Znamenita imena filozofije

s3nko · Početnik Domaćeg.de

Rene Dekart
Rene Descartes (Rene Dekart, 1506-1650.), bio je francuski matematičar i filozof. U matematici je poznat po koordinatnom sistemu i po tome što je dao temelje modernoj geometriji (analitičkoj geometriji). Dekart u svojoj filozofiji traga za najboljom naučnom metodom. Po njegovom mišljenju ta metoda mora da se pridržava četiri pravila:

Ništa ne treba prihvatiti kao istinito ako nam to nije jasno i razgovijetno (pogledati jasni i razgovijetni pojmovi).
Pravilo analize; svaki problem treba rastaviti na manje probleme
Pravilo sinteze; naše misli treba usmjeriti određenim redom- od najjednostavnijih do najsloženijih.
Prebrojavanje i kontrola
Za Dekarta čovjek je misaono biće, pa je jasno i razgovijetno tvrditi: "Mislim, dakle postojim (jesam)" (Cogito ergo sum). Prema ovome vidimo da je Dekart bio racionalista. Također smatrao je da je svijet građen od dvije supstance: duha i tijela (bio je dualista).

Dekart je tvrdio da se čovjek rađa sa idejama i da nije tabula rasa (kritikovao je Johna Locka koji je govorio da se ljudi rađaju kao tabula rasa).

s3nko · Početnik Domaćeg.de

Tomas Hobs
Tomas Hobs (Thomas Hobbes, 1588-1679), bio je filozof koji je tvorac teorije društvenog ugovora. Njegovo najpoznatije djelo je "Levijatan" (Leviathan). U tom djelu on daje doktrinu modernih prirodnih prava. On je tvrdio da je prirodno stanje "rat svih protiv svih" i koristio je izreku "čovjek je čovjeku vuk".

Hobs ostaje stalno bitan, njegova strogo minimalna metafizika (materijalizam) i etika (vrsta egoizma), i njegova netrepeljivost prema teoriji koje se ne suočava neposredno sa osnovnim istinama, čine ga stalnim uzorom za skeptične i pragmatične filozofe.

s3nko · Početnik Domaćeg.de

Jean-Jacques Rousseau
Jean-Jacques Rousseau (Žan Žak Ruso 1712-1778), bio je švicarsko-francuski filozof, pisac, politički teoretičar i samouki kompozitor iz doba prosvjetiteljstva. Žan Žak Ruso je bio najutjecajniji filozof prosvjetiteljstva. On je smatrao da je savremena kultura negacija prirode i zato je govorio da se ljudi trebaju vratiti prirodi - slobodi i jednakosti. Za Rusoa nejednakost je nastala sa privatnom imovinom, a država ugovorom. Za Žan Žaka Rusoa ,kao prosvjetitelja, odgoj je bio temelj društva.

Rusoov neizmjeran uticaj je u tome što je bio prvi pravi filozof romantizma. Kod njega se prvi put pominju mnoge teme koje su dominirale intelektualnim životom narednih stotinu godina, kao što su: uzdizanje osjećanja i nevinosti i umanjivanje značaja intelekta; izgubljeno jedinstvo ljudskog roda i prirode; dinamična koncepcija ljudske historije i njenih različitih nivoa; vjera u teologiju i mogućnosti obnavljanja iščezle slobode.

Djela
O porijeklu nejednakosti
Društveni ugovor
Emil ili o vaspitanju

s3nko · Početnik Domaćeg.de

U ovih desetak postova pokusao sam da svima onima koje zanima filozofija kao moralna i drustvena nauka priblizim je kao takvu kroz njene najvece filozofe. Uvijek ce nekome zatrebati nesto od onoga sto sam poslao, tako da se nadam da ce vam biti od pomoci. Smile

Toplica Milan · Balkanska korida

Аристотел
Аристотел антички грчки филозоф .Родио се у Стагири (Македонији) 384 а умро у Калкису 322 гпне (на острву Еубеји).Један је од најчувенијих и најсвестранијих људи свих времена,Платонов ученик,
уз Сократа,Платона спада у три најпознатија филозофа старог света.
Аристотел је био недостижан пример ученог човека.Он је овладао свим знањима свога доба.Није било такорећи науке ,којом се није бавио,ударио јој темеље или је унапредио.Своје ученике подучавао је шетајући испред Аполоновог храма,па је његова школа добила назив перипетичка (шетачка).Пошто се то место звало Лицеј,тај назив је касније остао понегде за вишу или средњу школу.Аристотелова свестраност учинила је да се његов утицај на развој европске филозофије и науке одржи вековима.Теофраст је један од Аристотелових ученика,Александар Велики такође.

