Kultura izražavanja...

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

...Vaša, u Vašoj okolini, u školama-među osnovcima, srednjoškolcima, studentima, u medijima-na radiju, TV-u, novinama, u krugu "obrazovanih" ljudi,...?

Poštapalice, nepravilna upotreba/izgovor/akcenat, nevaspitanje u ophođenju, gramatičke nepravilnosti...?

Da li je kultura izražavanja uopšte prisutna i u kojoj meri?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Evo današnje vesti za početnu:

Psovke, neukus i pornografija u domaćoj štampi

Štampani mediji, a posebno tabloidi, nastavili su da krše osnovna pravila profesije, u zavisnosti koju političku struju podržavaju na srpskoj političkoj sceni i za račun koje političke opcije su u funkciji priprema za predstojeće izbore, ocenili su izvestioci Saveta za štampu Medija centra. Predstavljajući analizu pisanja štampe za avgust, Dušan Radulović je naveo da su u 55 novinskih tekstova u tom mesecu prekršena pravila, da su „novinarstvu nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv”. Prema rečima Radulovića, prvi na listi takvog „spekulativnog novinarstva” su „Kurir” (49 tekstova) i „Pres” (45 tekstova) a slede, sa daleko manje takvih tekstova, „Večernje novosti” sa 15 tekstova, „Glas javnosti” sa 12 tekstova, dok se novinari „Politike”, „Blica” i „Danasa” uglavnom pridržavaju kodeksa profesije.
„Do prepoznatljivosti se vidi ko za koga radi. Naši apeli da se podaci o vlasničkoj strukturi pojedinih tabloida objave ostali su bez odgovora”, rekao je Radulović.

U 40 tekstova je prekršeno pravilo da novinar ne sme zloupotrebiti osećanja ljudi niti njihovu privatnost, u 31 tekstu nije vođeno računa o pravilu da je svaki okrivljeni do presude nevin, a u 38 tekstova nije poštovano pravilo da informaciju treba da potvrde najmanje dva izvora.

„Zabrinjavajuće je sve niži nivo jezika, upotreba psovki, prizemnih komentara, neukusa i fotografija koje zadiru u privatnost”, ukazao je Radulović.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović složio se da je glavna odlika avgustovske štampe odraz započete političke kampanje.

On je ocenio da će u narednom periodu dominantne teme u medijima biti ili evropska budućnost Srbije, ili Kosovo posle određivanja konačnog statusa. (Tanjug)

Izvor: Serbian Cafe

knknpnkn · * Đavolkova žena *

hehehehe pa odakle da pocnemo Very Happy

Prvo AKCENAT Twisted Evil

Secam se, na prvoj godini faksa, kako jednom prilikom ispadoh "ostrokondja", "rospija", i ne znam ni ja sta vec ne, a samo zato sto pred svima (ukljucujuci i profesora), upitah devojku iz unutrasnjosti: iz koje knjizice, je ona ucila gramatiku srpskog jezika?!
Elem, udjes u amfiteatar, ljudi sa svih strana i iz svih krajeva Srbije, pricaju isti, a prilicno razlicit jezik. Rolling Eyes

Svaki region, ima svoj akcenat! Rolling Eyes

Tako da, jedna ista rec, zvuci svuda drugacije! Kada sam joj rekla, da mi nije jasno, kako ce ona sutra dete, kome bude uciteljica, nauciti da pravilno akcentuje reci-odgovor je bio: "pa tako govorimo kod nas u kraju" (kraj je pri tom Nis)! Pazi izgovor?! Rolling Eyes

Znaci-akcentovanje reci, van Beograda, tako otuzno zvuci, da meni nije dobro. Nije opravdanje region u kom zivimo, jer je srpski jezik JEDAN i pravila nisu regionalno podeljena, vec su npr. akcenti, svuda i za sve isti (u teoriji)!
Postapalice Very Happy

Po mom misljenju, postapalice su odraz nekulture (i u svakodnevnom zivotu, a medije da ne pominjem Twisted Evil

), odraz nerecitosti, odraz.........'ajde, necu iskoristiti neku grublju rec!

