Homeopatija

Yasmin · Prijatelj foruma

Homeopatija je zdravstveni sistem izveden iz drevnog principa da se "slicno leci slicnim".
Ovaj princip su poznavali i primenjivali Hipokrat i Paracelzus, ajurveda, ali ga je na praktican nacin, u Evropi, razvio nemacki lekar Samuel Kristijan Haneman, prije nepuna dva veka. Nezadovoljan tadasnjim medicinskim objasnjenjima, Haneman je niz godina istrazivao i napravio listu odredjenog broja lekovitih supstanci, kao i simptoma do kojih su dovodile, kad ih je davao zdravim ljudima. Posle toga ih je davao pacijentima cija se simpatologija problema poklapala sa simptomskom slikom odgovarajuceg leka.
Jedna od osnovnih postavki Homeopatije je da bolest, sama po sebi, nije poseban entitet. Bolest ima dinamicno odredjenje, a imajuci u vidu polazno homeopatsko stanoviste da svaki covek poseduje zivotnu energiju koja ga odrzava u harmonicnoj vitalnosti, bolest je samo znak, da su tu energiju, trenutno, prevladali nepovoljni uticaji.
Za Homeopatiju simptomi nisu cinilac bolesti, vec izraz otpora, nastojanje pogodjenog organizma da prevazidje probleme koji su ga obuzeli. To takodje znaci da simptomi nisu dati nekom unapred odredjenom bolescu, nego su proizvedeni individualnoscu osobe.
Stoga se homeopatski terapeuti ne usmeravaju prvenstveno na unistavanje i potiskivanje simptoma, nego teze da ih sto bolje upoznaju. Zato homeopatska anamneza obuhvata ceo opseg duhovnih, emocionalnih i fizickih promena koje ukazuju na posebnost reagovanja odbrambenih snaga pojedinca.
Za homeopatskog terapeuta je bitno kako osoba reaguje na hranu, stresove, vreme, kakvo im je zanimanje, temperament, nacin zivota, dnevne navike. Neretko su od pomoci i clanovi porodice koji zapazaju svojstvenost osobe u vreme pojave zdravstvenih tegoba. Homeopatska terapija nije usmerena na bolest vec individualnost osobe, pa se desava da se za iste simptome preporucuju razliciti homeopatski tretmani.
Homeopatija je zasnovana na cetiri glavna zakona.
Prvi zakon je zakon slicnosti, poznat kao "slicno se slicnim leci". To podrazumeva da supstance, koje kod zdravih ljudi uzrokuju odredjene simptome, mogu da se primene za lecenje ljudi kod kojih su ti simptomi, u nekom trenutku karakteristicni. Tri osnovne prepostavke zakona slicnosti su:
1) skup simptoma, sam po sebi nije bolest, vec odbrambena reakcija organizma, mobilisanjem zivotne energije;
2) organizam zna najbolje, odnosno simptomi su izraz optimalne reakcije organizma koji nastoji da ponovo uspostavi izgubljenu ravnotezu;
3) tako angazovanom organizmu se najbolje moze pomoci ako se ti simptomi potpomognu upravo u dotadasnjem delovanju.Ukoliko bi se radilo na suzbijanju simptoma, odbrambene snage bi slabile, i onda bi mu trebala stalna vanjska pomoc.

