Biljke mesožderi

Yasmin · Prijatelj foruma

Ovo je grupa biljaka koja se svojim načinom ishrane najviše približava životinjama mesožderima. Fascinantna sposobnost prilagođavanja opremila je neke od ovih biljaka specijalizovanim nervnim sistemom, listovima i žlezdama koji im omogućavaju da hvataju žrtvu munjevitom reakcijom. Kako biljke mesožderi ipak predstavljaju pre izuzetak nego pravilo, postavlja se pitanje zašto im je potrebna čitava ta "mašinerija" i zašto se jednostavno ne snabdevaju potrebnim supstancama na uobičajen način. Odgovor na ovo pitanje leži u jalovim predelima i specifičnim uslovima u kojima je na uobičajen način [kroz koren] teško doći do azotnih jedinjenja i minerala. Neke od ovih biljaka žive kao epifite [rastu na drugim biljkama ili životinjama ali ne kao paraziti već sami proizvode svoju hranu] pa su primorani da nedostatak minerala i azota nadoknađuju hvatanjem i rastvaranjem insekata i drugih sitnih životinja.

Dionaea muscipula

U biljke mesoždere spada oko 400 međusobno prilično različitih vrsta koje osim specifičnog načina pribavljanja određenih supstanci uglavnom imaju malo zajedničkog. Sve one "vare" svoj plen procesom hemijskog razlaganja koji odgovara varenju kod životinja. Razlaganje vrše enzimi koje biljka izlučuje, bakterije koje biljka "gaji" na sebi ili i jedni i drugi. Krajnji rezultat ovog procesa su azotna jedinjenja i minerali koje biljka apsorbuje.

Biljke mesožderi pripadaju dikotiledonim biljkama, jednoj od dve velike grupe cvetnih biljaka [druga grupa su monokotiledone]. Najveći broj pripada redu Nephentales a mesoždera ima i u redovima Scrophulariales i Rosales. Ukoliko Vas zbunjuju ovi pojmovi i niste sigurni koja hijerarhija važi: grupe ili klase se dele na redove, redovi na familije, a familije na rodove i vrste.

Vizuelno verovatno najpoznatija biljka mesožder je muholovka [Dionaea muscipula] iz reda Nephentales. Ova višegodišnja biljka je postala pznata pre svega zahvaljujući svom izgledu koji je mnogim piscima horor priča služio kao inspiracija. U stvarnosti muholovnku veličina ograničava na hvatanje insekata i sitnih životinja. Njeno prirodno stanište su vlažni močvarni predeli Severne i Južne Karoline u Sjedinjenim Državama. Posebno prilagođeni listovi su podeljeni na dve podjednake polovine koje na ivicama imaju duge oštre bodlje. Na insektima privlačnoj crvenoj sredini lista između dve polovine nalaze se "okidači" - tri dlačice na svakoj polovini, koje kada ih plen dotakne aktiviraju zatvaranje lista. Privučen mirisom koji izlučuje biljka na crvenoj unutrašnjosti lista, insekt dodirom aktivira zamku a list se zatvara za pola sekunde. Sama brzina iako za biljni svet izuzetna, ne predstavlja jedini faktor uspeha. Bez "rešetki" na ivicama lista biljka verovatno ne bi bila ni upola tako efikasna. U slučaju da je lov uspešan žlezde u listu intenziviraju lučenje crvenkastog enzima koji rastvara telo insekta. Sam proces može potrajati i deset dana posle čega se list otvara i ponovo postaje spreman za lov. Jedan list je u stanju da proces hvatanja i varenja ponovi tri do četiri puta posle čega se suši i otpada.

Iako pripadaju istom rodu, drugačiji pristup ovom problemu demonstriraju listovi biljaka koji formiraju duguljaste ćupaste zamke u kojima se uhvaćeni insekti rastvaraju zahvaljujući enzimima i bakterijama. Obod jednog ovakvog ćupastog lista prekriven je veoma sitnim dlačicama usmerenim na dole koje insektima prilično otežavaju penjanje nagore ka izlazu iz "ćupa". Ivica oboda ima zadatak da privuče insekte i to čini svojim sjajem i slatkastim mirisom. Kada insekt jednom zakorači ka unutrašnjosti povratka mu uglavnom nema, ukoliko ga ne spasu izuzetne letačke sposobnosti. Iznuren od pokušaja da se popne uz dlačice insekt se najčešće prepušta gravitaciji koja ga vuče pravo u "stomak". Probavni enzimi rastvaranjem insekta obezbeđuju nephodne sastojke za rast. Pripadnici tri familije u koje spadaju ove biljke mogu se naći na svim kontinentima. Evroaziju nastanjuje familija Nepenthaceae dok se na američkom kontinentu mogu sresti mesožderke iz familije Sarraceniaceae. Australijska muholovka, Cephalotus follicularis sama čini familiju Cephalotaceae. Podaci o konačnom broju vrsta ovih biljaka variraju iz razloga što se ove biljke lako međusobno ukrštaju i na taj način stalno povećavaju taj broj. Najveći primerci na svetu mogu se videti u Kinabalu, malezijskom nacionalnom parku, gde zapremina tečnosti u samo jednom listu dostiže i 2l.

