Tajne uskrsnjeg ostrva

Yasmin · Prijatelj foruma

Okamenjeni astronauti

Nitko danas ne zna tacno u koju su svrhu preci danasnjih stanovnika Uskrsnjeg ostrva pravili �kamene bogove�, niti koga su ti sutljivi kolosi uopste predstavljali. Ali postoji bezbroj vrlo zanimljivih teorija...

Niti jedno ostrvo na svetu nije toliko usamljeno kao sto je Uskrsnje ostrvo. Smesteno je u beskrajnom Pacifiku, nasuprot cileanske obale, ali je od nje udaljeno vise od 4ooo kilometara. Prvi susedi nalaze se na severu, u Polineziji, i udaljeni su gotovo nezamislivih 38oo kilometara. Zbog toga se na Uskrsnje ostrvo retko dolazi brodom, a avioni na jedinoj avionskoj liniji iz Santijaga (Cile) polecu samo dva puta sedmicno. U njima je tesko dobiti mesto, a karte se rezervisu i po godinu dana unapred.
Pored karakteristicne usamljenosti, Uskrsnje ostrvo krije i mnogobrojne tajne. O njegovoj prastaroj zagonetnoj proslosti gotovo se nista ne zna. Ali se zna da je na ostrvu ziveo narod koji je imao svoj jezik, svoju kulturu i svoju istoriju. Vekovima su ljudi sa ostrva na posebnim dascicama strpljivo bilezili hronike svog vremena, ali su katolicki misionari, proglasavajuci ih ”davoljim delom�, sve unistili i spalili, namecuci gostoprimljivim ostrvljanima svoja verovanja. Tako su zavrsili najdragocenija svedocanstva iz istorije najmisterioznijeg ostrva na svetu.

Ko su i odakle su?
Posetioce Uskrsnjeg ostrva najvise fascinira uobicajni prizor: svuda, duz kamenitih obala uzdizu se kameni dzinovi, ”moai�, neretko i 22 metra visoke statue od otvrdlog vulkanskog kamenja. Ima ih ukupno 276 i ocigledno predstavljaju ljudska tela sa duguljastim glavama, velikim usima i ovalnim ocima cije su beonjace pravljene od morskog sedefa. Osim toga, 53 kamena kolosa imaju na glavi i cudnovate crvene kamene sesire.
Nitko danas ne zna tacno u koju su svrhu preci danasnjih stanovnika ostrva pravili �kamene bogove�, niti koga su ti sutljivi kolosi uopste predstavljali. Po misljenju vecine istrazivaca, oni nikako ne predstavljaju ostrvljane, jer tipicni oblik lica kamenih statua uopste ne odgovara njihovom obliku lica.

DREVNI UZORI:

Dali su misionari iz svemira bili �inspiracija� za kamene skulpture na Uskrsnjem ostrvu, kako nam to sugerira madjarski ilustrator Laslo Toth ?

Da li su ti kipovi, koji kao da cuvaju Uskrsnje ostrvo, okamenjeni drevni astronauti, mozda portreti bica iz nekog stranog sveta, iz dalekih zvezdanih prostranstava, kako misli svajcarski pisac Erih fon Deniken? Ili je mozda ova jedinstvena galerija pod vedrim pacifickim nebo, okamenjeni spomenar koji nas podseca na mocne stanovnike ledendarne Zemlje Mu, pacificke verzije Atlantide? Ko su i sta su ti nemi kameni dzinovi? O cemu sanjaju i sta nam porucuju?

Dosli su sa zvezda

Postoji bezbroj teorija i bezbroj neuverljivih odgovora. Ipak, najnovija teorija koju su postavili americki naucnici, govori o njihovoj neverovatnoj slicnosti sa likovima sa statua, pronadenih u ruinama najstarijeg juznoamerickog grada Tiahuanakau. Ovaj grad na Andama, nalazi se u blizini legendarnog jezera Titikaka, u samom granicnom podrucju izmedu Perua i Bolivije, poznat je po cuvenoj Kapiji Sunca, najvrednijoj arheoloskoj ostavstini cije sifre i kodove znanost jos uvek nije uspela da desifrira. Istorija Tiahuanaka zadire u najdublje vrtloge vremena, a puni sjaj doziveo je pre skoro tri hiljade godina. Njegovi hramovi, poplocani trgovi i velicanstveni kameni kipovi, svedoce o visoko razvijenoj kulturi ciji su pripadnici oko 11oo. godine iznenada napustili sve sto su do tada podizali i nestali u nepoznatom pravcu. Prema drevnim legendama, tada vladajuci bog-kralj Kon Tiki pretrpeo je u jednom boju uzasan poraz i nakon toga se sa malobrojnom svitom prezivelih povukao preko mora - mozda na Uskrsnje ostrvo?

