Moja zbirka

andrejica · Tico & Ada

Maska

I opet si tu, opet sami nas dvoje u sobi. Priguseno svetlo i lagana muzika, tek da ne bude tisine kada oboje zacutimo na tren. Hladan si, nekako odsutan mislima od teme o kojoj upravo razgovaramo. O cemu li razmisljas? Sta bih dala da samo na trenutak mogu da ti udjem u tu tvoju cupavu glavicu i prosetam stazama tvojih misli. Mozda bih onda konacno nasla odgovore na moja pitanja. Ili mozda ne bih?
Kako mozes da ostanes ovako hladan, ravnodusan, po recima napadan, drzak i grub, a znam da ti nije svejedno. Nije ti svejedno sto si tu samnom, sto sam samo metar od tebe. Tako blizu a opet sam ti tako daleko.
Svaka ti cast prava si muskarcina, stena bez osecanja. Zanimljivo je kako se mozes menjati iz trena u tren. Nekad znas da budes nezan, osecajan i ljubljen kao malo dete prema najsladjoj igracki koju mu je poklonila majka, a u sledecem momentu si u stanju da se sledis, uozbiljis i zaledis srce u kamen. Oci ti sjajne kao i uvek u mom prisustvu, ali se trude da sakriju sva osecanja, sve zelje i ceznje. Ozbiljna su i pomalo ljutita, ko da sam ja bilo cemu kriva. Kakav li izraz lica znas da slozis, ko te ne zna skupo bi te platio. Pomalo me plasis, pomalo mi budis osecaj krivice ali opet znam da glumis svu tu tvoju ozbiljnost, gordost i strogost. Znam da ispod te maske muskarcice ti ustvari patis, patis sto moras da glumis muskarca, hrabrog i ledenog . Da mozes, da nisi toliko tvrdoglav, znam da bi me sada najradije zagrlio crvstinom da mi oduzmes dah. Ti si samo jedan decak sakriven, izgubljen u telu muskarca. Okrutog i ponosnog, muskarca koji uporno pokusava da me otera od sebe i koji glumi ravnodusnost i gordost. Ali kad tad ta ce maska da padne dole, a ja, ja cu biti tu da ti slatko nasmejem jer sam ipak ja bila u pravu.

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

uh .. sto mrzim maske kad se pojave kod osobe ..

andrejica · Tico & Ada

Slabost

Obecala sam sebi da vise necu misliti o tebi, da te necu traziti, da te necu voleti..
Zanimljivo je kako zivot daje male signale, male znakove koje me podsete na tebe.. I opet sve po starom, opet mislim na tebe, na te tvoje pune usme, osmeh neodoljivog sarmera i oci, nebesko plave..
Zasto nam ne ide u zivotu?
Ti i ja, vatra i voda, dva sveta razlicita. Mozda nam zato i ne ide, ali opet suprotnosti se privlace. Mozda me bas zato toliko i privlacis,i obrnuto. Ne mogu sa tobom, a ne mogu ni bez tebe. Zanimljivo zar ne?
U stanju smo da se ne vidimo po mesec dana i vise ali onda smo ko zivotinje, zeljne drustva jednog drugog. I dovoljno nam je samo da smo zajedno, samo da smo u istoj sobi, da razgovaramo. Mada srce stezemo, suzdrzavamo se da ne bi uradili nesto nepromisljeno. Nesto sto u sustini oboje zelimo a opet oboje pokusavamo to da izbegnemo.. Zasto li to izbegavamo? Zar je to nesto lose?
Mnogo te volim, i nakon svih ovih godina moja se osecanja prema tebi nisu promenila. To valjda znas i sam. Milion puta pomislim na tebe, sta li radis, gde li si? Zelela bi da te potrazim, da te nazovem, da dodjem do tebe, da te vidim.. Ali onda razmislim cemu li sve to? Treba li mi to? Opet bi bila na pocetku kao i ranije. Za tren bi ti si bacila u zagrljaj, pala bi ti u narucje, u iskusenje tvojim usnama, i znam da ne bih mogla da odolim. Volela bi te, ljubila kao nikad do sada, i ti bi to ucinio, uzivali bi u zivotu i u napokon potpuno ostvarenoj ljubavi. Ziveli bi za taj trenutak, trenutak slabosti prepun ljubavi. A sutra, sutra bi jedan od nas opet krenuo svojim putem, ja to ne zelim, ne mogu vise to da podnesem. Zelim da te volim, da te imam za danas, za sutra, za prekosutra, zauvek.
Ali mi smo oduvek igrali nesto slicno ruskom ruletu. Ruski rulet, ti i ja, jedna je greska dovoljna da bi nam ljubav utihnula. I ponovo na pocetku.
Svaki put kada pomislim na tebe ove mi misli prodju kroz glavu: volim te, i dalje te volim, zelim te, da se sastanem sa tobom sve moje barikade bi srusila u jednom trenu. Tada bi uzivala, ali nekako imam osecaj da bi ti bio onaj koji bi povukao okidac, i bas bi se tamo nasao jedan metak nanisanin na moje srce, moje ranjeno srce.
Jos uvek sam slaba na tebe i nazalost uvek cu i biti.

