Dodjite na KAFICUUUU

sokolica · Upućeni član

Njeno velicansto KAFA!

Legendarni etiopijski kozar Kaldi je jednog davnog dana, oko 800. godine, primetio da se njegove koze čudno ponašaju. Bile su pune energije, skakale i trčale od jednog do drugog grma sa crvenim bobicama i brstile. I nisu spavale te noći.

Kaldi je to ispričao lokalnom svešteniku, koji je napravio napitak od bobica posle koga je i sam ostao budan cele noći. Ubrzo se pročulo da postoji biljka koja daje energiju. Otprilike u isto vreme afrička plemena su pravila energetske "čokoladice" od kafe i životinjske masti. Ime "kafa" potiče od arapskog "qahwah", što znači "napitak od biljke".

Kafa zatim prelazi Crveno more i stiže u Arabiju. Odatle potiče kafa kakvom je danas znamo. Oko 1000.godine prvi put je napravljen napitak od pečenih zrna kafe, a do XIII veka muslimani su počeli da je piju iz religioznih razloga. Kasnije, gde god je išao islam - išla je i kafa: u severnu Afriku, istočni Mediteran, Indiju. U XVII veku kafa stiže u Evropu, početkom XVIII u Južnu Ameriku. Do 1800. godine u Brazilu ovaj napitak postaje svakodnevno uživanje za sve slojeve stanovništva.

Berba i prerada

Kafa se dobija od biljaka roda Coffea, iz familije Rubicaceae. Postoji mnogo vrsta u ovom rodu biljaka, ali se uglavnom koriste zrna Coffea arabica (var.typica i var. bourbon) i Coffea canephora (var. robusta). Arabica je poznata kao brazilska kafa, dok se C.canephora uglavnom gaji u Africi.

Kafa je grm ili stablo. Plodovi su crvene bobice slične trešnji. Najbolje mešavine se dobijaju kombinovanjem zrna nekoliko vrsta.

Berba počinje kad bobice sazru. Najbolji i najskuplji način je da se one beru jedna po jedna. Pošto se preskaču zelene i prezrele, kvalitet je visok. Pored ovog načina branja, radi se trešenje i mašinska berba, posle kojih mora da se vrši separacija nezrelih i prezrelih bobica.

Proces termičke obrade kafe se deli na nekoliko faza:

Prva je faza sušenja za vreme koje se eliminiše vlaga. Ovde zrna gube tzv. rezidualnu vlagu koja čini oko 12% mase zrna. Vreme faze sušenja je oko polovine ukupnog vremena prženja kafe.
Druga faza je faza prženja. Najvažniji parametar ove faze je količina toplote koja se predaje zrnima. Intenzitet boje pržene kafe je u korelaciji sa finalnom temperaturom prženja. Viša temperatura znači tamniju kafu. Boja može da služi kao parametar za određivanje kraja ove operacije.
Treća faza je hlađenje. Kroz masu zrna kafe se propušta hladan vazduh. Za najbolji kvalitet, prženje mora biti zaustavljeno naglim hlađenjem zrna vazduhom ili vodom.

Šta se dešava u toku prženja?

Za vreme prženja dešavaju se neverovatno složeni procesi koji rezultuju aromom i ukusom koji su nam svima poznati. Pre svega, dolazi do karamelizacije šećera, nastaje više od 700 novih jedinjenja i formiraju se brojne isparljive komponente i pigmenti. Degradacijom amino-kiselina nastaju jedinjenja oksazol i pirazin koji su odgovorni za karakterističnu aromu kafe i na svaki kilogram kafe oslobađa se više od 10 litara ugljen-dioksida.

Šta ima u kafi?

Najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe je kofein.

Posle popijene kafe kofein se apsorbuje, što znači da prelazi u krv. Poluživot kofeina u krvi je oko 4 sata. To znači da se posle 4 sata njegova količina u krvi smanji na polovinu, pa u sledećih 4 sata još polovinu preostale količine itd. Kofein stimuliše centralni nervni sistem, tj. mozak. On povećava budnost, pažnju, raspoloženje. Jedna šoljica kafe ima oko 100-150 mg kofeina. Sve u svemu, koliko god govorili da je štetna, u umerenim količinama vam neće naškoditi. Bar ne značajno. Slobodno možete piti do dve dnevno, ništa vam neće biti.

