Apatin

vecadok · Prijatelj foruma

Nešto neobično u Apatinu

Ovde postoji Jet Ski klub Apatin , osnovan 9.maja 1995.god.Osnivaći su Jovan Cvetičanin, Branko Bokan i Vladimir Knežević.
Ova trojica entuzijasta su 1994.god kupili dva skutera (kawasaki 550 i 650) i upustili su se u avanturu koja je kasnije prerasla u vodeći jet-ski klub u Srbiji i Crnoj Gori.
Kako su godine prolazile tako je i interesovanje građana Apatina sve više raslo za ovaj sport , tako da u gradu danas ima više od dvadeset skutera.Kasnije su se klubu pridružile i komšije iz Sombora.Klub je postepeno napredovao i sa velikim interesovanjem pratio događanja na evropskoj i svetskoj sceni, da bi se za samo nekoliko godina učenja približio vrhu kako evropskog tako i svetskog jet-ski sporta.
Jet-ski klub Apatin iz svojih redova daje čak pet reprezentativaca, koji sa uspehom predstavljaju našu zemlju u svetu.

vecadok · Prijatelj foruma

...a uz Apatin, značajna sela.....

Selo Kupusina pored spečificne mađarske narodne nošnje i nadaleko čuvene "Kupusinske svadbe", gostima može da pruži obilje narodne umetnosti prikazane u lokalnom etno muzeju u kojoj se svakako izdvaja seoski nameštaj u poznatoj «Kupusinskoj plavoj» boji.Od specijaliteta tu je čuvena kupusinska štrudla sa makom, spravljena po specifičnom receptu svega nekoliko porodica u Kupusini.
Selo Prigrevica sa bogatim kordunaškim i ličkim nošnjama takođe poseduje muzejsku etno zbirku koja neguje zaostavštinu starog rodnog kraja.Tu je i basa, kacamak, kordunaško mleko, hleb ispod peke i ostali biseri narodne kuhinje Prigrevčana.
Selo Sonta sa svojom bogatom baštinom bačkih Šokaca neguju dva kulturno umetnicka društva.Bogate nošnje, zbirka vezova i ručnih radova oslikavaju živote predaka.Štrudla sa rogačom, cimetom i jabukama, kao i žganci i papula su samo neki iz riznice specijaliteta šokačke kuhinje.Kulturno-umetničko društvo "Dunav" iz Apatina neguje tradiciju Ličana, Banijaca, Bosanaca, kao i bogat srpski melos i folklor.Pri društvu funkcioniše i udruženje tkalja i vezilja "Zlatne ruke" koje pokušava da od zaborava spase tradicionalno tkanje i vezove predaka.
Selo Svilojevo po poslednjem popisu ima oko 1.400 stanovnika, od čega skoro 400 preko 60 godina starosti.Samo u poslednjoj deceniji otišlo je 50-ak bračnih parova u proseku sa po dvoje dece, najviše u Kanadu, mada je trend poslednjih godina i odlazak u Češku i Slovačku, ali i druge evropske zemlje.U selu je evidentirano čak 80 praznih kuća.

vecadok · Prijatelj foruma

Bogatstvo Apatina - rezervat "Gornje Podunavlje"

Netaknuta priroda prašumskog izgleda, stoletna autohtona šuma, bare i močvare, bogatstvo flore i faune su lična karta Specijalnog rezervata prirode ”Gornjeg Podunavlja�. Ovaj rezervat je deo velike poplavne, ritsko močvarne zone na Srednjem toku Dunava. Proteže se uz levu obalu Dunava na sredini njegovog toka, od 1366. do 1433. km. Na severu se graniči sa Nacionalnim parkom Drava - Dunav dok se duž susedne obale prostire Park prirode ”Kopački rit� i sa njima cini veliku veliku prirodnu celinu jednu od najvećih na evropskom kontinentu.
Stalna borba čoveka sa prirodom i kroćenje moćne reke Dunav koja se vekovima opirala čovekovoj potrebi da vlada svim segmentima prirode zarad eksploatacije dovela je do nestanka velikog ritsko močvarnog podrucja koji je postojao na ovom podrucju panonske ravnice. Izgradnjom mocnog nasipa čovek je sklopio mir sa rekom a zaštitom ovih 19648 hektara područja omogucio prirodi da sačuva, deo svoje baštine. 280 vrsta ptica od kojih neke veoma retke kao što su orao belorepana, crne rode, kormorani i druge čine deo neprocenjivog bogatstva prirode. Isto tako autohtone šume crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta kao i staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih biljaka govore dovoljno o ovom neprocenjivom prirodnom bogatstvu.
Šuma je pod stalnim nadzorom raznih službi koje brinu o tome da se ova baština zaštiti od devastacije. Putevi i puteljci koji vode kroz šumu idealni su za razne oblike rekreacije. Džoging, pešacenje, vežbanje na spravama u šumi vec su postale uobicajene aktivnosti Apatinaca i raznih ljubitelja prirode. Skrivene pešcane plaže idealne za uživanje u letnjim danima. Mnogobrojne čarde uz i u samom rezervatu kao što su na primer ”Kupusinska, Vagon, Harcaš čarda kao i ”Dvorac� na Lavaču� idealne su za odmor, i razonodu.
Neki od ovih objekata imaju svoje kapacitete za ugodan smeštaj i boravak gostiju. Okruženi netaknutom prirodom i dobro povezani sa gradom asfaltnim putem idealni su za svakog ko želi uživati u lepotama Prirodnog rezervata ”Gornje Podunavlje.