Drugi zakon Homeopatije je Heringov zakon ili zakon pravca lecenja.
On podrazumeva da se ozdravljenje krece po utvrdjenom obrascu. Simptomi se povlace u smeru od unutrasnjosti ka spoljasnjosti (od vitalnih unutrasnjih organa ka kozi, od duhovnei emocionalne sfere ka fizickoj). Pocetkom tretmana dolazi do pojacanja simptoma, ali ubrzo sledi njihovo slabljenje, a onda, snaznom reakcijom organizma i njihovo povlacenje.
Treci zakon homeopatije je zakon jednog leka.
Homeopatski terapeuti se u vecini slucajeva trude da osobi odrede samo jedan lek, i to onaj, cija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija kaze, da, ako ne raspolaze specificnom senzitivnoscu prema jedinstvenom, individualizovanom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek nece biti kompaktibilan sa postojecim poremecajem. To ne znaci, da se u razlicitim intervalima ne mogu koristiti vise lekova zaredom.
Cetvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.
Haneman je dosao do zanimljivog otkrica, da, kada, preparate razredi i zestoko promucka, oni zadrzavaju svoju potentnost i pored znacajno umanjene koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, dok je sukcesivno umanjene doze, koje je dobijao razredjivanjem nazvao potencama. Za razliku od oficijene medicine koja zastupa princip veca doza - jace dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da tzv. niske potence, odnosno, mala razblazenja, imaju kratkotrajno i povrsno dejstvo;
2) da srednje potence deluju duze, i da je opseg simptoma na koje one uticu sirih i dubljih razmera;
3) da su visoke potence, najveca razblazenja, najfundamentalnijeg delovanja, kao i da se njihov uticaj nastavlja jos dugo nakon sto se prestanu koristiti.
Tesko je objasniti da mikro doze preparata, razblazene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10na 23) izazivaju veoma snazne reakcije, cak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula leka. Haneman objasnjava da organizam odbija jake doze leka, da, sto je vece razblazenje, lakse se uklapa u organizam i ima jaci efekat na energiju.
Novija tumacenja se objasnjavaju konceptima informatike. Prema njima, i posle najvecih razblazavanja, rastvorena supstanca ostavlja svoj otisak u rastvaracu. Taj otisak ima kvalitet autoreplikativnosti, tako da moze da se reprodukuje kao informativni sadrzaj koji odgovara potrebama osobe.

Homeopatija je u primeni vise od 170 godina. Danas, sirom sveta, ima vise desetina hiljada homeopterapeuta, izlaze strucni casopisi, postoje skole, skupovi. Veliki broj lekara se sve cesce usavrsava u ovoj oblasti. U Francuskoj, npr. homeopatija je zvanican vid lecenja, pod redovnim zdravstvenim osiguranjem. Osim veoma stabilne farmakopeje sa preko 2000 lekova, homeopatija raspolaze i odredjenim brojem lekova koji se mogu koristiti za samopomoc i uzajamnu pomoc. U poredjenju sa eksplozivnim rastom cena troskova farmaceutskih preparata i troskova lecenja, cena homeopatskog lecenja je skoro zanemarljiva, a bogato iskustvo homeopatskih terapeuta, licno i klinicko, ukazuje na siroke mogucnosti primene. Danas se, i u zvanicnim medicinskim casopisima, objavljuju istrazivacki radovi kojima se dokazuje efikasnost ove metode.

vecadok · Prijatelj foruma

Homeopatija, šta je to ?

Postoji mnogo nedoumica oko mehanizama delovanja materijalnih zakona primenjenih na živi svet. Može se slobodno reći, da sa svakim novim objašnjenjem dolazimo do još više pitanja.

Još je Aristotel govorio da postoje dva načina kojima se može lečiti:

Similina similinum (slično sličnim) to je homeopatski način

Contra contrarum (suprotno suprotnim) to je alopatski način

Ovaj drugi način imamo danas prisutan i opšteprihvaćen, pa se lečimo:

antibioticima

antihistaminicima

antiacidima

antipireticima

antidepresivima.....

Sve nešto, primetićete, "anti".

Ovakav način lečenja je skup, obično invazivan, ponekad čak i štetan, tehnološki vrlo zahtevan, a ne može da odgovori na mnoga pitanja, kao što je: Zašto nekim ljudima određene bakterije učine obolenje, a drugima ne, zašto se nasleđuju neka obolenja kroz generacije, a bez mogućnosti genetskog dokazivanja istih, kako su izvesna duševna obolenja vezana u sindrom sa drugim frekfentnim obolenjima kod iste osobe....????

Ima previše ovakvih pitanja.

Homeopatski pristup živom organizmu pretpostavlja postojanje životne sile, koja ima svoje modele ponašanja, a u svrhu održavanja funkcija živog bića u okvirima homeostaze, ili ravnoteže. Ova sila je nematerijalne prirode, a sa materijalnom prirodom poseduje određene odnose. Svako narušavanje materijalnih zakonitosti ravnoteže kod živog bića, izaziva reakciju životne sile, koja se trudi da uspostavi narušenu ravnotežu, a trag delovanja ostaje vidljiv i naziva se simptom.

Delovanje lekara-homeopate se sastoji u tome, da na osnovu tih tragova, tj. simptoma, zaključi kakva je to štetna energija delovala, da pronađe similinum (sličnost) za takvu energiju, da taj similinum predoči životnoj sili, a životna sila će potom odreagovati na potreban način i uspostaviti ravnotežu. Znači, kako smo mogli oboleti, tako možemo i da se izlečimo !

