Da li se osećate sigurnim u sebe kada se zaljubite? Da li izbegavate da se vežete i postanete bliskiji sa partnerom? Ako izbegavate da se vežete da li je to razlog što niste u intimnoj vezi ili ne postoji ni jedan adekvatan partner sa kim biste se upustili u nešto ozbiljnije? Na osnovu brojnih studija o teoriji vezivanja došlo se do zaključka da naša slika o sebi odnosno naše samopouzdanje utiče na sposobnost da damo i primimo ljubav. Pokazalo se da osobe koje imaju najviše iskustava u zaljubljivanju imaju više samopouzdanje i manje su skloni odbranama i poricanju sopstvenih osećanja.

Staro svima poznato pravilo glasi: „ Da bismo voleli druge, moramo prvo voleti i poštovati sebe.“ Osobe koje vole sebe imaju visok stepen svesnosti o sopstvenom identitetu, znaju šta hoće, upoznati su sa svojim vrlinama i manama, umeju dobro da ih integrišu i da prihvate sebe onakivim kakvi jesu. Takve osobe imaju kapacitet da prihvate i da vole drugoga kao i da prime ljubav drugih. Osobe koje imaju difuzan identitet se plaše da će u vezi izgubiti sebe, da će partner razotkriti njihove mane i da će ih napustiti. Ovakve osobe u intimnim vezama imaju potrebu za kontrolom, sumnjaju u tuđa osećanja, stalno traže potvrdu ljubavi od partnera, za njih je intimna veza prava „mora“ jer stalno strepe od eventualnog napuštanja od strane partnera. Prema tome, lakše je zatvoriti se odmah i ne pokazivati pravog sebe jer je to opasno i nanosi bol. Sa druge strane, imamo osobe koje previše vole sebe, i koje su toliko preokupirane sopstvenom veličinom da ih nije briga za druge pa u vezi mogu biti samo sa osobom koja ih stalno hvali i podržava a nikada ne kritikuje, što je slučaj kod narcističkog poremećaja ličnosti. Ipak, kod „narcisa“ u osnovi postoji prikriveno osećanje inferiornosti i stida i takođe jedna neizgrađena slika o sebi.

Osobe koje imaju nisko samopouzdanje su mnogo više željne ljubavi i pažnje od samosvesnih osoba. Takve osobe će se vezati za partnera samo zbog toga što im neprestalno pruža ljubav, prihvatanje, poštovanje bez obzira na to da li joj je ta osoba na bilo koji drugi način privlačna. Ovakav odabir omogućava sigurnost na uštrb istinskog zadovoljstva i uživanja u intimnom odnosu. Ovo je i čest razlog upuštanja u različite vidove ljubavnih avantura sa atraktivnijim i na druge načine privlačnijim partnerima, kako bi se postiglo imanje i vrabca u ruci i goluba (na grani).

Dakle, treba prihvatiti sebe i imati uvid u sopstvene vrednosti ali i nedostatke, suočiti se sa njima, i ući u kontakt sa svojim osećanjima i željama. Svoja osećanja, kada se jave, treba podeliti sa svojim partnerom ukoliko ih prihvati i svoja podeli sa vama onda je to znak da je moguće ostvariti visok nivo intimnosti sa takvom osobom. Sa druge strane, ukoliko primetite da postoji barijera u emotivnom odgovoru, ukoliko se partner čas prepušta čas povlači, ukoliko ne zna šta oseća prema vama, „igra igre“, onda je bolje da i sami ne ulažete u takav odnos jer sigurno nije vredan toga.




Izvor: VasPsiholog