Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu :)

BulatCar · **::The Dark Knight::**

~Marko Bulat - Zauvek mladi ~

Odlaziš noćas negde daleko,
u drugu zemlju, za boljim sutra
i kad se budiš, ne budi tužna
mi smo još ovde budni do jutra

Ponesi žar na usnama
ponesi miris Dunava
ponesi priču o nama
nemoj je kriti.
Sudbinu večnih grešnika,
pesmu tužnih ratnika...
Kad svuda ljubav nestane
mi ćemo biti.

Odlazis noćas, želim ti sreću
pronadji ljubav ili je ukradi
ako se nekad slučajno vratiš,
mi smo još ovde zauvek mladi.

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

Jep.
život je takav.
Ja sam u 4 razredu napustila Srbiju i došla u Sloveniju.
Sećam se kako sam u autu plakala ko nenormalna, i sve gledala kroz zadnje staklo...kako odlazim.
U Srbiji mi je rodbina, drustvo...sve.
Meni je mnogo tesko kad jih ne vidim po godinu dana..a ne mogu da zamislim kako je kad nekog ne vidis po deset godina. Poludela bih.
Jeste da i ovde imam drustvo, i sve je to lepo, stoji....Ali kad sam tuzna uvek se vracam u moje detinjstvo.
Čujemo se porukicama i tako to..ali druga je stvar kad ti nekog gledaš u oči, pričaš sa njim..
I oni jedva čekaju da ja dodjem i ja jedva čekam da odem tamo..
Sudbina me razdvojila od najbolje drugarice i to je nesto neopisivo.
I dalje smo najbolje drugarice..
Imam i ovde jako, jako, jako dobrih drugarica..ali niko kao ona.
Uvek kad odem tamo ispricamo se, provedemo..A kad odlazim..plačem ja..plaču oni (društvo, rodbina...).
Nije lako..ali život ide dalje. Nema druge.

dameski · Prijatelj foruma

zato je valjda dobro ne vezivati se ni za koga

BulatCar · **::The Dark Knight::**

velociraptor · **Banovan!**

Naj prijatelj i pobratim mi je vec dve godine u Ameriki( je l' se kaze Ameriki ili Americi)?
Nista me pitajte, pitanje je da li cu ga ikad vise videti. Odrasli smo zajedno, ma pusti... nema dana da ne mislim na njega. Nikad necu zaboraviti 25.maj 2006. Nikad!!!

Imam mnogo rodbine po svetu, ali ovo mi je rana na srcu. Crying or Very sad

♥ QueeN ♥ · **[°mama 3 anđela°]**

nastasenjka · **~daydreaming~**

^e blago li je tebi onda Neutral

meni, vala, trebaju...pa makar i otisli nekud daleko...s vremenom sam skontala da i nije bitno koliko cesto nekog vidjas, koliko ti je blizu ili daleko...moja porodica je moja porodica i moji prijatelji su moji prijatelji ma makar i na drugom kraju sveta...nista ih manje ne volim od onih koji su mi na dohvat ruke

Mjesecarka · Iskusni član

Ih, zasto sam naletela na ovu temu? Kad sam nedavno ispracala jedan voz, u kojem doduse nije sedeo drug nego brat, ali svejedno, previse lupam glavu ovih dana o daljini, i o tome kako neke stvari nisu mogle drugacije, i da li bismo i bili ovako bliski da zivimo na ulicu dve? Nema osecaja kao kad mases vozu i saljes mu poljupce, ali ni onag kad trcis po peronu, nekom u zagrljaj...

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Na žalost, malo je mojih prijatelja rasutih po svijetu, rasuti su ko zna kuda i za kosti im se ne zna, valjda smo takva neka generacija, na kojoj su iskijali socijalizam, komunizam, bratstvo i jedinstvo, pa nas onda naučili da je sve bila laž, da su nas zavarali tamo neki, prevarili, rekli nam da imena mnogo znače i pobili... Budite strećni što imate te bisere, makar i daleko. Teška tema, neću da vam kvarim tu sreću i malu tugu što su daleko, ali ipak ima nade za kontakte i susrete, za net, emaile, poruke, telefone...cijenite to. Ja ne znam ni gdje cvijeće i na koji grob da spustim.