PLAONAZMI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Bilo kad, bilo gde, od bilo koga da dolaze, podize mi se kosa na glavi kad ih cujem! Mediji???? A, u medijima su izgleda pretplaceni da nas truju njima!!!! A da ne pominjem "visoko obrazovane" (dodala bih: i visoko nepismene) ljude, koje svakodnevno cujemo, citamo (pa i ovde na sajtu), koji "jako puno" vode racuna o sebi! "Jako mnogo" vole "malu decu"......... i td. Od toga mi se stvarno, zeludac okrece!

PADEZI!!!!!!
Opet-strahoteka! Svuda! "Gde ste bili na godisnji odmor?"; "kako je bilo na godisnji odmor?" i td.

Glasovne promene Rolling Eyes

ne smem ni da krenem o ovoj "cudnoj pojavi" u srpskom jeziku! Very Happy

Ko li ih je samo izmislio i cemu sluze "TE NEKAKVE glasovne promene" Very Happy

A, oni sto su :biJo sam", "koi", "koa", "dali" "nemogu" "ni sam" .......................ne mogu, stvarno me mrzi da nabrajam, jer ima "vise nego podosta" Very Happy

A tek onaj "serbenglesh" Very Happy

Kako samo ljudi "produkuju", "sopinGUJU" "daunloduju" misssssliiiiiiiim stvaaaaaaarno Very Happy

Normalno je da ne znamo neke stvari, normalne su i neke greske, svi ih pravimo. Ali opet, neke osnovne stvari MORAMO da znamo! Neke stvari, koje se uce u osnovnoj skoli, koje obnavljamo i u srednjoj, a neki i na fakultetu................i onda, kao, svi se iscudjavamo sto su nam voditelji, novinari, reporteri polu-pismeni, ili totalno nepismeni! Pa, to su samo "obicni" ljudi, koji su svakodnevno, tu negde oko nas, a koji su, igrom slucaja ili sudbine, dospeli na TV, novine, radio (ili radiJo, kako kome odgovara Very Happy

).
I to je na zalost, veliki problem nase stvarnosti. Vise polupismenih i nepismenih ljudi, koji na sva usta, "halabucu" o "reformi srpskog jezika", koji se bore da se prihvate "nove, engleske reci", da se jezik menja, a ni ovaj postojeci ne znaju ni u tragovima! Tragedija! Ali, ona koja nema izgleda, da prestane da nam visi nad glavama! Rolling Eyes

pinkie · Prijatelj foruma

Slejdž · Gospodja Selektorka

Ja trenutno zivim u zemlji gde se na zalost ljudi iz susednih republika ponekad ne razumeju,a svi pricaju nemacki jezik.Naravno,mediji moraju da koriste tzv Hoch Deutsch.
Naravno i kod nas u Srbiji je tako.
Svako selo svoj naglasak i akcenat.
Kao sto Pinki rece, na zalost cesto cujem neko novo akcentiranje reci, pa se ponekad pitam, ko je tu lud.Bruka je pokusavati unositi neki nov jezik u nas ovako lep vec postojeci.
Isto tako je smesno da neko ko dodje iz problematicnih nam krajeva sto se govora tice, a nije naucio pravilan govor, padeze i ostalo.Ponavljam Kiki, kako ce tako neko da nauci druge,ili ti, decu sutra pravilno gramaticki da pricaju.
Ja sam iz Vukovog kraja, i mogu da kazem samo da se hvala bogu, kod nas prilicno cisto prica.Al to se prvenstveno odnosi na nove generacije.Od moje bake cu da cujem dosta ijekavice sigurno,al od mame ne.