Zabluda vezana za kafu je da povišava krvni pritisak. Ovo je samo delimično tačno. Pritisak će nešto porasti odmah posle kafe, ali će taj efekat biti kratkotrajan. Posle toga će vrednost krvnog pritiska opasti više nego što je prvobitno porasla, tako da se može reći i da kafa snižava krvni pritisak. Sve u svemu, zaista, ako pijete jednu do dve kafe dnevno, ne treba uopšte da razmišljate o ovome. Opustite se - i uživajte! Jedan savet: izbegavajte da pijete kafu uveče, jer može da dovede do nesanice. Kafa stimuliše aktivnost mozga, pa može da se desi da se njemu, iako morate sutra rano da ustanete, baš nešto ne ide na spavanje.

Preterivanje sa kafom, kao i preterivanje u bilo čemu, nije dobro. Najčešći problemi koji se javljaju su nesanica, uznemirenost, lupanje srca, bol u želucu.

Ako vam baš smeta kofein, ili ako jednostavno ne želite da unosite u svoj organizam štetne supstance, ili bolje reći supstance koje snažno deluju, danas to bar nije problem. Kafa bez kofeina je praktično oslobođena ove supstance - otklonjeno je bar 97,5%. Samo, neki bi vam rekli da to i nije kafa.

Saveti

Kafu je najbolje čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi, jer su njeni najveći neprijatelji vlaga i vazduh. Ne prija joj ni sunčeva svetlost, na svetlu gubi svežinu, zato je treba čuvati u zaklonu. Kafa je najbolja do deset dana po prženju. Posle toga već vetri.

Najbolji način da uvek imate svežu kafu je da makar imate svoj mlin. Sveže mlevena kafa je uvek ukusnija od one koja je stajala u kesici.
Postoji veliki broj zaista fenomenalnih napitaka od kafe (nije teško zaključiti da je vas pisac kafoholik Smile

Možete je kombinovati sa čokoladom (e, to je stvarno idealno!), mlekom, alkoholnim pićima, mnoge izvrsne torte sadrže kafu, ona im daje "šmek". Odlična je topla, leti još bolja hladna. Možete joj dodati sladoled.
Savet vezan za kuvanje kafe: najbolja temperatura za kuvanje kafe je 95-98 stepeni C, znači, neposredno pre nego što provri. Možda ste to već čuli, ali verovatno niste znali zašto voda ne treba da proključa. Na nižoj temperaturi od ove, ne ekstrahuje se dovoljno kofeina i esencijalnih ulja iz zrna, znači kafa je nekako bledunjava i slaba. Na višoj temperaturi pak, znači na 100 stepeni, jako se povećava aciditet, znači, kafa ima drugačiji, kiseliji ukus.
Recepti koje vam nudimo su bolji sa kafom bez taloga. Upotrebite kafu u granulama (instant kafu) ili procedite vašu omiljenu tursku. Kad dodajete mleko u kafu, gledajte da ga zagrejete, mleko iz frižidera menja ukus kafi.
Samo da napomenem da ono što je po mnogima najbolje od kafe, espresso, ne možete da napravite bez aparata. Nešto nalik kapućinu može da se smućka, ali espreso je nemoguće iskopirati. Na sreću, to vas ne sprečava da sednete u kafić i uživate u koncentrovanom napitku od svega nekoliko mililitara. Uostalom, pola uživanja u espresu je mala teška šoljica i tacna, kakve većina nas nema kod kuće.
/preuzeto s net-a/

Volite li kafu glupo je da pitam,vecina je obozava i ne moze da zamisli zivot bez nje.hajde dodjite na kaficu pa kazite kakvu kafu vi volite?

Ja pijem nesicu mada volim nasu tzv. tursku kafu,pijem gorcu i mogu da je pijem ceo dan a za razliku od ostalih koza ne smeta mi za spavanje nimalo!