Lepota ove metode lečenja je da se čovek leči sam uz pomoć svoje životne (vitalne) sile, koja za to i služi, da su metode neinvazivne, i da uticaj životne sile po izlečenju nije primetan samo na izlečenom pacijentu, nego i na njegovoj radnoj i životnoj okolini. Lečeći jednog čoveka, za neki milimikron se leči i čovečanstvo.

Ova metoda se sasvim lepo uklapa u metode lečenja klasičnom medicinom.

Zvuči veoma jednostavno, ali ne da nije....

U Novom Sadu, nešto više od jedne godine, postoji udruženje "Hahnemann", a članove ovog udruženja obučavaju predavači londonskog koledža za klasičnu homeopatiju. Homeopatska lečenja pacijenata se, za sada, odvijaju na klinici za pedijatriju, a uskoro i u novim prostorijama udruženja, neposredno pored hotela "Putnik".

vecadok · Prijatelj foruma

Šta je homeopatija?
Homeopatija je efikasan, naučni sistem lečenja. Reč homeopatija potiče od grčkih reči ”homeo�, tj. sličan i ”pathos� - patnja što bi značilo slično bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu sličnosti koji glasi ”similia similibus curentur� ili ”slično se leči sličnim�.

Istorijat
Pojam ”slično se leči sličnim� poznat je još od vremena Hipokrata koji je tvrdio da se bolest može lečiti na dva načina: suprotnim ili sličnim sredstvom u odnosu na bolest. Mogućnost lečenja sličnim sredstvom spominje se takođe i u Vedi Vyasi.

Na principu lečenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasična medicina.

Princip sličnosti sačuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokušao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspešno.

Krajem 18. veka nemački naučnik, lekar, hemičar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu sličnosti celovitu filozofiju i principe lečenja, nazvavši to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta širom sveta pod nazivom klasična homeopatija.

vecadok · Prijatelj foruma

Kako je Hahnemann došao do genijalnog otkrića i u toku svog životnog i radnog veka oblikovao jednu čitavu nauku?

Radeći kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i pošto nije uspeo izlečiti svoju kćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i bavio se, između ostaloga, prevođenjem medicinske literature. Prevodeći čuveno farmakološko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objašnjenje da lekovitost kinina potiče od gorkog ukusa leka. Ne znamo zašto, ali odlučio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slične malariji. Video je kako deluje zakon sličnosti. Zaključio je da je kinin efikasan u lečenju malarije zato što može da izazove slične simptome kod zdrave osobe i prema zakonu sličnosti da leči iste simptome kod bolesne osobe.

Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izašao u javnost sa svojim najznačajnijim delom ”Organon medicinske veštine�, koji je ubrzo preveden na sve važnije evropske jezike, doživeo je šest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja prošlo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije.

Iste godine Hahnemann se istakao lečeći obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavač na Lajpciškom univerzitetu gde je žestoko napadao tadašnje drastične metode lečenja i nastavio da objavljuje svoja najznačajnija dela.

Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala teška epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i uništavanje zagađenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lečenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice među narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije.

Počele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlučeno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem što je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu.

Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici proširili su homeopatiju širom zapadne Evrope i Amerike otvarajući bolnice i koledže.

Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naučnik. Uveo je u medicinu
- eksperiment,
- propisao egzaktan način istraživanja,
- prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe lečenja,
- najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela,
- dokazao uspešnost svoje metode u praksi,

No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemačku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz.

Hahneman je čitav svoj život posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas ništa nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno proširuje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se više koriste savremena saznanja o psihološkim aspektima ličnosti.

Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inače povoljne društvene klime 18. veka nastale pod uticajem pokreta ”Prosvetljenje� koji je iznedrio mnogobrojna naučna dostignuća kao i umetnička ostvarenja.

Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleća. Mi verujemo da će konačnu naučnu verifikaciju homeopatija ostvariti početkom 21. veka zahvaljujući napretku kvantne fizike.

Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada važećim njutnovskim mehanicističkim i materijalističkim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istraživanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta.

Početkom 20. veka homeopatija doživljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnološkim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno uključene i neizbežne igre finansijskih i drugih interesa koje su išle na štetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajališta profita.

