Ohrid

Cvrcak · Početnik Domaćeg.de

Bijo sam u Ohridu pre dve godine i stvarno sam se odusevijo.
Podsjeca me na primorske gradove,posto sam ja Dalmatinac meni se stvarno svidja.
Jedina mana mu je pogled na Zapad.
Pozdrav

pinkie · Prijatelj foruma

evo nekoliko slika koji ce mozda pomoci prezentaciji ovog predivnog grada

pinkie · Prijatelj foruma

Ohridskata tvrdina

U{te vo petiot vek od na{ata era Ohrid se spomnuva od rimskite istori~ari kako grad so tvrdini,koj kako i drugite rimski gradovi na Balkanot se brani od naezdite na skita~kite plemiwa,pri goleoto preseluvawe na narodite vo 4 i 5 vek.Zakrepeniot Ohrid vo 479 godina ja odbil opsadata na gotskiot kral Teodor:Vo podocne`nite vekovi Vizantija gi koristi ovie tvrdini i sigurno gi poprava i pro{iruva.Slovenite navleguvaat vo Ohrid bez nekoi golemi urivawa.No, Ohrid kako prestolnina na prvata Makedonska dr`ava ima obnoveni i dosta jaki bedemi.Dene{nata forna na tvrdinata poteknuva od vremeto na car Samuil makar {to i po nego postojat podatoci za razurnuvawa i povtorni popravki na tvrdinata od strana na Turcite i Vizantijcite.Najvisokiot del od Ohrid e opfaten so centralnite yidovi koi se visoki od 10 do 16 metri kako i odbrambeni kuli.Eden kraj od nadvore{niot bedem koso se spu{ta kon zapad do bregot na mesnosta Labino.Drugiot krak trgnuvaj}i na istok ja preminuva nadvore{nata porta „Gorna porta" ja zafa}a poniskata viso~inka od Ohridskiot rid vo mesnosta Deboj i otuka kon jug koso se spu{ta kon ezeroto.Tvrdinata nosi vidlivi tragi na ~esti popravki.Pod delumno urnatiot nadvore{en sloj vo vnatre{nite yidovi se zabele`uvaat horizontalni liba`ni sloevi od tuli so vizantiski format.Vo yidovite na gornata porta vyidani se mnogu kamewa so gr~ki natpisi koi poteknuvaat od anti~kite zgradi so kakvi {to ovoj teren e prepolnet.Ohridskata tvrdina denes pretstavuva za{titen znak na Ohrid a so toa i na Makedonija na nea se vpi{ani mnogu stranici od istorijata i kulturata na makedonskiot jazik niz vekovite ~to pretstavuva neprocenliv kulturen izvor za na{ata republika.

pinkie · Prijatelj foruma

evo jos jednog predivnog teksta...

Koloseum obnavlja bedeme

Grad Ohrid sa svim svojim kulturnim i religijskim spomenicima stavljen je pod zaštitu UNESKO 1980. godine. Time je samo još jednom potvrđena sva njegova veličina kao bogate svetske riznice duhovnog stvaralaštva. Trenutno, u centru Ohrida, pod pokroviteljstvom UNESKO, obnavlja se starovekovni koloseum koji su Rimljani izgradili ovde tokom zlatnih godina svog carstva. Polukružna kamena stepeništa sa kojih je ondašnja publika klicala gladijatorima zadržala su svoju autentičnost do današnjih dana. Zub vremena ovde kao da nije ostavio svoj trag i koloseum još ima svoju fantastičnu akustičnost. Nekoliko kamenih pasaži iz kojih su u arenu istrčavale životinje i izlazili gladijatori ovde su dobro očuvani. Samo zemlja na dnu koloseuma, po kojoj su borci nekada prolivala krv i gledali se oči u oči sa divljim zverima, sada miriše na memlu i vonj.

Šetajući neravnim ulicama starog Ohrida nije teško pronaći malenu crkvu Svete Vandale, čije su tesno dvorište i niska zgrada bukvalno stisnuti između zidina okolnih kuća. Ova crkva nazvana je po princezi Vandali koju je otac, jedan od drevnih vladara u ovom kraju, kaznio surovom smrću samo zbog toga što je verovala u Hrista.

