Erotska literatura

rabby · Početnik Domaćeg.de

slučajno za dan zaljubljenih meni došao priručnik o kama sutri u ruke... zanimljiva tematika kineske dinastije Redlich-Kwong(Soave, on je sudjelovao u nekim pozicijama)
preporučujem svima taj pdf format knjige uz detaljni video prirucnik...

~brza~ · Upućeni član

Pročitala sam skoro sve knjige od Jackie Collins, ona se zna opustiti u opisivanju .... 8) i 11 minuta Paulo Coelho

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Milan Oklopdžić: CA BLUES, roman
Odlomak

Led?
Hvala, nije neophodno.
Posmatrao sam taj mali podijum osvetljen s tri reflektora na koji je trebalo da se Lynn popne.
U boji? Upitao sam Gordona više se zezajući.
Da, klimnuo je glavom. Osetljiv film, dodao je.
Osetljiv film, dodao je.
Osetljiv film, to me je dotuklo. Taj film je bio oseteljiv koliko i ulazna vrata nekog javnog klozeta. Mr. Džouuunz je otpio nešto iz čaše nazdravljajući mi. Još nisam video tu lovu. Šta ako Lynn ne dobije ni cent? Ja bih se dobro nasmejao, ali šta bi ona uradila? Pridružila mi se? Nije postojao nikakav ugovor, ništa napisano, samo neko nazdravljanje između mene i melezijane.
Lynn je ušla u sobu. Prošla je kroz stranicu časopisa koji sam držao u rukama. Namerno je otvorila ogrtač, kao bi ukazala ovim tipovima da joj se žuri i da ne želi da gubi vreme skidajući sa sebe deo po deo.

Zdravo, rekla je snimatelju, ti si Harry, zar ne?
Ne, opet je on ozbiljno odgovorio. Gordon.
On je Gordon, rekao sam Lynn, kako bih je zaustavio u ovom zezanju.
Mr. Jones, zvani Džouuunz, pošao je ka improvizovanom podijumu.
Dođi, rekao je.
Lynn je prišla. Imala je cipele na nogama. Čedno je izgledala. Sela je na stolicu. Namignula mi je. Okrenuo sam stranicu časopisa i ona je još sedela tamo.
Evo šta je posredi, rekao je snimatelj.
Izvadio je jednu plastičnu patku i dao je Lynn.

Mr. Jones je skinuo sako. Ovo je bila predstava za njega, to je bilo jasno. Nozdrve su mu se raširile. Hoću pravu stvar, rekao je. Nikakvo zezanje. Kamera će ići u krupan plan dok svršavaš, nastavio je. Bez foliranja, molim te.
Prići ćeš, rekao je Gordon.

Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi, rekla je njena majka. Sladoledom. Lynn je imala kike i držala je za ruku svoju stariju sestru. Imala je veliku tamnu mrlju od sladoleda na svojoj beloj haljini. Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi...

Prići ćeš, rekao je Gordon, negde iz dubine. Ja slikam praznu stolicu i neke stvari okolo, ti dolaziš i sedaš. Na moj znak. Zakopčana si do grla tako da niko ne pretpostavlja da si gola ispod. Glumiš dosadu i otkopčavaš ogrtač. Nadrkaš grudi pre toga. Hoću da vidim prave bradavice. Hoću da slikam svaku bradavicu posebno, da se razumemo. Probaj da vidim.
Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi. Više je nećemo puštati da ide na proslave jer ona ne zna da pazi na svoje stvari. Možemo li mi Lynn da tebi kupujemo haljinu svakog dana? Možemo li? Lynn prelazi rukom preko grudi. Desnom. Bradavice joj rastu.

Gordon je iza kamere, dosta zadovoljan.
Tako, viče, to je to!
Onda svrši, kaže joj Gordon. Nemaš potrebe da ne svršiš. Kao da se ti i ja tucamo.
Ona se nasmeja, ali bez glasa. Samo razvuče usne u osmeh.

Danas sam dobila na poklon prsluče od svile, rekla je Lynn dečaku koji je držao za ruku. Mogu li da ga vidim? upitao je dečak. To niko ne sme da vidi, rekla je ona. To su zabranjene stvari. Zbog čega mi dopusštaš da te držim za ruku? nastavio je dečak. To nije ništa strašno.

Odlično, kaže Gordon, sad počinješ da masturbiraš. Lynn spušta ruku dole, pokazuje sebe u prvom planu raskrečivši noge. Onda pruži ruku ka improvizovanom baru i odande uzima veštački dildo. Zabija ga u sebe, želevši da što pre završi sve ovo, činilo se. Vidim je kako se unosi u to unutra-napolje s nekom plastičnom spravicom, vidim je kako zatvara oči pokušavajući da proživi sve to i doživi orgazam. Otpijem džin koji mi zapali sav duvan u ustima.

Boleće me, reče Lynn dečaku. Budi pažljiv. Dečak nije ništa rekao. Ležali su na travi, njeno prsluče od svile je bilo pored njegovih nogu. Kako se to radi? upitala je Lynn. Dečak nije znao šta da joj odogovori. Instiktivni joj je raširio noge.

Obećaj mi, rekla je Lynn, obećaj mi da ćeš me uvek voleti. Dečak nije ništa odgovorio.
Kako ona izgleda u boji, na tom osetljivom filmu? Gordon drži desnu ruku na zumu, ulazi s vremena na vreme u krupno. On nju tuca. S tom kamerom. Ustani, kaže joj, sipaj piće i tek onda nastavi.

Lynn se ne pomoče. Radi desnom rukom, očiju ztvorenih, dišući ubrzano.
Prestani! viče Gordon, videvši da mu traka ističe. Ona ne otvara oči. Ne reaguje. U nekom podrumu smo na Florin bulevaru. Gordon pušta neku muziku, pritisnuvši prekidač na podu, ispred kamere. OOOOOOHHH, urla Isac Hayes iz zvučnika.

Vidiš, nije te bolelo, rekao je dečak. Lynn je spavala na travi i nije čula dečaka. Pokri se, rekao je on. Opasno je gledati te. Pokrio je Lynn svojim džemperom. Onda je uzeo njeno prsluče od svile i počeo da razgleda. Zbog čega devojke nose ovo? upitao se. Lynn je spavala i nije mogla da mu odgovori.

Lynn je blizu da svrši, vidim joj to na licu. Skuplja usne i pravi grimase.
Otvori se, viče Gordon.

