Beograd

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Dobrodošli u Beograd

Po mišljenju Beogra�ana, Beograd je veliki i izuzetno lep grad. U svakom slučaju, stigli ste u pravom trenutku, jer Beograd nikada nije ni veći ni lepši nego što je danas.
Čekali smo preko 7.000 godina da nam do�ete, a vas nije bilo. Gradili smo puteve i mostove, a vas nije bilo.
Podizali smo hotele, a vi niste dolazili. Štedeli smo na školama i bolnicama da bismo sagradili aerodrom. Čekali smo, a vi niste doleteli.
Gde ste bili do sada? Nećete valjda reći da je bilo značajnijih i lepših stvari koje ste morali da vidite?
Nemojte više tako.
Pogledajte kako je naš Beograd lep i veliki.
Da je London lepši, mi bi živeli u njemu a ne ovde.

Dušan Radović

sokolica · Upućeni član

Jedna od najlepsih pesama posvecenih voljenom gradu Beogradu!

LAMENT NAD BEOGRADOM

JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, tresnje u Kini,
prividjaju mi se jos, dok ovde cutim, bdim i mrem
i lezim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to vise i nismo mi, zivot, a ni zvezde,
nego samo cudovista, polipi, delfini,
sto se tumbaju preko nas, i plove i jezde,
i urlicu: " Prah, pepeo, smrt je to."
A vicu i rusko "nicevo" -
i spansko "nada".

Ti, medjutim, rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i nas Hvar,
Dobrovic mrtvi, sejk sto se u Sahari beli,
prividjaju mi se jos, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao pes.
Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche! " dere.
Drugi mi sapuce: "Cadavere!"
Treci: " Les, les,les."

Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROSLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
u drustvu maski, koje je po meni doslo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija sto se plavi,
nego neke rusevine, aveti, i stecci,
sto ostaju za nama na zemlji, i, u travi.
Pa kazu: " Tu lezi pasa! - Prosjak! - Pas!"
A vicu i francusko "tout passe".
I nase " proslo".

Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavinom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagren pasti na me kao kisa.

LIZBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
prividjaju mi se jos, dok mi zizak drsce ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to vise nisu, ni zene, ni ljudi zivi,
nego neke nemocne, slabe, i setne seni,
sto mi kazu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im zivot bas nista nije dao,
pa sapcu " nao, nao, nao"
i nase " ne, ne".

Ti, medjutim, dises, u nocnoj tisini,
do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slusas svog srca lupu, u dubini,
sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan.
Tebi su nasi boli sitni mravi.
Ti biser suza nasih bacas u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ucuti, da spi,
uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.

FINISTERE i njen stas,
brak, poljupci bura sto je tako silne bila,
prividjaju mi se jos, po neki leptir, bulke, klas,
dok, u proslosi, slusam, njen korak, tako lak.
Samo, to vise nije ona, ni njen glas nasmejan.
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
sto vice: zrak svake srece tone u Okean.
Pa mi mrmlja reci "tombe" i "sombre".
Pa kresti njino " ombre, ombre". -
i nas "grob" i "mrak".

Ti, medjutim, kreces, ko nas labud vecni,
iz smrti, u krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor recni,
Ti se dizes, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja cu negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko sto uz mrtvog Tuarega cuci mati,
Ti ces, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome dusu, koplje, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

ZIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pucini,
prividjaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca naseg pozorista.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vise,
nego neka pena, trenuci, sapat u Kini,
sto sapce, kao i srce, sve hladnije i tise:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, tresnje, ni mandarin.
Niko i nista.

MILOS CRNJANSKI

sokolica · Upućeni član

BEOGRAD, grad veoma burne istorije, jedan je od najstarijih u Evropi. Njegova istorija traje punih 7000 godina. Prostor oko velikih reka Save i Dunava bio je naseljen još u paleolitskom periodu. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju i lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici i u blizini Bajlonijeve pijace.

Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovu i u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu i da je intezitet tog naseljavanja bivao sve jači. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina.