Kao na dlanu

Na vrhu brda u čijem podnožju leže krovovi kuća i stambenih zgrada u Ohridu, nalaze se masivni bedemi Samuilove tvrđave. Nekoliko koncertnih večeri u okviru Ohridskog letnjeg festivala održavaju se upravo ovde i to pod zvezdanim nebom i na blagom povetarcu sa Ohridskog jezera. Tvrđava je podignuta krajem prve polovine prošlog milenijuma, odnosno u vreme dok je grad Ohrid bio prestonica prve države makedonskih Slovena. Samuilova tvrđava i danas je opasana visokim kamenim zidinama i sa dobro očuvanih kula, koje se nalaze u njenom sklopu, čitav Ohrid se vidi kao na dlanu.

Prema lokalnoj legendi, princezin otac naredio je svojim vojnicima da mladoj Vandali, najpre, nožem ogule kožu sa tela, pa da joj zatim privežu stopala za najvišu granu starog hrasta i ostave tu da umre u mukama. U znak sećanja na Vandalu, koja se, prema predanju, ni u najtežim momentima nije odrekla hrišćanske vere, makedonski sveštenici proglasili su je sveticom i posvetili joj jednu od mnogobrojnih crkvi u Ohridu.
Tragovi davno minulih leta i čudesan spoj drevnog sa novim u Ohridu se, kao jednom od najstarijih gradova na Balkanu, osećaju na gotovo svakom koraku. Nekada davno ovo mesto je bilo poznato pod imenom Lychnidos, što u prevodu znači Grad svetlosti. Krajem devetog i početkom desetog veka, Ohrid je zaista i opravdavao svoj tadašnji naziv, jer u tom periodu ovaj grad bio je prava kulturna prestonica slovenskih naroda i najvrelije žarište prosvetiteljstva na Balkanu.
Zahvaljujući entuzijazmu i naporima svetog Klimenta i Nauma Ohidskog, koji su nadaleko poznati kao predani učenici Ćirila i Metodija, sredinom prošlog milenijuma u Ohridu obrazovana je Ohridska književna škola. Ovo učilište iz kog su vremenom ponikle brojne druge škole, sada se smatra prvim slovenskim univerzitetom. U želji da nastave svetlu tradiciju grada, stanovnici Ohrida se i danas uporno trude da na razne načine uvek iznova potvrđuju vrednost mesta u kome žive. Univerzitet u Ohridu sada nosi ime Svetog Klimenta Ohridskog, dok se u gradu preko cele godine održavaju brojne umetničke i druge kulturne manifestacije.
Osim po netaknutim prirodnim lepotama i blistavoj površini Ohridskog jezera, ovaj kraj poznat je i po mnogim starinskim zanatima, odnosno veštim rukotvorinama koje meštani već decenijama izrađuju na tradicionalan način. Među najveće majstorije, svakako, spadaju fino izrezbarene i na vazduhu potamnele figure od drvetu, savršeno izvajana grnčarija i jedinstveni nakit od Ohridskih bisera.
Trenutno se u ovom gradu nizanjem čuvenih ohridskih bisera, pravljenjem ogrlica, narukvica i minđuša, bave svega dve do tri porodice. Prelepi biseri tamo se dobijaju na veštački način od sitne krljušti ribe plašice, koja živi u Ohridskom jezeru i delovima reke Crni Drim i nije veća od naše beovice. Tanki listići krljušti se, prema vekovima staroj recepturi, slažu i spajaju jedan sa drugim, zatim čuvaju na poseban način i to sve dok se ne formiraju mali i jajasti biseri, čija boja je nalik bledoj boji slonovače. Kako se od krljušti plašice dobijaju Ohridski biseri, tajna je koju svaka od pomenutih porodica ljubomorno čuva samo za sebe. Cene bisernih ogrlica u Ohridu kreću se od 200 do nekoliko hiljada denara (vrednost dinara veoma je slična denaru), što uglavnom zavisi od veličine bisera, ali i načina na koji su nanizani.
Centralnim gradskim trgom u Ohridu dominiraju velika fontana i razgranati javor koji tu raste već oko devet vekova. Ovo stablo zove se Ćinar i noću ga osvetljavaju snažni reflektori, dok penušavi vodoskoci ovalne fontane ritmično odskaču put neba. Nedaleko od visokog Ćinara i poubave gradske fontane, nalazi se čisto bela Ali Pašina džamija. Kao vredan spomenik islamske umetnosti i arhitekture, ova džamija izgrađena je u Ohridu sredinom 16. veka, a reč je o zadužbini beogradskog vezira Ali Paše.
Sazidana na strmoj ivici visoke stene, koja se izdiže iz bistrog ohridskog plićaka, crkva Svetog Jovana danas predstavlja nezvanični simbol grada i najčešći je motiv na turističkim razglednicama ovoga kraja. Crkva potiče sa početka 13. veka, a ono što je čini drugačijom od ostalih su, pored nesumnjive istorijsko-religijske vrednosti, predivno prirodno okruženje i nezaboravan pogled na plavetnilo Ohridskog jezera i daleke vrhove Albanskih planina, koji se pruža sa samog crkvenog praga. Nedaleko odavde, na mestu zvanom Plaošnik leže ostaci monumentalne episkopijske crkve, koja je tu u obliku jednostranog krsta sagrađena pre više od 15 vekova. Od ove građevine danas su ostali samo delovi temelja i nekoliko potpornih stubova, na kojima je vremenom podignuta potpuno nova i nešto manja crkva. Ovo mesto nadaleko je poznato i po izuzetno lepim i očuvanim mozaicima, koji se trenutno nalaze pod restauracijom.
Velelepna crkva Svete Sofije, nedaleko od centra starog Ohrida, danas je najakustičnija pravoslavna crkvu u celoj Makedoniji. Neki kažu najakustičnija i na čitavom Balkanu. Sve do početka otomanske vladavine u Makedoniji, crkva Svete Sofije služila je kao katedrala Ohridske arhiepiskopije. Tokom vladavine Turaka zgrada crkve pretvorena je u džamiju, a nešto kasnije u veliko skladište i tek 1912. godine ponovo je postala pravoslavni hram. Zbog svojih izuzetno akustičkih svojstva, u crkvi Svete Sofije svake godine se održava jedan deo čuvenog Ohridskog letnjeg festivala, tokom kog grad Ohrid postaje prava metropola klasične i duhovne muzike.
Po mišljenju mnogih, najčuveniji pravoslavni hram duž stenovitih obala Ohridskog jezera svakako su crkva Sveti Naum i istoimeni manastir. Obe zgrade sagrađene su 900. godine nove ere, zidovi crkve oslikani su predivnim freskama, a u njenoj maloj kapeli sahranjen je Sveti Naum za koga legenda kaže da je za života učinio brojna čuda i da mu i danas srce kuca u zagrobnom kovčegu. Nedaleko odavde izvire reka Crni Drim, koja se pod zidinama ovog pravoslavnog hrama uz snažan žubor uliva u Ohridsko jezero. Crkvenim dvorištem slobodno šetaju predivni pauni, sunčaju se na sitnim crepom pokrivenom krovu crkve i snažnim kljunovima čeprkaju po vlasima trave ponikle iz tesnih šupljina u kamenju.