Lynn se raširi koliko može. Ulazi s tom plastikom u sebe oslonivši se drugom rukom na šank. Onda skine taj frotirski ogrtač i spusti ga na pod. Svi je tucamo, u tome je taj utisak. I ja, i Gordon i mr. Džouuunz, i hiljade posmatrača koji će kupiti ulaznicu da bi videli Lynn kako masturbira na ovoj stolici. Svi će da svrše u trenutku kad ona svrši. Sedeće u nekom bioskopu, i prvom redu, onanisaće zajedno sa njom.

Lynn se sada probudila i gleda u dečaka. Oh, nemoj nikad da me ostaviš, rekla je to i zagrlila ga čvrsto. Ne posle ovoga. Dečak nije ništa rekao. Video je krv na njenim butinama. Odakle to? začudio se. Da li me voliš? upitala ga je. Odakle ta krv? dečak je pokazao rukom. Ja ne volim da gledam krv. UUUUUUUUUUUHHHH, viće Lynn, na-i-la-zi mi! Mr. Jones se nasmeje. Gordon izoštrava kameru. Saaad ću, viče Lynn, saaad ću da svršim...

Uvija se na toj stolici potpuno gola, praveći sebi prazan prostor za tih dva soma dolara.
Snimaj mi pičku, viče Gordonu, jer ja svršavam...ja to više ne mogu da zaustavim.
Ne folira dok sedi na toj stolici okrećući glavu levo i desno, svršavajući kao da joj je ovo jedino tucanje u životu. Vidim kako Mr. Jones ustaje i posmatra Lynn kako se uvija, jecajući nešto i radeći rukom sve sporije i sporije. Na kraju se Lynn umiri, još uvek zatvorenih očiju, nogu raširenih na crvenoj stolici.

Odakle ta krv? ponovo je upitao dečak. To tako mora da bude, odogorila mu je. Dečak je ustao, navukao svoj džemper i pošao.
Kuda ćeš? Lynn ga je uplašeno upitala. Odlazim, rako je on, ne mogu da gledam krv.
Odlično, viče Gordon, izvadi to sad iz sebe.
Lynn izvuče tu plastiku i poče da je liže. Znam da je stvarno svršila jer još ne otvara oči, ukočena je, skupi se u embrio na kraju.
JOOOOOY, peva Isac Hayes.

Onda se sve umiri, Lynn otovori oči i Gordon zaustavi kameru. Gleda me. Shvata šta je uradila, ali ne oseća krivicu, gleda me širom raširenih zenica. Onda ustane navuče ogrtač i kaže
Nije bilo loše, a?

Sjajno, dobacuje Mr. Džouuuns, pljeskajući rukama.
Jebi se, kaže mu Lynn, ja sam stvarno svršila.
Dobro snimljeno? pita Jones snimatelja.
Bez greške, odgovara Gordon, SVE se videlo.
Lynn odlazi u kupatilo. Otpijam do kraja džin iz čaše, mr. Jones stvarno izgleda zadovoljan.

Koliko je trajalo? pita.
Devet minuta, odgovara Gordon. Moglo je malo duže.
Dobro je obavila posao, kažem melezijani. Nije mogla bolje.
Otkud znaš? pita on.
Pa, digla mi se patka, odgovaram.
Stvarno mi se bila digla patka. Bezmalo neprimetno, dok se Lynn uvijala na stolici, u jednom trenutku kad je Gordon krenuo zumom ukrupno.
Da, rekao je Jones. Ti si svarno SAMO njen prijatelj.

Lynn se vraća u sobu.
Kasno je, kaže.
Znam da moram da ustanem iz ove fotelje i da budem uz nju. Sada se radilo o najzabavnijem delu.

Izgubila si 1.100 dolara, kaže melika.
Izgubila sam ja mnogo više dolazeći ovde. Daj lovu pa da brišemo. Lynn je bila dosta oštra.
Devetsto, kaže Jones, skratila si film za 11 minuta.
U redu, kaže ona. Dvadeset minuta lažnog svršavanja je značajnije od devet minuta pravog. Daj lovu.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Živojin Pavlović
Diskobolos - odlomak

Kad god bih je video, đipio bi mi kao nož "skakavac". Dovoljno da pomislim na nju - evo! - i već je tvrd. A sa drugima, sa onima što su htele, i koje sam mogao kad god bi mi palo na pamet - ni da čuje. One večeri - da bi me umirila, da bi mi "digla moral" - nije se odvajala od mene. Beše subota. Sedelo se na terasi. Ćaskali smo. Najednom Divna skoči, od svirača dograbi harmoniku i prisili me da zasviram vranjanske pesme. Privila mi se uz rame, rasplela kosu i zapevala. Tanko. Drhtavo. S dna grudi. Doktor Fahrija, koji je pevušio zajedno samnom, ućuta. Izmače se. Sede za udaljeni sto. Videh ga kako je proždire očima kao lovac mladu divljač. Oko ponoći ona ode, ali se ubrzo vrati. "Negde mi je ispao češalj", reče. Tražili smo ga zajedno. Zavukosmo se i ispod stolova. "Šta radiš sutra?", upita me. "Ništa", rekoh. "Idemo u šetnju", prošapta, "važi?". Klimnuh glavom i potiljkom udarih odozdo u sto; ona se nasmeja. Nasmejah se i ja, iz zahvalnosti. Tada Divna rasklopi šaku i pokaza češalj; pretvarala se da ga je izgubila. I poče da se češlja, dole, pod stolom. Dok su ostali plesali rok uz struganje onog diletantskog sastava. Svu noć me je proganjao prizor iz borja. Neprekidno su mi se pred očima grčile i uvijale ragolićene noge i crna senka međ' butinama. Izdrkao sam ga. Možda me je kogod i čuo; bilo mi je svejedno. Sutradan, posle doručka, uzela me je pod ruku, i povela na Babji Vis. Ćutali smo. Išla je poskakujući. Osećao sam kako joj se bedro tare o moju butinu. Pevušila je "Sine Mito", "Stojanke, bela Vranjanke" - sve ono što sam sinoć svirao na harmonici. Posle sat hoda, stigli smo na visoravan. Po livadama su pasli konji. U daljini, zaklonjena jablanovima, videla se ergela nekog poljoprivrednog dobra. Ona me povede starim, porušenim štalama. Okolo nigde nikog; samo konji. Unutra, između greda što su popadale s tavanice, nalazila se gomila sena. Divna leže; i mene povuče na seno. Raskopča haljinu. Onda lagano razgoliti i sebe i mene, gledajući me ukočeno. Nije išlo. Izvrnuh je na bok, pokušah zguza; opet ništa. Obli me znoj. Od želje, one od koje sam prošle noći hteo da poludim, ni traga. Navalih da je stiskam. Ljubim. Ujedam. Nije išlo. Valjali smo se. Seno me je gušilo teškim mirisima. Učini mi se da joj je celo telo natopljeno tim opojnim vonjem. Zakašljah se. Ona se uspravi, ugrize usnu, i poče da sa znojave kože skida liske. Kad se primirih, svali me na leđa. Baci se preko mene, poljubi me, stavi mi jezik u usta, a rukom pomilova po kurcu. Bila je strpljiva. Posle duže vremena - diže mi se. Ona se nasmeši i sačeka da se ukruti. Onda me zajaha. I dalje strpljiva, trljala je glavić o malje i pičku. Osetih kako me vlaži. Još trenut-dva, i kita bi kliznula unutra, kao podmazana. I to bi se dogodilo, Velimire. Ali, najednom njeno se lice zgrči. Prestade da me miluje. Pogleda ukočenog i izvrnutog u stranu, skameni se paralisana neopisivim gađenjem. "Šta ti je?", uspeh da kažem. Iskrenuh se ne bih li video u šta tako panično zvera. "Pogledaj!", kriknu, siđe s mene i sa gomile pobacane odeće dohvati moje gaće, žute međ' nogavicama. I baci mi ih u lice.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Živorad Lazić: Tuđa žena, roman
odlomak: Ljubav da mi učiniš

