Srednjevekovni srpski spisi o Kosovu

Charmed · Malo ~ mače ~

Beleška o ovom izdanju
Posle Bitke na Marici (1371) i snažnog prodora Turaka u oblasti nekada moćne srpske države Nemanjića, nastale su znatne promene na karti Balkana. To je uslovilo da dođe do preobražaja na planu celokupne dotadašnje kulture i civilizacije.

Bitka na Kosovu (1389) označila je prekretnicu u sudbini i istoriji srpskog naroda. To se odražavalo u svim vidovima državnog i duhovnog života. U literaturi posle Kosovske bitke centralna ličnost je postao knez Lazar i njegova žrtva za carstvo nebesko. S pravom se može reći da je srpski knez mučenik postao najviše hvaljena i slavljena ličnost s kraja četrnaestog i početkom petnaestog veka. Njegov podvig zasenio je slavu velikog srpskog cara Stefana Dušana. U to vreme ne stvaraju se velike biografije niti ima književnika tipa Domentijana i Teodosija. Spisi su kraći, sažetiji, jezgrovitiji.

Naslov knjige Vreme Kosova rezultat je sadržaja ove svojevrsne antologije književnosti iz vremena neposredno pre Kosovske bitke i odmah posle nje. Knjiga počinje tekstovima despotice Jelene - monahinje Jefimije, jer je ona najbolja spona između vremena poraza na Marici i tragedije na Kosovu, a uz to i najbolji predstavnik porobljenih južnih krajeva i Moravske Srbije.

Pored čisto literarnih tekstova, ovde su unete povelje kneza Lazara, kneginje Milice - monahinje Evgenije, Vuka Brankovića i despota Stefana Lazarevića. Istina je da su to tekstovi prevashodno pravnog karaktera, ali u njima ima i dosta literarnih elemenata, naročito u autobiografskim delovima. Centar književnih zbivanja bio je Lazarev dvor i njegovi najbliži srodnici, pa bi izostavljanje ovih tekstova okrnjilo nešto od celine zbivanja iz vremena oko Kosovske bitke. Posebno mesto zauzimaju pisci iz manastira Ravanice. Posle Kosovske bitke grupa nepoznatih ravaničkih monaha uložila je mnogo truda da napiše dela o ktitoru manastira, svetopočivšem knezu.

Znameniti spis Povesno slovo o knezu Lazaru od patrijarha Danila Trećeg nije ušao u ovo izdanje jer je delima Danila Trećeg posvećena posebna knjiga u ovoj ediciji.

Mada je Jelena Balšić pisala daleko od Moravske Srbije, nikako nije mogla biti izostavljena iz kruga književnika iz vremena Kosova. Ona je ćerka kneza Lazara i kneginje Milice. Na dvoru svojih roditelja naučila je najviše o pisanju i knjigama. Najverovatnije da je u njenom obrazovanju najviše udela imala monahinja Jefimija i da je upravo od nje mogla naučiti mnogo.

Uvodni tekstovi Milana Kašanina, Đorđa Sp. Radojičića, Milke Ivić, Đorđa Trifunovića i Jelke Ređep odabrani su da bi na najbolji način osvetlili vreme i autore zastupljene u ovoj knjizi.

Koliko je bilo moguće, dati su osnovni podaci o rukopisima i Rečnik manje poznatih pojmova.

Skraćenice

br. - broj
DSS - Društvo srpske slovesnosti
Zak. spom. Stojan Novaković - Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka, Beograd, 1912.
izd. - izdanje
MS Fr Miklosich, Monumenta Serbica, Beč 1858.
sv. - sveti

Charmed · Malo ~ mače ~

Monahinja Jefimija

TUGA ZA MLADENCEM UGLJEŠOM
Tuga za mladencem Uglješom je prvi sačuvani književni sastav despotice Jelene - monahinje Jefimije, izgraviran između 1366. i 1371. godine na srebrnom diptihu, bogato ukrašenom biserom i dragim kamenjem. Tada je živela u Seru na svome dvoru, a njen mali sin bio je sahranjen u Hilandaru u grobu njenog oca, ćesara Vojihne. Pošto nikada nije mogla da ode na grob svoga sina, za pokoj duše manastiru je poslala ovu srebrnu ikonicu. Do dana današnjeg čuva se u Hilandaru.

TUGA ZA MLADENCEM UGLJEŠOM

Male ikone po veliki dar,
koje imaju presveti lik gospodnji
i prečiste bogomatere,
a njih velik i svet muž
darova mladomu mladencu
Uglješi Despotoviću,
Njegovu neoskrvnjenu mlađahnost
prestaviše u večne obitelji,
a telo u grobu preda se,
koga izdelaše praoci
prestupljenja radi.
Udostoji, gospode Hriste,
i ti, o prečista bogomati,
i mene jadnu
svagda o razlučenju duše moje da se brinem,
koje ugledah na onima koji su me rodili
i na rođenom od mene mladencu,
za kojim žalost neprestano gori
u srcu mome,
po običaju maternjem pobeđena.

ZAPIS NA HILANDARSKOJ ZAVESI
Zapis na hilandarskoj zavesi izvezla je kao monahinja 1398/99. dok je živela sa svojom srodnicom kneginjom Milicom, tada već monahinjom Evgenijom. Zavesa je od crvenog svilenog atlasa (144 x 118 cm). Na njoj je zlatnom i srebrnom žicom izvezena kompozicija na kojoj Isus u arhijerejskoj odeždi služi službi sa sv. Vasilijem Velikim i sv. Jovanom Zlatoustim. Pored književne vrednosti ova zavesa za carske dveri u Hilandaru ima veliki značaj i za srpski umetnički vez.

ZAPIS NA HILANDARSKOJ ZAVESI

Od prljavih usana, od mrskoga srca,
od nečistog jezika, o Hriste moj,
i ne odgurni mene, rabu svoju,
ni jarošću tvojom, gospode,
izobliči mene u času smrti moje,
ni gnevom tvojim kazni mene
u dan dolaska tvoga,
jer pre suda tvoga, gospode,
osuđena sam svešću mojom;
nijedna nadežda nije u meni
za spasenje moje, ako milosrđe tvoje ne pobedi množinu bezakonja mojih.
Zato te molim, nezlobivi gospode,
ni malo ovo prinošenje ne odgurni,
koje prinosim svetome hramu
prečiste tvoje matere
i nadežde moje,
Bogorodici Hilandarskoj,
jer veru primih udovičinu,
koja ti prinese dve lepte, gospode,
tako i ja ovo prinesoh,
nedostojna raba tvoja o vladičice,
Jefimija monahinja, kći gospodina mi
ćesara Vojihne, koji leži ovde,
negda despotica.
I priloži se ova katapetazma
hramu presvete Bogorodice Hilandarske
godine 6000 i 970 (= 1398/99),
indikta 8.