Vinča kraj Beograda spada u red najznačajnijih naseobina i kulturnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intezivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivene su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulturnih uticaja.

II
Despot Stefan Lazarević je, prema sporazumu o vazalskim obavezama prema ugarskom kralju Zigmundu, premestio srpsku prestonicu iz Kruševca u Beograd. Despot je počeo sa gradnjom dvorca-tvrđave u Gornjem gradu na Kalemegdanu. Za kratko vreme opusteli grad despot Stefan Lazarević pretvorio je u multinacionalni, privredni i kulturni centar zemlje. Despot je grad posvetio "presvetoj Bogomateri".

"Povelja" u celini nije poznata. O njoj samo govori jedan odlomak, navodi Konstantin Filosof u "Žitiju despota Stefana Lazarevića" (između 1433. i 1439.). Tako, kada u 38. glavi kazuje o Stefanovom osamostaljenju posle angorske bitke 1402. godine i podizanju Beograda, Filosof piše: "Treba o ovom podrobnije kazati, pošto ovde ovaj istoimeni (Stefan) odlično pokaza hrabrost i vrlinu. Od tada se oslobodi (Stefan i Srpska zemlja) poraboćena višnjim promislom, kao što i sam u Povelji grada (Beograda), koji sazda, piše". Posle ovoga Konstantin navodi naraciju iz Povelje gradu Beogradu, koju mi prenosimo kao Stefanov spis.

sokolica · Upućeni član

Око 630. године на ово подручје се досељава српски живаљ. После тога, више од два и по века нема помена о њему. Аварски и словенски ратници нису марили за овај град, јер он више није имао положај граничног утврђења. Он се тада налазио унутар ширег простора Балканског полуострва који су Словени већ освојили. И поред тога, археолошки налази указују на континуираl 5; живот у граду и његовој околини. Поновни помен града, и то под словенским именом БЕОГРАД (Бели град - вероватно по зидинама од белог кречњака), срећемо тек у IX веку, тачније 16. априла 878. године, у једном писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису-Миха 80;лу, о смењивању београдскоk 5; хришћанскоk 5; епископа Сергија. Касније се тај назив среће у различитим варијантамk 2;: ALBA GRAECA, GRIECHISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA, NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO, ALBA BULGARICA.

Неколико векова после првог помена Београда као словенског града, у њему се смењују разне војске и освајачи. До Београду су најпре дошли Франци који су под Карлом Великим уништили Аваре. На рушевинама Таурунума оснивају франачко насеље Малевила, да би словенизацl 0;јом каснији назив био Землн (Земун). Франачку владавину замењују Бугари, а њихову Мађари. Крајем X века, у време велике Самуилове државе, Београд је по ко зна који пут променио господара. Већ 1018. године он поново постаје значајна погранична тврђава Византије. Током XI и XII века, око Београда се отимају супарничке силе: Угарска, Византија и Бугарска.

За то време кроз град пролазе бројни крсташки походи на Исток остављајућl 0; свој рушилачки печат на њему. После крсташких најезда из 1096. и 1147. године, под вођством Фридриха Барбаросе 1189. године кроз Београд пролази 190.000 људи. Овај предводник крсташа видео је Београд у рушевинама. Колико је град страдао можемо судити по упоређивањm 1; са записом арапског географа и картографа Идризија, који је у опису "Итинерера цариградскl 6;г пута" из 1154. године помиње Белградук као добро насељену и живу варош са многим црквама.

sokolica · Upućeni član

Српска владавина Београдом почиње 1284. године, када српски краљ Драгутин као зет и вазал мађарског краља Ладислава IV добија на управу Мачву са Београдом. То је био период интензивноk 5; насељавања српског живља и јачања утицаја Српске православнk 7; цркве. Ту је Драгутин имао свој двор. Новосаграђk 7;на Саборна црkvа, била је оличење снаге и богатства младе српске државе. Смрћу краља Драгутина на престо долази његов брат Милутин, који кратко време влада Београдом, јер град, 1319. године, освајају и до темеља руше Мађари. Порушени и запустели град постаје погранична база угарском одупирању ширењу српске државе са југа, у време цара Душана. У таквом стању Београд дочекује XV век, када на историјску сцену Европе ступају Турци, нова велика освајачка сила.