Gravedigger_girl_4ever · Početnik Domaćeg.de

Ja licno psujem... Ne verujem da znam neku osobu koja ne psuje....
Licno psovke mi ne smetaju, ali mi smeta kad ljudi iz mog okruzenja prave ozbiljne greske sto se tice govora. Npr:
- Kuci mi je - Kaze se kod kuce mi je (ovo najcesce cujem i u drustvu i od prefesora)
- gutanje vokala, tj. stapanje vokala "A" i "O" u dugo "O":
-poso
- pevo
- lego itd.
*Sto se tice psovki, rakla sam, nemam nista protiv, ali ipak zavisi GDE se koriste. Mediji su jedan od nacina da se razlika izmedju dijalekata, tj. izgovora pojedinih reci, smanji, ali sad je potpuno drugacije.
Mediji treba da sluze za opste obrazovanje, bez obzira koja tema je u pitanju, tj. moze da pomogne nepismenom coveku da poboljsa svoj pravopis i gramatiku ugledajuci se na medije, ali sada su i mediji postali totalno nepismeni i osobe koje pisu odredjene clanke pisu kao da nemaju pojma o cemu se tu zapravo radi. Npr. kad se govori nesto o belancevinama, u vestima ili novinama sam mogla da cujem: (sad lupam) .....na to su uticale belancevine I proteini..... - to je potpuno pogresno jer su belancevine i proteini potpuno isto!!!
Ne mozemo da negujemo jezik ako ni mi sami ne mozemo da ga upotrebljavamo kako treba, a ne da se jos nadjemo pametni pa da strance ucimo jeziku koji ni mi sami ne znamo!!!!!!!!
*Skracenice: Ljudi stavljaju tacku, valjda, iza svake skracenice koju napisu. Npr. danas kad sam ulazila u "Zmaj Ognjena Vuka" u NS-u, skontala sam da je naziv netacno napisan. Zasto? Stoji ovako: dr. J. J. Zmaj - zasto je natacno? Iza skracenice "DR" NE ide tacka.
Tacka ide iza, npr:
- ul.
- god.
- itd.
- skr.
............itd. Tacka se stavlja iza onih skracenicakoje su, bukvalno, "prekinule" rec (gore navedeni primeri).
Tacka ne ide iza onih reci koje se sastoje od pocetnog i zavrsnog slova reci:
- dr
....je odlican primer i to je najcesca greska....
...ili...
- mr
..........................

pinkie · Prijatelj foruma

Moja skolska drugarica je dosla jednog dana u skolu i pocela da prica nesto o sinocnim dogadjajima i kaze :bila sam u diskoteku i videla sam ga kako...bla bla bla.. :64: i ja vec nakon 1000000 slicnih njenih gresaka ispravim je da se ne kaze bila sam u diskoteku vec u diskoteci... Rolling Eyes

pogledala me je popreko, ajd kao prihvatila kritiku uz obavezno kolutanje ocima Rolling Eyes

i nastavila da prica dalje..." Ako odem veceras u diskoteci, i opet ga vidim.... Shocked

" i ja kazem aman zenska glavo ne u diskoteci vec u diskoteku Shocked

Kad ona ladno okrece glavu ka meni i odgovara:"E, znas sta, dosta mi te je vise, sad diskoteku, sad diskoteci, ni ti sama ne znas kako treba a mene si nasla da ispravljas Shocked

" !!!!!!!!!! Da nije smesno bilo bi zalosno! :ufff:
A takvih je primera ne milion, vec zilion Neutral

Gravedigger_girl_4ever · Početnik Domaćeg.de

Ovo sto je Pinki napisala je vise nego zalosno.....