- Ej, komšija Gitariću, pozva me Milka, - dođi da mi osečeš caklo za prozor. Ubi me promaja.
- Evo dolazim, odazovem se.
Uzmem caklosekač i za njom u sobu. Pridržava prozorski ram i gurka se uza me. Osetim da cilja na određenu stvar.
Pored velikog slavskog astala najednom je zagrlim i poljubim. Dopusti da se malo posigram, pa me odgurnu, zakopča reklu i reče:
- Šta ti, bre, oćeš od mene?
- Ljubav da mi učiniš kako znaš i umeš!
Ona dlanovima nežno - žic! žic! po obrazima.
Ja ono, a Milka se izmačinje.
- Sad me se mani! Naiće Žoja na ručak.

Probudim se usred noći. Okrećem se ko da ležim na žeravici. Glava nikako da nađe mesto na jastuku.
Ustanem i izađem u avliju. Prođem kroz šljivar i stignem do njezinog plota. Zrikavci i jedna tica. Učini mi se da neko duva i stenje u krovinjaku ili jež lovi bube.
Svanjiva. Požurim na voz, ispečen od nesna.

Kosi detelinu - na mobu.
Zviznem iz Arsinog kukuruza. Dođe zakičena crvenim turčinkom. Zajapurena. Nausnice joj orošene znojem.
- Jesi li se umorila? Na, pružim veliku čokoladu "soko-štark".
Odvi zlatan omot. Gricka, a ja je ljubim.
Položim je u brazdu. Dopusti se da je diram. Pođe ruka pod suknju. Odgurnu me i skoči.
- Nemoj sad, Gitariću, kad te molim. Poznaće kosci da nisam išla u kukuruz poradi sebe, nego zbog lolanja. Tu mi je i brat Pavle, reče Milka i sakri čokoladu u džep pod keceljom.
- Dođi večeras ušljivar. Čekaću te kod bršljana.
- Neću moći. Moram mobičarima nešto prirediti da povečeraju.
- Izađi kad odu kući.
- Biće, čiča! Budi strpljen. Ima vremena za našu ljubav.
Još jedared se poljubimo duboko i ja odem.

- Gitariću, treba mi pruće da vežem detelinu u snoplje. Platići ti šta košta.
- Ajdmo da nasečemo koliko ti volja. Sam neću pa da mi platiš zlatom.
Ona mi pripreti prstom.
- Idi ti prvi, ja ću malo poslen.
Uzmem najoštrije vinogradske makaze i u vrbljak. Nasečem skoro sto prutova, a nje nema pa nema. Rešim da sve pruće pokršim, ako ne dođe,
U tom je spazim da obilazi vrzinu motreći ima li koga u našoj blizini. Sakrijem se u pavitnjak. Ona svirne, ja - bu! Ona vrisnu:
- Ju, što me upudi! BiiiiP te otac!
Pokažem joj na gomilu pruća.
- Sedni lečka da ti se srce povrati iz peta!
Milka se nasmeja i sede. Obuhvatim je oko pasa i jako je privučem uzase. Ljubim je i otkopčavam reklu, a ona se brani:
- Joj naiće neko, bojim se, bre, pa ja sam udata žena!
- Nema nikog, ludo. Sve sam ispito!
- Uvek neko vidi. Zgreši usred mrkle noći, znaj - neko će opaziti.
Izvučem gužvu para i tutnem joj u šaku. Ona uzme i strpa u džep.
Dade mi da je ljubim i dosta i svukud. Zagrli me i ustima mi zapali i vrat i uši i sve. Dadosmo jedno drugom jezike.
Leže na pruće i prestade da se brani. Ja joj zađoh među noge i ona poče plakati:
- Joj, joj, šta mi to radiš? Joj nemoj, ako boga znaš! Uh doboga. Nemoj, molim te! Pusti me, ljubim te! Joj meni! Ne, uh, joj!
Prvo čujem - krešti detlić! Onda me ona pomilova po leđima:
- Čiča, probudi se! Treba mi još pruća.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Čarls Bukovski: Fotografije iz pakla