I ko će je odneti od hrama
presvete Bogorodice Hilandarske,
da je odlučen od jedinosušne
i nerazdelime Trojice,
i da mu je suparnica
prečista Bogomati Hilandarska
u dan strašnog ispitivanja, amin.

POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU
Pohvala knezu Lazaru izvezena je 1402. godine na crvenoj svili za pokrov na ćivotu kneza Lazara. Dimenzije su 66 x 49 cm. U dvadeset šest redova izvezena je ova pohvala pozlaćenom srebrnom žicom. Pokrov je dobro očuvan, a danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU

U krasnom sveta ovog
vaspitao si se od mladosti tvoje,
o novi mučeničke kneže Lazare,
i krepka ruka gospodnja
među svom gospodom zemaljskom
krepka i slavna pokaza te.
Gospodstvovao si zemljom otačastva svog
i u svakom dobru razveselio si
uručene ti hrišćane.
I mužestvenim srcem i željom za blagočašće
izašao si na zmaja
i protivnika božanstvenih crkava,
rasudivši da je neotrpimo za srce tvoje
gledati hrišćane otačastva tvoga
da budu ovladani od Izmailćana.
Ako li ove ne postigneš,
da ostaviš propadljivu visinu
zemnoga gospodstva
i da se obagriš krvlju svojom,
i da se sjediniš s vojnicima
nebesnoga cara.
I tako dve želje postigao si:
i zmaja si ubio
i mučenja venac primio si od boga.
I sada ne ostavi u zaborav
vazljubljena ti čeda,
koje sirote si ostavio
prelaskom tvojim.
Jer od kako si stekao blaženstvo
u nebesnom veselju večnom,
mnoge nevolje i stradanja
obuzeše vazljubljena ti čeda,
i u mnogim nevoljama
život provode,
jer su ovladani od Izmailćana,
i treba nam svima pomoć tvoja.
Zato se molimo,
moli se opštem gospodaru
za vazljubljena ti čeda
i za sve koji s ljubavlju
i verom služe njima,
jer brigom mnogom sputana su
vazljubljena ti čeda.
Oni koji jedu hleb njihov
podigoše na njih bunu veliku
i tvoje dobro u zaborav staviše,
o mučeniče.
No iako si prešao iz života ovog,
nevolje i stradanja čeda tvojih znaš,
i kao mučenik smelost imaš ka gospodu.
Prekloni kolena pred gospodom
koji te je venčao (vencem mučeništva),
moli da vazljubljena ti čeda
provode bogougodno mnogoletan život u dobru,
moli da pravoslavna vera hrišćanska
neoskudno stoji u otačastvu tvome,
moli da pobeditelj bog pobedu poda
vazljubljenim ti čedima,
knezu Stefanu i Vuku,
na nevidime i vidime neprijatelje,
jer ako pomoć primimo s bogom,
tebi pohvalu i blagodarenje daćemo.
Saberi zbor svojih sabesednika,
svetih mučenika,
i sa svima pomoli se bogu
koji te je proslavio:
izvesti Đorđa, pokreni Dimitrija,
ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija,
i četrdeset mučenika sevastijskih ne ostavi,
a u njihovom mučenju (u Maloj Aziji) vojuju
čeda tvoja vazljubljena,
knez Stefan i Vuk,
moli da im se poda od boga pomoć.
Dođi na pomoć našu, gde da si.
Na moja mala prinošenja pogledaj
i u mnogo ubroj ovo,
jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh,
no po sili maloga mi razuma.
Zato i male nagrade očekujem.
No nisi tako ti,
o mili moj gospodine
i sveti mučeniče,
malopodatljiv bio
u propadljivom i malovečnom.
Koliko više u neprolaznom i velikom,
što si primio od boga.
Jer telesno tuđu mene među tuđim
ishranio si izobilno.
A sada dvostruko molim:
da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu
duše i tela moga.
Jefimija usrdno
prinosi ovo tebi, sveti.

Charmed · Malo ~ mače ~

Knez Lazar

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine
Povelja kojom daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine pisana je na pergamentu (51 x 20,8 cm). Potpis je izveden crnim mastilom i sačuvan je pečat. Nalazi se u Hilandaru.

Duhovnom svetlošću ozarivši se, buduće misli su predvideli božastveni proroci. Zato David veleglasno govoraše: Doći će sva plemena i pokloniće se pred tobom, Gospode, gledajući ispunjenje toga, crkva od ovih plemena odenuvši se kao carskom haljinom krvlju Vladike, koja je iz rebra istekla, raduje se u krasoti i čuvanjem zapovedi u nadi se učvršćuje radi primanja budućeg života, čije slave i časti zaželeh naslednik biti ja u Hrista Boga pravoverni i samodržavni gospodar Srba i Podunavlja Stefan knez Lazar.

Dođe mome Gospodstvu najčasniji među monasima kir Gerasim i opomenu moje Gospodstvo za bolnicu u obitelji presvete Bogorodice Hilandarske u Svetoj Gori Atona, o svetim i časnim monasima koji tamo u bolesti leže, kako bi od mene primili utehu i pokoj. I pošto mi ovo podsećanje beše blagoprijatno, te se ljubavlju prema svetim i božastvenim crkvama razgoreh, po svetu svečanog oca igumana i sve braće zamisao kir Gerasima ispunih ovako: da se daje u bolnicu svake godine sto unča od manastira Hilandara troška za potrebu onih koji tu u bolestima stradaju. Radi toga dadoh od Gospodstva mojega obitelji presvete Bogorodice Hilandarske selo Jelašnicu, Đurđa Nenišića, s međama i sa zaseocima i sa svim pravima tog sela, a zaselak mu je Tolanovina, i zaselak mu Đurđevik, na kome su živeli Krteše, i zaselak mu Resnik i selo Jelšanica, Gradislava Tepčije, i sa crkvom i s međama i sa zaseocima i pravima tog sela, a zaselak mu Grabac, i zaselak mu Gribi, i zaselak mu Šikože, i zaselak mu Ošljak i zaselak mu Zvizdali i zaselak mu Slatina.

Sve ovo priloži moje Gospodstvo obitelji presvete Bogorodice Hilandarske na podsticaj kir Gerasima i u dogovoru sa ocem igumanom kir Neofitom i svom bratijom Lavre Hilandarske, da se daje bolnici hilandarskoj po sto unča bez prekida svake godine.