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

»Jezik nas nasusni«

Ovo nije ni tekst iz pera lingviste ni rasprava iz oblasti lingvistike, vec reagovanje jednog obicnog obrazovanog coveka na neke pojave u nasoj savremenoj javno izgovorenoj i pisanoj reci.
Bez ikakvih pretenzija na sistematicno i strucno kompetentno kriticko razmatranje ove pojave, ovde ce biti uglavnom samo ilustrativno naveden izvestan broj razlicitih primera ove vrste, uz minimalan komentar. U pitanju su, inace, ne samo neke rogobatnosti, vec i netacnosti i veoma proizvoljno i nesuvislo koriscenje pojedinih termina.
Tako se, na primer, uvrezila praksa da se govori o »ispostovanju« necega kao sto su zakoni, medjunarodne obaveze, obecanja i sl., iako se svi ti akti mogu samo postovati, izvrsiti, sprovesti (ili sprovoditi) u zivot, ispuniti itd. Cak se u tome ide tako daleko da se kaze, recimo, da je »ispostovan kvalitet« (u nekoj proizvodnoj delatnosti). Slicno ovome cesto se moze cuti i da je nesto »odradjeno« (i to obicno »dobro«), umesto da se normalno kaze da je izvrsen ili obavljen odredjeni posao ili zadatak.
»Promocija« ili »promovisanje« imaju izuzetno siroku »prodju« u tekucoj frazeologiji i koriste se za sve i svasta, kad god govornik ili pisac ne moze da nadje pravi izraz (na primer, predstavljanje, afirmacija, unapredjenje). A ocigledno da rec promocija mnogima zvuci efektnije i savremenije. U svakom slucaju, to je u praksi postao jedan polivalentan termin.
Poseban slucaj predstavlja izraz »ishitren«, koji se veoma cesto koristi u smislu neceg prenagljenog, zbrzanog, preuranjenog i sl. A, istini za volju, on nema nikakve veze s tim pojmovima i nikada se u ranija vremena nije upotrebljavao u tom smislu. Da se ne bismo ubedjivali uputicemo citaoca na dva leksikografski nesumnjivo kompetentna izvora, a to su Recnik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti i Recnik srpskohrvatskog knjizevnog jezika Matice srpske. U prvom slucaju se rec ishitren tumaci kao: »1) namesten, izvestacen; 2) sposoban, umesan, spretan, dovitljiv, vest«, a u drugom kao »umesan, lukav«.
Novitet je i da se nasuprot terminu »opozicija« koristi termin »pozicija« u smislu partije na vlasti, odnosno vladajuce koalicije. Piscu ovih redova nije poznato da se u bilo kojem od vecih jezika (recimo engleskom, francuskom, nemackom, ruskom) tako nesto cini. Ukratko, termin »pozicija«, koji je internacionalan, u tom smislu se u svetu ne koristi i neumesno je uvoditi takve nelogicne inovacije.
Jedno vreme se na skoro svakom koraku u politickom diskursu moglo cuti kao centralni politicki i strucni argument isticanje »institucija sistema«, ne odredjujuci pri tom kog sistema – ustavnog, drzavnog, drustvenog, privrednog itd. Bila je to sve donedavno gotovo politicka krilatica da sve treba resavati »u okviru institucija sistema«. I time je stvar doktrinirano i prakticno resena!
Slicno ovom kliseiranom govoru, narocito u najnovije vreme, tesko je cuti ili procitati neku polemicku izjavu iz redova dominantne politicke struje u vezi sa aktuelnom situacijom oko Kosova i politickom krizom u zemlji uopste bez koriscenja izraza »(strani) sponzori«, »(strani) mentori«, »svetski mocnici«, »centri svetske moci«, »(strani) placenici« itd. Svi ti pojmovi, bez obzira na to koliko su umesno primenjivani, mogli bi se izraziti i na vise drugih nacina, tako da se njihova polemicka specificna tezina ne bi devalvirala mehanickim ponavljanjem, dok se ovako svode na notorne politicke postapalice. No, manir agitpropa, u kojem je uvek bila fiksirana kljucna i nezaobilazna terminologija, zilav je i po inerciji nastavlja da deluje.
I na planu medjunarodnih odnosa i spoljne politike ima dosta primera neadekvatnosti i netacnosti u koriscenoj terminologiji. Tako se, na primer, cesto govori o »regionalnim i medjunarodnim organizacijama«, kao da i regionalni aranzmani nisu takodje medjunarodni. Pojmovna zbrka je ocigledna u tome sto se pod »medjunarodnim« misli zapravo na univerzalne institucije, a i jedne i druge su svakako medjunarodne.