Dionaea muscipula

Treća grupacija [prema načinu hvatanja plena] obuhvata pet rodova biljaka iz familije Lentibulariaceae kojima je zajednički mehurast oblik i otvor na "mehuru" okružen dlačicama. Nastanjuju i zemlju i vodu a takođe su i najrasprostranjenije među svim biljkama mesožderkama. Mehurovi ovih biljaka najčešće rastu do 0.5 cm u prečniku. Kada insekti ili manje ribe dotaknu dlačice na otvoru mehura, on se naglo poveća ususavajući i zarobljavajući plen. "Vrata" se iza plena zatvaraju za cca 0.3 sekunde. Ostatak procesa veoma nalikuje onom kod ostalih biljaka mesoždera. Nakon izvesnog vremena potrebnog za rastvaranje tela insekta ili ribe i apsorbovanje potrebnih elemenata "vrata" mehura se otvaraju a preostali sadržaj se ispumpava napolje.
Osim opisanih, neke biljke su razvile i sistem lučenja providnih, lepljivih i mirišljavih kapljica koje insektima izgledaju kao rosa. Kada dodje u kontakt sa ovim lepkom insekt se u svojim pokušajima da se ortrgne zapravo samo sve više umotava u smrtonosnu masu koja ga prvo udavi a potom rastvori.

Nabavite li neku od pomenutih prirodnih muholovki unapredićete svoj životni prostor na više načina. Upotreba neprijatnih i često iritirajućih insekticida za uništavanje letećih insekata u zatvorenim prostorijama će postati izlišna a same prostorije će dobiti jedan i više nego originalan detalj. Kako se u ovom slučaju radi o višegodišnjim biljkama potrošeni novac neće biti bačen uzalud...

Yasmin · Prijatelj foruma

Taheebo
Drugi nazivi: Ipe Roxo ili Pau `D Arco.
Latinski naziv: Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima . .

Opis biljke: Pau D`Arco, kao sto se pokazalo, je prava lekovita biljka, ali ne i nova. To je lekovita biljka koja je otkrivena 1977.godine, a pre toga bila je poznata Indijancima.
Doktori Teodoro Meyer i Prats Ruiz, su upotrebili ovu biljku i lecili s njom razne vrste raka, ukljucujuci leukemiju i mnoge druge neizljecive bolesti, sa fantasticnim rezultatima.

Brazilske novine i magazini posvetili su cele stranice cudesnom lecenju koje je postignuto sa Pau D`Arco. Caj se pravi od unutrasnje kore drveca Lapacho Colorado ili Lapacho Morado (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima).

To drvece se obicno zove Ipe Roxo ili Pau `D Arco. Indijansko ime mu je

Taheebo. To je ozoniferno drvo sa ekstremno dubokim zilama i raste na mestima bogatim ozonom.Te dve vrste drveca imaju lepe cvetove, jedan ljubicaste a drugi crvene, a oba su mesozderi, sto znaci da jedu insekte. Naucna istrazivanja su u kori ovih drveca pronasla sastojke izvanredno otporne protiv gljivica i spora, mada je susedno drvece i raslinje s njima gotovo pokriveno . ,

Taheebo najvise upotrebljavaju oboleli od raka i alergija. Buduci da Pau D`Arco oslobadja telo od toksina, telu se daje nova vitalnost, a sto utice i na psihu i na um. Depresivna stanja, insomnija (nesanica) i patoloske teskobe ublazuju se s Pau D`Arco. Postoje naznake da pomaze i kod AIDS-a (SIDE). Postoje izvestaji o izvanrednim uspesima kod herpesa i drugih prenosnih bolesti.

Yasmin · Prijatelj foruma

evo jos nekoliko zanimljivih primeraka...