жељи да се што спремније одупру турској најезди и на Сави и Дунаву имају јако упориште, Мађари дозвољавајm 1; изградњу Београда за време деспота Стефана Лазаревића. Он је Београдом владао од 1403. до 1427. године, и то је време правог процвата града. Београд је не само престоница српске државе, већ и најважнији привредни, културни и верски центар. Граде се: Митрополитl 9;ка црква, нова тврђава (цитадела), деспотов дворац, болница и библиотека. Трговци добијају повластице и долазе богати и способни људи, који доприносе просперитеm 0;у града. Претпоставo 3;а се да је град тада могао бројати 40-50 хиљада житеља.

Деспотов наследник Ђурађ Бранковић, био је принуђен да град преда Мађарима, а он по угледу на Београдску, подиже Смедеревскm 1; тврђаву. У време стогодишње угарске владавине измењена је целокупна структура становништk 4;а и изглед самог града. Град почиње нагло да стагнира, а потиснуто српско становништk 4;о живело је у предграђу и њему није био доступан Горњи град. Угарски краљ Сигисмунд све више насељава мађарско становништk 4;о и шири утицај католичке цркве.

sokolica · Upućeni član

Турци су знали да је Београд највећа препрека у освајачким походима ка Средњој Европи. После пада Смедерева, 1440. године, Београдску тврђаву опседала је турска војска са преко 100.000 ратника, на челу са султаном Муратом II. У жељи да освоје град Турци на оближњем брду Жрнов, данашњој Авали, подижу своје утврђење, одакле су осматрали и контролисаl 3;и околину. Готово читав један век Београд је одолевао турским нападима. Коначно, Турци су под вођством султана Сулејмана Величанствk 7;ног, 28. августа 1521. године, успели да освоје Београд - бедем хришћанствk 2; и кључ одбране целе Угарске. Град је срушен и спаљен, а пут ка Западној Европи отворен.

Померањем границе на север, мења се стратешки положај Београда, и у наредних 150 година, он постаје релативно миран град са значајнијоl 4; трговачком и саобраћајнl 6;м функцијом. Из Смедерева је пресељено седиште санџака и почиње његова интезивнијk 2; изградња. У тек обновљеном граду оријенталнl 6;г изгледа, све више цвета занатство и трговина. Он је стециште трговаца из Дубровника, Венеције, Грчке и Аустрије, као и занатлија: Турака, Јермена, Цигана и Срба. Од занатлија истицали су се абаџије, ашчије, пушкари и други. Поред чаршије подигнути су и бројни караван-сар 72;ји, безистани и џамије. Град је изашао из оквира средњевекоk 4;них бедема и почиње све више да се шири дуж познатих трговачких путева који су везивали Исток са Европом. Свој највећи успон под Турцима, град достиже у XVII веку, када броји 100.000 становника.

Крајем XVII века у Београду хара куга, што уз пожаре и побуне јаничара, доводи до његове стагнације. После 167 година релативно мирног развоја, град постаје мета ратних сукоба. Након турског пораза под Бечом, септембра 1688. године, Аустријанцl 0; су заузели Београд. Турци га, после две године, враћају у своје руке, али је град из ових сукоба изашао разорен, а његово становништk 4;о, због сарадње са Аустријанцl 0;ма, изложено убијању, прогону и пљачкама. После тога Београд је поново погранична варош, и то све до 1717. године, када га Аустријанцl 0; под вођством принца Евгенија Савојског поново заузимају. Тада се на месту већ порушене Београдске тврђаве гради нова према захтевима савремених војно-страт 77;шких захтева.
[img][http://www.beograd.org.yu/g/images/gravira1.jpg[/img]
Аустријска владавина Београдом у периоду од 1717. до 1739. године означена је правом трансформаm 4;ијом града, јер он губи дотадашње турско-исто 95;њачке црте и поприма обележје средњевропl 9;ког града. Поред тврђаве и варош је опасана бедемима, а изграђена су и нова здања. Оживљава трговина, а у њега се све више досељавају Мађари, Немци, Французи, Чеси и други. При поновном турском заузећу, 1739. године руше се бедеми око Београда. Турци руше аустријске касарне и објекте, као и куће, а многе цркве претварају у џамије. Он поново постаје варош оријенталнl 0;х обележја и то са пограничниl 4; положајем, јер је Београдскиl 4; мировним уговором граница повучена на реци Сави.