Ljubav za 17 dolara

Prva Robertova želja - kad je počeo da misli o takvim stvarima - bila je da se ušunja noću u Muzej voštanih figura i vodi ljubav s voštanim damama. Ipak, to je izgledalo isuviše opasno. Ograničio se na vođenje ljubavi sa statuama i manekenima u svojim seksualnim fantazijama i tako živeo u svetu mašte.
Jednog dana, kad je stao kolima ispred semafora, pogledao je u ulaz neke radnje. Bila je to jedna od onih radnji koje prodaju sve i svašta - ploče, taburete, knjige, sitne gluposti, smeće. Video ju je kako stoji u dugoj crvenoj haljini. Nosila je naočare bez okvira, bila je lepo građena; dostojanstvena i seksi, kakve su nekad bile. Prava otmena BiiiiP. Onda se upalilo zeleno pa je morao da vozi dalje.
Parkirao je nedaleko odatle i peške se vratio do radnje. Stao je napolju kod kioska s novinama i posmatrao je. Čak su i oči izgledale stvarno, a usta su bila veoma strasna, neznatno napućena.
Robert uđe i pogleda raf sa pločama. Sad joj je bio bliži i krišom ju je merkao. Ne, nisu više pravili takve. Imala je čak i visoke štikle.
Prodavačica mu priđe. "Mogu li vam pomoći?"
"Samo razgledam."
"Ako išta želite, slobodno mi recite."
"Razume se."
Robert je prišao lutki. Nije bilo etikete sa cenom. Pitao se da li je na prodaju. Vratio se do rafa sa pločama, uzeo jeftin album i platio ga prodavačici.
Kad je sledeći put obišao radnju, lutka je još bila tu. Robert se malo promuvao, kupio pepeljaru u obliku sklupčane zmije, zatim izašao.
Kad se treći put našao u radnji, upita devojku: "Da li je maneken na prodaju?"
"Maneken?"
"Da, maneken."
"Hoćete li da je kupite?"
"Da, vi prodajete stvari, zar ne? Da li je maneken na prodaju?"
"Samo trenutak, gospodine."
Devojka je otišla iza zavese. Zavesa se razmaknu i pojavi se neki stari Jevrejin. Na košulji su mu nedostajala poslednja dva dugmeta, video se dlakavi trbuh. Ljubazno je delovao.
"Hoćete manekena, gospodine?"
"Da, ako je na prodaju."
"Pa...u stvari nije. Vidite, to je neka vrsta eksponata, kao štos."
"Hoću da je kupim."
"Pa, da vidimo..." Matori Jevrejin priđe lutki i poče da je opipava, dodirujući haljinu, ruke. "Da vidimo...mislim da bih mogao da vam dam ovu...stvar za sedamnesti i po dolara."
" Uzimam je." Robert izvadi dvadeseticu. Prodavac izbroja kusur.
"Nedostajeće mi", rekao je. "Ponekad izgleda gotovo stvarna. Da je umotam?"
"Ne, uzeću je takvu."
Robert podiže lutku i odnese je do kola. Položio je na zadnje sedište. Ušao je i vozio do svog stana. Srećom, nije bilo nikoga u okolini kada je stigao, i on je neprimećeno unese. Stao je nasred sobe i posmatrao je.
"Stela", rekao je. "Stela, kurvo!"
Prišao je i opalio joj šamar.. onda je dočepao njenu glavu i poljubio je. Dobar poljubac. Penis poče da mu se kruti kad je zazvonio telefon. "Halo", javio se.
"Roberte?"
"Aha. Ja sam."
"Ovde Hari."
"Kako si, Hari?"
"Dobro, šta mi ti radiš?"
"Ništa."
"Mislio sam da svratim. Doneću pivo."
"Važi."
Spustio je slušalicu, podigao lutku i odneo je u plakar. Gurnuo je u dubinu plakara i zatvorio ga.
Hari nije imao bog zna šta da kaže. Sedeo je sa svojom limenkom piva. "Kako je Laura?" upita.
"O", reče Robert, "svršeno je između mene i Laure."
"Šta se desilo?"
"Večiti vamp. Stalno na sceni. Bila je nezajažljiva. Nabacivala se gde god stigne - u prodavnici, na ulici, u baru, svuda i svakome. Uopšte joj nije bilo važno ko je, samo da je muškarac. Napalila se čak i na tipa koji je okrenuo pogrešan broj. Dojadilo mi."
"Sad si sam?"
"Ne, imam drugu. Brenda. Upoznao si je."
"A, da. Brenda. Nije loša."
Hari je sedeo i pio pivo. On nikad nije imao žensku, ali je uvek pričao o njima. Bilo je nečeg odvratnog u vezi sa njim. Robert nije obodrio konverzaciju, pa se Hari ubrzo pokupio. Robert otvori plakar i izvadi Stelu.
"Kurvo ženska!" reče. "Varala si me, a?"
Stela je ćutala. Stajala je pred njim, tako nehajna i ukočena. On joj opali šamar. Nema te žene pod suncem koja će tek tako varati Boba Vilkinsona.
"Pizdo! Jebala bi se i sa klincem u obdaništu kad bi mu se digao, a?"
Ponovo je ošamario, onda je dočepa i poljubi. Ljubio je i ljubio. Zatim je zavukao ruke pod njenu suknju. Bila je lepo građena, baš lepo građena. Podsetila ga je na profesorku algebre iz srednje škole. Stela nije imala gaće na sebi.
"Kurvo nad kurvama", rekao je, "ko ti je skinuo gaće?"
Penis mu je bio priljubljen uz nju. Nije bilo uvertire. Robert je bio strahovito popaljen. Zavukao ga je među njene butine. Bilo je glatko i tesno. Nabadao je. Na trenutakse osetio manje idiotski, i on poče da je ljubi niz vrat, krešući je.
Robert je oprao Stelu krpom za sudove, smestio je u plakar iza kaputa, zatvorio plakar i čak uspeo da ulovi poslednju četvrtinu meča detroistskih Lavova protiv losanđelskih Ovnova na televiziji.
Vremenom, Robertu je išlo sve bolje. Popravio je neke detalje. Kupio je Steli nekoliko pari gaćica, pojas za čarape, najlonke, narukvicu.
Kupio joj je i minđuše, i bio je prilično šokiran kada je uvideo da njegova ljubav uopšte nema uši. Svejedno je prikačio minđuše lepljivom trakom.
U njihovom odnosu bilo je mnogih prednosti - nije morao da je izvodi na večere, na zabave, na glupe filmove; sve te prizemne ovozemaljske stvari koje toliko znače običnoj ženi, međutim, bilo je svađa, čak i sa lutkom. Nije bila pričljiva, ali je bio siguran da mu je jednom prilikom rekla: "Ti si najveći ljubavnik od svih. Onaj matori Jevrejin je dosadno vodio ljubav. Ti vodiš ljubav dušom, Roberte."
Da, bilo je prednosti. Ona nije bila kao druge žene koje je upoznao u životu. Nije insistirala da vodi ljubav u nezgodno vreme. Mogao je da je jebe kad on hoće. I nije dobijala menzis. Stalno ju je BiiiiP. Odrezao je malo kose s njene glave i zalepio joj između butina.
Veza je počela na seksualnoj bazi, ali se on postepeno zaljubljivao u nju, osećao je kako se to dešava. Pomislio je da ode psihijatru, zatim rešio da ne ide. Posle svega, zar je neophodno voleti stvarno ljudsko biće? To nikad ne traje dugo. Previše je razlika među polovima, i ono što počne kao ljubav suviše često završi kao rat.
Osim toga nije morao da leži sa Stelom u krevetu i sluša priče o svim njenim bivšim ljubavnicima. Kako je Karl imao golemu patku, ali nije hteo da radi one stvari. A Luj je tako dobro plesao, Luj bolje da je postao baletan umesto što prodaje osiguranje. I kako je Marti stvarno umeo da ljubi. Znao je da uveže jezike. I tako dalje. I tome slično. Kakve govnarije. Dobro, i Stela je pomenula matorog Ješu. Ali samo jednom.
Robert je bio oko dve nedelje sa Stelom kad se javila Brenda.
"Kaži, Brenda?" rekao je.
"Roberte, ne javljaš mi se."
"Bio sam u velikoj gužvi, Brenda. Unapredili su me u šefa odseka, pa sam morao masu stvari da sređujem na poslu."
"Tako znači?"
"Da."
"Roberte, nešto tu ne štima..."
"Kako to misliš?"
"Znam ti po glasu. Nešto tu ne štima. Šta je to Roberte? Neka druga žena?"
"Nije baš."
"Šta to znači, nije baš?"
"O Isuse!"
"Šta je to? Šta je to? Roberte, nešto tu ne štima. Dolazim kod tebe."
"Sve je u savršenom redu, Brenda."
"Kurvin sine, meni kriješ! Nešto se dešava. Dolazim kod tebe! Odmah!"
Brenda prekide vezu, a Robert priđe Steli, podiže je i gurnu u plakar, duboko u ćošak. Skinuo je kaput s vešalice i okačio ga preko Stele. Onda je seo i čekao.
Brenda otvori vrata i banu unutra. "Dobro, šta se dešava? Šta?"
"Slušaj, dušo", rekao je, "sve je u redu. Smiri se."
Brenda je bila lepo građena. Sise su joj pomalo visile, ali imala je zgodne noge i prekrasno guza. Oči su joj imale neki paničan, izgubljeni pogled. Nikada ne bi uspeo da joj izleči oči od toga. Ponekad bi joj, posle vođenja ljubavi, oči ispunio kratkotrajni mir, ali nikad ne bi potrajao.
"Nisi me čak ni poljubio!"
Robert se podiže sa fotelje i poljubi Brendu.
"Isuse, zar je to poljubac! Šta je to?", reče ona."Šta se ovde dešava? Govori!"
"Ništa, baš ništa..."
"Ako mi ne kažeš, vrištaću!"
"Kažem ti, ništa se ne dešava."
Brenda vrisnu. Prišla je prozoru i vrištala. Moglo se čuti u čitavom kraju. Onda je prestala.
"Za ime boga, Brenda, nemoj opet. Molim te, molim!"
"Opet ću! I opet! Govori šta ne štima, Roberte, ili ću opet!"
"U redu", rekao je. "Čekaj."
Robert priđe plakaru, podiže kaput sa Stele i izvadi je napolje.
"Šta je to?" upita Brenda. "Šta je to?"
"Maneken."
"Maneken, Misliš..."
"Mislim, zaljubljen sam u nju."
"Gospode! Misliš na to? Tu stvar? Tu stvar?"
"Da."
"Pretpostavljam da je nosiš u krevet? I da joj radiš... da radiš sa tom stvari?"
"Da."
"O..."
Onda Brenda zaista vrisnu. Samo je stajala i vrištala. Robert pomisli da nikad neće prestati. Najednom, bacila se na lutku i počela da je grebe i udara. Lutka se sruši i tresnu o zid. Brenda istrča napolje, uskoči u kola i divlje ih pokrenu. Grunula je u ivicu parkiranog vozila, ostvrnula sa i odjurila.
Robert je prišao Steli. Glava joj se bila odlomila i otkotrljala pod fotelju. Na podu su bili tragovi kao od krede. Jedna je ruka visila za sebe, polomljena, dve žice štrčale su iz ramena. Robert sede u fotelju. Samo je sedeo. Onda je ustao i prošao u kupatilo, stajao je na minut, zatim se vratio. Stajao je u hodniku i lepo video glavu ispod fotelje. Počeo je da jeca. Bilo je užasno. Nije znao šta da učini. Sećao se kako je pokopao svoju majku i oca. Ali ovo je bilo drukčije. Samo je stajao u hodniku, jecao je i čekao. Oba Stelina oka bila su otvorena. Oči su joj bile nehajne i mirne. Zurile su u njega.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Radomir Smiljanić
Roman "Ljubavni slučaj šampiona"
Odlomak

