Ko se boji vuka jos?

dzingis_kan · Početnik Domaćeg.de

Kako gospotstvena zivotinja. Ne razumem kako covek moze da puca na njega. Vuk za mene predstavlja divljenje zato sto je toliko hrabar i tako lepo izgleda. Voleo bi da se u ovom delu obrati paznja o tome kako ni vukovi ne bi trebali biti meta izivljavanja ljudi jer za njih ne postoji vreme za odstrel, mogu se ubijati kad ga god ko vidi.

ipetrov · Početnik Domaćeg.de

To ti je, brale, samo prirodna selekcija i nista drugo. Budi srecan sto smo mi na vrhu tog lanca!

Nesa_bulje_mesa · Poslasticar

retkost je videti vuka ali je on veoma smirena zivotinja i nikada nece napasti coveka sve je laz sto se prica o njoj ali bez obzira sto on nece napasti coveka ne bih voleo da se nenaoruzan sretnem sa njim Laughing

rottie · Početnik Domaćeg.de

hmm... kazu da je pas postao od vuka. a kako onda vuk piski, jeste li videli nekad to, da li isto dize nogu kao i pas? Mr. Green

ne secam se da sam to ikad cula u emisijama o zivotinjama..
cisto me zanima..
eto..

simashi · Početnik Domaćeg.de

vuk je posebna zivotinja njega zasad ima najvise na uralu i u severnoj aziji

Yasmin · Prijatelj foruma

Ko se boji vuka još?

Kažem vam, za sve je kriva Crvenkapa... Procenite sami. Pčela je opasna po život. Samo u SAD-u svake godine od njenog ujeda život izgubi 75 ljudi! Za razliku od vukova, koji već godinama nemaju na duši ni jednu jedinu ljudsku žrtvu. Ko je taj krvoločni ubica o kome se ispredaju raznorazne priče? Vuk? Svi dobro znamo priču o Crvenkapi, u kojoj ovaj zli stvor naprosto guta malu decu i njihovu baku. U drugim pričama, Satana navlači baš kožu vuka kako bi izvršio neku đavoliju na Zemlji. Teško da će se vuk ikada otarasiti ove loše reputacije stvarane godinama. O zlom vuku ćemo pročitati makar po jednu priču u svakoj dečijoj knjizi, ispevane su čak i opere. U žutim izdanjima često možemo pročitati tragične priče, sa zlim vukom u ulozi glavnog negativca, o bezrazložnim upadima čopora u sela i krvoločnim klanjima. O svemu, po pravilu, informišu `pouzdani izvori`. I tako, od svih divljih životinja na planeti on je, bez sumnje, na najlošijem glasu.

Istina je, ipak nešto drugačija. Vuk je veoma društvena životinja i naučnici tvrde da je posle čoveka socijalno najrazvijeniji. Čopor je savršeno organizovan i u njemu vlada red i disciplina. Sastoji se od nekoliko pokolenja iste porodice, a predvodi ih dominantan par koji najčešce ostaje zajedno čitavog života [monogamni su]. Broj članova čopora zavisi od veličine teritorije koju naseljavaju, a jedinka obično `drži` od 10 do 25 kvadratnih km. O širenju populacije vodi računa samo dominantan par, tj. samo oni stvaraju novo pokolenje. Vučica je u teranju jednom godišnje [za razliku od pasa] a vučići se rađaju nakon 64 dana. Ženka se porađa u dobro sakrivenoj rupi u zemlji, koju prvih 14 dana uopšte ne napušta. Ostali članovi čopora joj donose hranu. Kada progledaju i malo porastu majka počinje da odlazi u lov a brigu o vučićima preuzimaju mladi vuci iz čopora.

Za vukove je lov veoma težak posao. Uspešan je tek svaki deseti napad, a žrtve su u većini slučajeva stare, slabe, bolesne ili mlade jedinke, pa nije retko da vuk ponekad gladuje i po dve nedelje. Srećom, njihov sistem za varenje sasvim odgovara ovom tempu ishrane. Vukovi love krupnu divljač, jelene, srne, divlje svinje, ili sitnije životinje kao što su zečevi i miševi jer su lakši plen. Omiljeni teren vukova su velika nepristupačna šumska prostranstva, iako mnogi žive i u veštacki pošumljenim oblastima. Kristofer Primberger iz Organizacije za zaštitu prirode kaže: `Čista je ludost ubiti vuka u šumi, a angažovati se. na primer. za zaštitu tigrova, ili protiv seče amazonskih šuma. Vukovi su, zapravo, plašljivi i često žive u neposrednoj blizini ljudi a da mi to i ne primetimo. Pošto su do nedavno ubijani bez mere i reda, bili su na pragu istrebljenja. Poslednjih godina za njih su se zauzeli i pripadnici mnogih društava za zaštitu prirode i životinja. Zahvaljujuci njima danas ponovo možemo čuti zavijanje vukova u Toskaniji, pred vratima Rima, u francuskim Alpima, i planinama Švajcarske. `U okolini Rima nalazi se, potvrđeno je, najgušca vučja populacija u Evropi, pa se iz tog razloga tamo obavljaju najobimnija naučna istraživanja o životu vukova.

