Bonsai

zdravo23 · Početnik Domaćeg.de

kao i uvek, su suoer video sam bonsai na izlogu u mall of america--- kosta sto iljada dolara, ali mnogo je veci, moj uvek u ginu jer nikada nemam vremena da ih pazim

Polivajte ih uvek, I uvek da je nad svetlom

norskbgd · Početnik Domaćeg.de

Zaista prava umetnost, po meni neprevazidjena sto se cveca tice...

spray · Početnik Domaćeg.de

U Botanickoj basti u Beogradu je nedavno odrzana izlozba ove vrst biljaka i uzivo ne izgledaju ni priblizno lepo kao na slikama li je ipak bilo vrlo interesantno videti ih.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Saksije za bonsai drveće

Kao što smo napomenuli oblikovanje bonsai drveća je dugogodišnji proces i u svakoj fazi rada biljka se smešta u saksiju odgovarajuce veličine. Za prve faze oblikovanja sam izgled saksije nije od esencijalnog značaja i saksije korištene u tom periodu nazivaju se radnim. Mogu biti od raznih materijala glinene, plastične i drveni sanduci raznih veličina. Bitno je da su svojom velicinom i dubinom odgovarajuce za odabranu biljku. Vece i dublje saksije se koriste u početnim fazama oblikovanja biljke da bi biljka brže stekla drvnu masu ukoliko je uzgajana iz semena ili pak da bi korenov sistem mogao da stane u saksiju ako je biljka doneta iz prirode i da bi se takva biljka lakše prilagodila na saksijske uslove života. Vremenom se presađivanjem postiže profinjenje i smanjenje korenove bale pa se biljka može smeštati manje posude primerene veličini i obliku. Kada se biljka u osnovi formira prema željenom obliku smešta se u posudu namenjenu za izlaganje. Izbor posude u kojoj će biljka stajati veoma mnogo utiče na konačan utisak koji biljka ostavlja. Zbog toga je važno uskladiti veličinu, oblik i boju posude prema izgledu biljke. Osnovno pravilo je da posuda ne sme da ima dominantan izgled u odnosu na biljku i ne sme vizuelno da odvlači pažnju sa biljke. Bonsai posude se najčešće prave u nekoliko sledećih oblika okrugle, elipsaste, kvadratne, pravougaone i šestougaone. U svakom od ovih oblika prave se posude različitih veličina i mogu biti glazirane i neglazirane. Što se boja tiče u glavnom se koriste boje u svojim prirodnim nijansama. Boja posude se uobičajeno odabira tako da na izvestan način bude u kontrastu sa gornjim delom biljke, lišćem cvećem i plodovima. Pored veličine oblika i boje posude na konačan izgled veliki uticaj ima i položaj koji biljka zauzima u posudi. U tom smislu se koristi pravilo trećina koje smo prethodno naveli.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Izbor stila

Bonsai mogu biti klasifikovani u pet osnovnih stilova. |Klasičan uspravan stil (slika 2), slobodan uspravni stil (slika 12), iskošeni (slika 14), kaskadni (slika 11) i polukaskadni (slika 4).

Ova klasifikacija se bazira na opštem obliku drveta i na tome koliko stablo odstupa od vertikale. Brojni Japanski bonsai stilovi su uglavnom varijacije osnovnih stilova. Stilovi navedeni u ovoj brošuri se odnose na drveće sa jednostrukim stablom. Jednostruko stablo je osnovni oblik.

Klasičan uspravan stil ima klasične proporcije i osnovni je u bonsai oblikovanju. Najlakši je za početnika jer traži najmanje eksperimentisanja. Takođe nema velikih dilema oko orezivanja i vrlo brzo postaje pogodan za izlaganje. U ovom stilu oblikovanja forma je konusna ili okruglasta, drvo ima uspravno stablo i horizontalne grane. Jedna od grana je niža i nešto duža od drugih.

