Priče iz naših vlastitih života, o ljubavi i prijateljstv

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

Ni dan danas ne mogu da shvatim da se desilo nesto sto je uspelo da nas razdvoji i pored svega...Da stavi tacku na ono sto smo imale...I opet mi nije jasno kako si mogla to da uradis, i kako sam ja mogla bez razmisljanja da te prezrem i da te zaboravim...Znam da smo obe krive...Znam da nisi to radila zlonamerno, ali dirala si me u tacku koja najvise boli...Znam da sam i sama kriva za to...Jer mozda nisam delovala bas iskreno, mozda sam ostavljala utisak suprotan onome na sta sam stvarno mislila...Ali sto puta sam ti nesto rekla, trebala si da mi verujes...Znam da zelis da se opet bude kao ranije, da ja zaboravim sve, isto tako i ja zelim da zaboravis sve moje greske i zle poglede...Ali ne mogu to da ti kazem, kao sto ni ti meni to ne mozes reci...Led izmedju nas je predebeo i ne znam kako da ga probijemo.Ne znam kako cu da zivim bez tebe...Kako da idem ulicom i da se secam kako smo nekada zajedno tuda isle, pricale razne gluposti, ogovarale osobe koje nam idu na zivce...?Sta da radim kada te sretnem na ulici, a setim se da nekad nismo mogle proci jedna pored druge, a da se ne zadrzimo bar tri minuta...?Da glumim naravno...Da glumim da mi to nista ne znaci, da sam srecna i da imam mnogo osoba slicnih tebi...Da ne sklanjam lazni osmeh sa lica...Isto tako ces da glumis i ti da ti je svejedno...Ali ja znam da se i ti isto osecas i da stalno mislis na mene, pricali su mi, a i videla sam to svojim ocima...Previse dobro te poznajem da bi mi to sakrila...
A mozda, da sam ono sto si uradila saznala pre jedne osobe, mozda bih te samo nazvala i kroz smeh ti rekla da ces biti modra kad te vidim...I mozda bismo se salile i na racun toga, kao i do tad...Ali proslo je 28 sati, bilo je kasno za to...Jer me je neko prestigao...
A priznajem da sam i ja tebi radila neke slicne stvari, iako sam znala da ti to smeta...Nismo mogle to da zaboravimo, to je bio slatki hir u nama...Zajedno smo preko toga prelazile...Ali ovo je bila granica, kraj svega.
Sta mi moze sad jako letnje sunce, kad nemam kome da kazem da mi je vruce, sta mi moze bilo ko, kad sam bez tebe kao bez srca, nista ne osecam, samo mislim na tebe...I znam da isto tako mislis i ti...Sigurna sam u to, to si vise puta nesvesno pokazala...Ili mozda i svesno...
Ponekad pomislim da treba da ti trazim da sve bude kao pre, ali onda se setim da bi isto to i ti trebala meni da trazis...I ne mogu da se ne nadam necemu...Ali kako stici do toga kada je izmedju nas zid...?Sunce, kisa - sve mi je isto, nista mi nije znacajno, samo mislim na proslost...Jer sta sam ja bez tebe?Glumica...Glumica, koja glumi srecnu devojku, i za ciju predstavu sva publika misli da je istinita prica...

(Posveceno jednoj osobi)

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Skoro dva meseca je proslo.
I dalje osecam njene mirise, isto kao i prvog dana kada je otisla. Ne mogu da zaboravim. I necu. Makar mi to bilo i poslednje. Nju da zaboravim … nikad.
Strazarim…
Secam se strazarskih dana iz vojske. Secam se kako su bili teski. Zaspis… eto pozarnog, budite za smenu. A samo je minut prosao.
Evo mi je jos teze… samo jedna smena. I kad zaspim, za minut se probudim… Pomislim nesto se desilo, srce mi zaigra, uplasim se… Nesto sam propustio. Nije je valjda neko ukrao?! Kazem sebi da moram da nastavim sa strazom.
Ljudi su se vec navikli na mene. Slabo ko i pita vise. Samo oni najbolji i najiskreniji dele tugu samnom.
Dosta je njih otislo… I ne zelim da se vrate. Ne trebaju mi. Zasto da ih primim natrag? Da me i dalje muce? Da me i dalje lazno tese, da mi pricaju price. Pa oni ne znaju! Taj koga su znali nije vise tu. I nece nikada da se vrati. Daleko je stigao. Nema povratka natrag.
Hiljadu puta sam se sabrao i oduzeo. I uvek je rezultat isti.
Ne kajem se uopste za sve sto sam na strazi uradio. To sam ja, dusom i telom.
Vise puta sam ranjavan… i to tesko. I dalje primam hice… pravo u telo. Ko mi je kriv sto strazarim na cistini bez i jednog zaklona. Neka… srce je i dalje zivo, koliko god ga ranjavali.
Samo ona da ne primi hitac. Pitam se, da li sam je ja slucajno u toj unakrsnoj vatri pogodio?
Verovatno jesam. Samo da ostane ziva.
Necu vise da pucam. Strazaricu bez oruzja. Podnecu koliko kog je potrebno.