Početkom stoleća Rockfellerovi su se lečili homeopatski i želeli uložiti novac u razvoj homeopatije, međutim njihov finansijski savetnik je preporučio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno učestvovao u određivanju istorijskih tokova.

Homeopatske bolnice i škole ostajale su sve češće bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili čak zatvaranje.

Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruženja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta reč.

Homeopatija je ta teška vremena preživela zahvaljujući velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po školovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasične medicine. Svoj opstanak homeopatija takođe duguje zaštiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetničkoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. čuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta.

Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doživljava svoju renesansu, širom planete, izuzev možda u Kini gde već hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holističkih terapija.

Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inače građevinski inženjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo renesansu homepatije. On je sigurno najveći homeopata 20. veka, edukovao je sve značajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

vecadok · Prijatelj foruma

Osnovni principi homeopatije

Vitalna sila
Ovo je prvi princip po kome se homeopatija razlikuje od klasične medicine.
Vitalna sila je energija koja animira telo, održava funkciju, ponaša se kao njegov regulator pokušavajući da održi harmoniju tela. Ona se ne može izmeriti, ali se posmatranjem može proceniti kolika je životna sila neke osobe. U kinsekoj tradicionalnoj medicini je to či energija u ajurvedskoj prana. Drugim rečima, to je vitalnost jednog organizma.

Zakon sličnosti
Ovo je osnovni princip homeopatije po kome se slično sličnim leči. To znači da se supstanca koja izaziva određene simptome kod zdrave osobe korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe.
Na primer:
Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi se za lečenje prehlade koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada sečemo crni luk.

Prijemčivost
Svaka osoba ima određenu prijemčivost i predispoziciju i drugačije reaguje na različite bolesti. Prijemčivost zavisi od kvaliteta vitalne sile, i ona uglavnom ostaje ista tokom života ali neki faktori mogu da pogoršaju stanje (pušenje, alkohol, loša ishrana) i učine organizam prijemčivijim za bolest. Isto tako pozitivni uticaji, uravnotežen život, pravilna ishrana i dobar homeopatski lek, mogu da smanje prijemčivost za mnoge bolesti. Genetsko nasleđe ima veliki značaj za prijemčivost.

Mijazmi
Mijazam je poremećaj, ”greška� na životnoj sili. Haneman je u početku imao dobre rezultate ali je vremenom primetio da se simptomi ili bolest nakon nekog vremena vraćaju. Godinama je analizirao hronične slučajeve i došao do zaključka da su uzrok tome mijazmi. On ih je podelio na tri tipa.

Psora - najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom kožnih promena i erupcija
Sycosis - potiče od suprimirane gonoreje
Syphilis - potiče od suprimiranog sifilisa

Ispitivanje leka
Svaki lek koji se koristi u homeopatskom lečenju je prošao proces ispitivanja. Napravljeni lek se daje grupi zdravih ispitanika (jedni dobijaju lek a drugi placebo ali ispitanici to ne znaju) sve dok se ne pojave prvi simptomi. Pravi se precizna beleška o svim simptomima na fizičkom, emotivnom i mentalnom planu. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka.

Potenciranje leka
Homeopatski lek deluje na vitalnu silu i uzrok bolesti a ne na simptom kao posledicu. Da bismo svaki simptom sagledali potpuno moramo ga posmatrati korz vitalnu silu koja je dinamična, tako da i lek koji dajemo mora biti dinamičan, što se postiže potenciranjem leka. Potenciranje leka je poseban postupak koji se sastoji od razblaživanja i snažnog protresanja bočice u kojoj se lek nalazi (udaranje bočice o tvrdu podlogu), tako da se u homeopatskom leku ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen.

Princip prepisivanja jednog leka
Homeopatija je holistička metoda tako da i simptome posmatra kao izraz poremećaja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se jedan lek koji pokriva taj osnovni poremećaj vitalne sile. Lek u sebi sadrži ”poruku� za vitalnu silu i pomaže joj da ona sama povrati narušeni balans.

Smernice izlečenja (Heringov zakon)
Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok homeopatskog lečenja, odnosno pomeranje simptoma.

Od unutra ka spolja - ako se simptomi kreću od unutrašnjih organa prema koži to znači da je prepisani lek dobar i da se lečenje odvija u dobrom pravcu.

Od važnijih organa ka manje važnim - ako se simptomi povlače sa srca i idu na zglobove, lečenje se dobro odvija.