FANTASTICNA VIZIJA:

Da li su drevni astronauti podizali kamene skulpture na Uskrsnjem ostrvu?

Udaljenost - kako ce se ispostaviti - nije mogla da bude razlog koji bi to onemogucio. Norveski istrazivac Tor Hajerdal to je 1947. godine i dokazao sa svojim splavom Kon-Tiki, napravljenom prema antickom uzoru. Prepustajuci se pacifickim vetrovima i morskim strujama, Hejerdal je uistininu sa peruanske obale uspeo da stigne do Polinezijskih ostrva.
Ako je stvarno bilo tako, onda se realno moze da zamisli da su relativno primitivni i gostoprimljivi polinezijski otocani kao bogove prihvatili begunce iz Tiahuanaka, koji su bili na visokom kulturnom nivou i koji su im podizali kamene spomenike nalik bogovima u koje su verovali. A ko su bili njihovi bogovi i odakle su dosli?
Najstarije legende najcesce govore o zagonetnim misionarima sto su stigli iz dalekih zvezdanih prostranstava donoseci narodima Pacifika i Juzne i Srednje Amerike visoka znanja iz matematike, astronomije i graditeljstva.
Ma kako verovatna bila ova teorija - covek zasigurno nikada nece saznati da li je ona i tacna.

odlomak iz knjige "Dosli su sa zvijezda"

pivka · Početnik Domaćeg.de

odlična tema,šteta što od nas nema nitko ništa pametno za reći.a ima toga jako puno!

Karlo7 · Početnik Domaćeg.de

"Da li su drevni astronauti podizali kamene skulpture na Uskrsnjem ostrvu?"

Sumnjam da su oni. Ako su vec tamo bili astronauti, onda bi i kipovi bili 'napredniji'. Domoroci su to pravili, sad ko im je pozirao kao model, da li astronauti ili neko drugi tesko cemo saznati. Mene zanima da li je odredjena starost tih kipova?

leki13 · Početnik Domaćeg.de

mislim da je to vrlo slicno kao i piramide tesko objasnjivo ali ipak napravljeno

pivka · Početnik Domaćeg.de

Karlo7 · Početnik Domaćeg.de

Super, zanima me i da li su napravljeni od stijena koje postoje na otoku ili su ih odnekud donosili? Valjda je neko ispitao i sastav stijene tih kipova.

Yasmin · Prijatelj foruma

USKRŠNJE OSTRVO U PACIFIČKOM „PUPKU SVETA�
Posle kolonizatora - turisti

Umesto tipičnih Polinežana još pre tri veka moreplovce su na Rapa Nui dočekali i bradati ljudi bele puti. Istraživaču Toru Hejerdalu mnogi su ostrvljani pre samo pola veka mogli da nabroje sve svoje bledolike pretke

