Kremansko prorocanstvo

Yasmin · Prijatelj foruma

"Jednoga dana dodje do mene moja kuma, Mitrova zena, te mi se povjeri da se njezin covjek u gluvo doba noci oblaci, obuva, izlazi napolje i u kucu uvodi nekakvog svijetlog popa. Ka s njime nasamo ostane, ondakar zakljucava vrata od sobe te sjedeci kraj ognjista nesto pricaju, ali nista ne jedu niti piju...

Mene ova kumina prica podstace te nedje uoci Jovandana zaokupim ja Mitra da mi kazuje s kim se to popom nocu sastaje i razgovara. Tada mi on, ko na nekoj ispovijedi, ovo isprica:

- To je, kume, bilo sadevo, oko Bozica. Cujem je da neko u pola udara stapom o vratnice, te nako, napola obucen, izadjem napolje. Ne vidjeh nikog pa posmislih da me uvo omanulo, te taman misljah da se vratim u kucu, kad se iz mrklog mraka oglasi jedan glas, koji mi kaza:

- Ne boj se, Mitre, ja sam!...

Okrenuh se, kada tamo, kod kucera, stoji prilika coeka, pa podje pravo k meni. Prepadoh se, a on ko da mi razaznaje misli, nako, blago, rece:

- Ne plasi se Mitre...Zar me ne prepoznajes?

- Jok - reknem mu ja.

- Ja sam tvoj stric Milos.

- Ali, ti si umro prije mlogo godina! - reknem mu ja.

- Jesam! No, zar se ne sjecas kad smo za ovcama isli planini da sam ti reko da cu ti se javiti i poslje moje smrti?

Ja se ondakar sjetih da mi je to davno, odista, kazivo te mu pridjem blize i prepoznam ga.

Prema protinom kazivanju, on je Mitra, tom prilikom, zamolio da mu sto vernije opise izgled pokojnog Milosa.

Mitar se, u prvi mah, nekako cudno neckao pa je, posle nekoliko trenutaka, svome kumu mirno odgovorio:

- Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekakva mantija, a po njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom svjetloscu. Taka mu je i glava bila...Bijela, a nekako svijetla...Cjelivah ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici drzi. Dodirnem ga po mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se cini da bi rukom kroz njega mogo proci...

Zbog ovog, nestvarnog opisa, svestenik Zaharije je bio uveren da je Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je izmedju njih zapoceo, prvi put sumnjicav razgovor:

- Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitrasine?

- Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sadevo, s tobom govorim?

Ja mu na to reknem:

- More biti, Mitre da si nesta, nako u snu, sam sa sobom razgovorao, pa se i kumi pricinjelo da s nekijem drugim pricas...

- Boze, kume Zarija!...je l' ti to ona moja zenturina rekla da je vidjela svijetlog popa, kojeg uvodim u kucu i s njim razgovaram?

Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti:

- E, pa ako je to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san?

- Dobro, kume Mitre, a kako on ode od tebe i sta rece?

- Rece da ce se jopet javljati i od ondaj mi se javi joste nekoliko puta. Poslje mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja izidjoh u avliju da ga ispratim...Tako, polako, dodjosmo do kucera, a njegova se prilika zaplasti k'o plast sijena i tako ga, nekako, nestade...

- Kako? - jopet ga priupitah.

- Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim rijecima, jerbo sto godj da ti recem, jopet nece biti onako kako je u istinu bilo.

Ja ga zamolim da to pokaze kako zna, a on mi ondakar rece:

- Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega... Sjajna i ko zlatna. Jal' grudva, jal casa, to ti ne umijem iskazati...Poslje, to polece u nebo i meni se cinjase da ode medju same zvijezde.

Yasmin · Prijatelj foruma

Dvadeset devetog maja 1868. godine zabelezeno je u Uzicu Mitrovo frapantno vidjenje ubistva kneza Mihaila Obrenovica.

Mitar se tog dana nasao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varos je vrvela od mnostva gradjana, a narocito seljaka, jer je bio pazarni dan. U drustvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske i Stapara, on se nadje na glavnom uzickom, varoskom raskrscu, zvanom "Megdan". Kao i obicno, pricali su i raspitivali se koji trgovac daje najvise voska, soli i secera za njihovu vunu i jagnjece koze.