Od gore prema dole - ako pacijent ima kožne probleme na licu a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka to znači da se pacijent oporavlja.

Od najnovijih simptoma ka starijim - najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže su prisutni najstariji simptomi. Znači da se povlače obrnutim redosledom od nastanka.

vecadok · Prijatelj foruma

Homeopatija i zdravlje

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je opšte osećanje dobrog zdravlja i raspoloženja, osećanje uravnoteženosti, osećanje lične slobode i osećanje zadovoljstva svojim položajem i funkcijom u porodici i društvu.

Suština ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da održi svoju dinamičku ravnotežu uz minimum poremećaja i maksimalnu postojanost.

Ako postoji fizičko zdravlje onda postoji rezerva energije.

Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba može i ume da izrazi svoja osećanja i održi balans sa okolinom.

Ako postoji mentalno zdravlje, osoba može jasno da misli, logično zaključuje, donosi odluke i rešava probleme.Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Ima široku primenu kao preventiva i kao način lečenja hroničnih i akutnih stanja.Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

vecadok · Prijatelj foruma

Današnji status homeopatije u svetu

O razvoju homeopatije u poslednjih trideset godina govore impresivni statistički podaci. Može se reći da je njena popularnost najveća u Evropi i Aziji, pa tek onda u Americi.

U odnosu na broj ljudi koji koristi ovu metodu lečenja, homeopatija se nalazi na drugom mestu, odmah posle kineske medicine, a iza nje se nalazi fitoterapija dok je alopatski način lečenja (poznatiji kao zvanična medicina) tek na četvrtom mestu.

Francuska

Prema nedavnim istraživanjima 40 % populacije koristilo je homeopatske preparate, a čak 39 % lekara ih je preporučivalo ili prepisivalo. Homeopatija postoji kao predmet u svim farmaceutskim školama i u četiri veterinarske škole, a najmanje šest škola bavi se školovanjem homeopata. Predsednik Miteran pozivao je javno na više istraživanja u ovoj oblasti. Lečenje homeopatijom refundira se iz fondova zdravstvenog osiguranja u visini od 65 %.

Velika Britanija

Prema British Medical Journal 42 % lekara šalje pacijente homeopatama. Prema drugom ispitivanju, 80 % nedavno diplomiranih lekara želi trening iz oblasti homeopatije, akupunkture ili hipnoze. Prema londonskom The Times homeopatija je sada najbrže rastuća alternativna terapija u Škotskoj koju je 1990. prihvatalo 40% ispitanika.

U Britaniji postoje tri strukovna udruženja. Jedno obuhvata samo lekare i broji oko 1000 članova, drugo obuhvata nelekare i broji preko 2500 članova. Princ Čarls je veliki zagovornik homeopatije, zahvaljujući njemu homepatija se ne smatra alternativnom već komplementarnom medicinskom granom.

Od pre par godina homepatija se integriše u zdravstveni sistem zemlje, tako da se npr. u bolnicama mogu naći i homeopate nelekari koji su članovi timova. Postoji i pet homepatskih bolnica kao i bolnice u kojima se nudi čitav niz drugih prirodnih (alternativnih) terapija uključujući i homeopatiju. Lečenje se može refundirati iz zdravstvenog osiguranja, uostalom kao i kod ostalih alternativnih terapija. Vlada finansira istraživanja u oblasti homeopatije.

Nemačka

Da li zbog duga prema Hahnemannu ili zbog nemačke preciznosti, homeopatija je u Nemačkoj službeno priznata i zakonski ravnopravna sa klasičnom medicinom, ali ne samo homeopatija već i neke druge alternativne terapije. U potpunosti je uključena u zdravstveni sistem zemlje, dakle koristi se i u bolnicama, troškovi lečenja se refundiraju iz zdravstvenih fondova, država finansira istraživanja. Bivši predsednik Karl Karstens i njegova žena osnovali su fondaciju za istraživanja homeopatije.

Indija

Izgleda da se homeopatska filozofija savršeno uklapa u učenje Veda, jer ne verujemo da je samo niska cena homeopatskog lečenja razlog za ogromnu popularnost homeopatije u Indiji. Tamo ima preko 100.000 homeopata, preko 100 koleža, a homeopatija ima najpovoljniji zakonski status, isto kao u Nemačkoj. Država finansira istraživanja, bolnice, specijalizovane klinike. Majka Tereza uključila je homepatiju u svoju misiju i sama otvorila četiri dobrotvorna homeopatska dispanzera u Kalkuti.