andrejica · Tico & Ada

Citav svet menja se

Obecao si mi da ces me uvek voleti, da me nikada neces napustiti. Zasto sada imam osecaj da si mi svakim danom, svakim trenom sve dalji i dalji. Znao si sve o meni, sve sam ti tajne pricala, zivela sam za dan, za moment kada bi se cula sa tobom. Sada mi se ni ne udostojis javiti.
Obecao si da ces me cuvati, kao kap vode na dlanu, a ovaj kap se polako presusuje. Verovatno si nasao drugu reku, drugu vodu koju ces od sada cuvati i braniti od ovog okrutnog sveta.
Zasto li se ljudi menjaju, kako mogu to iz dana u dan? A govorili su da “vuk cud ne menja nikad”, a samo delic sekunde je dovoljan da nam srusi sve ono sto smo vekovima gradili.
Sta nas je to toliko udaljilo? Gde smo pogresili? Ko je kriv? Da li ima uopste svrhe da postavljam sva ova pitanja? Zivot nas odneo na razlicite puteve. Ja iskreno zelim da nas ipak putevi sudbine nekad sastave, ako ne kao ljubavnike barem kao iskrene prijatelje, prijatelje koji se mogu jedno drugome otvoriti, poveriti i koji ce uvek biti tu jedno uz drugog. U svakom slucaju zelim ti sretan zivot, nadam se da se ne ljutis na mene i znaj da sam ja uvek tu za tebe i da te i dalje volim i postujem. Ako ti zatrebam, znas gde me mozes naci.

Ljubomora

Mislila sam da ja ne mogu biti ljubomorna, to je tako i bilo, sve do danas.
Da li je moguce da si mi se toliko zavuko pod kozu da ludim od ljubomore? Nervira me svaka pomisao da si mozda sa njom, da joj tepas, da je mazis, da je ljubis, da je volis. Mrzim kada vidim taj tvoj osmeh na licu, taj osmeh srecnog zaljubljenog tinejdzera. Znam da bi trebala da ti zelis srecu, ja to zaista i zelim, ali zar kraj nje? Nervira me ona, njena duga crna kosa, njene plave oci, kako li se samo smeska. Kako tip red drustvom govori da te voli, svuda to objavljuje, da moze objavila bi to i u novinama. A ja? Ja ludim od ljubomore. Ja, ona koja krije svoja osecanja, koja kako kazu je tesko osvojiva, za samo sekund poludi… Da mogu, najradije bi joj pocupala svu kosu sa glave i slomila te njene duge nokte.
Kao da ne zna sta osecam prema temi, pa meni sve izinata radi. Zar mora ispred mene da se ljubavinise sa tobom? Da li tepa, mazi, ljubi? Ah, kad bi mi samo prosla kroz prste. Vidis li na sta me sve teras? Ti uzivas sa njom, voljen si a uzivas i da vidis koliko ja ludim. Prija tvom egu.
Nista, zelim ti svu srecu ovog sveta i da napokon nadjes ljubav i srecu na ovom svetu. Nadam se da te ona nece razocarati kao sto je to ucinila ona druga devojka prije nje. Bez obzira ja tebe i dalje volim, a ako te ne mogu imati kao decka bar te mogu imati kao prijatelja. Ako ti zatrebam, ja sam uvek tu za tebe.