Ovaj moj mali dar, koji dadoh i pismenom odgovarajućim ovde gore upisah; da ima Hilandar i drži doveka kao svoju pravu baštinu, koju niko ne može oduzeti, za prosvetljenje hrama presvete Bogorodice Hilandarske i za negu svetih i časnih monaha koji tu u bolesti žive, a meni na spomen večni, kako bi zbog molitava njihovih primio oproštaj mojih mnogih sagrešenja.

Pošto sam i ja video da zemaljsko bogatstvo ništa nije koristilo gospodarima koji su bili pre nas, jer se od njih uzelo i drugima predalo, a nadaju se da prime samo od onoga što su Bogu predali. Za ovima sam i ja sledio i prinesoh ovaj mali dar kao ona udova dve lepte.

Ako se neko drzne da uzme nešto od ovoga što sam gore zabeležio, neka ga uništi gospod Bog i prečista Bogomati i neka ga uništi sila časnog i životvornog krsta i neka ga snađe gnev i prokletstvo od svih svetih koji su oduvek ugodni Bogu i neka bude saučesnik sa Judom i Arijem i neka bude otuđen od spasavajućeg tela i krvi i neka mu je tužiteljica mati božja ovde i u budućem veku. Godine 6888, indikta 2.

U Hrista Boga blagoverni Stefan knez Lazar.

Charmed · Malo ~ mače ~

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine nije sačuvana, ali je nekoliko puta štampana. Izd. MS 193-195.

Bogospoznajna je i svedarna svaka carska reč gospoda Isusa Hrista koji od nebića stvori biće i ljudsku prirodu iznad svih tvari udostoji. Nije joj darovao samo da vlada nad svim tvarima na zemlji rođenih, već joj i od svoga bića pridodade, to jest razumne stvari iz kala načini i samosvojnu ljudsku prirodu stvori. Onima što ga toplo i saosećajno vole, obećao je očinstvo svoga bića onima što ga željno ištu, sinovstvo njegovo slobodno je darovao, a onima što podražavaju dobrovoljno njegova stradanja, koja je izabrao za naše spasenje, većima od svega stvorio je slavno vaskrsenje svoje na radost, radi čega je odredio kao posrednicu prečistu Vladičicu našu Bogorodicu, zastupnicu našu i zaštitnicu i pouzdan zaklon i pomoć, od koje se i ja nadam milost da dobijem na strašnom i nelicemernom sudu gospoda našeg Isusa Hrista, pred kojim anđeli s arhanđelima stoje.

Toga radi i ja pravoverni knez Lazar, samodržac sve Srpske zemlje, potrudih se da ovaj mali dar prinesem Vladičici mojoj, presvetoj Bogorodici, i sazidah crkvu na mestu koje se zove ŽDRELO BRANIČEVSKO i priložih i uredih svakim potrebama, koliko je dovoljno domu prečiste Bogorodice: selo Bistrica sa svim međama i pravima, kako izlazi od Crte niz polje izvor Meslekovce, a na sastanku Bistrice Orlovica, a posred luga ka gorama Vinov crveni, a na reci Izvoru selo Novaci, selo Bistrice, selo Stanica sa svim međama, selo Kovarne i s njim Hlaholi u Venčanici, selo Vošapovac na Mlavi i Dunavu, Kostolac i Biskuplje s Trstenikom i svim međama i pravima, Vir više Poreča i Greben. U Zviždu selo Voluja i selo Kruševica. U Omolju selo Osanice i Dolnje Adujevo s Kiseljevom, Gradni put, Blanenkijev laz, Prokop. Vrbovnik, Slatina, Golovrk, Jamnik, Mačkove padine, Dub, selo na Mlavi, oboji Marolevci sa svim međama i pravima, Zglčić i Smalkovci, Mlava i pred Mlavom lug, Nakrinčica na Jazvini, Orehov Ključ, selo Osanica sa svim međama od Košarne s Haldujem pod delom i zabrđem, a takođe delom na Ustije od toga toka idući u Mlavu.

Ovo je moj mali dar domu prečiste Vladičice naše Bogorodice i molim svakoga koga bog izvoli da vlada posle mene, da ovaj moj mali prilog ne povredi nego čak da ga i potvrdi. Ako se neko drzne da ga razori ili da otme nešto od onoga što je pisano, neka ga razori Gospod Bog i njegova prečista Bogomati i neka je priključen Judi i Ariju i tima koji rekoše "krv njegova na nas i na čeda naša" i neka mu je tužiteljica mati božja na strašnom sudu. Meseca avgusta 1-ga.

U Hrista Boga blagoverni knez Lazar.

Leto 1380.

Charmed · Malo ~ mače ~

Knez Lazar potvrđuje dar svoga zeta, čelnika Muse, manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81.
Knez Lazar potvrđuje dar čelnika Muse manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81. Povelja je pisana brzopisom u 27 redova. Pečat je sačuvan. Original se nalazi u manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Izd. Zak. spom. 516.

Po neizrečenom milosrđu i čovekoljublju Vladike mojega, slatkoga mi Hrista, i po neizrečenom i svemilostivom njegovom prizreniju na gospodstvo mi, kao što je i na prve svete i pravoslavne careve, takođe i na gospodstvo mi izlija blagodat presvetog svojega Duha, i postavi me za gospodina Zemlji Srpskoj i Podunavlju.

(...)

Ja, u Hrista Boga blagoverni i samodržavni gospodin Stefan knez Lazar, pošto dođe k meni vazljubljeni mi brat, čelnik Musa, sa sinovima svojim Stepanom i Lazarom, i moliše me kako da prilože od svojeg poseda crkvi svetom velikomučeniku Hristovu Pantelejmonu, i ja ne prezreh moljenja njihova, već naprotiv ispunih kako bi priložili što im je volja. I s mojim pristankom priložiše velikomučeniku Hristovu Pantelejmonu u Svetoj Gori Atona, koji se zove Rusi, selo Uljare, to jest Gornji Zakut i zaselak mu Trnava, i crkvu svetog Nikole, sa zaselkom, a zaselak je s one strane Laba, Gornji Lukovak, s međama i pravima, i s vodenicama i s brodima i s poljem što su imali od prvih gospodara do sada.

To potvrdih, napisah ta sela kako bi Ruski manastir imao od njih do veka na spomen Gospodstva mi i na spomen brata mi čelnika Muse i sestre mi Draginje i njihovih sinova.

(...)

Godine 6889 (= 1380/81), indikt 4.