Završivši sa večerom pređoše u park preko puta. Kokan predloži devojci da se spuste na klupu ispred spomenika velikom prosvetaru i borcu za istinu Vasi Pelagiću.
Zauzevši mesto na klupi Natali pogleda s podozrenjem u ogromnu kamenu figuru čoveka koji je nekako, činilo se baš preteći, izazovno u svakom slučaju natkrilio knjigu nad njihovim glavama.
Kokan je brzo prešao na stvar. Dok ju je jednom rukom stezao uza se i utiskivao dugi poljubac na njene uzdrhatale, tople usne, druga ruka mu je kao neko živo svrdlo prodirala između njenih bujnih butina ka važnom cilju. Pošto je nosila čarape na tregere, njena glatka, mestimično s unutrašnje strane stegni svilenkastomaljava koža ga je prosto naprosto sluđivala. Mumlao je od zadovoljstva.
- Alal ti vera!...-uzviknu najzad, prigušeno, sav zadihan.
- Što?- odazva se ona, takođe sva dašćući.
- Nisi namakla onaj blentavi hula-hop, neguješ kla...klasiku...- dahtao je on, gnječio joj snažnim šakama njene oble, tople butine. - Mrzim suvišni tekstil na curama...- mumlao je dalje - pogotovo na ovakvim curama...
Ona se sad više nije javljala. Sklopljenih očnih kapaka,užarenih obraza, predava se sve više njegovim šakama i prstima. Lako stegnute butine opuštala je sve više. Hvatala je njima oktopodski njegove ruke, trljala ih njima.
Vrlo brzo su oboje uvideli da im položaj na tvrdoj klupi nije najbolji. Doduše, u prvo vreme, pripijeni jedno uz drugo i sve više se stežući i trljajući sopstvenu kožu i meso, jedva da su ossećali ćoškaste daske. Malo kasnije je Natali, obrvana strašću, gotovo obnevidela od želje da momka dobije što više u sebe, da ga uvuče u svoje telo, zajašila nekako klupu, a time unekoliko primakla na gotovo dovoljnu razdaljinu šlicu njegovih pantalona, koji je on pokušavao da raskopča, gotovo čupajući dugmad na njemu. Istovremeno, bokser je, vršeći akrobatiku svoje vrste, uzaludno pokušavao da je oslobodi donjeg veša. Bila je razapeta, raskrečena nad njim, sve je bilo stisnuto i zategnuto, niotkuda da povuče bar neki kraj. Najzad je nekako pošlo bokseru za rukom da joj strgne bluzicu, pa odmah zatim i grudnjak. Sasvim joj je razgolitio gornji deo tela, njene grudi blesnuše na mesečini, propeše se ka njegovim usnama.
- Ako naiđe milicija - pade joj zadihanoj ipak na pamet - pohapsiće nas zbog nemorala...- unjkala je dašćući.
- Pa šta!...- mumlao je bokser, gnjurio je lice u njene grudi.
- Propala bi mi audicija. Moja karijera...
Ali Kokan je zahvati novim poletom i ono prosto otpadoše otrgnuti snagom svojih strasti sa klupe kao zrelo voće. Otkotrljaše se u čvrstom zagrljaju, spletenih udova, omamljeni, odsutni za ceo svet, u gustu travu podno nogu kulturnog reformatora i istiniljupca Vase Pelagića koji je i dalje ozbiljno, važno, neodgodivo pružao nad njima i ka njima ogromnu raskriljenu knjigu.
Mladić je sada bio u mnogo zgodnijem položaju da lepotici Natali zadigne haljinu i gotovo samo jednim potezom ruke joj razgoliti i donji deo tela. Oni su već bili idealno spojeni za najvažniji završni čin, kad bokser oseti neko udaranje otpozadi u đonove svojih cipela. U prvi mah mu se učini kao da se, onako u grču i transu, odupire o neki u travu skriveni panj. A zatim je čuo i glas iza sebe i iznad sebe.
- Kakav je to način da uništavate zelenilo. Sramota, gazite travu u parku!...
Natali ciknu prigušeno i privi se još čvršće uz svog dragana. Gotovo da je nastojala da mu se uvuče u nedra, da se sva sakrije u njemu. Ili pod njim.
Iznad njih je stajao milicioner, pozornik. Mlatio je prekorno glavom.
- Da vas više nisam video da unuštavate gradsko zelenilo. Znate li vi kolikoje truda potrebno da se odneguje ovako gusta, sočna trava. Sram vas bilo! Oblačite gaće i - tutanj! Da vas oči moje više ovde ne vide!