Mladost

Neznam da li da sada budem besna na tebe sto sam ti dozvolila da me zavedes, da me zaljuljas u te nestvarne sne, snove o ljubavi, radosti i iskrenim osecanjima.. Ili da budem ljuta na sebe sto sam ti uopste dozvolila da mi se zavuces pod kozu.
Osecam se kao klinka, a nije mi malo godina. Ko, ko da sam juce tek prvi put volela, ko da sam se juce tek prvi put poljubila, pa ajde moze se reci da sam neiskusna i pomalo naivna..
Za delic sekunde si me zaveo, da uspeo si to, sada sam ti samo jedna recka na zidu, jos jedan osvojeni trofej s kojim se mozes hvaliti prijateljima. Da, starija sam od tebe, svaka ti cast na uspehu. Sta li sam samo ocekivala od tebe? Da ces se zagledati u mene? Mozda cak zaljubiti? Ti nisi bio zaljubljen u mene, bio si zaljubljen u moje godine, u moje iskustvo ali ne i u mene. Naravno opet ces na kraju da odes sa nekom devojcicom koja je otprilike tovjih godina ili je mozda malo mladja od tebe. Ne, ne krivim te zbog toga , ja sam jedino kriva. Dopustila sam da se zanesem, da me ponesu valovi osecanja.. Ali ovome je kraj..
Neka, kazu “Covek uci dok je ziv” a ovo mi je bila samo jos jedna lekcija na svom zivotnom putu kojim polagano koracam.

Ovo sam jos ranije pisala

andrejica · Tico & Ada

A ovo je napisano pre minut Mr. Green

Vaspitacica

Dosta mi te je, dosta mi vas je.. Ne mogu vise, nisam ja od kamena da nemam osecanja. A ti dragi moj svakim danom sve vise i vise pokazujes svoje pravo lice. Ja uopste ne znam kako sam te mogla prije voleti, kako sam mogla da pomislim da si drugaciji od ostalih, da si zreliji od svojih vrsnjaka. Kako sam samo mogla da pomislim da si zreo muskarac? Ti si jos samo jedno obicno dete, dete koje bi trebalo jos da se igra napolju sa svojim ortacima, nisi ti spreman ni za devojku, ni za vezu. A pogotovo ne sa starijom devojkom kao sto sam ja. Ja da ti budem mama? Da izigravam vaspitacicu i da ugadjam tvojim hirovima, da se svadjam sa ostalom “decom” zbog tebe jer tebi nesto ne ide na zub? Necu vise, necu ni da ti budem mama, dadilja, niti vaspitacica.. Jer ovako se bas osecam, ko da sam vaspitacica u vrticu okruzena brdom dece kao sto si ti. I svi u isti cas vicu, deru se: “Vaspitacice, vaspitacice onaj mi je uzeo medu”. NECU!!! Dosta mi je!!! Ostavi me na miru, ne zelim da te vidim, ne zelim da te cujem, ne zelim nista da znam o tebi i o tvojim glupim decijim problemima!! Ne zelim da slusam!!!
Jedino mi je zao sto si moju dobrotu i moju strpljivost zloupotrebio, znas i sam da je jedna od mojih vrlina strpljivost i dobrota, te da nastojim da sam svima budem ok. Ali ne mogu vise, kulu moju emocija si srusio do dna, ne brini izgradicu je ponovo, uvek to ucinim ali sada, ne zelim da te cujem, ne zelim da te vidim, ne zelim nikakav kontakt sa tobom!! A znam te dobro, sada ces trcati za mojom suknjom jer znas da si kriv, znas da si bio los i da nisam to zasluzila…
Nije ti ovo prvi put, u pocetku sam samo mislila da ti je los dan i da sam samo naisla u pogresno vreme ali tebi se ovo u poslednje vreme vrlo cesto ponavlja. Polako ti se otkriva pravo lice, i razocarana sam prizorom. Gde je ono lepo dete, onaj lepi mladic koji me znao cesto nasmejati, mladic kojeg sam volela i postovala?? Gde je on nestao? Sada vidim samo jednog klinca koji me vuce za suknju zato sto mu je neki drugi klinac uzeo omiljenu igracku.
Necu vise da budem deo tvoje igralije.. Necu!! Ostavi me na miru, bio si dete i uvek ces i biti, a ja sam kriva sto sam mislila da nisi..
Sve u svemu, dragi, razocarao si me mnogo i moje poverenje vise NIKADA neces povratiti. Bolje bi ti bilo sad da mi se neko vreme ne obracas, da me ne trazis..
Zbogom klince.