На другој страни, Земун поприма погранични значај на аустријскоo 2; територији. Добија посебан статус у оквиру Војне границе и такви услови му омогућавајm 1; да развије привреду: трговину, занате, бродарство и рибарство. Јача грађански сталеж, подижу се утврђења, државне зграде и цркве. Из тог времена потичу куће као што су: Караматина, Ичкова и кућа Димитрија Давидовића. Српска основна школа је отворена 1745. године, а у граду раде и сликари и други културни ствараоци.

Крајем века у последњем аустро-турс 82;ом рату, Београд је октобра 1789. освојен. Потписивањk 7;м Свиштовскоk 5; мира 1791. године, Аустријанцl 0; се повлаче у Земун, а јаничарима се забрањује улазак у београдски пашалук. После погибије Мустафа-паш 77;, 1801. године, јаничари успостављаo 2;у своју власт у граду и околним селима. То је било време потпуног безвлашћа, јаничарскоk 5; насиља и пљачки. Оно је било завршено познатом сечом кнезова и других виђенијих Срба, што је било повод за подизање устанка.

sokolica · Upućeni član

Jos je neko rekao kako voli Beograd....

BEOGRAD

Ti trazis grad u gradu Beogradu,
a on se veselo prebrojava.
Bas kao da izgovara, slog po slog,
najtoplija imena ovog sveta:

Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco,
Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

Pomislis: gorak je grad
zbog neispunjenih prostora u sebi,
tamo nekih taraba, tresanja i dvorista
sto zute seoskim letom.

Tada se dogodi cudo:
grad ti se usred vida za dva koplja ozida.

Toliko da se zbunis.

Al opet prozivka iskreno najsaljivija:

Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza.
Ja cedni otac Pantelija i Grozda.

Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana.
A on izmice ka Savi.
I uz put vidis ljude kako se zagledaju
u neispunjene prostore u sebi:
u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista
sto zute seoskim letom.

I tako- do prvih ladja.

A grad izmakne ka Dunavu.

Ali kada je sve vec jasno
i vise nema povratka,
prepukne grad na najgradskijem mestu.

Koliko da se provuce harmonika.

Pa opet tamo neka taraba, tresnja i dvoriste
sto zute seoskim letom.

I kaplju, slog po slog,
najtoplija imena ovoga sveta:

Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa,
Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava,
Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.

Ti trazis grad u gradu Beogradu.
A svirala kroz pesmu progovara.

Branko V.Radicevic

sokolica · Upućeni član

Буђење националне свести и догађаји око сече кнезова довели су до подизања Првог српског устанка 1804. године. Устанак под вођством Карађорђа имао је од самог почетка за циљ и ослобађање Београда. После две године борби, град је освојен 1807. године. Карађорђе је београдску варош освојио 1806, а Београдску тврђаву 1807 године. Око 25.000 српских устаника под вођством Карађорђа Петровића град је затекло у рушевинама. Он постаје престоница тек ослобођеноk 5; дела Србије и симбол слободарскl 0;х традиција њеног становништk 4;а. По обнови он постаје и значајан привредни, трговачки и културни центар. У њему је већ 1807. године заседао Правитељстk 4;ујушћи совјет (српска влада), а од 1811. године ту се налазе и прва министарстk 4;а. Из Војводине и других крајева долазе виђенији људи и интелектуаl 3;ци, међу којима Сима Милутиновиo 5; и Доситеј Обрадовић, који је 1808. године основао прву Велику школу.