Druga vredna pomena je opsteusvojena praksa da se OEBS (Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi) u svom punom nazivu pogresno naziva »Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju«. To se kod nas cini svuda – u diplomatiji, novinarstvu, politici. Kao delimicno opravdanje, a jos vise objasnjenje, moze da se uzme cinjenica da akronimu organizacije KEBS/OEBS fakticki odgovara pogresno koriscen puni naziv ove organizacije, jer je iz prakticnih razloga kod nas prihvaceno – svojevremeno jos za vreme Helsinske konferencije 1975 – to odstupanje, posto je u nasem jeziku fonetski krajnje rogobatno i tesko izgovoriti KBSE. Tako se zatim zadrzao taj permutovani akronim na nasem jeziku i za OEBS. Inace, razlika »bezbednost u Evropi« vs. »evropska bezbednost« je bila politicki bitna za Zapad, posebno SAD, kako bi se usvojenom formulacijom preciziralo da se tu ne radi samo o bezbednosti evropskih zemalja, vec i o bezbednosti SAD i Kanade (clanica NATO-a) i njihovih interesa u Evropi. Stoga bi u profesionalnom koriscenju punog naziva OEBS (diplomatija, novinarstvo) bilo korektno da se navodi autentican naziv ove organizacije, kao sto to svi drugi cine.
Govoreci o problemu Kosova i davanju autonomnog statusa ovoj pokrajini cesto se mogla cuti fraza da ce se obezbediti autonomija po najvisim medjunarodnim (ili svetskim) standardima. Kao da postoje medjunarodni standardi te vrste!? Zeli se verovatno reci najvisi moguci ili poznati stepen autonomije, ali fraza »medjunarodni (svetski) standardi« cini se kao da bolje i uverljivije zvuci.
Kada je rec o standardima onda se usput moze pomenutu i kod nas siroko rasprostranjena praksa da se, slicno akronimu »dr« za titulu doktora nauka, stavlja i »mr« za titulu magistra nauka, sto je potpuno neuobicajeno i neprimereno standardnoj praksi u svetu u tom pogledu. Magistar se ne titulise analogno doktoru nauka. Nasa odredjena slabost prema titulama ispoljava se i u insistiranju da se clanovi Srpske akademije nauka i umetnosti obavezno titulisu sa »akademik«, iako je za identitet njegove licnosti vaznija njegova profesionalna titula, kao, profesor, doktor, knjizevnik, inzenjer. Osim nekih izuzetaka (na primer Rusija) u vecini zemalja, za razliku od nas, to se ne praktikuje.
Najzad, da zavrsimo konstatacijom, s par primera, da nam ni gramatika nije jaca strana. Najcesce i najgrublje se gresi u koriscenju cetvrtog (akuzativ) i sestog (instrumental) padeza. U prvom slucaju radi se o tome da se u akuzativu i za predmete cesto upotrebljava zamenicki oblik »koga«, umesto »koji« (recimo, »predlog koga je podnela vlada« umesto »koji je podnela vlada«) dok se oblik »koga« moze odnositi samo na lica (na primer, »funkcioner koga ste culi...«). Slicna je i pogresna upotreba instrumentala kada se uz sredstvo radnje upotrebljava predlog »sa« (na primer, »udario ga sa nozem« ili »osporio je to sa dobrim argumentima«).
Toliko, a moglo bi i mnogo vise.

Ljubivoje Acimovic

(preuzeto sa http://www.yurope.com/zines/republika/)

EGO! · Stojke's bitch!

Kixovi medija:

- "izlaznost" (cesta "imenica" koja se danas koristikad su u pitanju izbori)
- "velika vecina" (ako je vecina u pitanju, nije potrban atribut koji oznacava isto to, zar ne?)
- "velika manjina" ( Question

)
- "kuci je" (kaze se "kod kuce")

...ovo sam cula u vestima... Rolling Eyes

knknpnkn · * Đavolkova žena *

Ovde se ne slazem sa EGO za "veliku vecinu" Wink

naime, cak su i neki profesori objasnjavali, da jeste pravilno reci velika vecina, jer se blize docara situacija, jer, velika je razlika, ako je recimo vecina od 51% odlucila nesto, a sasvim drugacije ako je ta vecina 95% Wink

Drugo, tu su skroz podeljena misljenja, pa se ne zna za sigurno ko je u pravu, pa ja biram tu veliku vecinu, jer je zivopisnija Very Happy

EGO! · Stojke's bitch!