Hm... odma da kazem pre nego sto bilo ko pomisli bilo sta.. ovo nema nikakve veze sa Bojanom

*Fairy bitch* · Početnik Domaćeg.de

Ovo je savršeno!
kao da čitam redove iz svog života, sa manjim razlikama...

andrejica · Tico & Ada

Jedan poljubac na zabranjene usne

Ljubav? Sta je to? Jel to put pun latica, put gde cvece uvek cveta, gde leptiri po citav dan igraju po nebu, poskakivajuci s latice na laticu? Put savrsenstva?
U neku ruku ovo jeste ljubav ali ovo je mozda tek na pocetku ljubavi.. Ona zaljubljenost i zaslepljenost voljenom osobom. Da li posle to prelazi u naviku? Da li svakoj ljubavi ima kraja? Kad uopste dodje kraj ljubavi, da li je osetimo ili se jednog dana samo probudimo da tu ljubavi vise nema? Milion pitanja i milion mogucih, razlicitih odgovora..

Srce je cudo, ono je jedno od najosetljivijih organa, misica u telu, mozak moze na sekundu da zavara srce i dobije svoje, ali srce posle stupa na snagu.. Ono mora pobediti…

Dugo sam postavljala sebi pitanje “Kada ljubav prelazi u naviku?” “Da li se moze odjednom voleti dve osobe?”. Postavljala sam sebi ova pitanja ali odgovora nije bilo nigde, mozak je uvek vikao nesto po svome i ubedjivalo da je to bas tako. Zasto ne bi mogli da volimo dve osobe? A svakako se iz jedne ljubavi posle odredjenog vremena stvara navika.. Da li je to tako?Ljudi kazu da se tek iz greski uci, ali da li su to greske? Jer da ne gresimo nikada ne bi ni naucili lekciju zar ne?