Takođe dve najniže grane se usmeravaju prema napred i jedna nešto viša od druge. Treća grana u ovom stilu se usmerava unazad u visini izmedu dve bočne grane da bi se dobila dubina u izgledu. Biljke u klasičnom uspravnom stilu izgledaju najbolje u ovalnim i pravougaonim posudama. Ne postavljajte biljku u centar posude, drvo treba da bude na trećini rastojanja od jedne ivice.

Ako birate biljku iz rasadnika za ovaj stil proverite da je stablo u osnovi pravo i da se ne račva. Orezati manje grane i grančice koje su blizu osnove stabla. Takve grane odvlače pažnju od osnovne kompozicije. Slobodni uspravni stil ima sličan raspored grana kao klasičan ali je vrh umesto da bude uspravan savijen blago napred. Ova krivina obezbeduje da grane drveta izgledaju kao u pokretu i daju neformalan izgled. Mnoge biljke iz rasadnika su prirodno iskošene i zbog toga pogodne za slobodni uspravni stil. Proverite nakrivljenost drveta posmatrajući biljku odozgo. Ako ovaj izgled nije privlačan možete pomeriti korenovu balu da bi ste nakrenuli drvo u željenom pravcu. Ako izaberete vertikalno drvo u rasadniku a želite da ga gajite u slobodnom vertikalnom stilu nagnite ga pri presađivanju. Za slobodni uspravni stil izbor saksije je kao za klasični.

U iskošenom stilu stablo je nagnuto pod još oštrijim uglom nego u prethodnom. Najniža grana treba da bude usmerena u pravcu suprotnom od iskošenja stabla.

Vrh drveta je blago povijen napred. Najniže grane su aranžirane u grupama po tri pocevši od trecine visine stabla. Njihov izgled oponaša drvo u prirodi povijeno vetrom. Ovaj stil najbolje izgleda ako je drvo posadeno u centru okrugle ili kvadratne posude.

U kaskadnom stilu stablo počinje da raste uspravno iz zemlje, zatim naglo skreće na dole i stiže ispod donje ivice saksije. Zbog ovih razloga posuda se postavlja na posebno postolje. Kaskadni stil treba da ima najviše svog lišca ispod nivoa zemlje.

U prirodi u ovom stilu raste drveće na stenama i u kanjonima. Oblikovanje drveća u kaskadnom stilu zahteva više vremena nego prethodni stilovi. Izaberite niskorastuće vrste umesto da prisiljavate drvo da raste u ovom stilu. Savijte celo drvo napred tako da jedna zadnja grana postane vertikalna a da bočne grane prirodno padaju. Kaskadno oblikovane biljke obično izgledaju dobro u okruglim ili šestougaonim posudama čija je visina veća od širine. Drvo treba da bude posadeno van centra.

Polukaskadni stil ima stablo koje u početku raste pravo a potom pada ali ne tako naglo kao kod kaskadnog stila.

Padajuće grane predstavljaju prednji deo drveta a zadnje grane se oblikuju bliže stablu nego u drugim stilovima. U polukaskadnom stilu grane ne bi trebale da prelaze dno posude ali bi trebale da budu ispod nivoa zemlje. Biljke koje se dobro prilagođavaju kaskadnom i polukaskadnom stilu su vrste kleka, visterija, vrbe, zvezdasti jasmin i neki javori.

Pre nego oblikujete bonsai drvo po nekom od ovih pet stilova trebalo bi da imate viziju njegovog izgleda u posudi.

Nemojte da sadite drvo na način primeren jednom stilu a da ga onda nasilno gajite u drugom.

Imajte na umu opštu ideju kada formirate bonsai. Uspravno drveće treba da izgleda stabilno u posudi. Drveće u iskošenom i kaskadnom stilu cesto ima vidljivo gornje korenje kao i biljke koje prirodno imaju takav oblik. Bez obzira na izbor stila, jednostruko stablo ili grupa, sve zavisi od vašeg izbora biljke za sadnju i vaše sposobnosti da jasno zamislite konačan izgled vaše biljke.

U ovom odeljku je prikazan skup osnovnih stilova koji u svojoj kompoziciji sadrže samo jedno drvo.