U Hrista Boga blagoverni Stefan knez Lazar, Srbljen i Podunavlju

Charmed · Malo ~ mače ~

Ravanička povelja kneza Lazara iz 1381. godine
(odlomak)

Ravanička povelja kneza Lazara iz 1381. godine nije sačuvana u originalu. Međutim, veoma je dobro sačuvan Vrdnički prepis iz sedamnaestog veka. Tekst ove povelje je vrlo lepo ispisan tamnom bojom a početna slova su zelena. U potpisu su velika slova ispisana zelenom bojom, a okvir je crven. U gornjem centralnom delu povelje naslikan je Isus Hristos, a pored njega su i dva anđela. Od Isusove slike oplazi preplet loze jarkih boja. Na povelji se nalazi srebrni pečat sa pozlatom na kome je lik kneza Lazara sa jedne strane, a sa druge Isus Hristos na prestolu. Povelja je izložena u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Izd. MS 196-200.

Ti, koja od nesuštih u bitije privodiš sve vidljivo i nevidljivo, prebeznačalna Trojice, kojoj se u jedinstvu klanjamo, i u Ocu i Sinu i Svetome Duhu slavimo!

Suštastvo besčisleno, svetlost nepostižna, sila neodržima, pučina blagosti, koja zakon dajući Mojsiju povele stvoriti skiniju i u njoj molbe i moljenja ka prijatnosti njegovoj prinositi, brinući se za svet reče vrhovnom apostolu Petru: "Ti jesi Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu moju, i vrata adova neće joj odoleti!"

Potom i carstvo večno obeća onima koji se o crkvi staraju, rekav: "One koji me slave proslaviću!"

Verujući, dakle, u ovo, oni koji žive u pravoslavlju mnogu usrdnost za podizanje crkve pokazaše.

Stoga i ja, u Hrista Boga blagoverni knez Lazar, revnujem pre mene bivšim blagočastivim carevima, na presto kojih Bog me uznese i činom carstva krasi i slavom - od mnogih njegovih darovanja koja su na meni, malo njemu ushtedoh prineti, koliko je moguće.
Blagovoljenjem Oca i pospešenjem Sina i savršenjem Svetoga Duha podigoh od osnovanja manastir u slavu Svetoga Vaznesenja i kao ktitor njegov po moći ukrasih.

I za žiteljstvo u njemu, za ishranu bratiji izvolih, kao što apostoli ustanoviše i pravila svetih otaca utvrdiše, priložih za potrebe sve izobilno, dohotke i sela, vinograde nasadih i druge kupih.

(...)

U Hrista Boga blagoverni gospodin svim Srbljima knez Lazar, ktitor svetoga ovoga mesta Ravanice.

U leto 1889.

Charmed · Malo ~ mače ~

Kneginja Milica - monahinja Evgenija

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. godine
(odlomak)

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. Ovom poveljom kneginja Milica (monahinja Evgenija) sa sinovima Stefanom i Vukom daruje manastir sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Original se čuva u Manastiru sv. Pantelejmona.

(...)

Ja, blagočastiva i hristoljubiva monahinja Jevgenija, s bogodarovanim čedima mojim, blagočastivim knezom Stefanom i bratom mu Vukom, pripadamo moleći se Bogu i prečistoj njegovoj Materi i svetom Pantelejmonu, u Svetoj Gori Atonskoj manastira koji se zove Rusi, da nam je pomoćnik topli i od skrbi izbavitelj. Zbog toga prinesosmo ovaj mali prinos svetom velikomučeniku Pantelejmonu, da je na slavu Bogu i prečistoj Bogomateri i na pohvalu i dar svetom velikomučeniku Pantelejmonu.

Prvo, Koporići trg sa Jelašcima i s metohom i s međama i pravima.
I selo Ostraće, zaseoci i s međama i s metohom.
I selo Lješak s metohom i s međama.
I selo Stržine s metohom i s međama.
I u Toplici selo Jelšanica i selo Svarča s međama i s metohom.
I selo Dučino, Precrešnja, s metohom i s međama.
I selo druga Precrešnja, Carcanova, s međama i s metohom.
I selo Međujani s metohom i međama.
(...)
I u Novom Brdu kuća Martina Vrlje i Dafina s mužem.
(...)

Ovaj, dakle, mali prinos što ga priložismo velikomučeniku Pantelejmonu stavismo ovde u zlatopečatnom ovom hrisovulju, kao što je napred napisano, a k tome i ono što je gospodin naš sveti knez Lazar ranije priložio velikomučeniku Pantelejmonu dopisujemo ovde sa svakom naredbom i potvrdom. Ne samo što to dopisujemo nego ako ma ko od vlastele naše, rukovođen blagim Duhom, priloži, sa svakim našim blagovoljenjem i potvrdom dopisujemo. Gospodin naš sveti Knez priložio je, dakle, ovo:

Crkvu Mati Božja Bučanska, sa selima Bučje, Okruglica i Donja Okruglica, Jasikovica Mihailova, sa svima metosima i međama i pravima tih sela i crkve.

I u Hvosnu crkvu Spasovu sa selima i s metosima i s međama i pravima te crkve što je držala kod cara Stefana.

I crkvu u Labu, Sveti Nikola, i selo Zakut sa zaseocima Trnava i Lukovac, i Sveti Petar, sa svima međama i pravima tih sela.

A ovo je ono što su priložila naša vlastela:

(...)

Vojvoda Novak i Vidoslava priloži crkvu svetog Jovana Preteče u Crkolezu, sa selima i s metohom i s međama i pravima te crkve što ih je držala kod cara Stefana.

(...)

Ispisa se ovaj mnogosvetli hrisovulj godine 6903 (= 1395) u Novom Brdu.

+ U Hrista Boga blagoverni knez Stefan

Charmed · Malo ~ mače ~

Dečanska povelja kneginje Milice
Dečanska povelja kneginje Milice iz 1397. godine, koju je izdala prilikom posete manastiru Dečanima u Metohiji, nalazi se u knjizi treće verzije Dečanske hrisovulje Stefana Uroša Trećeg koju je potpisao i Stefan Dušan. Povelja je napisana na pergamentu i nije sačuvana u celini. Od nje je ostao početni deo koji ima 69 redova. Pored ove povelje sačuvan je potpis kneginjinog sina kneza Stefana Lazarevića od 9. jula 1398. godine, pa je moguće da je pored pomenute povelje postojala i njegova povelja manastiru Dečanima koja je izgubljena ili je i on potpisan na povelji svoje majke kao prestolonaslednik.

"Voleću te Gospode, snago moja" i "Gospode, zavoleh lepotu doma tvojega i mesto gde boravi slava tvoja" reče božastveni David.

