Najlepši stihovi vaših omiljenih pesnika...

karswe · Početnik Domaćeg.de

Desanka Maksimovic

SREĆA
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.

PROLETNJA PESMA
Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo:
tako su velike čežnje mu i nade.
Osećam da do sad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliku bih mogla i koliku htela;
da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni

CEZNJA U TUDJINI
Da mi je da ne umrem u tudjini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi sto se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo zito zeli
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
cija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao zbun sto na bratovom grobu cveta,
kao mrav sto njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rodjeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.

karswe · Početnik Domaćeg.de

Desanka Maksimovic

PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

karswe · Početnik Domaćeg.de

Desanka Maksimovic

NA BURI
Svu vecer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je covek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu vecer gleda
u nas beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, nece me
umoriti hod,
breg je blizu naseg doma.
O, ja osecam da mi je rod
taj covek ili bor
sto svu vecer blizu groma
stoji i gleda u nas dv

Vidis li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u nas dom
taj covek ili bor
sto svu vecer stoji i gleda
u nas beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
sto vitla nad njim.

Strepnja
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!

norskbgd · Početnik Domaćeg.de

BALKANAC

Ne stidim se sto sam-
kako vi velite-
varvarin sa Balkana
tla prljavstine i bure.
Cucete sad
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.
Vi prvo ispitujete i sumnjate
daleki ste i od rodjenih sinova,
za trpezu svoju ne posadite
svakog tudjina.
Vi mozete da pijete
a da svakom ne pruzite
case vina.

A kod nas su jos obicaji grubi
mi pustamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se jos i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja cine,
kod nas svaki covjek ima
citavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi,doista,imate
nekoliko miliona Hristovih kipova
na svakog covjeka po jednoga
imaju ga drumovi i polja,apsane i skole,
a kod nas,kad ljudi veruju u Boga
u sebi ga nose
i tiho mu se
skoro u snu,mole.

Vi,istina,za svaki kut zivota
imate sprava i masina,
sve ste sracunali i sve znate
izumi vasi su za divljenje,
a mi jos imamo starinske alate,
ali sve je kod nas jos zdravo
i prirodno ko glina
i umiranje,i radjanj,i zivljenje.

Vi imate citave zbirke
pravila i nauka o slobodi
o svemu se kod vas pise i pripoveda
ali mi po nepisanim zakonima
slobodno zivimo
i nekog prirodnog drzimo se reda
slicno ognju,vetru i vodi.

Kod vas je zbilja sve tacno propisano
kako se jede,govori i oblaci,
a mi kad govorimo,vicemo
i masemo rukama
i corbu glasno srcemo
i u rukavicama smo
obucu nosimo od svinjske koze,
puno je kod nas seljackih navika i stvari
i kraljevski preci nasi
doista su bili govedari.

Narod nas,zbilja,u gnevu moze da kolje
rusi i pali,
ali mi nismo oni sto smisleno tlace
mi ne smatramo da je svet celi nase polje
mi ne bismo podneli
ni urodjenik prasumski da zbog nas place.

Dusa je nasa prostrana
iako smo brojem mali.

Desanka

zoricica · Početnik Domaćeg.de

REFREN

Snevaj, da uvidis da prolazni snovu
Jos najblize stoje postojanoj sreci;
Da ne pitas nikada zasto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji treci.

Ljubi, ljubi silno , uvek istovetan,
U ljibavi samo ti ces jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se vecno pari.

I umri, da spases verovanje cisto ,
Da si kadgod stao pred istinom golom:
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom , a drugi put bolom.

Jovan Ducic

Lilly2eternity · *Lilly the Killy*

Ovo je moja najnajnajomiljenija pesma na svetu...

Miroslav Antić – Epilog

LII
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
Kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros
Ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros
Ja se ponovo plašim
Za tebe,
Izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
Za tebe,
Podeljenu kao plakat
Ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
Po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
Svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
A ko plaća?

Da li sam još uvek
Među svim tvojim životima
Onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
I najkrvavijeg saća?

ksantipa · Odomaćeni član

Šta je, šta bleneš?
Ne sviđa ti se što sam rekla?
Ej stani, kud si kreno?
Opet hoćeš unutra?
To bi ti? To ti je računica?
Misliš: Ona je sirotica, nikada ne imaše sreće,
zamisli kako će da se obraduje
kad joj JA pokucam na vrata
E, pa ovo je druga priča!
Gdje ste svi vi bili,
kada ste mi bili potrebni?
čekajuci sreću postah sama sebi dovoljna
a sada me čak ni ti
ne možeš zaista usrećiti
Zašto onda da glumim?
Zašto da budem zahvalna?
Jer mi je tvoja ljepota data
sada kad više nisam u stanju
u njoj iskreno da uživam?
Da glumim kako sam srećna,
jer mi ti činiš čast?
I šta zapravo sada hoćeš?
Dobro, ti si najljepši
najjači divan i vječan
Pa šta, jel treba da padnem u nesvjest?
Ako mi sreća nije došla
Onda kada me mogla usrećiti
Odkud joj pravo da se sada zove srećom?
A ti lijepo idi
i obraduj neku drugu
I još nešto... to vječno cvijeće s' Olimpa
koje nikada ne vene,
mislio si da mi doneseš jedan vječni buket,
da ne moraš druge da kupuješ?
Nosi i njega sa sobom!
Tras! ( ovo su se vrata zalupila, nije deo pesme)

ksantipa · Odomaćeni član

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo

I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda

I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo

Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?

ksantipa · Odomaćeni član

Život

Život mi proždire mladost
A već se sprema da otegne
dane moje starosti
Nemam pravo da mrzim ikoga
Ali sudbina zato predmet je
Mog straha, očaja i mržnje

Vi koji mislite da čovjek
je hrabri kovač svoje sreće
očigledno još život niste okusili
sve je to laž, samo utjeha
Ne čekajte nakovanj i čekić
Već molite Boga da sve ovo što prije prođe

please · Odomaćeni član

When You Are Old - W.B.Yeats

kad budes stara i seda
i puna sna
uzmi ovu knjigu uz kamin
sa pola snage citaj i seti se...
kako su blage bile oci tvoje i tamne
bez dna

mnogi su voleli trenutke tvog slavlja i lepotu tvoju
ljubavlju laznom ili cistom
tek jedan dusu ti zavole skitnu
i sa njom tugu sto ti se u presevima lica javlja

proslovi tad tuzno klonuvsi k' vatri
kako ljubav pobeze,kako zaminu
prolete,zadje za najvisu planinu
i lice svoje medju zgomilane zvezde sakri

slatka_sejtanka · Odomaćeni član

[I]
Ljubav je uvod knjizi vise znanosti
Ljubav je prva strofa pjesme mladosti
Ti koji nisam pojma o cuvstcu ljubavi
Znaj da je ljubav izvor ljudske radosti...

Omer Hajam

aquarius2006 · Iskusni član

Desanka Maksimovic

Bajka

Zavole rana u polju ruza crni bodljikavi trn.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da je ruza zavolela trn?
I kada mu ona u jednu bisernu zoru rece kako ga voli, on se grohotom i prezrivo nasmeja.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da se trn prezrivo nasmejao?
A kada jednoga dana neko htede uzbrati ranu u polju ruzu, trn mu izbode ruke.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?