Milorad Pavic-Hazarski recnik

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

KAGAN - zvanje hazarskog vladara; dolazi od jevrejske reci koen, sto znaci svestenik. Prvi kagan posle prihvatanja judaizma u hazarskom carstvu zvao se Sabrijel, a njegova zena Serah. Ime kagana, koji je trazio »hazarsku polemiku« i na svoj dvor pozvao Jevreje, Grke i Arape da mu tumace snove, nije poznato. Prema hebrejskim izvorima koje navodi Daubmanus, prelasku Hazara u judaizam prethodio je kaganov san koji je on ispricao svojoj kceri ili sestri, princezi Ateh , ovim recima:
-Sanjao sam da idem kroz vodu do pasa i citam knjigu. Voda je bila reka Kura, mutna, puna trave, od onih koje se piju kroz kosu ili bradu. Povremeno, kad naidje neki visi talas, dizem knjigu visoko u vazduh da se ne pokvasi i potom nastavljam s citanjem. Blizu je dubina i treba zavrsiti sa stivom pre no sto se u nju zagazi. I tada mi se javlja andjeo s pticom na ruci i govori mi: "Namere tvoje su ugodne Gospodu, ali tvoja dela nisu". Utom se budim i otvaram oci. I na javi sam do pasa u vodi, u onoj istoj mutnoj Kuri s travama, drzim istu knjigu u ruci, preda mnom je andjeo kao i ranije. Onaj isti iz sna, s pticom. Sklapam brzo oci, ali reka, andjeo, ptica i ostalo su tu kao i pre: otvaram ih - isto. Uzas. Citam iz knjige na dohvat: "Neka se ne hvali onaj ko se obuva..." i na tom mestu sklapam oci, ali produzetak vidim i docitavam zapocetu recenicu sklopljenih ociju: "...kao onaj ko se izuo". U tom casu s andjela je prhnula ptica i ja sam opet podigao kapke. Tada sam shvatio: nema vise sklanjanja ociju pred istinom, nema spasa u zmurenju, nema ni sna ni jave, ni budjenja ni usnuca. Sve je jedan isti spojeni veciti dan i svet koji se skoturao oko tebe kao zmija. Videlo se kako ptica odlece. Tada sam video veliku udaljenu srecu kao malu, ali blisku; veliku stvar shvatio kao praznu, a malu kao svoju ljubav... I ucinio sto sam ucinio.

***********************************************************
So i san - Slova hazarske azbuke nose nazive prema jelima koja se sole, brojevi nose nazive prema vrstama soli, a Hazari raspoznaju sedam vrsta soli. Jedino se od slanog pogleda Boga ne stari, inace Hazari smatraju da se stari od pogleda, bilo svojih na sopstveno telo, bilo tudjih, jer oni oru i paraju tela oko sebe najrazlicitijim i najubojitijim alatkama, koje stvaraju njihove strasti, mrznje, namere i zudnje. Hazarska molitva je plakanje, jer suze su deo Boga posto, kao skoljka biser, uvek sadrze malo soli na dnu. Zene ponekad uzimaju maramu i savijaju je koliko mogu puta i to je molitva. Hazari takodje imaju kult sna. Smatra se da onaj ko je izgubio so ne moze da zaspi. Otuda paznja koja se u njihovoj sredini ukazuje snu, ali to nije sve, ima i nesto drugo sto nisam mogao dokuciti kao kad se od kola ne cuje put. Oni smatraju da osobe koje naseljavaju proslost svakog coveka u uspomenama leze kao zasuznjene ili uklete; ne mogu da se promene, ne mogu nijedan drugi korak da nacine do onaj koji su nekad vec nacinile, ne mogu da se sretnu ni sa kim drugim do s onima s kojima su se nekada srele, ne mogu cak ni da ostare. Jedina sloboda koja je data precima, citavim izumrlim narodima oceva i matera sadrzanim u secanjima, to je povremena oduska u nasim snovima. Tu, u snovima, te licnosti iz uspomena sticu malo slabo unovcene slobode, razmrdaju se, sretnu s nekim novim licem, promene partnere u mrznjama i ljubavi i steknu nesto malo privida zivota. Otuda san ima ugledno mesto u hazarskoj veri, jer proslost, zasuznjena zauvek u sebi dobija nesto slobode i novih mogucnosti u snovima.