Radi toga i ja, u Hrista Boga blagoverna Jevgenija, mati prevazljubljenog mi sina Stefana kneza i Vuka, samodršca i gospodina srpske zemlje i Podunavlja, došavši u manastir dečanski u obitelj svetoga kralja Stefana Uroša Trećeg, i sagledavši krasno mesto i prikladno za boravak monaha, videh zaista žalostan prizor, gde je toliko staranje i usrdnost svetoga ktitora po dopuštenju Božjem zbog naših grehova od zločastivih naroda izmailićanskih spaljeno i oboreno, i od onih koji su pre nas vladali upropašćeno i porušeno i metosi oteti i skoro potpuno zapusteli. Pogledavši na nebo očima srca, pomolih se Svedržitelju Bogu mojemu i rekoh: "Bože, koji si pre svih vekova i kojeg u Trojici pevaju sa strahom bestelesne sile, i koji od jedinoporodnog Sina tvojeg, očovečenjem nerazdvojena, Gospoda našeg Isusa Hrista, od prečiste i presvete Deve Bogorodice primaš, i od nas grešnih slavoslovlje i službe duhovne, Vladiko, neistražljiva premudrosti očeva, smiluj se mojim gresima, osnaži moja čeda u blagoverju i sreći, da u blagočašću posluže tebi, Bogu svojemu, kao gospodin i roditelj njihov svetopočivši Knez, i da budemo ja i oni drugi ktitori ove svete obitelji, da kada dođem ponovo, ti kao sudija živim i mrtvim sa svetim tvojim anđelima, postaviš mene da ti budem sa desne strane, sudijo pravedni, sa izabranim tvojim koji su ti od veka ugodili."

Zbog toga ranije oteta sela, koja su upisana u hrisovulji prvog svetskog ktitora, vratih sa svom imovinom, koja se nalazi u državi našoj.

Ovo je vratila hristoljubiva gospođa Jevgenija: selo Čabić sa svim međama, selo Brestovac sa svim međama. A ovo priloži: selo Batušu sa svim međama i zaseocima, selo Ribnicu sa svim zaseocima i međama, selo Dobroš sa svim međama i zaseocima, selo Črnegojno sa svim međama, selo Planjani sa svim zaseocima i sa međama, selo Potok sa svima međama, selo Českovo, Put, zaselak sa svim međama, selo Dnepolje sa zaseocima i sa svim međama. A ovo su zaseoci selima koje je vratila gospođa Jevgenija: zaselak orahovički, zaselak Tromlje, zaselak Orašac, zaselak Jejbuci, zaselak Bohorići; zaselci Brestovca: Smoljice, Popovci, Plnoševci; zaselci Planjana: Dojenci, Dobrevine, Vrelo, Zamornici; Seroš sa svim zaseocima i međama, Luka Donja sa svim međama.

Charmed · Malo ~ mače ~

Udovstvu mojemu ženik
Udovstvu mojemu ženik je odlomak iz Pohvale knezu Lazaru koja je pisana 1403. godine i nalazila se u jednom zborniku zajedno sa Slovom ljubavi despota Stefana Lazarevića. Nije pronađen ni jedan drugi prepis ove pohvale. Na žalost, taj rukopis je sagoreo u požaru Narodne biblioteke 6. aprila 1941. u Beogradu.

Ko je ovaj?
Govorite u uši moje.
Da li je ovaj koga pre željah,
moj ukras, mojoj deci rasejanoj sabranje?
Da li je ovaj koga iz zavisti
htedoše neprijatelji srušiti
i svetlost moga vida kao tamnicom
mračnim tamnicama držati,
i ne mogoše?
Da li je ovaj udovstvu mojem ženik?
Dođi, o ženiče, dođi,
i podaj onima koji mi čine zla
po delima njihovim,
jer ne razumeše tvoj dolazak
na pomoć moju.
Primi oružje i ustani i ne zakasni!
Zabi strele izoštrene u srca njihova, koje za mene izoštriše, bezakoni.
Ne trpim k tomu poruge onih na me.
Kolikim žrtvama mrskim oskvrniše me!
Dođi, osveti me krvlju svojom.
Priđi, padanju mome potporo.
Saberi mi čeda rastočena,
koja zavišću vrazi
od mene otrgnuše.
Saberi ih u ogradu moju,
pasi čeda moja,
da ne jede vuk od stada moga,
da ne rastera ih zavišću svojom,
kao pre, kada ne bi s njima.
Da ne zadrema oko tvoje.
Da ne slabe noge tvoje.
Pasi mi stado, koje ti uručih.
Prognaj od njih bezakone varvare.
Da ne prestaneš da se boriš s njima
za mene i stado moje.
Raduj se, moje oko
koje nikada ne spava, o Lazare.
I opet na prvo uziđem.
Lazar koji sijanjem sve zvezde nadsijava,
Lazar tuđinima prisvojenje,
propovednik Trojice,
zarobljenim osloboditelj.
Lazar crkvi nepokolebljivi stub,
bolesnim lekar, nagim odeća,
Lazar inocima vojvoda krepak
na bese i spasitelj.
Raduj se, o Lazare
apostolski ti pripevam,
i opet kažem: raduj se.
Raduj se, krine koji nam je
od trnja zasijao,
vojnicima oružje nepobedimo.
Raduj se, pustinjacima nastavniče.
Raduj se, Lazare, onima koji plove
krmanoše i tiho pristanište.
Raduj se, ozlobljenim osvetniče
i lažljivcima obličitelju.
Raduj se, plačnim utešitelju,
i sirotim branitelju, i nagim odećo.
Raduj se, krepkih blagolepije,
i udovicama hranitelju.
Blagosloven zaista jesi, o Lazare,
blagoslovi mene koji tebe blagosiljam.
Nema pohvale, kojoj nisi dostojan,
No um iznemogava...

Charmed · Malo ~ mače ~

Vuk Branković

Povelja Vuka Brankovića Hilandaru o miru s Turcima
Povelja Vuka Brankovića Hilandaru o miru s Turcima, iz 1392. godine, čuva se u Hilandaru pod br. 72. Povelju je ispisao pisar Lukač na hartiji, brzopisom druge polovine četrnaestog veka. Original je dosta oštećen. Prilikom posete Hilandaru u prvoj polovini devetnaestog veka Dimitrije Avramović je video ovaj dokumenat i ostavio belešku da je pisan na hartiji plavim mastilom, a da je potpis izveden crvenom bojom.