Rusija

Rusija poznaje homeopatiju više od 150 godina. Veliki broj i drugih alternativnih terapija odavno je popularan kako kod korisnika tako i u medicinskim obrazovnim institucijama. Predsednik Gorbačov odlikovao je Demjana Popova za popularizaciju homeopatije u Rusiji u kojoj deluje oko 500 homeopata. Država takođe finansira istraživanja.

SAD

Početkom 20. veka homeopatija je bila popularnija u Americi više nego bilo gde u svetu, ali je zahvaljujući naporima Američke Medicinske Asocijacije i farmaceutskim kompanijama svedena na minimum.

Kao primer valja navesti da je oko 1900. godine u SAD bilo više od sto homeopatskih bolnica, 22 škole i preko 1000 apoteka, a da je šezdesetih godina bilo manje od 200 homeopata. Amerikanci naravno ne mogu podneti da npr. Indija bude u nečemu bolja od njih, pa se poslednjih tridesetak godina homeopatija razvija neverovatnom brzinom.

Prodaja homeopatskih lekova porasla je za 1 000 % u periodu od 1970 - 1980 godine. Prema Vašington Postu broj lekara koji se specijalizuje u homeopatiji udvostručio se između 1980. i 1982. godine. U poslednje dve godine mediji su homeopatiji posvetili više prostora nego u poslednjih 50 godina.

vecadok · Prijatelj foruma

Homeopatija u Srbiji i Crnoj Gori

Udruženje za klasičnu homeopatiju ”Hahnemann� sonovano je oktobra 1997.godine u Novom Sadu. Prvi i najvažniji cilj Udruženja bilo je školovanje prvih profesionalnih homeopata u našoj zemlji. Školovanje je pružio Londonski međunarodni koledž za homeopatiju iza koga stoji gospodin Peter Chappell, jedan od vodećih britanskih homeopata.

Školovanje je započeto u januaru 1998. i završeno u julu 2002. godine. Od 60 upisanih polaznika završni ispit je uspešno položilo 43 polaznika, od toga pola nelekara a pola lekara i stomatologa. Za nelekare je postojao i dodatni medicinski program takođe prema britanskom standardu za školovanje terapeuta iz oblasti komplementarne i alternativne medicine.

Od maja 2001. godine do decembra sa istim koledžom je organizovano dvogodišnje napredno školovanje i supervizija kliničke prakse. Diplomu naprednog kursa je dobilo 26 homeopata.

Školovanje se odvijalo u Beogradu i Novom Sadu.

Celokupno školovanje je obavljeno prema programu navedenog britanskog koledža koji odgovara važećim britanskim standardima i preporukama Evropskog saveta za klasičnu homeopatiju.

Diploma koju smo dobili je međunarodno priznata, obzirom na to koji je standard školovanja primenjen i ko stoji iza njenog izdavanja.

vecadok · Prijatelj foruma

S puta po (homeopatskoj) Indiji

Kao energetska i holistička medicina, homeopatija je odmah postala jasna i prihvatljiva Indijcima, koji vide čisti božanski princip u svakom čoveku, kamenu, biljci i životinji. Piše Bogdanka Pešić, član udruženja klasične homeopatije.

Homeopatiju je kao medicinsku nauku i veštinu ustanovio nemački naučnik Henaman, pre nešto više od dvesta godina. Zahvaljujući uspesima u lečenju epidemijskih, hroničnih i akutnih bolesti je ovaj, tada moderni medicinski sistem, dobio široku podršku plemstva, intelektualne elite, običnog naroda, pa i priznanje u Britanskom parlamentu. Kasnije, sa naglim razvojem farmaceutske industrije, homeopatija je potisnuta u stranu, gde je uspela da se održi zahvaljujući pre svega homeopatama-nelekarima, a jedan od njih, Georg Vitulkas, zaslužan je za njeno današnje vaskrsenje i povratak na pozornicu u velikom stilu. Nagrađen je alternativnom Nobelovom nagradom.