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Džon Apdajk
"Parovi", roman (odlomak)

Iznenadi ga svojim odgovorom.-Hajde da to ovog puta bude napolju, za promenu.

Pit oseti kako ne prestaju da ga kažnjavaju.

-Zar nećemo tako biti Bogu na smetnji?

-Zar nisi čuo da je Bog žena? Ništa Njoj ne smeta. Ona povuče ka sebi lastiš na njegovim gaćama i svuče ih, suljajući ih niz njega. U pogledu joj se čitalo zadovoljstvo. Jedan oblak u prolazu zakloni sunce. S paničnim strahom da ih neko ne posmatra, Pit pogleda prema nebu i trže se od nečeg neobjašnjivog: bila je to jedna flota plavičastih oblačića, buket zvončića koji su kao brodovi nesmetano plovili svojim putem; brodovi sa jednim jedinim mestom opredeljenja. Onaj mali oblak - zaklanjač sunca - palio je zlato na svojim puzavičastim katarkama i krmi. Zatim - jedna topovska salva duginih boja, i oblak ode dalje. Bezbedno prođe iznad njega. Sunce se obnovi u vidu kiše džilita, smelo hitnutih na ispucalu aprilsku zemlju, na vlažno lišće što je ležalo mrtvo još od prošle jeseni, na nove izdanke boje korala među brezama i slačicu na granama ariša, na opale iglice koje su se sušile, na ter-papir i njihovu odbačenu odeću. Između poroznih nabora na njenim gaćicama videla se jedna bleda mrlja boje meda. Između njenih dojki bilo je svetlucavog i slanog znoja. On je obuhvati; zatim je, prvo, dodirnu prstima, pa onda liznu njene spremne klizave bradavice, valjčić u pukotini, snopiće. Sunce i pljuvačka obrazovaše jedan penasti oblačak na njenim brucama: Pit zamisli mače kako lapče, učeći da pije mleko iz zdele. Žurio je, tražeći njen oproštaj, jer na ljubav koju je osećao prama njoj, na ivici pražnjenja, beše pala neka senka, gorčine, tuge i kajanja, senka neizbežnog kraja. On razmače njene pravilne butine i prihvati je sa jednostavnošću koju je ona dopuštala. Usmine otpora, zatim dubina olakšanja, klizanje u razdelima. Njegovo prodiranje s rasprostiranjem izazivalo je sporo podrhtavanje njenih očiju. U strahu da joj usled njenog totalnog podavanja ne ugleda na licu ružnoću, on zatvori svoje oči. Na njih dvoje se, odozgo, cedilo došaptavanje grana. Iz daljine je dopirao metalni zvuk testera. Povetarac je golicao njegovu stisnutu zadnjicu; smetao mu je i cvrkut ptica iza njega - hor Tornovih plaćenika, špijuna, cinkaroša.

-Oh, slatko! Oh što je slatko! - izusti Džordžina. Pit se usudi da zvirne: ugleda njene zanesene očne kapke s pomalo naprslim purpurnim kapilarima, a u jednom uglu usana: mehurić pljuvačke bubri, bubri. Imao je vrtoglavo osećanje pustoši. Mada je gruvalo, srce mu se od neke tuge širilo i skupljalo. Ugrize je za rame, glatko kao pomorandža na suncu, i krenu po zatutkanoj paraboli, na čijim se toplim crvenim zidovima nalazila ona, i na čijem je kraju čekala opet ona. Glava joj klonu na jednu stranu; mokro perije mu povuče vršak; oh. Kako je to dobra žena; ona je tu zbog njega i radi njega; bez obzira na njegovo petljanje, ona se sama snalazi. On odskoči u njenom čudnom prostoru, odskoči još jednom. I njoj se ote "oh".

Purpurna, ležala je u njegovoj senci; krajevi usana bili su joj pegavi. Pit je učtivo upita:

-Kompletno?
-Tragi, ne bostavljaj takfa bitanja.
-Kao da sam, nekako ošljario. Nisam navikao na tu igru pod vedrim nebom.

Džordžina, ispod njega, sleže ramenima. Vrat i ramena bili su joj glatki, klizavi. Na obrazu joj je stajala, zalepljena, jedna građevinska trunka, delić granulirane smole koji beše ispao iz njegove kose.