vecadok · Prijatelj foruma

A ovde možete i u lov i ribolov.....

Apatin je od davnina poznat kao centar ribarstva. I danas u okviru šumskog gazdinstva postoje profesionalni ribari. Poplavno područje Specijalnog prirodnog rezervata koja zahvata oko 5560 hektara, predstavlja prirodno mrestilište za oko 50 vrsta slatkovodnih riba među kojima su najznačajnije autohtone vrste kao šaran, štuka, smuđ, som i dr. Neretki su ulovi kapitalnih primeraka, naročito somova, koji znaju da budu i preko 30 kg teški. U ranijim vremenima neretki su bili ulovi i nekih morskih riba kao što su jesetra, moruna i jegulja.
Danas ovo područje pruža izuzetne mogućnosti za ribolov kako na Dunavu tako i na mnogobrojnim meandrima, rukavcima i mrtvajama. Takođe poznata je i ribarska kulinarska tradicija ovog kraja. Poznata je i višedecenijska tradicija Apatinskih ribarskih večeri.
Da je ovo područje izuzetno bogato ribom pokazuju arheološki nalazi koji nam svedoče da je još u bronzanom dobu čovek izlovljavao ribu u močvari i na reci u okolini. Već po oslobadanju od Turaka, princ Eugen Savojski dobio je od austriskog dvora posed Belje u Baranji i ribarsku centralu u Apatinu. Ovaj posed bio je u vlasništvu Habzburgovaca do kraja I Svetskog rata. Apatinski ribarski esnaf jedan od najjačih esnafa i više od dva veka okupljao je na hiljade ribara koji su ovde ribarili ili izučavali zanat.
Bujna šumska prostranstva prašumskog izgleda i ritske livade, locirana dobrim delom u rezervatu Gornje Podunavlje ali i van njega, pružaju odlične uslove za život jelenske, druge visoke ali i pernate divljači. Pored prirodnog staništa za ovu divljač ovo područje poseduje i rezervate za lovnu divljač kao i uzgajalište pernate divljači. U ovim rezervatima se divljač permanentno neguje i vrši se kontrolisani odstrel.
Koliko je ovo interesantno lovno područje govori i podatak da su u prošlosti neretki gosti bili krunisane glave raznih evropskih i naših dinastija. Toj činjenici možemo da zahvalimo i na izvanprosečno razvijenoj infrastrukturi u ovim lovištima. Luksuzno opremljen objekat donedavno rezervisan za eminentne lovce danas je potpuno pristupačan svim zainteresovanima gostima.
Takozvani "Dvorac", vlasništvo Lovno šumske uprave Apatin, opremljen je kompletnom infrastrukturom, čekama, terenskim vozilima, kočijama i ostalim uslugama potrebnim za kvalitetan lov.
Brižno cuvana područja omogućuju normalan rasplod divljači i njihov neometani razvoj. Računa se da broj jelenske divljači prevazilazi broj od 400. Neretko se razviju i kapitalni primerci ne samo jelenske divljači nego i primerci divljih svinja koje prevazilaze i 300 kg. Često primerci iz ovih lovišta bivaju visoko bodovani i nagrađivani. Zato je preporuka svim lovcima da posete ovo područje i pored kvalitetnog ulova sebi priušte i lepotu Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje".

vecadok · Prijatelj foruma

A u Apatinu možemo i u safari....