Toplica Milan · Balkanska korida

Сократ
Сократ грчки антички филозоф 469 - 399 Родио се и умро у Атини.Један од највећих античких мислиоца,чија је основна мисао била да човек пре свега треба да упозна самога себе.Сократ није био леп,напротив био је ћелав и трбушкаст,увијен у груб огртач,ишао је бос по сваком времену.Био је узор мудрости иако није написао ни једно дело.Умовао је кроз дијалоге у разговору.Атињани су се врло радо окупљали око њега јер је умео да извлачи врлину и оштроумне закључке.Он је рекао да је срећа у врлини а да се врлина стиче знањем.По Сократу човек греши из незнања па су знање и наука највеће добро јер воде врлиниАли Сократ је имао и непријатеља највише међу лажним учењацима,који су га оптужили да је безбожник и да квари омладину,па је осуђен на смрт.Пошто је одбио да се спаси бекством,Сократ је мирно попио отров му досуђен и умро разговарајући ведро са својим верним ученицима,међу којима се налазио и Платон.Сократова мисао је : Ја знам да ништа не знам.

Toplica Milan · Balkanska korida

Платон
Аристокле назван Платон,грчки филозоф из Атине 427 - 347 гпне.Један од најзначајнијих мислилаца старог света.У младости је био одличан гимнастичар и бавио се поезијом.Када се упознао са сократом постао је његов ученик и пријатељ.Трагична сократова смрт огорчила је Платона,па је напустио Атину и пуних 20 година путовао многим земљама.По повратку у родни град основао је филозофску школу Академију.па је у њој износио своје мисли : ,,Идеја је основа свега�.Његов ученик био је Аристотел који је касније постао један од највећих филозофа свих времена.Платон је био плодан писац и велики мислилац.Своје филозофске ставове изнео је највећим делом у 34 дијалога и писмима.Платонова филозофска дела у знатној мери су утицала на развој европске филозофије.

Toplica Milan · Balkanska korida

Питагора

Питагора грчки филозоф и математичар.Родио се на острву Самосу.Живео 582 - 500 гпне.Познат по питагориној теореми.О Питагори и његовим следбеницима питагорејцима зна се веома мало,јер њихови списи нису сачувани.Тврдио је да су бројеви у суштини свега на свету и да је свет хармонија бројева и њихових односа.
Питагора је уочио математичке односе и тамо где их људи дотле нису ни слутили. На пример у музици : Код инструмената са жицама висина тона зависи од дужина жица,што се може израчунати бројкама,па су тако и акорди (сазвучја) потчињени законима математике.
У основи свега је број.Пошто су бројеви састављени од парних и непарних целокупна стварност је помирење супротности(светло - тамно , добро - лоше ...) а њиховим јердинством долазимо до основног начела питагорејске школе -хармоније и склада.
Питагорејци су веровали у сеобу душе и сродност свих живих бића.Били су убеђени да је Питагора реинкарнација Аполона грчког бога сунца,поезије,лепоте и музике.
Међу Питагориним ученицима било је и жена.Међу њима била је и Теано из Кротоне млада,лепа најпривлачнија ускоро постала иПитагорина сапутница.Њена дела : Космологија,Теорија о златној средини,Теорија бројева,Питагорин живот.Имали су три кћери и два сина.После Питагорине смрти управљање школом преузела је Теано.

Toplica Milan · Balkanska korida

Kao što vidite mene fasciniraju starogrčki filozofi i mislioci.A vas Question

budidobar · Prijatelj foruma

Hjum:

Ako kamen tri puta bacimo i on padne na zemlju, ne znaci da ce i chetvrti put pasti na zemlju Wink

Toplica Milan · Balkanska korida

Pa dobro ljudi imate li vi uopšte svog omiljenog filozofa,lika čije vam se delo čini najblišim sa današnjeg stanovišta življenja.Umete li da se vratite u prošlost i kažete ovaj je bio baš hrabar lik,van prostora van svog vremena posvećen nečemu što svima nama do dana današnjeg koristi.

Toplica Milan · Balkanska korida

Рене Декарт 1596 - 1650
Француски физичар,филозоф и математичар,.Један од оснивача модерне филозофије.Декартово филозофско учење заснива се на одвојености материје и духа и на претпоставци да је лакше сазнати дух него материју.Сматрао је да човек сазнаје дух својим духом а не телом. Математика му је била узор за све науке,па и за филозофију.
Утемељио је аналитичку геометрију и механику (науку о законима равнотеже и кретања тела).Полазну основу своје филозофије Декарт је исказао речима : МИСЛИМ ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ.
Он је поставио принцип да треба сумњати у истинитост свега што није јасно и разумљиво саопштено.Поставио је и друге опште принципе научне методе.
Његова главна дела су : РАСПРАВА О МЕТОДУ ; ПРАВИЛА ЗА РУКОВОЂЕЊЕ УМОМ ; МЕТАФИЗИЧКА РАЗМАТРАЊА И ПРИНЦИПИ ФИЛОЗОФИЈЕ.