Ove životinje žive zaista mirno i spokojno, izbegavajući dvoboje, pa čak i susrete sa drugim čoporima. Otuda i priča o usamljenickom životu vuka, vuku samotnjaku. Granice teritorija ne samo da se poštuju, već je ostavljen i neutralni teren između samih granica - da bi se sprečio eventualni susret dva čopora. Svaka jedinka ima različit glas pa nam se zato čini, kada slušamo zavijanje čopora, da su daleko brojniji nego što to uistinu jesu. Vuk ne zavija samo pri punom Mesecu. Zavijanje je njihov način komunikacije kojim signaliziraju gde se nalaze, obeležavajući tako svoju teritoriju i upozoravajući ostale životinje iz okruženja. Za vuka - pridošlicu zavijanje čopora je dovoljan znak da treba da se udalji i da ubuduće izbegava istu teritoriju. Za lov je vuk fizički sjajno `opremljen` pa je tako u stanju da trči brzinom od 40 km/h, održavajuci taj tempo i po 20 minuta. Ove životinje su dobri plivači i kada slede plen u stanju su da preplivaju i neutralni teren zalazeci čak i na teritoriju drugog čopora.

Iako su veoma plašljivi i izbegavaju ljude, naučnici su imali prilike da prouče i primer suočavanja čopora sa stanovnicima jednog gradića. Reč je o događaju koji se odigrao u Brašovu, gradu centralne Rumunije u samom podnožju Karpata sa oko 350 hiljada stanovnika. Tamo se pojavio čopor vukova, koji je preturao po kontejnerima, tražeći ostatke hrane i lovio zečeve i sitne životinje. Stanovnici su uspeli da snime kako oko 8 sati izjutra vukovi izlaze na ulice, šetajuci se mirno medu ljudima. Nije zabeležen ni jedan slučaj da je `zli vuk` napao ili uplašio nekog od stanovnika.

Yasmin · Prijatelj foruma

SA NASIH PROSTORA: VUK

IZMEDJU MITA I STVARNOSTI

Svoje strahove i mastu covek je pretocio u price. Zimske noci prekracivane su pricama o vilama, duhovima, demonima i naravno vukodlacima, a starmajke plasile su neposlusnu decu velikim, zlim vukom koji zivi u sumi i jede nevaljalu decu. Momci su mamili devojke u zagrljaj plaseci ih vukodlacima koji lutaju u potrazi za nevinim devojkama, dok su domacice, protiv tog krvnika, vesale vence belog luka o dovratke. Domacini su siljili glogove koce i izlivali srebrne metke ne bi li se zastitili od vampira i vukodlaka, tog zlog bica, nit' coveka, nit' vuka...

Vuk, pratilac grofa Drakule, jedno od njegovih oblicja, demon koji pretvara coveka u spodobu vucijeg oblika, bog mrtvih, glasnik smrti, otimac dece...
Vuk, sumski knez, iskonska, silna zver, neprikosnoveni lovac, nezan i predan roditelj, duh prirode, zastitnik indijanskih plemena, praotac Indijanaca, glasnik bogova, spasitelj Romula i Rema, cuvar slobodne divljine...

Fikcija ili stvarnost? Dobro ili zlo, ljubav ili mrznja? Vuk jang i jing? I zasto je bas vuk odabran za simbol zla? Zbog cega se covek toliko plasi "praoca'' psa?
Deo odgovora cuva istorija, a deo, pogadjŽate - ljudska psiha.

CUVAR IMPERIJE MRTVIH

Od davnina je covek znao za vuka, divio mu se i postovao ga. Shvativsi njegovu vrednost iskonskog lovca prihvatio ga je kao prijatelja i "stvorio'' od njega - psa.

Stari Egipcani videli su u vuku bozanstvo i poverili mu, za njih najvazniji zadatak; egipatsko bozanstvo vucijeg lika cuvalo je onozemaljsko carstvo, imperiju mrtvih. Prozvali su ga Anubis, gradili mu hramove, prinosili darove...