*************************************************************

ZUTA KNJIGA
hebrejski izvori
o hazarskom pitanju

teodoramala · Odomaćeni član

Ja sam citaal ...ali samo jednu knjigu...zelenu..ili...ne secam se vec..malo je naporna...ali ja volim "naporne" knjige....

imaginelo · Početnik Domaćeg.de

Knjigu sam citao u vreme kad je izasla. ('86-te, Mislim ) Mistika Orijenta, tesko shvatljiva nekom ko nije sa ovog podneblja.

zagorakis · Početnik Domaćeg.de

fascinantna magicna knjiga!
puno zanrova istovremeno, predlazem je svima iako je malo naporna za citanje ali se na kraju isplati, poslije dugo razmisljate o njoj. puno cete u njoj pronaci odgovora.

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Ja sam citao Hazarski, prakticno sam je progutao u jednom dahu mada je primjerak koji mi je bio poklonjen bio na cirilici s kojom nisam bio bas na ti.

Unikatno djelo iz kojeg se moze dosta toga i nauciti.

lave024 · Početnik Domaćeg.de

Dobra knjiga, malo komplikovana

vmirko · Upućeni član

Bas zato sto se razlikuje od drugih knjiga zato je i tako interesantna i dobra. I iako autor kaze da moze da se cita bez reda i koliko hoce, ipak je treba procitati celu da bi prica bila kompletna.

kraguj199 · Početnik Domaćeg.de

Knjiga je ekstra. Preporucujem je svima.

Onjegin · Početnik Domaćeg.de

Eto, da ne bude da svi isto misle - veličina knjige je predimenzionirana. Možda imam takvo mišljenje jer mi taj žanr ne odgovara.

EstaTiC_FeAR · Početnik Domaćeg.de

iskreno...
Procitajte od tolkiena knjigu silmarilion i shvaticete da je hazarski recnik samo bzv onda... Smile

sam silmarilion je pisan na slican nacin a napisan je pre ovog hazarskog recnika a i ima mnogo bolju tematiku... Smile

zoricica · Početnik Domaćeg.de

Hazarski recnik je meni jedna od najboljih knjiga,upravo zato sto je tako razlicita od vecine drugih knjiga(citanje zavisi od samog citaoca,pa samim tim i dozivljaj knjige je razlicit)

Charmed · Malo ~ mače ~

Особена форма и сложена компoзиција

Лексиконска форма је етваралачки изазов који је Павић успешно привео крају. Остварена форма је произврд игре и експеримента, врло смеле игре са много сложених захтева... Техницизам је у бвом ррману дошао до пуног изражаја: Павић је применио начело конструкције и мајсторски је сложио свој роман. Иако је јасно да је техничкој страни посвећена изузетна пажња и успешно решени сви проблеми композиције, техћицизам није поти-снуо садржину и није угушио литерарност: садржина је богата, разбокорена, занимљива и врло пријемчива. Склад техничког (композиционог) експери-мента и наративне садржине највећи је квалитет Хазарског речника. О овом опредељењу Павић пите:

Јер, није, чини ми се, ствар у томе да променимо начин писаља, него ттин читања. Не треба од истине правити књиж^вност, не$о од књижевносши исшину. А да би се ироменио начин читања, мора се радикално променити и науин писања. И данас ми је у сећању после писања Хазарског речника остало самд једно: напор који сам упожио да се свака реченица, евака одредница у кгшзи склопе тако да им се може прићи са свих страна: да се сваки део књиге може читати пре и после било КОГ другог дела књиге. Баш као шШоје са скулптуром случај.