Po želji i milosti moga Vladike, slatkog mi spasa Hrista, i po neizrečenom njegovom čovekoljublju, ja rob vladike moga Hrista, Vuk, sin sevastokratora Branka, unuk vojvode Mladena, pišem neka je poznato svakom čoveku, kako sklopih mir sa Turcima i priložih velikom gospodinu caru Bajazitu i sklopih s njim mir. Kada s njim sklopih mir popisah celu zemlju koliko je u mojoj vlasti kako ćemo plaćati danak Turcima. Tada dođe gospodstvu mi svečasni starac hilandarski kir Gervasije koga je poslao sveti manastir Hilandar. Priložih Hilandarsku metohiju koliko je u mojoj vlasti, u metohiji hilandarskoj dvesta unči, i to uzeh na sebe, da ja to od sebe plaćam Turcima, od moje kuće dok sam živ, a metohija hilandarska da je oslobođena od tog danka, da ne daje ništa.

Ovu milost učinih ja, Vuk Prečistoj Materi Božjoj hilandarskoj tako da je ovo moje zapisanije tvrdo i neuništivo metohiji hilandarskoj do kraja moga života i dokle dajem danak Turcima i posle mene koga odabere Bog i Prečista Mati hilandarska da vlada ovom zemljom ili nekog od mojih sinova - ili od srodnika mojih ili nekog drugog, molim i naređujem hilandarskoj, i da priloži dvesta unči danka za hilandarsku metohiju.

Ko se drzne p nagovoru đavola da ovo uništi i razori neka takvoga razori Bog i Prečista Mati Božja Hilandarska i umesto pomoći neka mu je osvetnik u ovom, a i u budućem veku. Ovome su milosnici sinovi Vukovi Grgur, Đurađ i Lazar.

Po naredbi gospodina Vuka Lukač pisa u Prištini meseca novembra 21. dana, 6901. godine.

U Hrista Boga blagoverni Vuk Branković, gospodar Srblja i Podunavlja.

Hrisovulja Vuka Brankovića Hilandaru
Hrisovulja Vuka Brankovića Hilandaru za Gornju i Donju Gadimlju sačuvana je do današnjih dana u dva primerka. Prvi primerak se čuva u Hilandaru pod brojem 60. Pisan je na pergamentu (35 x 19 cm) ustavnim pismom druge polovine četrnaestog veka. Počinje simboličnom invokacijom znakom krsta i crvenim ornamentiranim slovom "S", koje zauzima pet linija. Tekst zaprema 31 red, potpisa nema, pečata nema, a ne vide se ni tragovi njegovog ranijeg prisustva.
Drugi primerak ove povelje sa visećim zlatnim pečatom sada se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu u ostavini Radoslava Grujića pod brojem 441. Povelja je pisana na pergamentu (53,5 x 22,5 cm), ustavnim pismom, istom rukom kao i prvi primerak. Počinje istim simboličnim znamo i crvenim ornamentarnim slovom koje je radila ista ruka kao i na prvom primerku. Potpisa nema, a na kraju visi pričvršćen zlatan Vukov pečat na vrpci od žute svile.
HRISOVULJA VUKA BRANKOVIĆA HILANDARU

Strašna je reč strašnog i velikog i nevidljivog oca koja nije stvorena nego se bestrasno i neprolazno rodi pre početka vekova. Za svoje neprocenjivo milosrđe, spustivši nebesa siđe kao dažd na runo na strašnu i veliku i svetu i osvećenu i časnu uvek devicu Mariju. Kad arhangel Gavrilo unapred blagovesti o tvom tajanstvenom i strašnom silasku, ti svoje neopisivo božanstvo pripoji našem zemljanom, truležnom telu. I od nje se rodi u jednoj prirodi bog i čovek i proslavi svoju prečistu i svetu mater koja je časnija od heruvima i neosporno slavnija od serafima.

Isto tako i mi, ljudi rođeni od zemlje, odista smo dužni da zahvaljujemo, ukazujemo čast i dajemo darove prečistoj vladarki, prema našim mogućnostima, ono što drugi sebi stvaraju od varljivog bogatstva.

Zato i ja, po milosti božjoj, Vuk Branković, kad zavladah mojom zemljom koliko mi bog poveri, prinesoh ovaj mali dar prečistoj majci božjoj hilandarskoj i priložih obe Gadimlje s njivama, s livadama, s vodenicama, s vrtovima, s atarima i pravima tih sela.

A ovo su međe Gadimlji: kako ide put od Prištine i od Dobrotina brdom između Smoluše i između Drenovca i brdom između Gornje Gadimlje i između Slovinje, izlazeći u Koštanjski put i brdom više Gornje Gadimlje na ušće gde se sastaju dva potoka, jedan od Kragujevca, a drugi od Koštanjana i polazi uz brdo kako se kamen kotrlja na Koštanjanima i ka Gadimlji i silazi na dol među Crnicom i među Miraškom zemljom i silazi na drum više Bobuše i drumom među Skovrance i Robovce.

Neka bude neotuđivo do veka!

I molim i zaklinjem onoga koga Bog odabere da posle mene zavlada ovom zemljom, ili od mojih sinova, ili od mojih rođaka, ili neko drugi, neka ovo što sam zapisao ostane ne samo nepromenjeno, nego još i potvrđeno, kao što mi ne promenismo povelju pre nas bivše gospode careva i kraljeva, nego je još i potvrdismo. Ko ushtedne, od neprijatelja nagovoren, da ovu povelju uništi, takav da je proklet od gospoda Boga svedržitelja i neka ga razori i upropasti moć časnog i životvornog krsta Hristovog i umesto pomoći neka mu na dan strašnog Hristovog suda bude protivnica prečista mati hilandarska.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ravaničanin I

Žitije svetoga kneza Lazara napisao je nepoznati ravanički monah koji je veoma dobro poznavao manastir Ravanicu. Stojan Novaković je objavio Žitije koje se nalazilo u Narodnoj biblioteci br. 23. Đorđe Trifunović je preveo Žitije kneza Lazara prema izdanju Stojana Novakovića. Najbliži ovom Žitiju je tekst koji se čuva u Riznici manastira Dečana pod br. 39. Izd. Đorđe Trifunović, O Žitiju svetoga kneza Lazara.

Žitije svetoga kneza Lazara
Meseca juna 15. spomen svetoga velikomučenika kneza Lazara.

Stih: Kao što nekada davno pozva Hristos Lazara iz mrtvih.

Stih: Tako i tebe pozva govoreći: Lazare, dođi ka meni, sa mnom živi u carstvu mojem.

Glava Novoga Lazara odsečena bi 15. juna naočigled, zbog pobožnosti.