Rimljani su mu, kaze legenda, dugovali sve. Grad, civilizaciju, postojanje... Latini su prvi spoznali i da je vucica nezna majka, bezrezervno posvecena mladima. Ona je, znate i sami, odnegovala bracu Romula i Rema. Ona je stvorila Rim, "veciti grad'' koji joj je vratio dug. Vuk je ostao bozanstvo.

Ali, Rim je postovao stvoriteljicu. Zauzvrat, majka Natura, postovala je Rim. Stara Evropa (novu i ne pominjem) zaboravila je dug. Rasirila se, pocela da otima. Zato je boginja Natura poslala vuka po danak. Stradale su ovce, stradala telad... Ne seti se covek svoje greske ali zato nadje krivca. I vuk postade bog-izgnanik. Krenuse hajke, pocese i price. Sto istinite, sto izmisljene. A vuk? Sta bi drugo lovac nego da lovi? Lovio je i bezao od coveka ne shvatajuci nikako zasto je progonjen. I zaista, on nije ucinio nista pogresno. Pa, zar je iko, bio to i covek, mogao da ocekuje da jedan mesojed, i to dobar lovac, pocne da brsti travu kao plasljiva ovca? Da covek nije poceo da otima od suma, da nije zaŠŠsao u tudje loviste, ne bi ni vuk zasao u njegov tor. I tako ljudi proterase vuka daleko, u sume.

SPOJENE OBRVE I SUDOVI

Sledeci korak sveopste mrznje prema vuku napravi crkva. Stvori crkva Svetu inkviziciju koja proglasi vuka demonom. I on postade zloduh koji pretvara coveka u vukodlaka. A rec postade - dokaz!

I gorele su lomace. Spaljeni su mnogi pod optuzbom da su vukodlaci. Cak ni deca ne behu postedjena. Bilo je dovoljno da se dete rodi sa spojenim obrvama. Bio je to navodno znak da je ono, po rodjenju, vukodlak. U stvari, tako verovase verujuci ljudi. A sve to samo zato sto je inkviziciji trebalo sredstvo kojim ce drzati narod u strahu. I umesto onog drevnog rimskog uputstva "Zavladaj, pa vladaj'', srednjovekovna crkva je smislila svoju novu maksimu: "Zaplasi, pa vladaj''. Cak i Vlad Cepes, grof Drakulj, dobi vuka za pratioca.

Ali, u celom tom hodu ka prosvecenosti i civilizaciji, jedino "siroti'' vuk osta veran prirodi. Nepokoren, lovio je tamo gde nije bilo zla zvanog covek. Ali, taj strah, strah od coveka, toliko se urezao u vuciji svet da ni danas nije iscezao.
No, nije svuda vuk bio progonjen. U svetu snega i leda, narod koji sebe naziva Eskimima, cenio je vuka. Ne kao boga ili kao demona... Jer, imali su oni odavno svoje demone: zimu, sneg, bele medvede.

Eskimi su cenili vuka kao izvor snage, izdrzljivosti, snalazljivosti, kao izvor mudrosti. I gledali su kako to on radi. Zatim su ukrstali svoje pse sa vukom i tako stvorili najizdrzljivije pse koji su na funti susenog lososa mogli trcati ceo dan upregnuti u sanke. Stvorili su psa koji je prezirao vatru a spavao u snegu, psa koji je bio sposoban i da u vreme zestoke gladi, sam sebi nadje hranu.

Zahvaljujuci vuku, severni narodi stvorili su psa o kojem su Evropljani mogli samo da sanjaju. Ali, i tamo, uskoro dodje covek bele koze. I, naravno, sve pokvari. Jer, i tu, na hladnom severu, beli covek poce da lovi vuka koga je cak proglasio i za ljudozdera.

Covek bele koze nije zeleo da vidi da vukovi nisu napadali zdrave ljude. Oni koji su stradali od vukova bili su vec napola smrznuti, izgladneli kopaci zlata. Oslabljeni od zime i gladi, zateceni u ledenoj pustinji, ti nesrecnici vukli su se po snegu i ledu cetvoronoske, isto kao i zivotinje. Zato i ne cudi sto su ih vukovi napadali, sto su ih zamenili sa svojim prirodnim plenom. No, ljudi nisu zeleli da vide da vukovi nikada ne love coveka. Pa, oni ne love ni zdrave jelene izuzev u vreme velike gladi. Njihov plen su bile i ostale stare i bolesne jedinke. A kad prodje zima i vuciji copor se rasturi na parove, vukovi vise i ne love krupnu divljac, vec onu malu: zeca, tetreba, poneko tele, opet, slabo ili bolesno, ponekog jelena ili losa. Al' ljudi k'o ljudi...