Yasmin · Prijatelj foruma

Biljka mesožderka

Poreklom iz Severne Amerike, gde živi u šumama, muholovka je višegodišnja biljka mesožder, najvažnija veza biljnog i životinjskog sveta. Darvin ju je smatrao jednim od najvećih čuda prirode. Može da izraste i do 30 centimetara. Liske su joj nežnozelene, a purpurnocrvene sa gornje strane. Na liski, sastavljenoj iz dve polutke koje se mogu preklopiti po dužini srednjeg nerva, nalaze se bodlje i zupci po obodu. Cvetovi su beli i podsećaju na velur.

Zbog čudesno lepih boja i oblika, muholovka je jedna od najinteresantnijih i najdekorativnijih ukrasnih sobnih biljaka. Takođe je načudnovatnija klopka koju je priroda stvorila. Neodoljivi je hipnotizer zahvaljujući živopisnim bojama. Ona privlači i proždire sve insekte koji joj se nađu u klopci - muve, mrave, osice, moljce i druge.

U čemu se sastoji mehanizam hvatanja i proždiranja insekata? Kada insekt privučen bojama padne na lisku čije polovine podsećaju na čeljust i kada dodirne bodlje, one se preklapaju, zupci ulaze jedni u druge i na taj način zarobljavaju insekte. Insekt će uskoro biti rastvoren dejstvom kiselog sekreta bogatog pepsinima koji izlučuju žlezde na površini liska. Liske se ponovo otvaraju tek kada plen bude svaren - kada od insekta ostane samo sasušeni skelet koji biljka potom odbaci.

Muholovke nastaju iz vrlo sitnih lukovica, posle nekoliko nedelja. Odrasle biljke imaju dve do pet muholovki. Biljka se može izložiti i direktnom suncu, pod uslovom da se vlaga redovno održava. Muholovke redovno propadaju, ali ih zamenjuju nove, koje izrastaju iz lukovica. Prilikom eventualnog presađivanja treba upotrebiti veliku kašiku da bi se odstranili delovi žila koje izgledaju kao da su oštećene. Najbolje je zalivati je kišnicom ili destilovanom vodom. Kao sobna biljka muholovka raste cele godine. Dobro se prilagođava gajenju u stanovima pod uslovom da temperatura nikada ne padne ispod osam stepeni.

Muholovka voli i govedinu. Ako želite da joj ponudite neku poslasticu ili da prijateljima pokažete kako zamka funkcioniše, dajte joj sićušan komad presne govedine. Izuzetan je doživljaj posmatrati kako ova biljka ulovi, zarobi i svari ponuđenu poslasticu ili živog insekta. Leti, kada je lepo vreme, muholovku možete izneti na terasu, balkon ili u vrt. Svaki insekt biće neodoljivo primamljen i začas ulovljen ovom prirodnom klopkom. Ako pak nema insekata, biće potrebno da biljku jedanput nedeljno nahranite sami nekim insektom ili komadićem mesa. Kada odlazite na godišnji odmor ili znate da ćete biti odsutni mesec ili dva, neka vam to ne zadaje brigu, jer će se biljka sama hraniti iz rezerve koju je akumulirala u žilama.

Yasmin · Prijatelj foruma

jos par lepih primeraka...

Bound · Početnik Domaćeg.de

E ovo sa gornje biljke imam, ali nekako ne uspeva kako treba. Hranim je musicama, jer ih sama ne "hvata". I ovo mi je vec treca biljcica, ali mi se cini, da ce i ova da "ugine". A pojma nemam zasto. Ko ima neki tip?

thorn · Odomaćeni član

ja imam onu sa prve slike i ne hranim je musicama vec sa po malo mlevenog mesa.......dobila sam je kao vic-poklon i nisam verovala da stvarno jede meso......bas je interesantna i neobicna biljka.....

miskopisko · ~Dream-Maker~

kako su to odvratne stvari i mnoooooooooooooogo cudne

danij · Dobro upućeni član

ja bih volela jednu mesozderku Very Happy

bas je luda

BabyG · Prijatelj foruma

Pa bilo bi zabavno imati mesozderku da otjera goste Mr. Green

...
Ali inace, hm....no way! Odvratnje biljke, i hm, cudno je vidjeti travu da jede meso..... Shocked

Tash2 · Početnik Domaćeg.de

meni je to odvratno!ali ko voli......

ZOZEFINA · Odomaćeni član

Citala sam negde da nije dobro hraniti biljke mesom jer onda prestaju same da love, sto im je osnovna funkcija. Ne prihvataju ubijene musice jer musica treba da se mrda da bi se biljka zatvorila, mozda je tu problem tvojih prethodnih biljcica!