Moguće je takode praviti kompozicije koje sadrže više primeraka pa i čitave šumice (slika 10). Takođe je moguće praviti kompozicije sa biljkama na steni koje odgovaraju vizuelnim situacijama na kamenitim planinskim staništima (slika 8

1. bunjin-gi
oblik učenjaka ili literata

2. chokkan
strogo uspravni oblik

3. fukinagashi
vetrom šibani oblik

4. han-kengai
polukaskada ili poluviseći oblik

5. sokan
stablo blizanaca

6. hokidachi
lepezasti ili metlasti oblik

. ikadabuki
oblik splavi

8. ishitsuki
stenoviti oblik

9. kabudachi
višestruko stablo

10. yose-ue
oblik šume

11. kengai
kaskada ili viseći oblik

12. moyogi
slobodnouspravni oblik

13. sankan
trostruko stablo

14. shakan
nagnuti osnovni oblik

A|ex · Upućeni član

Bas bih volela da imam bonsai, ali plasim se da bih ga celog iseckala! Very Happy

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Nabavljanje biljaka

Do bonsai se može doći na nekoliko načina. Za početnika je najbolje da izabere za rad biljke koje su široko rasprostranjene u našim krajevima. Takve biljke su vrlo često pogodne za bonsai kulturu ali pri izboru konkretnog primerka treba povesti računa o veličini, lišću, stablu i korenju. Najčešće birane vrste, zbog svojih dobrih karakteristika su: beli i crni bor (Pinus nigra, Pinus silvestris), obična i kineska kleka (Juniperus communis i Junipems chinensis), grab (Carpinus betulus), visteria (Wisteria floribunda, Wisteria sinensis), brest (Ulmus spp), ukrasne trešnje (Prunus subhirtella). Istaknimo sada vrste koje su preporučljive početnicima:

pirokanta (Pyracantha cochinea) jer je zimzelena biljka sa sitnim listovima; kotonaester (Cotoneaster dammeri) koji ima slične karakteristika; sitnolisni nar (Punica granatum nana) koji je listopadni, sa sitnim lišćem a vrlo lako cveta i rada; kleka (Junipems virginiana) četinar sa puno iglica koji dobro podnosi orezivanje. Početne bonsai biljke možete prikupiti i iz okolnih šuma ili ih možete i sami proizvesti iz semena ili reznica. O tome će biti više reči kasnije.

Ljubitelji bonsaia takođe mogu kupiti formirani ili delimično formirani bonsai iz domaćih kolekcija. Sa primercima nabavljenim u cvećarama treba biti vrlo pažljiv jer su intenzivno gajeni u staklenicima pod idealnim uslovima pa je moguće da loše podnesu period prilagođavanja.

Nabavka u rasadnicima

Najlakši način da početnik dođe do bonsaia je kupovina mlade biljke u rasadniku i njeno formiranje i negovanje. One se obično prodaju u kontejnerima od 1 do 15 litara i imaju dobro razvijen korenov sistem. Kupujte samo mlade, zdrave biljke. Pri kupovini obratite pažnju na sledeće:

� Tražite biljke koje su dobro ukorenjene i razgranate. Biljka treba da podnese oštro početno orezivanje.

� Pogledajte biljku u celini a potom sklonite lišće i posmatrajte bazu stabla sa svih strana. Bolje je izabrati biljku sa više lišća. Budite sigurni da biljka ima grane gde je vama potrebno.

� Ne kupujte biljku koju je teško presaditi u posudu. Pri presađivanju u manju posudu ne stanjujte korenov sistem odjednom. Postepenim smanjivanjem korenovog sistema u periodu od nekoliko godina nećete oštetiti biljku a dobićete adekvatan korenov sistem. Ako prvo orezujete i oblikujete nadzemni deo a zanemarite korenov sistem neke biljke će se osušiti.