Поређење са скулптуром објашњава пишчеву стваралачку интенцију^да ствр-- ри нову и необичну, али једхшствену и непоновљиву форму. Лексиконска форма р.омана омогућава читаоцу да садржини приступа на свој начин и по свом избору. Као што гледалац, посматрајући скулптуру, има могућност да је разгледа са свих страна, да јој приђе са једне или Друге стране, да је разгледа од врха до подножја или од подножја до врха, да дуже задржи своју пажњу на неком детаљу - тако и читалац Хазарског речника сам одлучује које ће одреднице и којим редоследом читати, да ли ће читати прво Црвену па онда Зелену или Жушу књигу или обрнуто. На тај начин читалац саставља своју књигу: Хазарскиречник доживљава трансформацију и добија нове облике и нове распореде садржиЗе са сваким новим читањем и превођењем На стране језике: сваки нови превод доноси нови редослед одредница романа. Хазарски речник има.сложену структуру која проистиче.из примењеног документарног и кокпозиционог поступка. Састоји се из Претходних напо-мена, Течника, Апендикса I и Апендикса II, Завршне напомене и Пописа одред-ница. У свим ^аведеним деловима, осим Апендикса и Апендикса , осећа се пишчева рука и глас приређивача који је истовремено и водећи џаративни субјект. Са структурно-функционалног становишта, романескнр језгро чине Речници (Црвена књига, Зелена књига иЖута књига), док су остали елемеш;и у функцији ванлитерарног ^материјала који треба новим чћњеницама да подупре романескну причу или да уведе читаоца у предмет и технику романа. Претходне напомене- предочавају Хазарски речник као друго, рекон-струисано и допуњено издање „Хазарског речника" из 1691. године. Овај текст, како је то ред, тре&а да пружи читаоцу основне информације о књизи и њеном предмету, о историји Хззарског речника и његовом склопу, о ћачину коришћења књиге-речћика. Да би све то било подупрто егзактним чињени-цама, приложени су одломци из предговора првом, уништеном издању. Оваквом тексту, који је у функцији предговора реконсхруисаном лексико-нскрм делу, примерен је рационалан, документован и прецизац тип излагања. Он је у највећој мери и остварен. Међутим, рационалан тон је нарушен на више места пррбијањем наративно-поетског типа излагања, карактерис-тичног за главни, лексиконски део књиге:

Гоњен некаквом вреломтишином. Хазарске жене су после смрти мужева погинулих у рату добијале појастукза чување суза које ће пролити за ратницима. Тако су од Даубманусовог џздања речника до данас дошли само одломци као што од сна остаје само песак очију.

Читаоцу је поевећена изузетна пажња. Претходне шпомене нуде му све релевантне чињенице неопходне за разумевање текста који је пред њим: објашњавају предмет излагања (хазарско питање), историју и склоп књиге и начин читања. Овде је постављен идеал читаоца: то је онај „ко уме, правим редом да прочита делове једне књиге" те да тиме „наново створи свет"; Међутим, исказана је скепса да такав читалац (идеални читалац) уопште постоји, а о савременом читаоцу суд је негативан

Читалац који би-из редоследа одредница могао да ишчигиа скривени смисао књиге одавно је итчезао са земље, јер данашња читалачка публика сматра да је питање маште искључиво у* надлежности писца и даје се та ствар уопште не шиче. Погото&у кадаје реч о једном речнику. За таквог читаоца није потребна ни клепсидра у књизи која упозорава кад Шреба променити начин читања, јер данашњи читалац начин читања не мења никад.

Ни критичари и оцењивачи књига (као посебан сој читалаца којима је читање ^нат и хлеб) нелЈају виеоко место ни у очима писца предговора из 17. века, ни у очима писца Претходних напомена (из 20. века) јер „они су као преварени мужеви: увек последњи дознају новост..." И поред оваквог става према читаоцу, изражен је и самокритички суд о писцу који умногоме одре-ђује однос читаоца према делу и квалитет читања:Што се вас, списатеља тиче, мислите увек на следеће: читалац је пелцвански коњ, којег мораш навићи да.гапослесваког успешно оствареног задатка чека као награда комад шећера. Ако тај шећер изостане, од задатка нема ништа. У овом комаду тећера је испуњено очекивање, спознати смисао и доживљенр задовољство.- Није ли у овом исказу и одговор на питање зашто је читалац онакав какав је: њета је однеговао списатељ. Ако је читалац остајао без награде и разочаран, онда је понављање таквих ситуација изазвало апатију код читалаца и одбојан однос према литератури. Из овога се изводи закључак: какви писци, такви читаоци. Тек овде се схвата смисао пишчевог напора да читаоца уведе у предмет излагања, историју И склоп књиге и начин читања. Проблем читања схваћ^н је озбиљно и, посвећено му је посебно поглавље Претходне напомене - „Начин коришћења речника". Наоко сасвим овлашна и случајна замена двају појмова има суштинско значење: коришћење и читањ^ употребљавају се паралелно, као синоними. Међутим, ипак постоји извцсна разлика која, истовремено, у појам читања уноси два различита значења. Коришћење, означава начин приступа делу као тоталитету. Подра-зумева тражење, прелиставање, кретање напред и назад, избор текста или сегмента.за пажљиво читање (примање), стално враћање књизи. Читање има два значења: читање као средство општења са писаним текстом, могућност избора и опредељења; читање као процес општења са текстом, примање текста. Читање као процес не може бити исто код читаоца Хазарског речника и читаоца неког другог дела. Читање са уобичајеног аспекта и са аспекта Хазарског речника два еу различита процеса који производе различите ефекте и постижу различите резултате. Читање у уобичајеном смислу подразумева утабани и једноличан ход кроздело; читање Хазарског речника сасвим је ново - динамично2 отворено и истраживачко. Уособености тога читања спадају: књига се користи онако како сам читалац сматра да је најзгодније; чита се слева удесно, здесна улево или дијагонално; чита се по оДредницама или њиховим скупинама; може се читати само један део књиге; хронологија, распоред текста у К^БИЗИ (речнику), не обавезује; књига је отворена и може се дописивати (домишљати^. Читалац је слободан у избору, сам одлучује шта ће, како ће и колико читати.Тако он сам склапа своју књигу, а 6д прочитаног добија онолико колико је уложио: што се више тражи од књиге, више ее и добија.