Daleko od evropskih prosvetiteljskih tokova i još dalje od industrijskog razvoja, u Indiji je homeopatija od početka našla plodno tlo za nesmetan razvoj. Pošto žive sa vedskom filozofijom, ajurvedom, jogom... i vide isti božanski princip u svakom čoveku, kamenu, biljci i životinji, Indijcima je homeopatija kao energetska i holistička medicina odmah postala jasna i prihvatljiva. To je i razlog što nigde u svetu ova izvorno nemačka nauka nema tako povoljan zakonski status kao u Indiji. Homeopatija se izučava na više od stotinu koledža koji dodeljuju status ”doktora homeopatije�, primenjuje se u čisto homeopatskim bolnicama ili homeopatskim odeljenjima klasičnih bolnica, kao i u privatnim ordinacijama. Praktikuje je više od sto hiljada homeopata, a specifičnost indijskog društva je da se profesija homeopate prenosi sa roditelja na potomstvo.

Povoljne društvene okolnosti izrodile su veliki broj danas svetski čuvenih homeopata. Među njima je najpoznatiji dr Rađan Šankaran, koji sa svojim timom čini čuvenu bombajsku homeopatsku školu. Pored toga što poseduje dobro tradicionalno obrazovanje, tokom dugogodišnjeg rada dr Šankaran je razvijao homeopatsku filozofiju i veštinu, što mu je donelo status najvećeg inovatora i najpopularnijeg svetskog homeopate, čiju metodologiju uče i primenjuju njegove kolege širom sveta.

Krajem prošle godine sam po drugi put imala privilegiju da boravim na intenzivnom dvonedeljnom međunarodnom seminaru koji dr Šankaran organizuje u Bombaju. (Srećom, cunami nije zahvatio zapadnu obalu Indijskog potkontinenta.)

Smatrala sam da bi bilo zanimljivo da našim čitaocima prenesem deo homeopatskog poimanja bolesti, koje je dr Šankaran slikovito opisao.

Otkriti skrivena vrata čovekove duše

U bolesti dolazi do energetskog poremećaja i nenormalnih senzacija koje predstavljaju osnovni, vitalni poremećaj na najdubljem nivou. Potrebna je neka supstanca iz prirode sa sličnom energijom i vitalnom senzacijom da bi se postiglo izlečenje. Jedna univerzalna energija prožima sva živa bića i neživi svet. U tom polju energije, čovek je senzacijama povezan sa svime u univerzumu.

Sve supstance (homeopatski lekovi) mogu se svrstati u biljno, životinjsko i mineralno carstvo. Senzacije su ono što je zajedničko ljudskom biću i pripadnicima ovih carstava, stoga senzacije nadilaze ”ljudsko�, čak se može reći da su one ”pozajmljene� od nečeg drugog iz prirode. One su izraz bolesti, odnosno poremećenog energetskog modela čoveka. Svaki član biljnog, mineralnog ili životinjskog carstva ima svoj energetski model i odgovarajuću senzaciju u svojoj suštini. U bolesnom stanju, jedan deo čovekove energije i vitalne senzacije počinje da liči na neku određenu biljku, životinju ili mineral. To izgleda kao da se neka druga melodija odvija uporedo sa unutrašnjom čovekovom pesmom. Ljudska melodija je glasnija, a od ove druge, iako je prisutna, čuje se samo po nekoliko nota s vremena na vreme. Ona zauzima svoje mesto u tajnim odajama naše vitalne sile, ali čovek živi relativno harmonično sa obe melodije u sebi. Ponekad ova strana melodija postaje glasnija i teži da zauzme mesto ljudske pesme, ali nije ljudski da se to dozvoli. Taj deo melodije kome nije dozvoljeno da se iskaže, kristališe se u fizičku ili mentalnu patologiju. Gledano holistički, zato se može reći da je bolest vitalna nergija iskrivljena do te mere da počinje da podseća na nešto drugo u prirodi.

Uloga homeopate je da svojom veštinom otvara jedna po jedna skrivena vrata čovekove duše, da otkrije tu drugu pesmu, da je razume i da na osnovu nje prepiše homeopatski lek.

vecadok · Prijatelj foruma

Da li ste u tretmanu alergija proverili domete homeopatije?
Alergija se leči upornošću.
Objašnjava Bogdanka Pešić, član Udruženja klasične homeopatije

Dolazi prolećni period, kada veliki broj ljudi pati od veoma neprijatnih, mada relativno bezopasnih, alergija na polen. Polenska kijavica je znak neuravnoteženog imunog sistema. Mikroskopske čestice polena, trave ili semenja nalaze se u vazduhu, ulaze u oči i nos i izazivaju imune ćelije, tzv. imunoglobuline, na reakciju u vidu produkcije histamina. Tada dolazi do alergijske reakcije, koja se najčešće ispoljava kijanjem, suzenjem, svrabom, crvenilom i oticanjem sluznica.

