Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu :)

:LOL: · **>bitchy witch<**

Dragi moji i drage moje,
ne svidja mi se povod ovog mog pisanja veceras. Nikako. Jos jednog prijatelja pratim u beli lepi svet. Kako da se pomirim sa tim da ljudi odlaze, da nas je sve manje, da se moj svet smanjuje? Zasto? BIla sam uz njega dok je sredjivao ono sto se dalo srediti, brinula i pomagala, veselila se uz njega i sa njim,ali sad kad se blizi dan njegovog polaska, sta da kazem? Ti trenuci nisu dovoljni. Ono sto je receno do sad ostaje. Samo to. Mrzim oprastanja. Patetiku. Okreni se i idi-najbezbolnija varijanta,bar za mene. Ionako znam da cu patiti, da cu osetiti nedostatak paznje,ljubavi,podrske- prijatelja! Uf,samo da to prodje. (to se ja tesim,mada to ne prolazi,samo se ostavlja po strani i kao zaboravlja)
Kao sto mozete da pretpostavite ovo nije prvi put da ispracam prijatelja, ljudi su oduvek isli "trbuhom za kruhom",ali, ali..dokle?
Sazaljevam samu sebe!
Fuj!
Oprosticete mi na ovom ispadu, ali zanima me kako se vi,lepi moji, borite sa tom strahotom od rasutih prijatelja Smile

slavica_m · >>>luda mala<<<

Dobro znam o cemu pricas...Imam prijatelja koji uskoro treba da ode u inostranstvo i ne znam kako cu to podneti. Bio je preko leta tamo i bas mi je nedostajao, mogu da zamislim kako ce mi biti kad ode za stalno... Ali verovatno se vremenom naviknes, ako se redovno cujete lakse se podnese. Jeste da je tesko, ali znas da ce mu tamo biti bolje...

Masha92 · Početnik Domaćeg.de

Ja jos nisam naucila da se borim protiv tog straha,mada se rastanaka najvise plasim...Evo,na primer,i dan danas ne prestajem da mislim na mog najboljeg druga koji je poginuo u saobracajnoj nesreci pre 5 godina...Emotivna sam i brzo se vezujem za ljude,samim tim nijedan moj rastanak sa nekim nije prosao sa bar jednom prolivenom suzom...
Prestacemo da patimo zbog svakog rastanka onda kada ga prihvatimo.Zivot je pun rastanaka,bice ih jos milion.Sta bi se desilo sa nama kad bi svako od nas toliko patio zbog necijeg odlaska?Pa pola sveta bi zavrsilo u ludnici!
Smatram da treba da mislimo pozitivno.Nije uvek lako misliti tako,ali treba makar pokusati.Osecacemo se bolje onda.

:LOL: · **>bitchy witch<**

Iznenadjuje me to da tema nije zazivela, hajde ne stranu to sto je to moja tema (a ja sam kao jako bitna) nego jer prosto primecujem da je gomila clanova negde u "belom svetu" i zanima me kako su oni preziveli taj rastanak, u kakvim su odnosima ostali sa ljudima koji nekad behu deo njihove svakodnevice, sa kojima su tracarili, izlazili,kafenisali..
Da li neko ima nesto da doda Smile

Za mene je ovo neiscrpa tema, na nju se nekako kroz razmisljanja uvek vracam, jer kako kaze mala Masha92 najveci strah mi je upravo taj- rastanak Exclamation

nastasenjka · **~daydreaming~**

meni je cela familija rasuta po svetu...kanada, australija, nemacka i jos par zemalja..sestre od tetke nisam vidjala jednu 5 godina, drugu 6, a bile smo dosta bliske...isto je i sa par prijatelja...odose...sta dalje? pa ne znam...nekako se gura...cujes se, saljes mailove, smsove i pravis se da je sve kao nekada, da je dovoljno samo cimnuti i taj neko ce dotrcati...sta je tu je...na neke stvari se ne moze uticati i sve sto mozes je da ih prihvatis takvim kakve su...da je lako nije...i ne treba da bude...ali bude lakse sa vremenom...nekako stvari dodju na svoje...naviknes se i na taj 'virtuelni' vid druzenja i tada stvari izgledaju manje strasno

:LOL: · **>bitchy witch<**

^tako nekako Smile

ja se ipak trudim da onim bitnim napisem i koju zivu rec. secate se toga, zivo slovo na papiru. huh,kako je lep osecaj kad vas doceka pisamce na stolu. ceka samo na vas Smile

drage su mi tako neke sitnice. npr za rodjendan drugarici obavezno gledam da posaljem bar neku sitnicu,Australija je daleko,ali moja ljubav prema njoj i dalje zivi Smile

Anđela · **inso umjetnica**

8 prijatelja od detinjstva mi je otišlo u inozemstvo. a samime time, od pre dvije godine i ja. ne mogu opisati taj osjećaj. stalno nekud odlaze svi. uopće niti znam kad ću ih ponovno vidjeti i sve nešto očekujem da ću ih baš u inozemstvu onako i sresti i kao popit ćemo piće i okrenuti se na svoju stranu. kao da nikada nismo živjeli, jeli, pili, pomagali se, radovali se zajedno. svuda su - u koreji, americi, rusiji, UK, njemačkoj, australiji. ne znam više ni gdje su, a i ja puno putujem.
netko mi je skoro rekao da svaki put kad me poželi vidjeti na kavi - ja sam na drugoj strani svijeta. i najgori osjećaj koji me najviše zaboli je kad dođu neki rođendani ili događaji pa se kao trebamo skupiti, a ono se pojavi nas troje.

dreamwalker · ***dragancee***

C`esta la vie Wink

Aleksica · ***Vestica sa bicem***

I ja ih imam rasutih po svetu, sta cu, to je sudbina..."kad god se sretnemo, uvek se zalije..."

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

eh, meni je porodica rasuta pa svetu, mama u Nemačkoj koju nisam videla 8 god. brat i sestra takođe....Teško jeste, ali šta da se radi, porukice, telefon, u zadnje vreme se čujemo preko msn-a pa se barem ljudski ispričamo. Sad u oktobru trebaju da dođu Very Happy

tata u Norveškoj, njega nisam bila videla celih 10 godina, brata i sestru od njega nikada Neutral

ali smo to "ispravili" letos, konačno su došli.... i sa njim isto kontaktiram preko porukica, interneta.... i tako
život je to.....
a od mog muža već tri su tri brata otišla "preko"... i on planira... Rolling Eyes

odnosno mi planiramo...

ns21 · Početnik Domaćeg.de

Ima jako dobru prijateljicu Los Andjelesu
kontaktiramo cesto ovako preko neta a inace bilo bi jako tesko
Nedostaje mi da je vidim ali bar sam u toku sa svim desavanjima, slike redovno stizu i tako....

maza- · ¤¤Wonder Woman¤¤

A sta ces.. Zivot ide dalje. Malo je grubo to od mene reci, al tako je!
Zivot se mjenja i samim tim i nashe relacije prema nekim ljudima se mjenjaju.
Neki bliski ljudi nam odsele, sa nekima se covjek jednostavno prestane druzit.
Zivot je cudan, covjek nikad nezna do koje ces raskrsnice kad doc i koji ces put morat uzet. Svi mi imamo nashe raskrsnice i nije sigurno da cemo svi na isti put skrenut.
Tvoj prijatelj je odselio/ce odselit. Al ne prestaje ti bit prijatelj. Pokushaj ostat u kontaktu koliko je moguce. Zivio internet i mobitel.
Da nema toga ni ja sad trenutno nebi mogla odgovarat na ovu temu iz "bijelog svijeta"...