Prikupljanje biljaka u prirodi (yamadori)

Pronalaženje biljaka u prirodi i njihova adaptacija je težak posao za početnika. Putovanje na terene gde pogodni primerci mogu biti nađeni ne mora uvek dati rezultate. Takode bar jedna godina mora proći da bi se biljka prikupljena na ovaj način mogla posaditi u odgovarajuću posudu. Mnogo nege joj je neophodno u tom periodu. Ipak, rezultat je prelepa biljka. Najbolje vreme za prikupljanje biljaka u prirodi je mart i april, na kraju sezone mirovanja. Pri prikupljanju biljaka korisno je poneti: mali sklopivi ašov, plastične kese i kanap za uvijanje korenove bale ( da se spreči isušivanje); mahovina za pakovanje korenove bale; posuda sa vodom za osvežavanje lišća i korena; mala poluga za odvajanje korena od stene. Poštujte sledeća pravila:
1. Obezbedite dozvolu vlasnika zemljišta za vađenje biljaka.

2. Nemojte nasumice vaditi biljke. Budite sigurni da nisu na listi zaštićenih biljaka. Zapamtite da se ništa ne sme vaditi iz nacionalnih parkova i sličnih zaštićenih terena.

3. Prilikom vađenja vodite računa da ne oštetite glavni koren. Prikupite što je moguće više zemlje oko korena. Starije drveće zahteva veću negu i postupnije pripreme za presađivanje u posudu.

4. Kada obložite korenje vlažnom mahovinom umotajte ga u plastičnu kesu. Često orošavajte grane.

5. Kući otpakujte kesu pažljivo. Ako je kesa papirna ili od jute nije neophodno njeno uklanjanje. Posadite biljku u baštu, na mestu zaštićenom od sunca i vetra.

6. Polivajte biljku i proverite korenje za nekoliko meseci. Prihranjujte biljku vrlo pažljivo (koristite blage doze).

7. Posle bar jedne godine drvo se može presaditi u posudu. Za veće drveće može biti neophodno postupno presađivanje iz većih u manje posude dok se ne dođe do željene. Pri svakom presađivanju pažljivo orezati korenje i proporcionalno tome orežite nadzemni deo biljke. Na taj način povećavate šanse da se biljka prilagodi bonsai kulturi.

8. Dve godine nakon pronalaženja u prirodi možete početi sa redovnim oblikovanjem.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Drveće i grmlje pogodno za bonsai

Iako je vrlo veliki broj vrsta pogodan za bonsai navešćemo najpre spisak vrsta koje uspevaju u našoj klimi a možemo ih nabaviti u šumi ili u rasadnicima.

Listopadno drveće
� Acer buergeiranum (Bergerov javor)

� Acer campestre (klen)

� Acer palmatum (japanski javor)

� Acer tataricum (javor)

� Betula verrocosa (bradavičava breza)

� Carpinus betulus (grab)

� Cotoneaster sp. (dunjarica)

� Crataegus monogyna (glog)

� Fagus sylvatica (bukva)

� Forsythia sp. (forzicija)

� Fraxinus omus (crni jasen)

� Ligustrum vulgare (kalina)

� Malus sp. (jabuke)

� Moms alba (beli dud)

� Prunus spp. (šjive)

� Tilia cordata (sitnolisna lipa)

Četinari:
� Cedrus atlantica (atlantski kedar)

� Junipems communis (kleka)

� Junipems virginiana (virdžinijanska kleka)

� Larix decidua (ariš)

� Picea abies (smrča)

� Pinus mugho (planinski bor)

� Pinus nigra (crni bor)

� Pinus silvestris (srebrni bor)

� Taxus baccata (tisa)

Mare34 · Početnik Domaćeg.de

bonsai je zakon, zanima me gde moze da se uci bonsai u Beogradu

sivigruja · Početnik Domaćeg.de

Neverovatna umetnost i tehnika uzgoja.

sivigruja · Početnik Domaćeg.de

ulepsava kucu, ali ga je vrlo tesko naci kod nas, a i dosta je skup, jedno mlado drvo je oko 50 evra!

Lily390 · Početnik Domaćeg.de

obožavam bonsai, imam jedan kod kuće