Bez ikakvog povoda, Tarabic se izdvoji od svog drustva, popevsi se na sam vrh jedne kupaste gomile kamenja, koja se tu nalazila zbog popravke kaldrme na glavnoj carsijskoj ulici.

Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reci. Ne izusti ni glasa, niti zacudjenim prijateljima objasni ovaj svoj postupak.

Svi ga zacudjeno gledahu, kad on iznenada, viknu:

"Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa zivotom!...Ubise knjaza! Ubise knjaza!"

Dok je ovo izvikivao, oko njega se okupi mnostvo ljudi. Svi su se krstili i sa strahom, nemo zagledali jedan u drugog, verujuci da je Mitar poludeo.

Proslo je desetak minuta otkako je on, neprestano, jadikovao za knezom Mihailom, kad se na "Megdanu" pojavi poveca grupa pandura, koja ga jedva savlada i svezanog povede u okruzni zatvor.

"Ama, sta vam je ljudi", bunio se Mitar. "Sta to radite sa mnom? Zar ne vidite kako nam dusmani ubijaju knjaza?!"

Za to vreme u Beogradu, Garasanin je jurio u karucama, od Knjazevog konaka u Topcideru ka Narodnoj skupstini u centru grada, dok je u uzickoj apsani, ni kriv ni duzan, camio Mitar Tarabic.

Molio je apsandzije i kljucare varoskog zatvora da ga puste. Uzalud! Njegova "krivica" bila je samo u tome sto je iz dalekog Uzica, svojim ocima sagledao kosutnjacku tragediju, u kojoj je, na najsvirepiji nacin, ubijen knez Mihailo Obrenovic, a mladi knezev adjutant, Garasaninov sin, smrtno ranjen.

Objasnjavao je pandurima da je, pored knezevog ropca, cuo i vapaje nekih zena i video kako gine jedna od njih, ali nije imao ko da ga slusa. Sve je bilo uzaludno. Mitru niko nije verovao ni jednu jedinu rec...

Tek sutradan, kada su ga, u prisustvu okruznog nacelnika, zapitali otkuda i kako je sa te daljine mogao da u samom momentu masakra u Kosutnjaku sve to dozna, Mitar im je odgovorio da se, odjednom, pred njegovim ocima ukazala jasna slika knezeve pogibije.

. . .

Mesec dana pre nego sto ce knez poginuti u Kosutnjaku, Mitar se sa kumom Zaharijem vracao iz Uzica u Kremna. S njima u drustvu bio je i Miljko Milosavljevic, ugledni domacin iz sela Bioske, veliki prijatelj prote Zaharija Zaharica. Jasuci nekoliko metara iza njih, Tarabic, odjednom, obode svog konja i nadje se pored svojih saputnika rekavsi im:

- Qudi, sceo bi nesto da vam recem!

- Kazi sta? - zapitase Zaharije i Miljko.

Mitar dojaha do Zaharija i blago ga uhvati za bradu, pa mu se ponovo obrati:

- Evo, vidite li! Knjazev zivot je tanji od bilo koje dlake na ovoj kumovoj bradi. Njemu duga nema vijeka.

- Hajde, bogati, Mitre, otkuda ti to pade na pamet, kad je knjaz, Bogu hvala, ziv i zdrav ko dren - u jedan mah, uzvratise prota i Miljko.

- Tako mi je kazato - uobicajeno odgovori Mitar, pa zatim, kao da se pravda, otpoce da objasnjava:

- Znam ja ljudi da je knjaz ziv i zdrav. Znadem i da nece umrijeti od bolesti.

- Nego od cega ce?

- Od dusmanske ruke iz naroda svog! Sve cu ja to vidjeti onoga dana i onoga casa kade se to bude zbilo.

- O, ho, kumasine, znaci skoro ces u Biograd - nasali se s njim Zaharije.

- Ma kakav Biograd, kume, Zarija, niti bi tamo znao poci, niti doci, samo mi je kazato da cu ja tu nesrecu vidjeti, ma dje bijo i ma dje se nalazijo!