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Slatku sa mlekom Smile

Uglavnom Svapsku Smile

Mada mogu sve da svarim Very Happy

serendipity · Odomaćeni član

prva jutarnja oko 1 definitivno turska......posle sve ostale dolaze u obzir

bad_kitty · Početnik Domaćeg.de

ja ne volim tursku,ali moka....mmmmmmmmm

Ksenija_86 · Odomaćeni član

sve kafe dolaze u obzir!u sto vecim kolicinama...

Malena021 · Iskusni član

nisam neki ovisnik o kafi, mada mi prija kada je popijem...nes, filter... samo da nije turska....sa mlekom i malo secera Smile

Estella · Početnik Domaćeg.de

Moze turska,najvise popijem 2 kafe dnevno sa malo secera (obavezno zbog zeludca) i malo mleka..
Ness i ostale namiguse popijem ponekad ...

vecadok · Prijatelj foruma

Ponavljam se....jedem sladoled od čokolade, i moka kocke, i čokoladu punjenu kremom od kafe, ali ja ne pijem kafu...tako da su od vajkada propadale šeme "Dođi kod mene na kafu...neću ti ništa" Laughing

...tek po kad - kad me izšarmiraju i ubede za neki nes sa sladoledom ili brdom šlaga...
Ali zato toplu čokoladicu...mmmmmm Wink

D-S-L · Dobro upućeni član

nemacku Nescafe ili tursku...........

NINANENA · Veštica

espresso-obavezno za jutarnje budjenje i to 4-5 soljice srucim brzo,a posle filter,sa sladoledom,mlekom,karamelom,ovakve,onakve a uvece i sa rumom ili viskijem :BIG:

Yasmin · Prijatelj foruma

Nešto za ljubitelje kafe

Pradomovina kafe je Afrika, to jest etiopska pokrajina Kafa. Danas se kafa gaji u Brazilu, Arabiji, Indiji i u nekim drugim zemljama. Raste u obliku grma ili drveta koje može da dosegne visinu i do pet metara. Lišće kafe je zimzeleno, cvetovi su beli, a plod veličine trešnje, i to modre, žute ili bele boje, zavisno od vrste. Mesnati deo ploda se odstranjuje, a semenke se prže, melju i na kraju se od mlevenog praha priprema napitak.

Svoj karakterističan miris kafa dobija prženjem. Poznato je sedamdesetak vrsta kafinog grmlja, ali je za preradu prikladno tek deset vrsta. Najvažniji sastojak kafe je kofein. U jednoj šoljici kafe nalazi se od 0,15 do 0,20 grama kofeina. Kuvana kafa, kako kažu zaljubljenici u ovaj napitak, mora da ima veliku količinu guste crne pene. Takva kafa je mnogo teže probavljiva od one sa prozračnom i svetlom penom. Crna kafa će biti mnogo ukusnija ako se skuva na laganoj vatri. Voda ne sme naglo da provri.

Ako kod kuće pržite kafu, nemojte je nikada mleti dok se sasvim ne ohladi. Dodate li kašičicu gorkog kakaoa već skuvanoj kafi, ona će dobiti bolji i nov ukus. Ako u posudu u kojoj držite kafu stavite kašičicu šećera, kafa će dugo zadržati aromu i ukus. Kafa će biti aromatičnija ukoliko u vodu, pre nego što je zakuvate, dodate nekoliko zrna soli. Kafa ima ne samo dobar ukus već i diuretično svojstvo. Sadrži malu količinu proteina, šećera i vitamina iz grupe B, koji deluju na funkcije pojedinih organa, hrane kožu i kosu. Vitamini iz grupe PP blagotvorno utiču na organizam, a kofein stimuliše mozak, srce i olakšava varenje. Zahvaljujući kofeinu, kafa je fizički i psihički stimulator i napitak za koncentraciju. Kofein deluje brzo, već posle pet minuta, a u krvi se smanjuje na polovinu za tri do šest sati.

east · Početnik Domaćeg.de

Ja je pijem jedno 5-6 puta na dan i ne smeta mi, a dobijam savjete da bi mi mogla nekad zasmetati. Pa mogu li da čujem i vaše mišljenje?