Informatika

Charmed · Malo ~ mače ~

GeekCode

eekCode или „код залуђеника“, иако изгледа као низ насумично откуцаних интерпункцијских знакова, је у ствари врста личне карте „залуђеника“ (техничких или рачунарских), која описује особине и склоности власника.

Charmed · Malo ~ mače ~

ГНУ

ГНУ је оперативни систем састављен искључиво од слободног софтвера. Његово име је рекурзивна скраћеница за „ГНУ Није Уникс“ („GNU's Not Unix“). Ричард Сталман је 1983. објавио Пројекат ГНУ, у циљу стварања потпуног Уникс компатибилног оперативног система — познатог као ГНУ систем или просто ГНУ — који је слободан софтвер. Пројекат ГНУ се данас одвија под покровитељством Задужбине за слободни софтвер (Free Software Foundation).

Развој ГНУ система је значио и писање многих програма, познатих као ГНУ програми или ГНУ пакети. Међу њима су и уређивач текста Емакс, ГНУ-ова збирка компајлера (GNU Compiler Collection), ГНУ-ов дебагер (GNU Debugger) и радно окружење Гном.

ГНУ систем се обично користи у комбинацији са језгром Линукс, које је развијено ван пројекта ГНУ. Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ са Линуксом (GNU/Linux), који се међутим често погрешно назива само „Линукс“. За детаље погледајте ГНУ и Линукс - спор око имена.

ГНУ-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте ГНУ-а инсталирана на власничким Уникс системима уместо првобитних Уникс програма — посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом ГНУ-ов скуп алата. (Што је само мали део целине ГНУ система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне Уникс верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са POSIX стандардом. Такође, због популарности комбинације ГНУ са Линуксом, многи који раде на развоју софтвера инсталирају ГНУ-ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи ГНУ-ови програми су такође пребачени (ported) на Микрософтов Виндоус, Мекинтош OS X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова је да помогну да се ти системи замене слободним софтвером.

Charmed · Malo ~ mače ~

Историја

Пројекат ГНУ је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама net.unix-wizards и net.usoft. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара следеће године, када је Сталман дао оставку на МИТ-у да би их онемогућио да полажу било каква права или да ометају расподелу (дистрибуцију) ГНУ-а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Сталмановим „Манифестом ГНУ-а“ и другим есејима који су изложили његове мотиве за пројекат ГНУ, од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима“.

Када је ГНУ предложен, власнички оперативни систем Уникс је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура Уникса показала технички стабилном, систем ГНУ је дизајнирам тако да буде компатиbилан са њим. Уникс архитектура је омогућавала да ГНУ буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су ТеК систем за прелом текста и Икс Виндоу графички систем, ће бити прилагођене и поново искоришћене, док ће недостајуће бити написане од нуле.

1985. године Сталман је основао Задужбину за слободни софтвер (ЗСС), непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ. ЗСС такође запошљава и програмере да доприносе ГНУ-у, мада је значајан део развоја био (и још увек је) дело добровољаца. Како се ГНУ све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји ГНУ софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспешнији од ових је био Сајгнус Солушнс (Cygnus Solutions), данас део Ред Хета (Red Hat).

Да би осигурао да ГНУ софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију ГНУ-ове Опште јавне лиценце (ГНУ-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници GNU GPL). Ову лиценцу данас користи највећи део ГНУ програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта ГНУ; то је једна од најчешће коришћених лиценци слободног софтвера на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива копилефт (copyleft).

До 1990. године, систем ГНУ је имао прошириви уређивач текста (Емакс), врло успешан оптимизирајући преводилац (компајлер) (GCC) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне Уникс дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је било језгро. У Манифесту ГНУ-а, Сталман је поменуо да „основе језгра постоје, али нам недостаје још особина до емулације Уникса“. Он је мислио на TRIX, језгро са удаљеним позивом поступка (remote procedure call kernel), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподељују бесплатно (for free) а који је био компатибилан са верзијом 7 Уникса. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог језгра. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „реткој и скупој 68000 платформи“ („an obscure, expensive 68000 box“) и да би га зато требало портовати (пребацити) на друге платформе пре него што уопште буде коришћено. До 1988. је уместо њега разматрано Max (Mach), језгро са слањем порука (message-passing kernel), које је развијано на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а (AT&T).

Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат ГНУ је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требала да се зове Аликс (Alix), али је касније развијачу (developer) Мајклу Бушнелу (Michael Bushnell) драже био део имена Крдо (Hurd), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На концу, развој КРДО-а се отегао због техничких и сукоба личности.

1991. године Линус Торвалдс (Linus Torvalds) је написао Уникс компатибилно језгро Линукс. Мада првобитно није било слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на ГНУ-ову ОЈЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са ГНУ системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. ГНУ систем се најчећше среће у овом облику, и обично се назива „систем ГНУ-а са Линуксом“ или „дистрибуцијом Линукса“. Од 2005. Крдо је у спором развоју те је сада званично језгро ГНУ система. Постоји такође и пројекат који ради на портовању ГНУ система на језгра FreeBSD-а и NetBSD-а.

Charmed · Malo ~ mače ~

GPG

GPG

Програм GNU Privacy Guard, или скраћено GPG служи за шифровање и потписивање датотека. Он функционише по принципу јавног и тајног кључа. Јавни кључ је доступан свима, а његова аутентичност се може проверити уз помоћ „отиска“.