Još nedovoljno razvijena grana turističke ponude ovog kraja svakako je posmatranje ptica i eko safari koji u svetu već
zauzimaju značajne kapacitete turističke ponude. Ali to je i prednost ovog područja. Nedovoljno istraženo područje svakako da je interesantno ne samo za naučnike već i za sve ljubitelje prirode.
Sem bogatsta raznim vrstama divljači, riba i ptica, ovo područje je interesantno i za ljubitelje leptirova i drugih insekata, rakova, školjki, cveća i drugih retkih biljnih i životinjskih vrsta.
Ovo podrucje je naseljeno sa preko 280 vrsta ptica što zavičajnih tako i selica sa preko 20 000 primeraka. Da se radi o veoma kvalitetnim staništima pokazuje i podatak da orao belorepan i crna roda ovde gnezde na više mesta. Posebno su retka gnezda divljih gusaka kao i kolonije čaplji, kormorana, pataka, galebova i čigri. Sve ovo govori da su još uvek mnogobrojni rukavci, močvare
i bare dovoljno bogate ribom i hranom kojom se ove ptice hrane. Svakako da i obilje divljači, zaštićene vrste sisara kao na primer vidra, divlja mačka i nekoliko vrsta slepih miševa, svakako privlačni za istraživače flore i faune ovog rezervata. Posebno treba naglasiti i biljne vrste kao što su retka močvarna slatina, beli i žuti lokvanji, vodena paprat azola, orašak, sibirska perunika i Laksmanijev rogoz.

Tu su i bogate autohtone šume vrba, belih i crnih topola pa i hrastovi lužnjaci koji čine prašumu koju je mimoišla besomučna seča i podmlađivanje. O tome svedoče i stare topole koje dostižu i do 40 metara ili crne topole sa obimom i do 10 metara.

Pozivam vas u Apatin....da otkrijete lepote netaknute prirode....da posmatramo i uživamo u svekolikom bogatstvu jedne od poslednjih prirodnih oaza u Evropi!!!

r_peko · Početnik Domaćeg.de

Ziveo sam 2 godine u Apatinu i to su bile moje najlepse godine zivota.
Eh bas ste me raspevali sada....
Apatine moj najdrazi grade, u starim knjigama nadjoh ti ime....

vecadok · Prijatelj foruma

Za one koji nisu bili,
evo i slike, da vide kako to izgleda
pa da odu i vide uživo....

Za nas koji smo bili,
još jedno podsećanje....

vecadok · Prijatelj foruma

....a ovo je "Zlatna kruna"
možda i krunsko mesto ovog grada.... Wink

pinkie · Prijatelj foruma

Apatin mi deluje kao jedno od onoih mirnih, tihih miroljubivih mestasca...nisam nikada imala priliku otici tamo, ali ako se ukaze, zasto da ne?

ala oskar · Početnik Domaćeg.de

Ekstra prezentacija ovog malog grada iako ga mnogi ne vole. Nadm se da ce se jednog dana pojaviti ljudi sa dosta energije da pokrenu ovaj grad!
Za docek 2006 je samo deo glavne ulice osvetljen sa sijalicama u boji!!
Svagde na svetu su zabranjene azbestne cevi za vodu samo u Apatinu ih jos ima u opticaju.
Verovatno je to grad sa najvise otvorenih lokala (polovinu nema ko da iznajmi) a krase ga i velelepni trzni centri koji su poluprazni ( robna kuca, atrijum) i naravno "Skadar na Bojani" trzni centar koji nikad nece biti gotov!!!
Mladi apatinci nemogu izlagati svoje slike u galeriji Meandar , a ako uspeju iskamciti termin sigurno ce im ga oduzeti zbog nekakvah starih prijatelja cije izlozbe uopste nisu posecene.
Mozda ovakvih primera ima i u drugim gradovima ali ja ovde zivim i stalo mi je da bude bar malo O K

M@RCHELLO · MUSIC WIZZARD

Reci cu samo jednu stvar:"U malom gradu kraj Dunava,tamo gde se najbolje pivo toci,tamo su najlepse ribarske noci,tamo su moje,zelene oci.Apatine moj najdrazi grade,u starim knigama nadjoh ti ime,niko te nikad opevao nije,ime ti nije,nije za rime.Veceras pevam najlepsu pesmu,tebi je pevam,nek bude tvoja,ako se nekad i rastanemo,ostaces najlepsa ljubav moja"

Zaista je Apatin najlepsi grad.Tamo izlazim vec dobre dve godine i super mi je.Ovom bi prilikom zamolio sve Apatince,ako imaju gore navedenu pesmu,nek mi je posalju mailom na stojakovicm2002@yahoo.com

Unapred hvala Very Happy

SinisaBrkic · Početnik Domaćeg.de

Apatinci pa gde ste. Evo jedna molba. Ako ikako mozete da mi posaljete slike od izlazaka i od raje, osnovne skole i gimnazije, svega i svacega. Imam toliko dobrih secanja iz Apatina. Ziveo sam tamo 1998-2000 u Srednjoj Ulici. Zna li iko ista o Pocuci Milanu, Milanu Zipancicu, Strahinji Polovini, Milanu Popovicu, itd... Izgubio sam kontakt sa ovim ljudima a voleo bi da se cujem sa njima. Pa hajde ako iko moze neka mi javi. Hvala!!!

Sinisa Brkic