Средишњи део Хазарског речника чине речници распоређени у три књиге - ово је истовремено и романескно језгро. Састављен је из одредница постављених у лексиконском поретку: Одреднице се раЗликују по структури^ природи и наративним својствима. Уједначеног су обима и по томе се могу сврстати у две скупине: одреднице средњег обима, од једног до неколико стубаца, и развијеније одреднице које се протежу на неколико десетина страница. Њихов обим условљава природу и наративна својства. Одреднице средњег обима садрже информације о предмету, догађају, појави или лич-ности. Информација је обично саопштена рационалним стилом, али има и допуна литерарног типа, Обимније одреднице сложеније су структуре и сложенијег начина излагања: после кратког текста лексиконског типа те ин-формације о изворима и литератури, следи повест о личности заснована на различитим изворима приче и обогаћена уметнутим повестима (причама). Тако, на пример, одредница „Бранковић, Аврам" (стр. 27-49) састоји се из следећих сегмената:

1. уводни паеус од петнаестак редова лексиконског типа;

2.инфбрмација о изворима;

3. казивање о Авраму Бранковићу из пера Теоктиста Никољског -

поверљив извештај бечком двору;

4. Повест о Петкутину и Калини;

5. казивање Никона Севаста;

6. белешка Аверкија Скиле, слуге Аврамовоги веттака за сабље, о

последњим данима Аврама Бранковића;

7. казивање Никона Севаста. ' .

Овакво структурирање одредница не само да пружа вишеаспектно сагледа-вање личности (различите тачке гледишта), него причу чини сложеном и развијеном, а повест се доживљава као мали роман. ч Два текста у апендиксу књиге представљају спону између првог Ц другог издања Хазарскогречника,&ЈШ и мост између два времена: времена Даубмануса, издавача првог издања, и времена приређивача другог, рекон- ст^уисаног издања. Апендикс /је предсмртна исповест оЦа Теоктиста Никољ- ског, цриређивача првог издања Хазарског речника. Овај текст, едисхоларног облика, разјашњава неке појаве, догађаје и личности из лексиконског језгра, књиге, али истовремено пружа информације које нису садржане у речнику, али које .омогућавају боље разумевање романескне приче. Апендикс II садржи извод из судског записника са исказима сведока у случају убиства др Абу- Кабира Муавије, које се догодило у 1982. години. Овим текстом се хазарска проблематика актуелизује и универзализује: прича о Хазарима није довр- шена, а хазарска загонеткаостаје да траје. Неки заплети романескно-лекси- конске приче овде се разрешавају, неки феномени остају у овом времену: породица Ван дер Спак, кључ са златном дршком, Вирџинија Атех. Ето чи- таоцу прилике да настави истраживање по тајнама Хазара и настави причу о хазарском гштању. џ Завршна напомена о користи од овог речника прима се као наставак излагања из Претходних напомена: посвећена је књизи, читаоцу и читању, користи и штети од читања. По томе се закључује да и овај текст припада водећем наративном субјекту, приређивачу другог (реконструисаног) издања Хазарског речника. Вероватно свестан тешкоћа и замки читања овакве књдге, наративни субјект/писац има разумевања за читаоца: ,;Читати овако дебелу књигу значи дуго бити сам", а „човек данас нема на располагању толико самоће да би могао без штете да чита књиге, па чак и речнике". Зато пред-лаже одлагање књиге, дружење и све што долази потом; а што је вредније од сваког читања".