-Ti si bio ti. Volim te. Volim te kad si u meni.

Pitu dođe da zakuka, da prolije debele suze na njene izduvane sise.

-Da l' si osećala dovoljnu veličinu?

Ona se nasmeja pokazujući svoje savršene zube; žena zubnog lekara.

-Ne - reče ona. -K'o ćevapčić...

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Henri Miler
Sexus, roman

Katkad, pošto bih proveo noć kod njih, ona bi se naglas tužila da ne želi ostati sama samnom. Woodruff bi stajao na vratima, spreman da pođe na posao, a ona bi se pretvarala da se boji. Ja bih ležao u krevetu i čekao da mi ona donese doručak. A Woodruff bi joj rekao:

- Nemoj tako Ido! Neće ti on ništa - ja bih dao glavu za njega.

Katkad bih ja prsnuo u smijeh i proderao se:

- Ne boj se, Ido, neću te silovati. Ja sam imoptentan.
- Ti da si impotentan? - vrisnula bi ona hineći histeriju. - Ti nisi impotentan - ti si razvarnik.
- Odnesi mu doručak! - rekao bi Woodroff i otišao na posao.

Njoj je bila mrska pomisao da me dvori u krevetu. Nije tako dvorila ni muža, pa joj nije bilo jasno zašto bi dvorila mene. Ni ja nisam nikad doručkovao u krevetu osim kod Wooldroffa. Činio sam to namerno da je ozlojedim i ponizim.

- Zašto ne ustaneš i ne dođeš za stol? - upitala bi me ona.
- Ne mogu - digao mi se.
- Ma daj prestani! Zar ti ne možeš misliti ni na šta drugo nego na seks?

Njene su riječi podrazumevale da je njoj seks grozan, ružan, naprosto odvratan, ali je njeno vladanje govorilo sasvim suprotno. Ona je bila pohotljiva kučka, a frigidna samo zato što je imala srce BiiiiP. Kad bih joj prošao rukom po nozi dok mi je stavljala pladanj na krilo, rekla bi mi:

- Jesi li sad zadovoljan? Dobro me opipaj kad me već pipaš. Da te bar Bill vidi, da vidi kakva ima prijatelja!
- Pa zašto mu ne kažeš? - rekoh joj jednog dana.
- On mi, naivčina, ne bi vjerovao. Mislio bi da ga želim učiniti ljubomornim.

Tada bih joj rekao da mi pripremi kupku. Malo bi se bunila, ali bi me najposlije poslušala. Jednom, dok sam sjedio u kadi i sapunao se, primijetio sam da je zaboravila donijeti ručnike.

- Ido, zovnuh je - donesi mi ručnike!

Ušla je u kupaonicu i pružila mi ih. Imala je na sebi svileni ogrtač za kupanje i svilene čarape. Dok se naginjala nad kadu da objesi ručnike na vješalicu, rastvorio sam joj ogrtač. Ja se spustih na koljena i zarih glavu u njene dlake. To se dogodilo tako brzo da ona nije imala vremena da se odupre, pa čak ni da se tobože odupre. Začas sam je prevalio u kadu, onako u čarapama. Skinuh ogrtač sa nje, i bacih ga na pod. Ostavio sam čarape na njoj - tako je bila još putenija, još više Cranachov tip. Legao sam na leđa i povukao je na sebe. Bila je baš kao uspaljena kuja, posvuda me grizla, dahtala je, frktala i porevijala se kao glista na udici. Dok smo se brisali, sagnula se i uzela mi grickati BiiiiP. Ja sam sjedio na rubu kade, a ona je klečala do mojih koljena i halapljivo ga gutala. Nakon nekog vremena nagano sam je da ustane i da se sagne; tada sam je opalio s guza. Imala je malu sočnu pizdu koja mi je pristajala kao salivena. Grizao sam joj šiju, ušne školjke, osjetljivo mjesto na ramenu, a kada sam ga izvukao, ostavio sam tragove zuba na njenom lijepom, bijelom dupetu. Sve to bez ijedne riječi. Kada smo bili gotovi, otišla je u svoju sobu i počela se oblačiti. Čuo sam je kako tiho pevuši. Prilično sam se začudio što je sposobna da tako izrazi nježnost.

Od toga je dana jedva čekala da Woodruff ode pa da se baci na mene.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Erika Jong: Kako spasti vlastiti život
Roman, odlomak

"Corniche" je doklizio, nosiljka s druge planete; Valerijan se klanja i mi odlazimo u oblaku mošusa i ugljenog monoksida. Za ručkom razgovaramo o muškarcima, o ljubavi, o udaji, o našim majkama, o poeziji, o Blumsberiju, o vinskim godištima. Popile smo dve boce Mounton-Cadeta - to je bilo Rosanino omiljeno vino. Odnosno, ona pije, a ja joj malo pomažem. Budući da nije Jevrejka, Rosana je dobro baždarena. Dok ja izlivam pred nju moju priču o Benetovoj izdaji - opet! - Rosana me uzima za ruku. Osećam majčinsku zaštitu, osećam se zbrinutom, ranjivom, shvaćenom. I nastavljam piti.
A onda, vozač nas čeka i mi odlazimo u njen "studio". - Kako je sve lako kada imaš šofera koji te čeka. Kako ti preostaje malo toga o čemu trebaš misliti, što moraš razmotriti, kako te malo toga opseda.

Opet vino, opet razgovor, vrela rok-muzika u početku, a zatim Kol Porter. Rosana je suvereno vladala situacijom. Lice joj ne pokazuje nikakvih emocija, jedino mir i razumevanje. Opet sam dete koje je dotrčalo mami sa krvavim kolenom. Odjednom Benet ne znači više od izgrebanog kolena! Mala povreda na glatkoj koži života.

Rosana se načas ispriča, ode u spavaću sobu i vraća se odevena u kaftan s prorezom do struka, i sa još više mošusnog mirisa. Gornji deo kaftana se rastvorio kad je sela do mene na kauč. Gledam njene male šiljaste grudi i želim ih dotaknuti. Ona vidi kako ih gledam i čita mi misli. Osećam se kao da ljubim svoj odraz u ogledalu, glatke ženske usne, neznatno pretanke, sveže, bezopasne.