Jedan poljubac na zabranjene usne, milion iskrica u istom trenu, zanos. Pomislis ljubav, milion leptirica u stomaku, dan prekrasan a vec sutra se razmisljas da li ti je sve to trebalo? Pa to su zabranjene usne!! Ne bi smele da budu tako medne i slatke, i sta sad? Kako dalje? Sta je sad sa voljenim usnama? Da li je ljubav prosla, izcezla, presla u naviku? Ljubav koja traje gotovo decenijama, ljubav u kojoj postoji obostrano postovanje, razumevanje, ljubav u kojem se deli sve, od emocija do tuge, patnje, bola, srece. Ljubav u kojoj si toliko pruzio a ljubav u kojoj ti je i sve to uzvraceno. Zar je vredno da sve to za jedan jedini sekund pomucenosti mozga padne u vodu?
Sumnja je vec neko vreme zivela u tebi, neki kazu da je to samo varka mozga, varka koja zeli da zavara srce, sumnja u sebe, u svoju ljubav a ne u ljubav koja ti je pruzena. Danima, nedeljama lutas sam po ulicama sumnje, izgubljen si.. Pred tobom su velika ocekivanja, uskoro bi trebalo da se donesu i ozbiljne odluke u zivotu a ti i dalje sumnjas u sebe, u svoje emocije, u svoja osecanja. Ne u osecanja voljene osobe vec svoja…
Jedan poljubac na zabranjene usne, jedan dan je tako sladak a sledeci dan je pun sumnji i straha da je sve upropasteno ili mozda straha da bi to moglo biti kraj jedne ljubavi a pocetak nove. Ni da krenes na jednu stranu, niti na drugu, nalazis se u raskrsnici sa dva puta, kojim krenuti? Koji je pravi put? Najradije bi se okrenuo i vratio nazad, na sam pocetak gde jos nije bilo uopste puta.. Sedeti ovde se ne moze doveka, jednim putem se mora krenuti ali kojim? Kazu sudbinu sam krojis, ponekad bi ti mnogo lakes bilo da te neko malo uputi.. Ali opet kad bolje razmislis, ako te i neko uputi, posle ako ne ispadne dobro imaces krivca zasto je sve krenulo nizbrdo. Zato ljudi i kazu da sam moras da donosis odluke, niko ti ne moze reci kojim putem trebas da krenes. Mogu te jedino posavetovati i reci svoje misljenje, ali konacnu odluku sam moras da doneses. Ponekad ni ti saveti, misljenja drugih ne pomazu..

Zivot je komplikovan, milion puteva, milion uspona i padova. A pravi zivotni put je samo jedan, onaj iskren, onaj pun cveca, ljubavi i put bez trnja, poteskoca ima i na tom putu ali mnogo lakse ga prelazis jer imas svoju srodnu dusu koja koraca tik pored tebe.. A srodnu dusu samo jednom pronalazis u zivotu.

Jedan poljubac na zabranjene usne i sve ti se pokoleba, izbugis razum, izgubis ravnotezu.. Do juce je bilo sve uredu, do juce su zabranjene usne bile medne a danas su one vec ZABRANJENE sa velikim slovima. Griza savesti, mucnina po citav dan, mucnina bez ikakvih razloga..
Gde li je srce bilo u tom trenutku kada se poljubac desio? Zasto je to dozvolio? Mozda je potajno to i zelelo? A mozak? Gde li je on bio u to vreme da se prodere savesti: “Hej to je zabranjeno!!” ? Zasto ni srce ni mozak nije reagovalo?

Kako sad dalje? Sumnja jos uvek postoji ali sada postoji dvostruka sumnja, sumnja da li zaista to moraju da budu zabranjene usne ili ne? Ali ako postoji uopste sumnja za ovime, cemu onda mucnina? Nelagodnost u stomaku? Neodlucnost..

Kako kazu: “Cudni su putevi Boziji”. Mozda je tako bilo od pocetka zapisano, zapisano u velikoj knjizi sudbine. Mozda je to tako trebalo da se desi da se oteraju sve sumnje u voljenu osobu, u ljubav prema njemu, u dalji tok svog zivota.

Sada sve sto ostaje jeste strah od jednog poljubca na zabranjene usne, straha da izgubis ono sto je zaista vredno, straha da si odabrao pogresan put iako si se tim putem vratio i krenuo drugim putem… ili mozda strah da ponovo krenes pogresnim putem, putem za zabranjene usne..

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

Jedan poljubac na zabranjene usne - Predivno, kao da si pisala za mene...Svaka cast...

andrejica · Tico & Ada

Hvala Lilly lovedoll Very Happy

to mi puno znaci Smile

*Fairy bitch* · Početnik Domaćeg.de

Definitivno se slažem sa Lilly Lovedol... savršeno... kao za mene

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Svaka cast Andrejice ... samo napred ..

..:: MaYa ::.. · **° ♥ BaNe, Volim Te ♥ °**

svaka čast andrejice