrni pehar dodeljivao neko od maršalovih posebnih izaslanika.
Jedna surova anegdota govori da je jedan od uvaženih bardova srpskog televizijskog novinarstva tokom primopredaje pehara, umesto Draže Markovića, kao Titovog izaslanika, najavio Dražu Mihajlovića. To je bio dovoljan razlog da poznati komentator pola godine ostane "pod ledom"...

Izvor: "Treće oko" 525/2010

aureliano · ♣ El Capitán ♠