Nekoliko dana pred knezevu pogibiju, uzicki prota Milan Djuric navrati kod svoga kuma prote Zaharija u Kremna. S njim u drustvu u Zaharice dodje njihov zajednicki prijatelj, Zaharijev pobratim, takodje uzicki prota, Gavrilo Popovic.

Svestenik Gavro je, inace, bio rodjeni brat uzickog uglednog politicara Alekse Dj. Popovica, prvaka takozvanih "Takovaca" - pristalica dinastije Obrenovica. Ovom pravom narodnom svesteniku nije nista smetalo da prijateljuje sa popovima Djuricem i Zaharicem, koje smatrahu kao ortodoksne karadjordjevicevce.

Tom prilikom prota Zaharije poveri ovoj dvojici svestenika sta mu je Mitar Tarabic pre dvadeset pet dana rekao o sudbini kneza Mihaila Obrenovica.

Nije proslo ni nedelju dana od ovog susreta u Kremnima, kada je sama srpska vlada iz Beograda zvanicno potvrdila vest o svirepom ubistvu omiljenog vladara Knezevine Srbije. Tada je kod ove trojice svestenika cudjenje dostiglo vrhunac, jer su se uverili da su se reci Mitra Tarabica, koje je iskazao pred protom i Miljkom Milosavljevicem, u potpunosti obistinile.

Vapaj na uzickoj pijaci potvrdio je tragicnu istinitost kosutnjackog masakra.

TojicS · Početnik Domaćeg.de

Mladi knez Milan Obrenovic slusao je jos za vreme namesnicke vladavine, dok je bio nepunoletan, price o "crnom prorocanstvu", kako su tada zvali vidjenja kremanskih proroka.

Kada je postao punoletan, obrati se svome ministru finansija Cedomilju Mijatovicu, coveku koji je, nasuprot drugim knezevim ministrima, cvrsto verovao u ishode kazivanja kremanskih proroka.

Zainteresovan za sudbinu dinastije, on jednoga dana naredi svom ministru da organizuje direktan susret sa prorokom Mitrom Tarabicem, jer mu stric Milos bese umro, ima vec gotovo dvadeset godina.

Preko uzickog okruznog nacelstva udesise da Mitra Tarabica dovedu knezu, ali da on ne zna s kim ce razgovarati. Reci ce mu da ponese katrana i luca koliko god moze, jer ce ga u jednom gradu na Moravi cekati jedan mladi trgovac koji tu robu dobro placa.

Od Zlatibora su, inace, karavanski putevi vodili dolinom Morave, pa Mitar nije imao sta da posumnja. Znao je da ovim pravcem idu sve kiridzije zlatiborskog kraja.

U tom gradu na Moravi, cije se ime nije moglo tacno utvrditi, cekao je preruseni knez Milan, okruzen svojim takodje prerusenim pomocnicima, "ortacima" u ovom poslu. Za ovu priliku knez se cak i maskirao, kako bi sakrio svoje mlade godine.

Milanu Obrenovicu, odlicnom "glumcu", nije bilo tesko da se sazivi sa ovom ulogom od koje je mnogo ocekivao.

Susret se odigrao u jednoj zasebnoj prostoriji neke kafane na periferiji grada, blize karavanskom putu. Qudi Cedomilja Mijatovica su se potrudili da kafana bude poluprazna.

Milan sede za jedan sporedan sto, a ostali se okupise oko drugog glavnog stola, za kojim je trebalo da se izvrsi ova pogodba. Za Mitra su svi bili trgovci lucem i katranom.

Pre nego sto ce pozvati Mitra u kafanu, pridje mu jedan od "trgovaca" i rece:

- Deder da vidim tvoj luc. Ima jedan sto hoce da ti ga otkupi.

Mitar je to i ocekivao, i uputio se u kafanu. Ali, kada se vrata otvorise, on ne podje ka glavnom stolu, vec ka onome gde je sedeo preruseni srpski vladalac knez Milan Obrenovic.

Cim ga ugleda, Mitar se do zemlje pokloni.