neli71 · Početnik Domaćeg.de

Ne mogu opisati koliko sam odusevljen Ohridom!Ne znam sta je lepse u tom gradu,a tek Sveti Naum!Grad koji pleni svojom drevnoscu i originalnoscu!Nesto fantasticno!Znam jedino to da cu ici opet!Do tada pozdrav Ohridu!!!!
Jos nesto zaista morate otici,doziveti svu tu lepotu,da bi ste imali taj osecaj!Zaista sam odusevljen!!!!

ivanicaolja · Početnik Domaćeg.de

Na Ohridu sam bila kad sam bila mala, na izletu sa mamom i tatom.
Jos tada sam obecala sebi da cu tamo sigurno ici ponovo. Nazalost jos uvek nisam imala prilike, ali znam kako je lep...

mikel · Početnik Domaćeg.de

Ohrid i Struga su dva grada koja preporučam svim gostima koji posjete moj grad Dubrovnik- lijepi, mirni gradići koji imaju dušu. Tamo žive jako dobri ljudi, nebitno kojem narodu pripadali, istovremeno temperamentni i nekako neobično melankonični- poput njihovih vina! A vina su im pjesma. TGA ZA JUG vino je zaista i dobilo ime po pjesmi struškog pjesnika Konstantina Miladinova:

Ne ja nemozam ovde da sedam, ne ja nemozam mrazoj da gledam
Dajte mi krilja ja da si metnam I vnasi strni da si preletnam
Na nasi mesta ja da si idam
Da vidam Ohrid, Struga da vidam.
Tamo zorata grejt dusata I sonce svetlo zajdvit v gorata.
Tamo darbata prirodna sila so seta raskos ja rasturila,
Sino ezero gledas beleit ili od vetar sino temneit
Pole pogledas ili planina segde bozeva je hubavina
Tamo po srce v kaval da sviram , sonce da zajdvit ja da umiram.