Динамичан развој Београда прекинут је турским освајањем 1813. године, а репресалијk 7; које су уследиле довеле су до устанка 1815. године. Вођа устанка, кнез Милош Обреновић, успео је да унесе више дипломатијk 7; у односе са Турцима. Он у Београд, уз одређене повластице, све више насељава српски живаљ са југа, па Турци, готово у бесцење, почињу да продају имања и куће. Турци су задржали тврђаву, док је варош припала Србима. У граду се подижу први значајни објекти: Конак кнегиње Љубице, Саборна црква, дворски комплекс у Топчидеру... Сем своје привредне функције Београд је постао и значајно културно средиште. Из Крагујевца 1835. године је пренета штампарија и почеле су да излазе "Новине српске". Отворена је Богословијk 2;, прва гимназија и град постаје уточиште бројних културних стваралаца тог времена попут: Вука Караџића, Стерије Поповића, Јоакима Вујића, Димитрија Давидовића и других.

Присуство турске војске у тврђави спутавало је развој Београда. Међутим, догађаји око убиства једног српског дечака на познатој Чукур чесми, када је дошло до бомбардоваo 4;а београдске вароши, бивају повод да се почне преговаратl 0; око дефинитивнl 6;г одласка турске војске из српских градова. После владавине од 346 година, Турци 18. априла 1867. године дефинитивнl 6; напуштају Београд. Београд је постао слободан симболичноl 4; предајом кључева када су и турске војничке страже замењене српским војницима, а поред заставе Турске подигнута је и застава Србије. Кнез Михаило Обреновић пресељева у Београд престоницу из Крагујевца.

То је био нови подстицај бржем привредном и културном развоју града. У другој половини XIX века извршена је и његова урбанистичl 2;а и остала европеизацl 0;ја. Централни положај имала је улица Кнеза Михаила, најкраћа веза између тврђаве и вароши. Она убрзо постаје и најважнији трговачко пословни центар, какву је улогу и данас задржала. Старе занате замењује индустрија, а трговину и саобраћај поспешује изградња пруге Београд-Ниш 1884. Град добија струју, трамвај, паробродскl 6; друштво и значајне научно културне установе (Велика школа 1863, Народно позориште 1869...).

sokolica · Upućeni član

opet malo Beograda u pesmi

KALEMEGDANSKO VEČE

Pucala je zora kao kora

Noć se s mukom predavala danu

Grlio sam smrznutu Svetlanu

Pokraj Save na Kalemegdanu.

A sa vrha Nebojšine kule

Drozd je pesmom budio grlicu

Ja nabreko k'o topovsko đule

Sva mi dugmad otpala na šlicu.

A Svetlanu suncem obasjanu

Od te muke spopanuli žmarci

Pa mi tiho šapnula na uvo

"Mače moje, jedu mi se čvarci."

Kasnije nas našli milicajci

Od idile osta samo slika

U stanici ostaše podaci

Jedne BiiiiP i jednog pesnika.

Pero Zubac

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

ZAŠTO VRABAC?

Zato što je vrabac uvek ono što mi samo ponekad: srećan,
skroman, druželjubiv, zadovoljan, malo traži - mnogo daje!
Zato što maskota velikog grada treba da bude mala ptica
(bolje tako nego obrnuto!)
Zato što je dobro da za promenu malo učimo od vrabaca
(videli smo šta umeju i dokle su nas doveli orlovi!)
Zato što je neverovatno da u tako malu pticu
stane toliko mnogo života
(jeste li nekad videli da vrabac miruje?)
Zato što je vrabac simbol onog posebnog beogradskog duha
koji je sposoban da uzleti više i dalje
od mnogo većih ptičurina...
Sve ovo i vrapci znaju (odavno!)
I tako, izabrali smo vrapca za maskotu Beograda (ostaje pitanje: da li se vrapci sa tim slažu?)