Predamnom je žena koja svoja pisma počinje sa "Mila moja" i potpisuje se sa "Naklonjena ti"; ona se i ljubi na isti način - kao da se radi o nekom tečaju u internatu. Da li moje srce udara i pička mi kaplje zato što me opija osećaj kršenja tabua? Zato što me Rosana seksualno uzbuđuje? Ko bi to mogao zbati? Moj muž je psihoanalitičar frojdovskog tipa koji vrlo oštro osuđuje biseksualne vragolije. To je sasvim sigurno jedan od uzroka moga ushićenja. Ubio bi me da zna. Benet me nikada nije baš bog zna kako voleo ljubiti dole, Rosana u tome uživa. Ležim i pokušavam misliti i pokušavam ništa ne misliti, pokušavam odgoditi donošenje suda, a ujedno prosuđujem kao luda, pokušavam opravdati, a ujedno ne osećam ni najmanje potrebe za opravdanjem... svi me ti osećaji u isti mah zapljuskuju. U međuvremenu ona mi nežno gricka klitoris, svojim savršenim, u porculanske krune obučenim zubima, uvlačeći mi i izvlačeći iz BiiiiP jedan od svojih manikiranih prstiju i milujući mi drugom rukom bradavice na dojkama, rukom koja na četvrtnom prstu nosi pečatnjak sa grbom njene porodice. Rusko - poljski doseljenici susreću kćeri američke revolucije! Braunsvil susreće Lejk Šor Drajv!

Sklapam oči i pokušavam da ne osetim ništa osim osetnih senzacija, omaglicu od vina i koncentrične krugove užitka u mojoj pički - ali neminovno, javlja se još nešto. Ona probija središte mog jevrejstva; mene siluje nasledno bogatstvo. Taj vitki prst koji se uvlači i izvlači iz moje vlažne, vrele BiiiiP pripada potomstvu "Mejflaura". Ta sveža usta koja jedu moju jevrejsku pičku, to su usta WASP-ovke sa srednjeg zapada, usta koja su Ameriku učinila velikom, usta koja su gutala poslastice Amerike, ali su sama ostla tanka, usta koja su rikala. Ali rika dolazi od mene. Ja ječim, tepam, ooohćem od užitka. Ono što je Sem Goldvin učinio na celuloidu, što Soul Belou čini u štampi - ja činim ovde u krevetu sa Rosanom (odnosno, barem sam to u tom času tako obrazlagala).

Bilo je lepo. Ona me je obožavala, bila je vrlo stručna pičkolizica, i činila je to s mnogo otmenosti. Osim toga, sve je nekako bilo u vrlo uzvišenom tonu. Izgledalo je nekako više kulturni, nego seksualni doživljaj. Te godine je Vita Sakvil-Vest bila u modi - a Rosana je želela biti savremena Vita. Gotovo se činilo da bi sad neko trebao doći i doneti joj srebrnu zdelu (punu vode posute ružinim laticama) kako bi mogla oprati prste nakon što je dirala moju pičku. I ubrus od irskog platna koji će obrisati prste. A nakon toga, neki slasni desert.

Međutim, došlo je vreme da ja uzvratim uslugu. Odnosno, ja sam osećala da bih to morala da učinim. A to je već bio malo veći problem.

Ja sam pokušala. Isplazila sam jezik što sam bolje mogla i bacila se na posao. Priviknućeš se na vonj. Rekla sam sama sebi. I ti, isto tako vonjaš - međutim, nije mnogo pomoglo. Rosani je trebala čitava večnost da svrši i moj nos se osećao kao da je tamo unutra proveo čitav svoj život. Grickala sam njezin klit onako kako je to ona meni činila, gurala sam dva prsta, unutra-napolje, pokušavala sam ne misliti na vonj, dlake su mi ulazile među zube, a činjenica je da me je krsti već vraški počela boleti od stalnih pokreta napred-natrag, natraga-napred.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Erika Jong: "Strah od letenja"
Odlomak

Izlazimo iz palate u drugo dvorište koje sada uglavnom služi kao parkiralište. Između mračnih obrisa "Opela", "Folksvagena" i "Pežaoa", grlimo se. Usta na usta, trbuh na trbuh. Adrijanov poljubac je najvlažniji poljubac u istoriji. Jezik mu je posvuda, kao okean. Talasi nas vode u daljine. Njegov je penis (nabubreo ispod pantalona od rebrastog somota) visoki crveni dimnjak prekookeanskog broda. A ja ječim oko njega kao vetar nad morem. I govorim sve one glupave reči koje govoriš kada se maziš s nekim na parkiralištu i kad pokušavaš nekako izraziti tu čežnju koju je nemoguće izraziti - osim možda stihovima. I sve što kažeš zvuči tako traljavo. Volim tvoja usta. Volim tvoju kosu. Volim tvoje uši. Želim te. Želim te. Želim te. Bilo šta samo ne: volim te. Jer ovo je gotovo previše lepo da bi mogla biti ljubav. Previše slatko i previše ugodno za nešto tako ozbiljno i sumorno kao što je ljubav. Čitava mi se usta rastopila, njegov mi je jezik ukusniji nego što je majčina dojka dojenčetu. (I nemoj mi sada nabacivati nikakve psihijatrijske interpretacije, Benete, jer ću ti ih baciti ravno u nos. Infantilno. Regresivno. U osnovi incestuozno. Nesumnjivo. Samo, ja bih rado žrtvovala čitav svoj život za to da mogu da nastavim sa njim ovako da se ljubim, i baš me zanima kako ćeš to proanalizirati?) U međuvremenu, on je dograbio moju stražnjicu i drži je obema rukama. Odložio je moju knjigu na blatobran "Folksvagena" i umesto nje dograbio moju stražnjicu. Zar nije to ono zbog čega pišem? Da budem voljena? Ne znam više. Više ne znam ni kako se zovem.
"Nikada se nisam susreo sa stažnjicom koja bi se mogla uporediti sa tvojom", kaže on. A mene ta njegova primedba čini srećnijom nego da su mi tog časa dodelili Nacionalnu nagradu za najlepšu stražnjicu - to je nagrada koju ja želim. Transatlantička nagrada za najlepšu zadnjicu u 1981.
"Osećam se kao gospođa Amerika na Kongresu snova" kažem mu".
"Ti i jesi gospođa Amerika na Kongresu snova", kaže on, "A ja te želim ljubiti koliko god budem mogao, a onda ću te ostaviti".
Navodno je upozorenje najbolja priprema. Ali ko bi ga čuo? Jedino što sam čula bilo je udaranje mog srca.

(preuzeto sa www.tvorac-grada.com)

cheda88 · Početnik Domaćeg.de

jeste li citali markixa de sada
to je mnooogo pervezni knizevnik