Pjesma je nastala u hladnoj Moskvi u čežnji za voljenim gradom.

sonjica · Prijatelj foruma

Čudesni tragovi prošlosti
Ivan Aranđelović
Hvaleći mesto u kome žive, stanovnici Ohrida obično kažu da u ovom gradu ima tačno onoliko pravoslavnih crkvi koliko je dana u kalendarskoj godini. Da bi se uverili da sve to i nije tako daleko od istine, dovoljno je samo prošetati krajem. Međutim, svakome ko poželi da obiđe sve crkve u Ohridu potrebni su sati napornog hoda i to što duž slikovitih četvrti grada, što po strmim padinama okolnih brda.
Masivni zidovi i niski podovi svih pravoslavnih svetilišta u Ohridu sazidani su od krupnih komada sivog i hrapavog kamena, dok im je unutrašnjost ukrašena brojnim religijskim motivima i izuzetno očuvanim freskama. Sve crkve nose imena poznatih velikih ili lokalnih svetaca i za mnoge od njih danas se vezuju brojne legende i dirljive priče o tome kako i kada su sagrađene, odnosno kakvu sudbinu su dočekali njihovi sveci.

Evo malo slikovite prezentacije Ohridskih crkvi i ! Wink

Crkva svetog Jovana Bogoslova - Kaneon

Katedralna crkva Sv. Sofija, 14 vek

Sv. Bogorodica Perivlepta (Sv. Kliment), 1295 god

Crkva Sv. Jovan Bogoslov - Kaneo - 1280 god.

Maketa na idnata Klimentova crkva, koja se gradi na Plao{nik

Crkva Sveta Varvara - XIX vek

sonjica · Prijatelj foruma

Ohrid

Wizard · Prijatelj foruma

Ohrid takodje Razz

sonjica · Prijatelj foruma

Dragi moji , a sad malo da se podsetimo makedonskog! Wink

Ohridskite ikoni
Ohrid - grad na bregot na kristalno -bistroto ezero. Dreven i ednovremeno sovremen duhoven, kulturen, prosveten i umetni~ki centar ~ij neprekinat kontinuitet mo`e da se smeta so mileniumi.

Prepoln so tragi na vremeto, svedoci na razni vistini i postoewa, dokazi na mo}, blagosostojba i ubavina. Vistinska riznica, a vo nea - edno od najskapocenite bogatstva - ohridskite ikoni, kako nadvore{ni i vidlivi znaci na vnatre{nata i duhovnata milost.

Sozdadeni vo podolg vremenski period, raspnat pome|u 11 i 19 vek tie se tuka, pred nas, da ni ja prenesat bo`estvenata milost i da ni ovozmo`at, preku setilata, da dopreme do duhovnoto, do zamislenata vozvi{enost nebeska.

Poedini primeroci od ohridskite ikoni, pokraj sinajskite, atoskite i ruskite, spa|aat vo redot na najgolemite dostignuvawa na vizantiskiot i slovenskiot ikonopis. Tie uka`uvaat na razvienoto estetsko ~uvstvo na nivnite tvorci i nara~ateli, kako i na visokoto kulturno i umetni~ko ramni{te na sredinata vo koja nastanale ili bile doneseni.

Razvojot na ikonopisot vo Ohrid, negovata zasilena ili namalena produkcija, izdignuvawata ili padovite vo kvalitetot, mo`e da se sledi niz pove}e hronolo{ki i stilski razdobja.

Najstarite ikoni, onie od 11 vek, ja nosat vo sebe osnovnata idea na svoite tvorci, a toa e - potencirawe na dlabokata religiozna poraka i istovremeno sozdavawe na pogolema distanca pome|u vernicite i nivnite ideali. A seto toa predadeno preku mirnite, frontalni i napati neprirodni stavovi na svetite lica.

Ikonite Sv. Vasilie Veliki i Sv Nikola i ^etiriest Sevastiski ma~enici, koi ne samo {to se edni od najstarite ohridski ikoni, tuku se i od najretkite vakvi pretstavi vo vizantiskoto slikarstvo i mu pripa|aat na ovoj stilski period.