Charmed · Malo ~ mače ~

PHP

PHP (Personal Home Page или PHP: Hypertext Preprocessor) је пројекат отвореног кода (open source) и један је од најбољих и најпознатијих server-side решења. Server side scripting представља вид извршавања веб скрипти, а само му име каже да се извршава на серверу (супротно од JavaScript-а који се извршава на страни клијента (client-side), у прегледачу - браузеру).

Увод

PHP је лак за коришћење и сличан је C-у и Perl-у (од верзије 5+ сличан је и Java-и). Исто омогућава програмеру да направи динамички web садржај без знања функција или великог искуства. Један од занимљивих делова код PHP-a јесте што он није само скрипт језик. Захваљујући напретку језика PHP може се користити као GUI апликација (уз помоћ PHP-GTK) и може се користити из команде линије исто као Perl или Python.

PHP дозвољава интеракцију у доста познатих база података, као што је MySQL, Oracle, IBM DB2, Microsoft SQL Server, PostgreSQL и SQLite. PHP ради на многим оперативним системима, укључујући Јуникс, Линукс, Мајкрософтов Виндоус и Мек ОС.

PHP је алтернатива комерцијалним програма као Мајкрософтови ASP/VBScript/JScript, Макромедиином ColdFusion-у, Сан Мајкросистемовим JSP/Java-и и не-комерцијалном CGI/PERL-у.

PHP је лиценциран BSD-style лиценцом и |PHP лиценцом. Од верзије 4+ PHP покреће Зенд машина.

Charmed · Malo ~ mače ~

Историја

На почетку, 1994. године, PHP је био написан Perl скриптама од стране Расмуса Ледорфа за личну употребу, и назвао га је PHP/FI (Personal Home Page Tools/Form Interpreter). 1997. два Израелца, Зеев Сураски и Анди Гутман, са факултета Техникон су наставили Ледорфов рад и направили су језгро PHP3 језика. После неколико месеци рада, новембра 1997, званично су објавили PHP/FI 2. Зеев и Анди су почели да пишу ново језгро PHP-а 1997, које се зове Зенд машина (Zend engine) (страна www.zend.com која тврди да је PHP3 био снабдевен са Zend Engine 0.5). Они су такође основали Zend Technologies у Рамат Гану, Израел која надгледа унапређење PHP-а. Маја 2000. је изашао PHP4. Он је снабдевен Зенд машином 1. 13. јула 2004, је изашао PHP5, снабдевен Зенд машином 2.

Charmed · Malo ~ mače ~

Perl

Perl /pɜːɹl/ је слободни, од платформе независни и интерпретирани програмски језик којег је развиo американaц Лери Вол 1987 године. Настао је као синтеза програмског језика C, неких команди оперативног система UNIX и других елемената.

Скраћеница PERL потиче од Practical Extraction and Report Language која прецизно објашњава најјаче особине перла - Practical за практичност тј. брже писање програма него у програмском језику C, Extraction за издвајање и анализу датотека и података, Report за генерисање излазних података и Language за програмски језик - иако га неки сврставају само у групу скрипт-језика и тиме неоправдано омаловажавају.

Charmed · Malo ~ mače ~

HTML

HTML (HyperText Markup Language, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који описују сам документ као што су опис самог документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су опште познати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Aктуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).

Charmed · Malo ~ mače ~

Историја

HTML је настао упрошћавањем SGML (Standard Generalized Markup Language, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.

У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и HTML стандард. Тада су стандарду додате елементи за унос табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.

Charmed · Malo ~ mače ~

HTML као језик

Дефиниција типа документа

Сви HTML документи би требали да почињу са дефиницијом типа документа (DTD, Document Type Definition) који прегледнику јасно говори по ком стандарду је документ писан.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

Овај код говори прегледнику да је документ писан по строгом HTML 4.01 стандару. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од саджаја.

Синтакса

Основ HTML представљају тагови и атрибути. Помоћу тагова се одређени део документа одваја од остатка и на њега се примењују правила дефинисана самим тагом. Атрибути се налазе унутар тагова и омогућавају да се поред самог имена тага и унапред дефинисаног понашања још ближе одреди начин приказа и понашања означеног дела документа.

Пример:

<p>Текст параграфа.</p>

<p align="right">Текст параграфа</p>

У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом случају се поред самог означавања говори прегледнику да одабрани параграг поравна надесно.

Charmed · Malo ~ mače ~

Структура документа

HTML документи се састоје из два основна дела: дела који описује документ и дела који представља садржај документа. Информације које описују сам документ се смештају у head tag, dok се сам садржај смешта у body таг. Оба ова елемента се налазе унутар html тага.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
<html>
<head>
<title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
<h1>Пример документа</h1>
<p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>

Charmed · Malo ~ mače ~

Личности на пољу информатике

Информатичари светског значаја

* Алан Тјуринг
* Бил Гејтс
* Бјарне Строуструп
* Готфрид Лајбниц
* Доналд Кнут
* Едсгер Дијкстра
* Кевин Митник
* Клод Шенон
* Мило Медин
* Ричард Хеминг
* Стивен Возниак
* Стив Џобс
* Тео де Рат
* Чарлс Бебиџ
* Џејмс Геслинг
* Џон Бекус
* Џон фон Нојман
* Џорџ Бул

У Србији и Црној Гори

* Воја Антонић
* Дејан Ристановић

Наставници Београдског универзитета

* Александар Б. Самарџић
* Вељко Милутиновић
* Владимир Филиповић
* Гордана Павловић-Лажетић
* Душко Витас
* Душан Тошић
* Драган Милићев
* Ласло Краус
* Миодраг Живковић
* Милан Туба
* Недељко Парезановић
* Ненад Митић
* Предраг Јаничић
* Саша Малков
* Цветана Крстев