Sudbina ili slucajnost????

Yasmin · Prijatelj foruma

Zanima me jedna stvar.Da li verujete u sudbinu("TO JE TAKO MORALO DA BUDE")ili u slucajnost("UPS...")?
Napr.dva coveka pricaju i jedan pogleda na sat,pozdravi se sa drugim i ode.Okrenuvsi se,napravio nekoliko koraka i automobil ga je "pregazio".Da li smatrate,da je mogao da prica jos jedan sekund(kola bi prosla) ili da je jedan sekund ranije krenuo(kola bi prosla posle njega) ili "AKO JE SUDJENO DA GA UDARE KOLA,A NISU OVA,UDARICE GA SLEDECA..."I ostali slicni primeri...

Za sta ste vi,za sudbinu ili puku slucajnost??????

Najdrazi · Početnik Domaćeg.de

IRELEVANTAN POJAM
Hajde prvo da vidimo sta ko misli da je sudbina; da je definisemo, a potom da glasamo.
Ja mislim da je sudbina iracionalna kategorija, bilo da je plod slucajnosti bilo da je predodredjena, jer, bas kao i sam zivot, nije zbog nas. Mi smo tu da bi se dokazalo nesto drugo. Samim tim sto ne znamo ni sta je zivot, niti odakle, jos manje kuda, a na stav o tome svako ima “pravo”, proizilazi da je sudbina nesto potpuno irelevantno.
Manipulisuci nasim strahovima, u “realnom” sudbina ne dolazi iz racionalnog, vec izvan njega - znaci da je iz neceg drugog. Posto sudbina definitivno nije ”odavde” – samim tim je iracionalna kategorija.
S druge strane, ako je vezemo za princip uzroka i posledice koji je na neki nacin “najprijemciviji” (ali najnerazumljiviji), onda se moze reci da je sudbina posledica necega ili rezultat (kazna, pa i nagrada). Ali ako sudbinu sagledavamo iz ugla lepih primera, tada sve predhodno pada u vodu. Ali ipak im ostaje nesto zajednicko, a to je “zasto”?
Znaci da ona to i jeste koliko nije. A kada je tako onda i nije vazno. Tj, sudbinu prihvatis “takvom kava je”.
Znas, imao sam jednu tetku koja je zivela u Engleskoj, koja je bila vrlo uzoran gradjanin, ni sa kim se nije svadjala, nijedan dan nije ni zakasnila na posao, nigde nije isla, nije se udavala, nikoga nije dirala, niko nije dirao nju, nije se bunila, nije se zalila, nije imala “sudbinskih susretanja”, otisla je u penziju, i umrla je zadovoljna i “sita zivota” u 93 godini... ne znam gde nju da “smestimo”?
Ali bih se slozio sto si ovu temu stavila u filozofiju.

komshinica · Početnik Domaćeg.de

Secate se onih ljudi iz centra Beograda koji su "izbegli" u Barajevo ili tako nesto, za vreme bombardovanja, pa im bomba srusila tu kucu? Very Happy

Mislim, preziveli su, zato mi i jeste tako zabavna ta "sudbinska" prica...

Ja verujem da treba da radis samo ono sto zelis da radis (naravno, ukoliko ne povredjuje nikog), pa ce ti se sve sanse same "namestati".

Manhattan · Psycho Killer

.....lično me zabavlja da razmišljam u terminima slučajnosti (zato Paula Austera cenim za jednog od najvećih spisatelja danas) - a ne predodredjenja - ali to je svega jedna misaona igra, pre nego tema o kojoj posvećeno promišljam iznova, a onda jednako zaključujem svaki put. Zapravo, umnogome podržavam teoriju svog prethodnika, tezu da je sudbina sasvim iracionalna kategorija, a stoga i irelevantna (razum je najmoćniji ljudski aparat i sve ono što čovek ne može da racionalizuje on ne poznaje, a o onome što ne poznaje ne treba da "sudi", jer bi to bilo unajmanje neodgovorno). Mnogo je plauzibilnih - pritom, medjusobno isključivih - mišljenja na temu "determinanta vs. akcidencija" i upravo zato nijedno od njih nije održivo, tj. "po default-u". Uostalom, zar bi odgonetnuta zagonetka Kismeta bilo šta promenila u čovečanstvu, bi li imala kakvu civilizacijsku svrhu (čovek je uvek uperen na cilj, jer je to mehanizam razuma)? Glasam da ne bi, budući da će čovek uvek značiti "faktički odnos snaga poriva i moralnog zakona razuma" (Imanuel Kant), a rezultat tog odmeravanja ni u jednoj pojedinoj prilici nije izvestan do samog kraja borbe. Ergo, sudbina je - po svom principu - irelevantna kategorija za čoveka uopšte.....

NINANENA · Veštica

negde sam skoro procitala-slucaj je logicna stvar Rolling Eyes

Najdrazi · Početnik Domaćeg.de

Manhattan, racunam na tebe kada me (nas) budu napali zbog ovakvog stava jer ne verujem da mnogo ljudi razmislja ovako i ima ovakav stav prema sudbini (ja sam vec okrenuo ledja zidu).

hogar sa medaka · Prijatelj foruma

Računaj da sam uz taj zid stao i ja.
Jer, niti postoji "sudbina", a niti "slučajnost".
I definitivno, sve su to stepenice uzročno-posledičnih sledova dogadjanja.
Ništa na ovom svetu, nijedna pojava, nije slučajna.
O "sudbini" ne bih ni da trošim dragoceno vreme...
Još ćemo se ćerati!

Shocked

Yasmin · Prijatelj foruma

e vidite ja bas verujem u sudbinu......i da ce se nesto desiti sto se desiti mora....hocete mene sad uz zid??? Mr. Green

NINANENA · Veštica

niko nece uza zid i u tome je lepota -sto smo razliciti i ne mislimo isto vec stojimo iza svog,a ucimo i citramo drugo,tidje i novo

hogar sa medaka · Prijatelj foruma

schtranga · Makedonsko devojče

Ja verujem u sudbinu i za mene nista nije slucajno....sudbina odredjuje sve pa i ,, slobodu izbora��

( Apostol Petar je postavio Isusu pitanje : ,, Kuda ides Gospode ? ��
Na to je Isus prorocki odgovorio : ,, Dolazim u Rim ,da ponovo budem razapet , jer to je moja sudbina. )

Najdrazi · Početnik Domaćeg.de