Na prvite decenii od 12 vek pripa|aat dvete golemi ikoni so pretstavi na Bogorodica(od Blagove{tenieto) i Arhangel Gavril(od Blagove{tenieto). Ovde ve}e se ~uvstvuva edna rafiniranaelegancija vo crte`ot i vo kompozicijata so se poprisutniot graficizam vo tretmanot na likovite, svojstven za epohata na Komnenite.

Novite likovni struewa, naso~eni prvenstveno kon re{avaweto na problemite na svetlinata i plasti~nosta na formite, se nadopolnuvaat so sodr`inata na vnatre{niot `ivot na svetitelite, a odnosot kon nastanite od dale~nata istorija na hristijanstvoto stanuva poblizok i porealisti~en.

[irokiot tretman na plasti~nosta na freskite mo`e jasno da se sogleda kaj ikonata Isus Hristos na arhiepiskopot Konstantin Kavasila od 1262/63 godina, a so mnogu bliski re{enija e slikana i poznatata litiska ikona so pretstava na Bogorodica Odigitrija od ednata i Raspetieto na drugata strana, od vtorata polovina na 13 vek.

Najvisok domet vizantiskoto slikarstvo dostignalo vo periodot nare~en Renesansa na Paleolozite, spored dinastijata koja so svoeto dolgo vladeewe (1261-1453) i dala beleg na celata epoha.

I pokraj toa {to vizantiskiot 14 vek ne ja izmenil su{tinata na svojot likoven izraz, osnovnite te`bi, u{te od osumdesettite godini na 13 vek, se pove}e navleguvale vo strukturata na slikata davaj}i i eden sosema nov karakter. Sna`noto vlijanie brzo se {irelo od vizantiskite carski rabotilnici i bilo {iroko prifateno od slikarite i nara~atelite {irum siot ortodoksen svet.

Nekolkute vistinski remek - dela me|u ikonite od po~etokot na 14 vek vo potpolnost gi ilustriraat promenite koi so sebe go nosat vkusot na novoto vreme. Edna od najubavite me|u niv sekako e litiskata ikona so pretstava na Bogorodica Psihosostrija na ednata i Blagove{tenieto na drugata strana.

So isti kvaliteti, no so ne{to pomeka obrabotka, e i drugata dvojna ikona - Hristos Psihosostis so Raspetieto.

Edna grupa mali ohridski ikoni od istite godini poka`uva kolku intimniot karakter na umetnosta od ovie godini bil istaknuvan na prv plan.

Wizard · Prijatelj foruma

КРАТОК ОПИС НА КРАЈОТ НА ЛЕТУВАЊЕТО

Градот Охрид беше одсекогаш посебно место на Балканот - познато по својата прекрасна местоположба и незаборавна природа, по својата бурна историја и богатото културно наследство. Сите овие епитети го овековечуваат Охрид како "македонски бисер" или мал Ерусалим. Во десеттиот век Охрид бил познат како место на светлоста, кое претставувало центар за развој и ширење на јужнословенската култура.

Денес Охрид воодушевува со својата историја од пред и после нашата ера, со своите безбројни цркви, икони, мозаици, автохтона архитектура, сончеви плажи и бистра езерска вода. Бисерот на Македонија - Охрид е под заштита на УНЕСКО.

Во стариот дел на градот се наоѓаат куќи со карактеристична архитектура, тесни улички со работилници и продавници што даваат ехо на историските и секојдневните активности на градското население. Новиот дел на Охрид е полн со прекрасни куќи и хотели кои се протегаат покрај Охридското езеро. Бистрата вода на езерото и охридската пастрмка се познати надалеку. Темературата на езерото достигнува дури 27 Целзиусови степени.

Во Охрид можеме да уживаме во прекрасната природа, со љубезните домаќини и при традиционалната македонска кујна.

Оваа година, словенечката туристичка агенција им препорачува на туристите од Словенија излети до "Свети Наум", националниот парк Галичица (1700м), многубројните цркви до хотелот "Бисер" во близина на Струга каде што ќе бидат опкружени со дел од убавините на природата, од културното богатство и со традиционалната македонска кујна. Секаде се возможни најразлични рекреативни спортови кои ќе ги обогатат телото и душата.