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

U nedeljno jutro sakupe se penzioneri na obali pored "Kapetanije" u Zemunu.Oni koji tu drze camac,sredjuju ga,a ostali pomazu.
- Alo,penzosi,sta radite?-Upita pridosli penzioner.
- Sedimo i ogovaramo svoje "babe".Ne daju nam onu stvar.
- Koju stvar?
- Ne mogu da vicem.Pridji blize pa cu da ti kazem.
Ovaj znatizeljan,nagnu se nad penzionera koji je sedeo i petljao oko camca.
- Eto ti ga sad.Stvorio si se za sekund, a ovamo se prenemazes da te bole noge i kicma kad je na tebe red da kupis pivo.
- Pa sad mi je malo bolje.
- Dobro,kad ti je bolje,onda prvo idi da kupis pivo pa cemo da ti kazemo.
Pridosli penzioner ode zurnim korakom do prodavnice da kupi pivo.Podeli flase penzionerima pa sede pored njih na malu klupicu.
- Dobro,doneo sam pivo.Sta vam babe ne daju?
- Ne daju nam palacinke!
- Kave palacinke?
- Pa ljute su na nas sto sedimo ovde po ceo dan.Nema ulja,brasna i mleka,a posto necemo da cekamo u redu za ove namirnice,ne mogu da nam naprave palacinke.

- Da te pitam.-Umesa se puniji penzioner iz drugog ulaza. -Pocrneo si kao poljoprivrednik.Da nemas vikendicu?
- Kako to mislis?
- Pa pocrnelo ti je lice do pola cela i ruke do lakata.Kao kad radis zemlju.
- Nemam vikendicu i ne obradjujem zemlju.To sam pocrneo dok sam cekao autobus.
- Nego,kad pomenu autobus.Vaspitavali su me tako da svakom starijem ustupim mesto u autobusu i tako sve dok nisam napunio pedesetu.Medjutim,danas kad ja treba da sedim,omladina nikom ne ustaje.Prave se da nesto razmisljaju ili pisu domaci zadatak na kolenima,pa ja opet stojim.
- Pustite to,-umesa se cili starac sa dugim brkovima koje je sukao na gore,u spic - izgleda da sam poceo da starim.Oslabio mi je vid,pa ne vidim dobro "zenske".Cak i kad ih vidim,noge me ne nose najbolje pa ne mogu da ih stignem,a onda belaja.Najgore je kad ih stignem,ne znam zasto sam ih jurio.
Bio je jako ozbiljan i ocigledno je stvarno imao problem.Penzioner sa prvog sprata, namignu ostalima, pa rece:
- Stvarno je to strasno, ali ja imam veci problem.Dok sam bio u gimnaziji bio sam sa jednom tridesetpetogodisnjakinjom.Kad sam se poverio najboljem drugu,on me je zavitlavao da sam bio sa "babom" jer je bila duplo starija.Sad imam problem sto sam nasao duplo mladju zenu.
- Moram da ti kazem,da dobro razmislis sta radis,a evo zasto.Nemoj da mislis da si dasa.Izvuci iz ove price zakljucak.Bio sam u redu ispred postanskog saltera. Iza mene je stajala moja vrsnjakinja sa majkom od osamdeset godina.Rekla je: "Mama, mi smo iza ovog decka",a duplo mladja od mene je bila ispred i kad sam je slucajno gurnuo,odbrusi:"Matori, sto se guras!".Ne zaboravi,biologija je to.
Svi su se odjednom ucutali i samo su lupkali prstom po klupici.Odjednom se pojavi komsija sa drugog sprata.
- Alo, narode!Sto ste se umusili?Zembilje u ruke,pa trk na pijacu.Stiglo je ulje kod "C marketa".Mozete da kupite dve boce...