Nisam ja ovakav bio. Ona me je promenila. Otkrila je u meni ono cega nisam ni bio svestan.
Pokusao sam par puta da se povucem. Da odstupim. Nije mi se dalo. Srce ne da. A ni razum.
I kada sam uspevao da se nekako izborim sa dusom i razumom i krenem nekud, cujem glas “Gde si krenuo?”. Vidim znak na pola puta… zabranjen saobracaj. I vratim se opet nazad.

I opet straza…. Cekam je.

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Gotovo.... gotovo je sa strazom... vec izvesno vreme ne strazarim, nekih tri nedelje.
Vratila se... lepsa nego sto je ikada bila. Vratila se taman na vreme. Ne bih jos dugo izdrzao.
Pustila je svoj mio glasic... i opet unela svetlost u mracne noci koje su me stezale.
"Gde si bila" mislim se u sebi... Znas... mogao bih vecno da cekam... ali bi posle nekog vremena samo moj duh ostao.

Promenila se. Ocigledno je. I ja sam... Nismo vise isti... bolji smo. Stariji... iako je samo par meseci proslo... ali je izgledalo kao godina.
Imamo jos puno da ucimo.... ali ono sto je za mene najvaznije... naucili smo da nije sve onako kako nam se cini... da je zivot mnogo kompleksniji i mnogo vise nepredvidiv nego sto smo mislili. I da se za dobre stvari u zivotu treba boriti celim svojim bicem.
Nismo se mi obecali jedno drugom ili da smo jedno drugom nesto predlozili... Mi smo se odavno srodili... zivimo jedno za drugo. I kada se ne vidjamo i ne cujemo uopste... mi osecamo jedno drugo.
Znate ono kada cujete glasove, kada vidite nesto cega nema.... Nije tako... Tu je... samo treba otvoriti srce. Samo ono moze da vidi i da cuje kako treba. Samo je bio potreban jedan momenat, jedna rec.... i to prava.
I dalje mi nije jasno kako ranije nisam video... No, sada nije ni vazno sta i kako se desilo. Ostalo je iza nas... Da opominje da samo veci od toga, od svih problema.
Vratili smo se preporodjeni u nase zivote. Zajedno Smile

... Samo tako i mozemo...

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Ne!
Ja ne sanjam takve snove... i to 2 puta za redom...
Grozim ih se...
Ja ne verujem u vise sile... ali... izgleda da su me nasle... mene? ... ali ja ne verujem u vas! nikada i nisam...
Ja, koji sam kategoricno odbijao da verujem u nemoguce, koji sam za sve imao logicno objasnjenje... ja!
Eto me, pokusavam u san da pobegnem od svih vas ali mi ne date mira...
Ovo, jednostavno nisam ja!
Bar, nikada nisam bio...

Secam se Smile

... verovao sam da sam vidovit... vidovit? ... cuj, gluposti Laughing

...
ali... jednostavno... previse je slika u glavi...
ne mogu da ih se otarasim...
Ceo jedan svet... a ja nikoga ne poznajem... ama bas nikoga!
Samo neke natpise vidim... oko vrata nose neke zvrljotine... oznake... sami ih sebi dali...
Kriju se nesto... od cega? ... od samih sebe!
Novi identiteti Laughing

... kao u "borilackom klubu" ... lude jedne... smislite drugu pricu...
Probudite ce se jednom i pucati sebi u glavu... bam!!! i gotovo... nema vas vise... ovo nije film... glumci idu kuci a vi ostajete...

Sta bre ovo pisem Shocked

... pustio sam sebe s lanca... mogao bih vecno da pisem...
Ne, ne pisem ovo ja... niti moj ego...
Trazim mozak da mi pomogne... ali se samo srce nalazi prozvano... trese se... ocekuje nesto... sta beeeeeee!
ipak... nikda me nije prevarilo... javi se ponekad... ali je uvek u pravu! apsolutno uvek...

najvise bih voleo da ga ne slusam sada... da umukne vise... gde mi je sada moj razum? ... gde mi je moja vera, crkva, moj Bog! ...

Ja glumim u filmu "Trumanov sou"!

Je l me vidite? Ne Confused

... tako sam i mislio...