Kada je na Uskrs 1722. doplovio do obala dalekog ostrva, čuveni holandski moreplovac Jakov Rogeven verovatno nije bio svestan da je otvorio stranicu istorije koja će vekovima buditi znatiželju i paliti maštu ljudi širom sveta. Uskršnje ostrvo u Tihom okeanu (Easter Island, Isla de Pasljua) najusamljenija je tačka civilizacije na našoj planeti, pa ne čudi što domorodačko ime Rapa Nui u stvari znači „pupak sveta��. Od prvih suseda na zapadu - potomaka pobunjenih sa broda „Baunti��, koji žive na britanskom krunskom posedu Pitkernu - žitelje Uskršnjeg ostrva deli 2.000 km pučine Pacifika. Prema velikom kopnu na istoku, obalama Čilea, koji administrativno upravlja ostrvom, kao prepreka stoji 4.000 km nepregledne vode.
Sa prvobitnim stanovnicima Rapa Nuia današnji žitelji Uskršnjeg ostrva imaju malo zajedničkog - kolonizacija i hispanizacija učinile su svoje. Pre skoro tri veka, zapanjenog Rogevena su na obalama nepoznatog ostrva, među ostalima, dočekali i bradati ljudi bele puti. Holanđanin je primetio njihovu svetlu kožu, kosu boje od plave od crvenkaste, plavosive oči i gotovo semitski kukasti nos. U svom delu „Kon Tiki�� norveški istraživač i avanturista Tor Hejerdal navodi da su mnogi stanovnici ostrva još polovinom prošlog veka mogli da nabroje redom sve svoje pretke bele puti, čak do vremena njihovih praotaca - Tikija ili Hotu-Matuine.
Ako nemaju fizičkih sličnosti sa svojim praroditeljima (115 godina čileanske uprave i ono što je njoj prethodilo ostavili su traga i na fizionomiji ostrvljanja) za životni ritam stanovnika Uskršnjeg ostrva to se ne bi moglo reći. Svakodnevica je omeđena misterioznom kulturom, istorijom i fizičkom izolacijom ostrva. Na 180 kvadratnih kilometara, kolika je površina Rapa Nuia, živi oko 3.800 stanovnika. Bez obzira na naivnu predstavu da je življenje u okruženju takve prirodne lepote i neverovatnog kulturnog i istorijskog nasleđa pravi izazov, život na Uskršnjem ostrvu nimalo nije romantičan. Ono što je na nekom drugom kraju sveta jednostavno, ovde je komplikovano. Ono što je drugde jeftino, ovde je skupo. Laka rešenja tamo negde, ovde su spora i teška.

Straža bez smene

Najveću zagonetku Rapa Nuia predstavljaju kameni kipovi razasuti po obodima ostrva. Kolosi ogromnih glava, oko šest metara visoki i teški do 82 tone, svojom misterioznošću remetili su san ljudima poput Keneta Klarka i Erika fon Denikina. Karakterističnih dugih ušiju i bojom naglašenih očiju uperenih u pučinu, kao da su stražarili i brinuli o spokoju ostrvljana. Mada su razvijene razne teorije kako su gromade prenošene iz kamenoloma do mesta gde su postavljane, najlogičnije je da su kao oruđe korišćena stabla drveća. Kad je na ostrvu posečeno i poslednje stablo, ugasila se i civilizacija. Ostali su samo „dugouhi�� da svedoče o njoj.

schtranga · Makedonsko devojče

Velja25 · ~ Sanjicin komšija ~

Gledao sam jednu emisiju o tome. Naime na tom ostrvu je bila neka vvrsta kamenoloma gde su pravili takve figurice, na ostrvi je pronadjeno jos mnogo takvi figurica u raznim velicinama. Neke od njih su bile jos nedovrsene, takodje je pronadjen i alat kojim se to sve obradjivalo. E sada pitanje je sto je sve odjednom stalo, gde su otisli svi ti radnici. Moguce da ih je neko drugopleme napalo, poubijalo i otislo.

schtranga · Makedonsko devojče

Najusamljenije mesto na svetu
Kameni monoliti dugih ušiju, visoki kao četvorospratnice i teški desetine tona, svedoče da je na ostrvu postojala zagonetna civilizacija znatno pre dolaska prvih Evropljana i njihove religije

