Lukavice

Yasmin · Prijatelj foruma

POKLONITE LALU

Pre vise od cetiri veka, u Evropu su iz Male Azije prenete lale a u Holandiju, takozvanu "zemlju lala", tacno 1554. godine. Ni jedna biljka, cak ni orhidejam, nije izazvala takvo interesovanje i pomamu kao lala. Od pralale i prvih lukovica, donesenih s Levanta, danas je poznato vise od 3000 sorti, jer masta selekcionara oduvek je bila neiscrpna. Istorija belezi da se za lale borilo i ginulo, na njima se dobijalo i gubilo imanje.

Lale pripadaju porodici ljiljana. Zbog brojnih oblika i varijeteta, kao i bogatstva boja, lala je od davnina omiljena. Postoje sorte sa malim i velikim cvetovima, jednostavnim i punim, zatim sa cvetovima koji lice na ljiljan ili papagaja i sl. Boje su od bele, zelenkasto-bele, zute, ruzicaste do tamnocrvene a ima i crnih lala. Veoma su zanimljive i dvobojne lale. Lale su tipicno sezonsko cvece koje se u cvecarama moze pronaci od marta. Ime tulipan ili lala poreklo vodi od persijske reci - dolbend koja znaci turban. Nega i cuvanje u vazi: Cvetne stabljike odrezite ravnim rezom. Vazu samo do polovine napunite vodom. Drzite na hladnijem mestu, prvenstveno nocu, to ce cvetovima produziti zivotni vek. Poklanjanjem lale iskazuje se ljubav. Gajenje: Lala je zeljasta visegodisnja biljka. Lukovice se sade sredinom septembra na dubinu od 10cm. Saksije treba da budu duboke najmanje 15cm. Najlepse su u sirokim posudama u koje moze da stane vise lukovica, i to jedna blizu druge. Stavite posudu u hladniju prostoriju, a za tridesetak dana prebacite ih u mracnu gde je temperatura od 14-15*C. Na kraju ih prebacite na svetlo mesto gde je temperatura izmedju 18 i 20*C. Zalivajte ih obilno i zasadite. Kada cvetovi uvenu, lukovice stavite u hladnu prostoriju.

Yasmin · Prijatelj foruma

Lala-lukavica skuplja od kuce

Vise nego bilo koja druga lukovica, lala ima sposobnost transformacije � od jedne do druge sezone cvetanja, kao i u zavisnosti od mesta gajenja. Postojbina ovog cveta je Azija. Ime Tulipa je u direktnoj vezi sa izgledom i imenom tradicionalnog turskog turbana. Na dvorovima Otomanskog carsta lala je zauzimala centralno mesto medju drugim cvecem i smatrana je simbolom zenske otmenosti i energije. Pocetkom XVI veka elegantni cvet lale bio je cest motiv persijskih i turskih umetnika i on krasi mnoge rukopise, tepihe i keramiku iz tog perioda. Na sultanovom dvoru predstavljane su originalne lale novih oblika i boja i za njih su placane ogromne kolicine srebrnjaka. Tu su, u XVI veku, lalu prvi put zapazili evropski konzuli i kada je jedan od njih poslao nekoliko lukovica austrijskom caru Ferdinandu I, lala je pocela da se gaji i u Evropi.

Od tog trenutka nastala je prava tulipomanija. Lukovica lale je sluzila za vrednovanje imovine, kao i za sklapanje brojnih trgovinskih poslova. Tako je, na primer, u XVII veku u Holandiji, jedna vrsta lukovice pod nazivom "Semper Augustus" kostala 60 prosecnih zarada, odnosno cena jedne lukovice je bila jednaka ceni kuce u najboljem delu Amsterdama. Prava pomama za lalama nastala je i u Engleskoj gde je ovaj krhki cvet uticao, izmedju ostalog, i na mnoge individualne sudbine. Tako su pojedini zaljubljenici u ovaj cvet prodavali svoja imanja da bi investirali u gajenje lala, a nisu bili retki ni slucajevi bankrotstva, krajnjeg siromastva ranije imucnih ljudi kojima je gajenje lala bila strast.
U Holandiji su lale imale, a imaju i danas, veoma povoljne uslove za gajenje, pa su mogle da razviju sav svoj potencijal: razlicite oblike, boje, velicine cveta i razlicite visine stabljike. Danas, Holandija proizvodi 70% svetske proizvodnje lukovica.
Tacan broj vrsta i sorti lala je veoma tesko utvrditi jer se stalno radi na pronalazenju novih varijeta. Medjutim, okvirno, broj sorti je premasio cifru od 5.000, a april je mesec kada najveci broj lala cveta i kada sva njihova lepota i elegancija dolazi do punog izrazaja.

Da li ste znali?

Ako zelite da stavite lale i narcise u istu vazu, potrebno je narcise prethodno podvrgnuti malom tretmanu, zato sto drske narcisa oslobadjaju materiju (sluz) koja skracuje zivot lalama. Da bi ovo sprecili narcise treba staviti u zasebnu posudu sa vodom jedan dan, a potom ih staviti u istu vazu sa lalama.
Lale i narcisi sadrze otrovne materije koje mogu da izazovu vrtoglavicu, bol u stomaku, uznemirenost i grceve.