Ovaj sveti i uvek pominjani knez Lazar otačastvom, rođenjem i vaspitanjem srpskoga kolena bejaše, roda slavna i svetla i čuvena, od pobožnih roditelja. Po svom rođenju rastao je i snažio se Duhom svetim i napredovao u boljem. A kada je dostigao uzrast (određenih) godina, dadoše ga tada vladajućem caru Stefanu na službu. Zbog krotosti i dobre naravi i njegovih vrlina i hrabrosti - činom bi nagrađen od cara i prvi u njegovoj palati postaje. Potom, samodrščevim staranjem uze sebi za suprugu srodnicu carevu, kći nekoga velmože. I ona je roda svetla i slavna i čuvena, korena nekog carskog, od plemena svetoga Simeona Nemanje, prvoga gospodara Srba. I bi otac sinovima i kćerima.

Kada je prošlo ne malo vremena, car Stefan se iz ovog propadljivog života preseli u neprolazne vekove i naslednik carstva postaje carev sin car Uroš. I tako srpski skiptar držaše i upravljaše. Pa pošto je malo vremena prošlo, i on ostavi život i svoje u velikoj tuzi i napasti. Tada promislom i dobrotom Božijom, zbog krotosti i pravičnosti i vrline i dobre naravi uzvede se ovaj uvek spominjani muž knez Lazar na srpski presto. Najpre biva blagoslovljen od arhijerejovih ruku, svoga sveštenstva i sabora srpskoga, te tako postaje samodržac Srbima, prebivajući i provodeći život svoj u svakoj vrlini i krotosti i pravičnosti.

Bejaše krotak veoma i tih i milostiv i pravedni sudija kao (retko) ko drugi, i ne bejaše kao onaj što vlada, već kao otac što svoja čeda pazi i vaspitava.

Pred arhijerejima, sveštenicima i inocima je stajao i počasti im ukazivao, starce je, prema apostolu, poštovao, velmože je susretao, mlade je poučavao i ljubav pružao.

Opadnute je štitio, imao je i oko milostivo i ruku pruženu i darežljivu.

Nage je zagrevao i tuđine prihvatao, raslabljenima je pokoj pružao i dalekim manastirima što treba je slao.

Svima je bio sve da bi jedinog Duha stekao, za kojim je još iz mladosti žeđao u srcu svojemu.

Gradove i crkve je zidao i obnavljao i druge od osnove podizao u slavu i hvalu i čast Gospodu Bogu i spasu našem Isusu Hristu i na utvrđenje i krepost otačastvu svome, hrišćanskom rodu.

Podiže i hram od osnove u slavu onome što se u slavi vazneo, Hristu Bogu našem, na mestu zvanom Ravanica, visinom i lepotom što zadivljuje i na četiri stuba utvrđen. I ozari ga živopisom, crtežima i slikama - vaploćenja sina Božija i prečiste njegove matere i svetih njegovih i neizbrojivih čudesa i stradanja od kojih postrada zbog nas da bi nas uzneo u prvo dostojanje. Zlatom i različitim bojama ukrasi ga i različitim sasudima srebrnim i pozlaćenim obogati ga. (Darova mu) potire, diskose, kadionice, kacije, ripide, bljuda, čaše za služenje, dverca srebrna pozlaćena, svećnjake na isti način, ikone velike i male okovane i pozlaćene, krstove časne takođe okovane i pozlaćene i biserom i kamenjem dragim ukrašene, zavese razne od visona, porfire i zlata izatkane. Jednom rečju, svim oblicima dobrodeteljnim ukrasi ga i ulepša. I do danas stoji kao neki cvet neuveli, da ga gledaju i vide svi što dolaze.

Tada ga gradom ogradi i sa sedam pirgova utvrdi, trapezu sazida, po širini i visini dovoljne veličine, koju nazva i obednica, i ćelije sagradi i prilepi ih uz zid kao gnezda ptičija radi smirenja inocima i svih koji se žele spasiti. I priloži sela i dohotke vrlo mnogo i obilno, vinograde i voća razna posadi. Tada sabra u njemu mnoštvo inoka i lavru sastavi i opštežiće uredi da su se divili mnogi što iz dalekih strana dolaze. I postavlja u njemu igumana nekoga muža po imenu Arsenija, muža zaista vrla i obilnim razumom ukrašena.

Pošto nije oskudevao u mnogim vrlinama, imao je u sebi svetoga Duha blagodat koja ga je poučavala da se usmerava ka boljem, te sazida i drugi hram što leži na istočnoj strani u podnožju toga mesta, blizu velike lavre. I bolnicu ustroji za oporavljanje bolesnih inoka, stranaca i raslabljenih. Dok je ovo tako bivalo, radovaše se Hristov rab knez Lazar za sve vrline potekle od njega, hvalu i slavu ukazivaše Bogu za sve darovano mu od njega. I provodio je tako život svoj u iskrenosti srca, milostinji i krotošću ukrašen.

Pošto je ne malo vremena prošlo, postiže i nas zbog grehova naših Bogom puštena strela, Izmailjćani, "da se ne hvali svako stvorenje pred Bogom". I podiže se Amurat car persijski sa mnoštvom Agarena, da nije bilo mogućno izbrojati ih, da smo bili prema njima kao mala reka prema moru. A kada opkoliše i nasuprot naše zemlje stadoše, nije više bilo mogućno skloniti se, jer je išla zver kao "lav ričući, tražeći da proguta" stado Hristovo i otačastvo naše bez traga da ostavi. Ali, prevari se prebedni i uskoro se sa zemlje istrebi sa šumom uspomena na njega. I kada vide ovaj divni muž knez Lazar da se sprema boj, porevnova revnošću za Bogom i za otačastvom svojim. Primivši za sebe onaj mučenički glas i objavivši ga vojnicima i vlasteli svojoj, utvrđivao ih je i snažno govoreći:

- Idimo, braćo i čeda, idimo u predstojeći nam podvig gledajući na nagradodavca Hrista. Smrću dužnosti poslužimo, prolijmo krv našu, smrću život iskupimo i udove telesa naših nepoštedno predajmo na posečenje za veru i otačastvo naše i svakako će se umilostiviti Bog na one što ostanu posle nas i neće istrebiti rod i zemlju našu do kraja.

I tako ih osnaži, utvrdi i molitvova. Potom, kada nastade boj i sukob, tolika je zveka i jeka bila da se potresalo i mesto gde se ovo zbivalo. I toliko se krvi izlilo da su se i tragovi konja poznavali kroz prolivenu krv. I mnogo mrtvih bez broja bejaše i Amir car persijski ubijen bi tu i ovaj divni muž sveti knez Lazar. Opkoli ga mnoštvo Agarena i uhvatiše ga, (pa) priveden bi sa mnoštvom vlastele njegove "kao ovce na zaklanje". Tada odsečena bi časna njegova glava sa mnoštvom mu vlastele meseca juna 15. dana.