- Sta nam se klanjas - povikase "trgovci".

- Ne klanjam se ja vama, vec se klanjam knezu Srbije - odgovori Mitar bez dvoumljenja.

Kada videse sta bi, svi se cudom zacudise, a Mitar na to uzvrati:

- Gospodaru, ja se cudim, kako ovi ljudi ne vide da ti kruna svijetli oko glave?

Knez ga onda odmah pozva za sto, a on odgovori:

- Dje ja mogu za tvoj sto, gospodaru, kad sam ja obican seljak, osim ako ti naredjujes?

- Nisi ti obican covek, moj Tarabicu, kad si mogao mene ovakvog prepoznati.

I tako, Mitar sede za sto sa vladarom Srbije toga vremena. Licem u lice, dim uz dim.

I poce razgovor.

- Ti si prorekao ubistvo moga strica Mihaila. I zaista se tako i dogodilo?

- Jesam, gospodaru!

- Hoces li i meni reci moju sudbinu?

- Nemoj gospodaru, ne valja! Sve me drugo pitaj, samo o tome nemoj!

- Hocu da mi kazes!

- Nemoj gospodaru, nije dobro!

- Ocu da mi kazes!!

- Ako mi ti, gospodaru, naredjujes, neka tako i bude!

- Naredjujem!

Mitar mu tada rece da ce se ozeniti lepom i mladom zenom, plemenitog roda, i da ce s njom imati jedno musko dete.

Onda pogleda na grad i rece knezu: - Odavde ces, gospodaru, sa Nisom razgovarati.

Knez mu uzvrati:

- Kako ja sa Nisom mogu razgovarati, kada je Nis u turskoj carevini?

Tada mu Mitar rece:

- Nece proci ni nekoliko godina, a ti ces na bijelom konju uci u Nis i osloboditi sve nase krajeve, dje god srpske kuce bude bilo.

- Ali ti, Mitre, rece da me crne stvari cekaju?

- Rekoh, gospodaru!

I onda mu rece da ce u svojim najboljim godinama biti prognan iz Srbije i da ce umreti u tudjoj zemlji, a da Srbiju nikad vise nece videti...Umrece bez zene sa kojom ce kratko vremena ziveti.

nana_andrija · Početnik Domaćeg.de

Proroka ima koliko hocete, samo postoji i test za pravljenje razlike izmedju onih koji su Bozji i koji to nijesu. Da bismo znali ko je ko, potrebno je temeljito proucavanje tekstova iz Biblije koji se bave tim pitanjem kao npr.
Jovan 17:17
Jevrejima poslanica 1:3
5 Mojsijeva 8:5, 9; 13:1-5; 12:32
Isaija 45:18; 34:16; 45:12
1 Carevima 18:21

stasoni25 · Početnik Domaćeg.de

mnoge stvari su pogodili, al jos uvek nisu dobra neka tumacenja

tesha · Upućeni član

Pa predviđaju li kad će na ovom Balakanu biti bolje,hoćel to bar moji unuci dočekat Mr. Green

MikiMiki25 · Početnik Domaćeg.de

gdje se mogu kupiti Kremanska prorocanstva - u BiH

Astral Projection · Početnik Domaćeg.de

ivan1234 · Početnik Domaćeg.de

Da li jos postoji ona kamena kugla u Kremnima Question

vmirko · Upućeni član

Ja za ta prorocanstva jesam cuo, ali ne znam sta su oni prorekli i da li se to ostvarilo. Medjutim, ne znam koliko su bili u pravu.

SrXXX · Početnik Domaćeg.de

Aaaa, procitao sam sve, zadivljen sam ovim sto pise.

bokiva39 · Početnik Domaćeg.de

Procitao sam sve do jedne reci.....sve je ziva istina....Srbija ce jednoga dana biti najbogatija zemlja na svetu...ona je vec prosla 3 svetski rat...a ostale to ceka...(citirao sam misao jednog starijeg coveka)....a i licno verujem da ce tako biti..Srbija jos uvek nije na pravom putu...ali uskoro ce biti....uostalom zivi bili pa videli....