BELI COVEK, MANITU I VUK

Ziveo je jednom, mada tvrde da ih ima jos ponegde, narod slobodan i prirodan kao vuk. Zvali su ih Indijanci. Shvatali su i razumeli prirodu, zvali je Manitu. Govorili su:

"Davno, kada je Manitu stvarao svet, prvo je stvorio ravnice i planine. Zatim reke i jezera. Onda je stvorio nebo, drvece i travu. Posle toga stvorio je zivotinje. Od svake zivotinje Svemoguci je stvorio svoj narod, stvorio je nas. Nas narod nastao je od vuka. Zato deco, postujte vuka kao svog oca, svoju majku. Postujte vuka kao svog brata. Ne smete ga ubiti niti mu bilo kako naskoditi. On je nas totem, nas zastitnik''.

Postovali su Indijanci vuka, a postovao je i on njih. Medjutim, neizbezni beli covek nije postovao nikoga i nista. Nestali su Indijanci. Zamalo je nestao i vuk.

Doslo je i novo doba. Kao da se covek malo otreznio i, izgleda, resio da vrati dug. Ali, u svemu tome poce i da preteruje.

Predugo je vuk bio omrznut. A sada je trebalo da postane - kucni ljubimac. I covek stvori hibrid koga nazva wolfdog, prevedeno: nit' vuka nit' psa. Jer, kad covek vec nije uspeo da pokori vuka, probao je da ga prevari. Ali, strah od coveka dobi tada kod hibrida iznenada novo lice. Wolfdog se pokaza kao - nemoguc ljubimac. Borio se za dominaciju, nametao ukucanima svoju volju. To su najbolje osetili u Kanadi gde su, na kraju, morali da osnuju azil za nesudjene kucne ljubimce. Jednostavno, pririodu nisu prevarili. Predugo je vuk bio proganjan da bi sada dozvolio da bude pripitomljen. Prevario se jednom i postao pas. Zato sada i izgleda da ga je vise nemoguce prevariti.

Reseni da poprave greske i okaju grehe predaka, Amerikanci su medju prvima poceli da vracaju vuka na podrucja sa kojih su ga isterali. Iz Kanade na Stenovite planine preneli su pet vucijih porodica. Racunali su, ostace vukovi u okvirima terena koje su im oni odabrali. Prevarili su se. Jer, vuku niko ne moze odrediti gde ce da zivi i lovi. Ali, Amerikanci su se tada uverili i kakva je vucica majka.

Sta se dogodilo?

Par vukova napustio je odredjenu mu teritoriju. Neki rancer je ubio muzjaka dok se zenki zameo svaki trag. I nasli su je na jedvite jade. Nasli su i mlade. Smestili su ih u zabran i najvise se plasili da vucica ne napusti mlade. Naravno, ona ih nije napustila. Ostala je u zabranu cak i kada je oluja polomila ogradu kroz koju su vucici otisli u novi zivot. Mlade je prihvatio muzjak bez zenke i brinuo se o njima dok im se nije pridruzila jedna vucica.

Razmislite: da li zivotinja koja gaji takva osecanja prema mladima zasluzuje losu reputaciju i to samo zato sto nece da se pokori coveku? Iskonski lovac, nezan roditelj koji zivi u potpunoj ravnotezi sa prirodom sigurno nije djavolji lik. Nijedna zivotinja ne plasi se coveka kao vuk i nijedna nije ostala blize prirodi.
Cak je i nosorog redovan cirkuski artista. A vuka, zar ne, jos ne videsmo u cirkuskoj areni...

danilorr · Početnik Domaćeg.de

To da li ce napasti covjeka je samo pitanje koliko je u stvari gladan!!
Kada ih ima vise u coporu napadaju coveka bez oklijevanja.

wolfkiller · Početnik Domaćeg.de

vukovi su lepe zivotinje sklanjaj se iz njinog revira de love i neboj se jel ukucu ti ne ulaze
nemoj ni ti u njinu kucu

duka41 · Početnik Domaćeg.de

vukove treba poštovati kao i ostala živa bića na planeti (osim komaraca)

klikni · Početnik Domaćeg.de

vukovi samo kolju bre al i treba moraju i oni od necega da zive i da se hrane. srbija ima vukova kao pola evrope al *ebiga kad se o njim ne vodi racuna

zdravo23 · Početnik Domaćeg.de

ako se ikada susretnete za zivotinjom ko je se vi plasite, prilika je da ta zivotinja se plasi jos vise od vas, vidim vukove nekoliko puta mesecno ovde u minesoti, ako ikada se susretnete samo polako u nazad od njega se pomerajte ali uvek da ga gledate za napad. inace nikada---uvek popegnu