Da bi se polenska kijavica izlečila, potreban je tzv. konstitucionalni homeopatski lek, koji alergiju tretira kao integralni deo čovekovog fizičkog i mentalno-emotivnog bića. Najbolje vreme za početak konstitucionalnog (suštinskog) tretmana alergija je nekoliko meseci pre sezone cvetanja. Alergijska oboljenja uopšte dobro reaguju na homeopatsko lečenje. Međutim, bolest može biti uporna, pa u nekim slučajevima mora proći tri do četiri krizne sezone da se potpuno iskoreni. Faktori koji otežavaju delovanje homeopatskih preparata su antihistaminici i nazalni inhalatori sa steroidima, jer je način njihovog delovanja suprotan delovanju homeopatskih preparata. Osobe koje alergije nisu lečile tim lekovima lakše se i brže alergija oslobađaju homeopatskim putem.

Postoji niz akutnih homeopatskih preparata koji se mogu, zbog svoje bezbednosti, upotrebiti tokom akutne polenske kijavice u potenciji 30 C. Da bi se izabrao pravi preparat, potrebno je napisati sve simptome i modalitete tih simptoma, npr. napad kijavice ujutro po ustajanju, zapušenost nosa koja je mnogo bolja napolju, a gora u zatvorenom prostoru, suzenje očiju, vrsta izlučevina iz nosa, lokalitet svraba - oči, koren nosa, nepce itd.

Nakon tačnog spiska simptoma, potrebno je podvući onaj koji je najintenzivniji, najneprijatniji, najčešći. Prilikom izbora preparata taj simptom mora se nalaziti u njegovom opisu.

Allium Cepa (crni luk)

Kod polenske kijavice izražene su obilne nosne tečne izlučevine, »kao da se otvorila slavina«. Izlučevine nagrizaju tako da i gornja usna može biti crvena i odrana. Više je zahvaćena leva nosnica ili na levoj počinje. Postoji i obilno suzenje i jako kijanje, a nos je zapušen usprkos izlučevinama. Poboljšanje dolazi od hladnog vazduha.

Arsenicum album

Karakterišu ga obilne izlučevine kiselog ukusa, potpuno zapušen nos, a ugroženija je desna nosnica. Moguće je peckanje u očima, nosu i grlu koje popušta od topline ili vrućih napitaka. Kijanje izaziva golicanje u jednoj tački »kao perom« i pogoršava se posle buđenja. U nosu se mogu pojaviti ranice. Hladnoća i hladan vazduh pogoršavaju simptome, a toplo donosi olakšanje.

Euphrasia (biljka vidičak)

Najviše su zahvaćene oči - peku, svrbe, suze, osetljive su na svetlo. Ujutro kapci mogu biti slepljeni. Izlučevine iz nosa su blage, praćene kijanjem. Topao povetarac ili vetar mogu doneti privremeno olakšanje. Ako ima kašlja, on je blaži noću, ali zbog postnazalnih izlučevina kašalj se javlja po ustajanju.

Sabadila (biljka iz porodice ljiljana)

Kod ove alergije karakterističan simptom su jaki napadi kijanja, posle čega se čovek oseća slabo. U zapušenom nosu se oseća stalno golicanje i svrab. Sluznica očiju je iziritirana i crvena. Simptomi se poboljšavaju u toploj prostoriji i od toplih napitaka.

Wyethia (biljka iz porodice glavočika)

Karakteriše je užasan svrab u nosu, grlu, a naročito na nepcu. Svrab je toliko jak da osoba pokušava jezikom da češka nepce. Svrab se širi ka uhu. Usta i grlo mogu biti suvi.

Arundo (italijanska trstika)

Kod alergije koja zahteva ovaj preparat karakteristično je obilno lučenje pljuvačke tokom kijavice. Svrab od grla do korena nosa je veoma jak, čak koren nosa može biti bolan. Naravno, prisutno je kijanje, zapušenost i curenje nosa, a sluz može biti plavičasta.

Sinis0 · Početnik Domaćeg.de

Homeopatija je grana Alternativne medicine i nista dalje od toga.
Moje je skromno misljenje da se gospodja Vecadok bavi reklamiranjem Homeopatije.

vecadok · Prijatelj foruma