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Na ulazu u grad uredno se postrojila uniformisana prozorska vojska na soliterima-kulama i cetvorospratnicama-bedemima. Docekuje posetioce i mase im zastavama od prostrtih peskira i kosulja.
Malo dalje otmene gospodje u stilu secesije, pazljivo nasminkane, sa sesirima od mansardi i brosevima od balkona pomalo nezainteresovano i samozadovoljno proviruju iza spustenih kapaka. Na skoli "Svetozar Miletic" budnim uciteljskim pogledom gledaju na dvoriste sa djacima strogi redovi velikih prozora.
Na zemunskom akademskom platou - sto visa skola - to vise prozora: iz gimnazijskih kulja mladalacka radoznalost i leprsavost, iz fakultetskih - ozbiljnost i odmerenost.
Besni Ikarov pogled se skamenio zbog razvaljenih okana Doma vazduhoplovstva, dok u Glavnoj ulici sa gotskom sumnjicavoscu gleda Spirtina kuca; izvivsi svoje prozorske lukove-obrve kao da se cudi gradskim menama koje se odvijaju na njene oci. Zinuli ogromni prozori robne kuce - nasla se vila u cem nije bila. A u vecitoj polusenci, po strani, gosparski su povuceni i zagledani u sebe prozori Dubrovacke ulice. Gospodja Banka, raskosna debeljuca, ociju utonulih u podbulu fasadu, ne skida pogleda sa poslasticarskog izloga preko puta. Kao Cepter cinija blistaju nova okna Madlenianuma. Malo dalje, mladozenja-balkon sa leptir-masnom na cvetice od prepunih zardinijera, nagnut je preko fasade - bele i svecane kao svadbena torta. U prizemlju se smeska prozor-izlog butika sa decjom odecom - zatrebace! Kod Muhara se na uglu isprsio erker i svima ponosno pokazuje svoju stamenu bistu. Prozorima na Karamatinoj kuci sve je jasno - videli su oni i Franju Josifa, i patrijarha Rajacica, i Vuka Kradzica i umne glave, akademike.
Na Kalvariji, ispod vela od tuja posutog biserjem majskih ruza, sa gospodskom otmenoscu i mirnocom, suzdrzano motre prozori porodicnih kuca sredine veka.
A u Gornjem gradu, sa redova precanskih kuca seretski proviruju kibic-fensteri, cakle se sveze oprana okna sa slingovanim firangama. Malo dalje, na izranjavljenoj fasadi umorno trepce ugasli prozorski otvor bez zavesa, dok na uglu krmeljavim pogledom skilje prozori poslednjeg bircuza. Brzo ce ga zameniti drska izraslina zastakljenog ulaza u nalickani butik ili kafic.
Negde na Gardosu poslednjom snagom rascvalih muskatli gledaju ugasene zenice prozora na alaskoj kucici iz koje zjapi memla. Odbrojavaju tako svoje poslednje dane kao nevoljni svedoci surove navale lukova sa balustradama na kojima se skorojevicki sjaje bakarni opsivi koji poput lose sminke nagrdjuju mladalacku svezinu novogradnji, dok sa procelja, kao sa lica unakazenog losim hirurskim rezom, bulje staklaste oci - na obrazu, na celu, na vratu.
Teskim malterskim suzama placu iskopana okna sa ugla Cara Dusana i Novogradske. Sve to zbunjenim razrookim pogledom prati novokomponovana nesrecnica od preko puta, dok se na trecem cosku staracka bora-raspuklina usekla izmedju slepih okana na raspolucenoj fasadi. Na cetvrtom cosku sirotinjski zmirkaju prozorcici na prizemljusi boginjavih zidova - sta ce biti s nama?!
Podmladjeni i osvezeni blistaju od srece i zadovoljstva prozori na Trgu pobede i u Gospodskoj ulici; jedino zbunjeno trepcu kad bace pogled na one svemirske kante koje su kao s neke daleke planete odjednom tresnule uvrh staroga trga. Sabile su se te tvorevine kod nogu drevnih zdanja i kao da ih supljim pogledom praznih okana ponizno mole da ih prime u svoje drustvo.
Prozori-oci ne govore samo o sebi i dusi jednog grada, vec i o nama u njemu. Gledaju, vide, svedoce i pamte.