Bio je podražatelj Hristu, koji je izlio krv svoju njega radi, i bio je novi mučenik Lazar u ove poslednje dane.

I veliki mučenik privede sabor Hristu Bogu svojemu u Višnji Jerusalim, kao nekada Isus Navin ljude u zemlju obećanu.

Potom pogreben bi blizu toga mesta, u mitropoliji.

Posle malo vremena voljeni njegov sin knez Stefan postade sadržatelj skiptra srpskoga. I revnošću mnogom raspaljivan, s materom svojom Jevgenijom primi blagoslov od arhijereja, te sabra mnoštvo naroda, episkope i klirike i igumana svete njegove obitelji sa mnoštvom inoka i otkopaše časno njegovo telo i, o čuda, nađoše ga neraspadnuta kao šipak dobromirisni. I uzeše ga uz sveće i kadionice i prenesoše ga i položiše časno u njegov manastir, gde i do sada leži u raci, čineći isceljenja i dajući zdravlje onima što s verom dolaze k njemu.

To su podvizi i ratovanja i muke i stradanja velikomučenika Lazara, čijim nas molitvama udostoji, Bože, u carstvu svojem. Amin.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ravaničanin II

Ravaničanin II
Prološko žitije kneza Lazara od nepoznatog ravaničkog spisatelja otkrio je u jednom hilandarskom rukopisu Đorđe Sp. Radojičić 1952. godine. Odmah nakon povratka iz Hilandara dao je najbliža obaveštenja o svome pronalasku. Čuva se u Hilandaru pod br. 425. Izd. prevoda Đorđa Trifunovića u časopisu "Delo", 1957, IV, str. 586-589.

Svetlu pobedu pokazaše
U isti dan (15 juna) spomen uvek pominjanog, blagorodnog i blagočastivog Lazara, samodršca i kneza sve srpske zemlje, i svih pravoslavnih hrišćana, množastvo tisuća, koji su u blagočasti od nečastivih Agarena s njim skončali.

Stihovi:

Blagočastivog korena
najblagočastiviji izdanak.
Govorim o ugodniku tvom,
blagorodnom i krotkom Lazaru,
Hriste moj.
Revnošću porevnovavši,
i podvigom krepkim podvizavši se
za blagočašće otačastva svog,
da ne dopusti za života svog
nečastivom i oholom,
i svirepome zveru
uništiti razumno ti stado,
koje si njemu predao,
reči božija.
Ako i krv moja da se prolije,
ili ja da se pridružim,
ili da se poklonim
nečastivom i gadnome,
krvopiji Agaru.
Samo tebi jedinome,
caru, gospodu mojemu,
Isusu Hristu,
kome i za koga
dušu svoju položih.
Petnaestog sinovi pogibelni
ubiše mačem časnoga Lazara,
i s njim i mnogo množastvo tisuća
onih koji su s njim vojinstvovali,
i jedinomislenih njegovih slugu,
s gospodinom svojim kraj primiše.

Tada, to jest ove godine šta je bilo, o svešteni i časni sabore, ko da vas izvesti. Ove (godine) zločastivi onaj i bogomrski amir ismailjćanski podiže se, i sa svima svojima jedinomudrenim (jedinomišljenicima), i s njim ostali narodi, kojih brojeve po redu pričati nam je nemoguće. A njih varalica on svirepstvom svojim, kao lav koji riče, pod svoju vlast pokori. Sa svima ovima ustremi se na one koji su, u blagočasti i Hristovom ispovedanju, u svome blagočastivom otačastvu gospodstvovali. Na blagočastivog, velim, i hristoljubivog kneza Lazara tako ljuto se rasvirepi, i onom se učini sličnim koji se spremao da presto svoj na oblake postavi i višnjem da se učini sličnim. I kao aspida gluha zatiskujući uši svoje, ljutom jarošću obludivši, na ove skoči. A ovaj junačni, Hristovim ispovedanjem ukrepivši se, i verom u njega, i tople molitvenike Hristu ranije poslavši, Simeona, velim, novog mirotočca, i svetitelja Savu, i ove kao tvrde jemce imajući, ne ubojaše se svireposti onog bezumnog, no tvrdom nadom ukrepivši se, i molitvama ovih ogradivši se, bogooca Davida reč u srcu noseći, govorahu: bože, dođoše neznabošci u dostojanje tvoje, oskvrnuše crkve svete tvoje, nastojeći da njih stvore kao hranilište plodova. No, gospode, ne predaj nas do kraja imena tvojega radi, i ne razori zavet tvoj nama, po molitvama prepodobnih i bogonosnih otaca naših, Simeona i svetitelja Save. I molitvama ovih naoružavši se, iziđoše u sretanje zločastivih onih, i svetlu pobedu pokazaše. Zločastivog onog amira srušivši pobediše, i mrsku glavu njegovu otsekoše, i mnogom množastvu jedinomudrenih njemu. No o žalosnoj povesti koja se u nas zbila, avaj, nemoguće je podrobno pričati. Jer tada i blagočastivog i hristoljubivog kneza Lazara sujemudreni oni (koji lažno mudruju), i množastvo blagorodnih vojnika njegovih, u Hristovom ispovedanju, koje se usprotivilo vere radi hrišćanske, Hristu predstaviše. Mučeničkim vencem, koji se blistao svetlije od sjaja sunčanog, vladika svih ukrasi, učini da likuju s onima koji su od veka ugodili Hristu, kome slava u vekove, amin.

Stihovi:

Svečasnu, svetu i preukrašenu,
i novu obitelj,
koja se prinosi tebi
od tvoga ugodnika,
stradalca i novog Lazara,
primi milostivno, čovekoljubno,
o mnogomilostivi i sveblagi,
vladiko svedržitelju.
I od tvojih smernih
i skrušenih služitelja,
koji u njoj prinose
molbe i molenija,
gospode spase moj,
Isuse Hriste.
Po reči iz pohvale
svetog i velikog Atanasija
o svetlom i presvetlome,
i bogopobednom vaskrsenju tvome,
po ravninama o kojima se govori,
nazvanu istoimenu Ravanicu,
ge se položi časno
i mnogostradalno telo
blagorodnog i blagočastivog,
samodršca kneza Lazara,
i tu u gospodu počiva,
na radost i veselje nama vernim.

A nju u vekove do kraja blagodeću
od svih vidimih i nevidimih napasti,
i one koji u njoj žive,
i za presveto i najslađe ime tvoje
blagočasno se podvizavaju,
časne inoke spasavaj,
molitvama presvete i prečiste,
vladičice naše Bogorodice,
i svih svetih tvojih,
koji od veka tebi ugodiše, amin.