Aranzmani od lala

Cvet lale se, za razliku od nekih drugih vrsta cveca, retko poklanja pojedinacno. Najcesce se cvetovi lale prodaju i poklanjaju kao manji ili veci buketi. Lale lepo izgledaju i u buketu sa ostalim sezonskim cvecem (ljubicicama, narcisom, djurdjevkom, spomenkom). Prilikom pravljena razlicitih aranzmana sa lalama treba voditi racuna o boji cveca. Najbolji efekti se postizu harmonicnim slaganjem boja. Na primer, veoma dekorativno izgleda kontrast nastao kombinovanjem zutih, crvenih i ruzicastih lala, ili narandzastih sa ljubicastim. Bele lale odlicno povezuju cvece cije se boje ne slazu.
Prilikom kombinovanja lala sa drugim rezanim cvecem treba uzeti u obzir njihovu osobinu da rastu u vodi. Zbog toga lale treba seci nesto krace od ostalih vrsta cveca.

Yasmin · Prijatelj foruma

MIRISNI DJURDJEVAK

Djurdjevak (Convallaria majalis) je perena koja slobodno raste po sumama i sumarcima, u podnozju planina, ali i u visim podrucjima. U narodu je ova cvetnica poznata kao djurdjevak, a u nekim krajevima i po nazivu "biserni cvet".

Naime, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava. Optimalno vreme za ovaj posao je kraj leta i pocetak jeseni. Tada se gusto ukorenjeni bokori vade asovom i pazljivo dele podzemna stabla. Polazu se u zemlju na dubini 10-12 i razmak 15cm. Kao visegodisnja biljka, neguje se jednostavno. U prolecem, do cvetanja, redovnim zalivanjem odrzava se stalna vlaga. Ona ce omoguciti formiranje mnogobrojnih cvetova na dugim drskama. Zbog lepote i prijatnog mirisa, cvet djurdjevka je nezamenljiv za pravljenje prolecnih buketa i drugih aranzmana. Posebno ga treba koristiti za dekorisanje u svecanim prilikama, za vencane buketi ili uskrsnje trpeze sa sarenim jajima. Kada prodje cvetanje, uvenule cvetove treba odseci i smanjiti zalivanje, da bi podzemno stablo proslo kroz normalni period mirovanja. Zbog velike gustine bokora i krupnih listova koji pokrivaju tlo, tokom leta nema nikakvih dodatnih radova. Posle cetiri-pet godina, sa cele povrsine treva izvaditi biljke, zemljiste obraditi, dodati rastresiti humus i ponovo posaditi podeljene bokore. Djurdjevak u cvetu moze se dobiti i u zimskom periodu. U tu svrhu rizomi se sade u saksije ili dekorativne keramicke posude, koje se do ivice ukopavaju u zemlju, na nekom pogodnom mestu u basti. Krajem decembra posude se unose u prostoriju u kojoj je temperatura 12-14 stepeni i umereno zalivaju. Saksije je najbolje postaviti u prozor izmedju dva okna. Veoma je bitno da temperatura ne bude visoka, jer tada moze izostati cvetanje, koje treba da pocne krajem februara. Brzem razvoju biljke doprinosi pokrivanje posude hartijom u obliku fiseka. Za ovako skromnu biljku koja se jednostavno uzgaja i neguje, sigurno se u svakom vrtu moze naci bar malo slobodnog prostora.

Yasmin · Prijatelj foruma

Sade se u jesen, cvetaju u prolece

GRACIOZNI IRISI

Ako zelite da vam posle prvih prolecnih suncanih dana ozive cvetne gredice, sada posadite IRISE. Odmah po otapanju snega, iz zemlje ce poceti da izbijaju uski svetlozeleni listovi, koji skrivaju pupoljke. Oni ce se pojaviti pred samo cvetanje. Za dan ili dva svi ce se otvoriti i vrt obojiti plavoljubicastim i zutim tonovima.

Ova cvetna vrsta odlikuje se bogatstvom sorti, a samim tim i razlicitim bojama i oblicima cvetova. Postoje dve osnovne grupe:
irisi koji se razvijaju iz LUKOVICE i
irisi koji se razvijaju iz rizoma.

Prvi u vrtu procvetaju LUKOVICASTI irisi niskog rasta, svega dvadesetak centimetara. Njihovi krupni cvetovi, svetlo plavi do tamnoljubicasti, prosarani su pegama razlicitih boja i oblika. Ovi irisi zahtevaju PERIODIICNO PODMLADJIVANJE SVAKE GODINE. U kasno prolece, kada listovi pozute, lukovice se vade iz zemlje, ciste, dele i ostavljaju na suvo i toplo mesto. U jesen se mogu ponovo zasaditi.

Posle lukovicastih cvetaju oni koji se razvijaju iz RIZOMA. Medju njima prvi procvetaju PATULJASTI, visine do 20 cm, zatim standardni i na kraju visoki - do 80 cm.