Daleko od najbližeg života, zadubljeno u vlastitu prošlost i nepoznanice koje je prate, uprkos neverovatnoj želji naučnika da proniknu u njene tajne. Rapa Nui, Isla de pascua, Easter island ili, jednostavno, Uskršnje ostrvo, najsamotnija je tačka savremenog sveta. Da bi bilo bliže obalama Južne Amerike nedostaje mu tek 3.200 kilometara, koliko ga deli i od ostrvske skupine Galapagos na severoistoku. Ledeni bregovi Antarktika i kolonije pingvina još dalje su na jugu, pa se najbliža civilizacija sreće tek 2.000 kilometara zapadno na ostrvu Pitkern.
Kakav je to osećaj može se samo nagađati, jer mogućnost da se, recimo, živi u Novom Sadu, a da je najbliže naselje negde u Skandinaviji, sama po sebi izgleda nestvarno. Zato nekoliko hiljada žitelja Uskršnjeg ostrva imaju samo sebe, beskraj Pacifika oko svojih domova, povremene posete brodova zaduženih za snabdevanje, redovnu liniju čileanske avio kompanije i kamene kipove predaka koji, kao svojevrsni stražari, osmatraju pučinu.
Ovi kameni monoliti dugih ušiju, visoki kao četvorospratnice i teški desetine tona, svedoče da je na Uskršnjem ostrvu postojala zagonetna civilizacija znatno pre dolaska prvih Evropljana. NJeni koreni i dalje su uzrok naučnih rasprava, različitih pretpostavki, nagađanja i svakojakih ideja. Današnje polinežanske karakteristike ove malobrojne populacije, nisu bile toliko uočljive kada je na Uskrs 1722. do obala Rapa Nuia doplovio holandski moreplovac Jakov Rogeven. U brodskom dnevniku je zapisano da su na obali zapaženi ljudi bele puti. Krasila ih je neobično svetla koža, kosa crvenkaste do svetle boje, plavosive oči i gotovo semitski kukast nos.
U njima je drugi veliki istraživač - Norvežanin Tor Hajerdal, video potomke legendarnog Kon Tikija - vrhovnog sveštenika i mitskog belog čoveka naroda Inka. Legenda kaže da je mudre i miroljubive učitelje, koji su Inkama otkrili tajne zemljoradnje i građevinarstva, kod jezera Titikaka porazio poglavica Kari. Preživeo je samo Kon Tiki sa svojim najbližim drugovima koji se, nošen zlom sudbinom, spustio do okeana i preko pučine otisnuo ka Zapadu.
Urukenu - ljudi riđe kose - koje je Hajerdal susretao i dublje po Pacifiku (na atolima Arhipelaga Tuamotu i Markizinim ostrvima), uveravali su ga da su direktni potomci prvih poglavica tih plemenskih zajednica. Usmeno predanje omogućavalo im je da Norvežaninu nabroje imena plemenskih poglavara vekovima unazad, sve do Tikija kao svog praoca. Tek kasnije do Rapa Nuija su stigli polinežanski ribari čije karakteristike danas preovlađuju u fizionomiji žitelja Uskršnjeg ostrva. Vitalniji i sa izraženijim nagonom za samoodržanje lako su pokorili bradate bledolike starosedeoce, nametnuli im svoj način života i asimilovali ih. Zato se današnji toponimi i melodika jezika ne razlikuju bitnije od onih širom Polinezije. Matarevi, Hanga Roa, Vaihu, Rano Aroi, Rano Raraku...
Ono što se nije moglo utopiti u novu civilizaciju, dugouhi su bogovi koji sa obronaka ostrva nemo zure u okean. Kako su, iz kilometrima udaljenih kamenoloma, stigli do svojih trajnih prebivališta i kako su uspravljeni, jedna je od najvećih graditeljskih zagonetki u istoriji. Brojne pretpostavke kreću se od onih s racionalnom podlogom do sasvim fantastičnih. Praktični Englezi su čak pokušavali da eksperimentima potkrepe neke od njih, ali je uočljivo da na Uskršnjem ostrvu nema visoke vegetacije, mada ima naznaka da pre nekoliko vekova tako nije bilo. Šume su posečene, kojim povodom može se samo pretpostaviti.
Zagubljen u beskraju Zapadnog Pacifika Rapa Nui živi pomalo od ribarenja i zemljoradnje, nešto više od znatiželje svetskog turizma, a ponajviše od dotacija Vlade u Santijagu. Snabdevati hiljadama kilometara udaljenu malu zajednicu nije ni jeftino, ni jednostavno. Ali, čileanske vlasti računaju da u jedno od najinteresantijih mesta na Zemlji vredi ulagati. Stoga do Rapa Nuija i nije tako teško stići. Naravno, ako imate za avionsku kartu do čileanske prestonice i dodatnih 600 dolara koliko košta povlašćena tronedeljna tarifa nacionalne avio kompanije “Pan Čile”. Ona omogućava da se, za samo dvadesetak dana, stigne do najbezvodnije pustinje na svetu - Atakame, vetrovitog i hladnjikavog gradića Punta Arenas na Ognjenoj zemlji i zagonetnog ostrva u Tihom okeanu, koje nosi ime Hristovog uskrsnuća.

Gr-off · Početnik Domaćeg.de

Kako su te statue uopste pravljene, gde su pravljene,
kako su dovezene i kako su podignute?
Koliko se secam teske su oko 50 tona.

natamia · Početnik Domaćeg.de

Mene više zaokuplja pitanje u koju svrhu su Moai postavljeni, no čini mi se da arheolozi i istoričari i dalje tapkaju u debelom mraku tragajući za ovim odgovorom.