Drugarice...

Mysty · **~abhor~**

Emotivna sam....lako se vezujem za ljude....ne volim da gubim.....ali da,he desilo mi se sto puta kako gledam kako gubim drustvo,ljude u njemu,i to boli....i ne prestaje....

Masha92 · Početnik Domaćeg.de

Imam jednu drugaricu Milicu...To mi je prva drugarica,druzimo se od kad smo bebe...Odselila se kad smo imale nekih 5 godina i od tad smo se vidjale s vremena na vreme.U 6.razredu je dosla u moja odeljenje jer se vratila u moj kraj.Bila je tu do kraja sedmog...I tad smo bile najbolje drugarice,kao nekad...Medjutim,kasno sam shvatila da to nije vise ona Milica sa kojom sam se igrala lutkama.Od kad se vratila u staro odeljenje sve redje smo se vidjale...Nasla je novo drustvo,pocela da pusi...Nije mi cak ni javila kako je uradila prijemni ni sta je upisala...
Sada imam 15 godina...Moje vreme tek dolazi,novo drustvo i skola od septembra...Sada gradim svoju licnost,moram da ucim da budem jaka i ma koliko me je zabolelo to sto me moja Mica zaboravila...Zivot ide dalje...Ona zna da cu uvek biti tu za nju,da cu je uvek sacekati rasirenih ruku iako to nije zasluzila...

Izvinite ako sam pomalo skrenula sa teme... Rolling Eyes

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

Da. I to zbog njenog dechka.
Nemojte pogreshno da me shwatite, ali ona je sa njim BUKWALNO 24 sata na dan.
Sa nama - drugaricama se i ne druzhi wishe. Tako je wec par meseci.
Ne prichamo ni kad imamo odmor, jer je samo sa njim na telefonu, a kamoli da se druzhimo poslepodne ko pre..samo se pozdrawimo u shkoli i to je to. Rolling Eyes

a wishe nemamo ni o chemu da prichamo..jer kad ona poche da pricha..pricha stalno o njemu. Rolling Eyes

jbg...

filicka · *hoppípolla*

Jedna nas je ne ostavila,vec sutnula.
Smeta joj nase drustvo uz koje je odrasla...mislim,nemam reci.
Povredila nas je ali smo zapamtile kako se ponela prema nama i vise joj povratka nema.
Da je bar bila dostojanstvena,sve bi bilo drugacije...

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

nextajox · **حزب الحيوان**

Da,desilo se mnogo puta..
Imala sam neku drugaricu sa kojom sam se družila od malih nogu i morala je nekim slučajem da se preseli u NS a govorila je kako će me zvati,družićemo se..
A od toga ništa..
Nismo se videle 6 godina..

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

E ovako.. i ja sam napustila svoje drustvo.. uz koje sam odrasla Rolling Eyes

I nasla sebi drugo Rolling Eyes

Jednostavno ne mogu vise da se druzim sa tim devojkama, nemamo nista zajednicko, iritira me njihovo ponasanje, njihov smeh, njihovo pricanje .. sve mi ide na zivce.
Ostala sam dobra sa jednom iz tog drustva.. al vise od toga ne mogu.
Ne osecam se prijatno u tom drustvu, dosadno mi je, zagusljivo mi je.
Ne znam zasto nisam pre otisla, valjda sam mislila da ce se promeniti, al one se zbog mene ne mogu menjati sto je sasvim logicno..
meni nije mesto u tom drustvu i gotovo, ja nisam jedna od njih.
I nisam jih sutnula, lepo sam jim rekla kako stoje stvari, naravno sad pojedine ne zele ni da se jave.. al ne smeta mi.
Ja sam sebi nasla drustvo koje mi odgovora i u kojem se xtra osecam Razz

I to je na kraj krajeva.. jedino vazno Razz

:LOL: · **>bitchy witch<**

^Razumem

I mislim da znam o cemu pricas, prosto sa nekim ljudima sam se razisla jer smo se prerasli. Naravno, drustvo iz detinjstva je tu negde, u kraju sto se kaze, ali nismo se razvijali u istim pravcima, nismo na istim talasnim duzinama, nemamo ista shvatanja ni interesovanja i samim tim vrlo malo tema o kojima mozemo da procaskamo bez neke rasprave ili situacije da se ona druga strana "ne smori"

I da, tu su mi drugarice i iz osnovne i iz srednje i sa faxa, nije bas veliki broj, ali i ne treba da bude Laughing

Mala ali probrana ekipa Laughing

Mrs Bella · jagode sa šlagom.

Nije mi se to nikada desilo..

Jest da sam ja ostavila jednom jednu drugaricu Rolling Eyes

ali to je imalo svoje razloge.. Ona je se za tako kratko vrijeme jako promjenila.
Radila je neke stvari koje bi malo koja djevojka radila. Jednostavno, nakon nekoliko svadja (u kojim mi je ona rekla da se ne trebam petljati
u njen zivot) sam joj okrenula ledja.. Prije toga je uvrijedila moje druge prijatelja, a ja sam jos uvijek tu bila za nju.
Pa nisam ni ja luda. Kada mi je to rekla, nisam joj se nikada vise obratila.

Cesto je jos vidam, i cujem da bi ona volila da je sve kao sto je nekada bilo, ali ja to nemogu.
Jer i vrijeme cini svoje..

carinna · Početnik Domaćeg.de

Meni se dogovodilo ta da budem "ostavljena". Najbolja drugarica i uisto vreme cimerica sa kojom delim stan i sve zivotne nedace vec 9 godina je sa jednim deckom i bukvalno je sa njim 24/7. On bukvalno zivi u nasem stanu, i meni to jako smeta. Sa njom vise ne mogu da popricam ni 5 min., ne druzimo se vise, ne cujemo se na telefon. Situacija je odvratna. Razgovarale smo i rekla sam joj sto mi smeta, ali ona ignorise to. Mislim da je vreme da ja odem, kad nece ona...jer spored mene nije normalno ovakvo ponasanje...Nemam nista protiv sto ima decka, neka se vole i sve to...jas sa istinski srecna zbog nje... ali ne treba da zapostavlja prijatelje...Jer ovo prijateljstvo ne lici na nista...Odavno je ne osecam za blisku( jer ovo nije prvi put), a ne znam ni dali je volim kako prijatelja vise. Cesto se pitam kako ostaju neki prijatelji 20 godina? I gde li sam ja pogresila u celoj prici?!

° Jaca ° · **~ zažmirim i putujem ~**

vixi23 · Prijatelj foruma

ja jako mali broj ljudi mogu nazvati pravim prijateljima,nazalost mali milion puta mi se desilo sam o nekom imala jedno misljenje a ispostavi se da je to samo maska,slika kojom se neko predstavlja do odredjenog trenutka...bila sam recimo super sa jednom devojkom kad sam krenula na fax upoznale se prvog dana bukvalno bile nerazdvojne da bi se ona posle 3godine promenila za 360 stepeni zbog nekih drugih ljudi, kao da je drugi covek a ne osoba koju sam poznavala...i naravno da sam prestala da se druzim s njom ne prija mi vise....samo me uvek iznova fascinira kako neki ljudi mogu toliko da se pretvaraju toliko dugo, imam dve prave prijateljice koje su uz mene bile tu uvek sa jednom se druzim skoro 16godina i bas smo uvek bile iste jedna prema drugoj bez obzira sto smo se preselile u druge gradove stalno se cujemo a cesto i vidimo onoliko koliko nam obaveze dozvoljavaju i to je mozda jedina osoba od prijateljica na koju bih mogla bas 100 posto i u svakoj prilici uvek da se oslonim