PRVI PROLECNI CVETOVI

Lukovicasti iris, svetloplavih ili tamnoljubicastih cvetova, lepo izgleda posadjen sam ili u grupi sa drugim vrstama. U ovoj maloj cvetnoj gredici na slici, grupu irisa razlicitih sorti okruzuju trajnice Erantis i Iberis. Iberis ce predstavljati ukras vrta do zime, a u prolece ce pruziti zastitu od vetra neznim izbojcima Irisa.

Iz mladih lukovica, koje se obrazuju u pazuhu ljuspi, sledece godine razvice se listovi i cvetno stablo
HRANA U LUKOVICI ILI RIZOMU

Vecini Irisa vise odgovara toplo i suvo leto. U tom periodu oni se hrane iz podzemnih "magacina". Kod Lukovicastih irisa to su LUKOVICE. Sledece godine one ce razviti listove i cvetno stablo. Spoljni omotac lukovice obrazuje sitnu mrezu, zbog cega se ovi Irisi zovu i "mrezasti".

Bradate perunike, koje pripadaju grupi korenastih Irisa, zalihe hrane imaju u RIZOMU. Na njemu se obrazuju zadebljanja u kojima se, u vidu skroba, nagomilavaju hranljive materije. Pri suviisnoj vlazi zemljista rizomi mogu da istrunu. Posle cvetanja ovih Irisa nastupa period mirovanja. U to vreme rizomi se mogu deliti i ponovo saditi.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Jaco sreco smanji malo tu sliku Smile

Nego,imam pitanje...ako znate,da li je tacno da lukavice kad kupis treba staviti u zamrzivac pre sadjenja???

Yasmin · Prijatelj foruma

slika smanjena Wink

a za lukavice pojma nemam...potrazicu po savetima.... Wink

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Hvala Jacko Very Happy

To sam cula od 2 drugarice,ja kupila lale,kazu moram ih staviti prvo u zamrzivac Confused

Yasmin · Prijatelj foruma

LILY - DJURDJEVAK
Drugi nazivi: djurdjica, šmarnica, djurdjevac.
Latinski naziv: Convallaria majalis
Eng - Lily-of-the-valley

Opis biljke: Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava.
�urdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... ,

Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .

Yasmin · Prijatelj foruma

Lala, tulipan
Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom.

Ovo lepo ukrasno cveće doneseno je u Evropu iz Turkestana, svoje postojbine. Do danas je u Holandiji, njegovoj drugoj domovini, odgojeno više hiljada vrsta. Na tržištu se pojavljuje samo nekoliko stotina najlepših sorti. U lale je lukovica osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Stablo je čvrsto, oblo, 15 do 75 cm visoko, što zavisi od sorte i vrste, obraslo glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim lišćem. Svako stablo nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja ili nijansi: čisto beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom itd.

S obzirom na cvetanje, sorte lala dele se u četiri grupe:

- rano cvetajuće,

- srednje rano cvetajuće,

- kasno cvetajuće i

- botaničke.

U svakoj grupi ima nekoliko podgrupa koje se međusobno razlikuju po vremenu cvetanja i obliku cveta. Među rano cvetajućim lalama postoje dve značajne podgrupe: sa jednostavnim i duplim cvetom. Niskog su rasta, tako da je njihova visina 25 do 35 cm.

Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom.

Pošto želimo da ljubitelje cveća upoznamo sa gajenjem lala u saksiji za zimsko cvetanje u stanu, nećemo se upuštati u tehnologiju gajenja u slobodnom prostoru.

Za prisilno cvetanje (forsiranje) najbolje odgovaraju posebno pripremljene, tzv. preparirane lukovice rano cvetajućih sorti, uvezene iz Holandije. One se mogu nabaviti u jesen u našim semenarskim kućama. Lukovice moraju biti zdrave, neozleđene, po mogućnosti što krupnije i dosta tvrde. Treba ih nabaviti što ranije, tako da se u oktobru mogu pripremiti za sadnju. Lukovice se sade po tri komada u saksiju (čiji je gornji otvor u prečniku 12 cm), a u dekorativne činijice po 5 do 6 komada, što zavisi od veličine činijice napunjenom plodnom saksijskom zemljom.

Pri sadnji izboji na lukovicama treba da dođu do visine ivice saksije ili činijice. Ovako zasađene lukovice treba držati na tamnom, umereno hladnom i dovoljno vlažnom mestu, najbolje u podrumu, i pokriti ih 10 cm visokim peskom. Treba voditi računa da ovaj pesak sve vreme malo vlažan.

Do januara razviće se na lukovicama toliko žila da će one prodreti i kroz rupicu na dnu saksije, a i gornji deo biljke klica dostići će visinu od oko 10 cm. Ako se pipanjem u njoj oseti cvetni pupoljak, saksije ili činijice treba izvaditi iz peska i staviti u nezagrejanu sobu među zatvorene prozore. Zemlju u saksiji ili činijici treba dobro zaliti, a gornji deo biljke pokriti praznom saksijom ili tuljkom od hartije. Kad se pod saksijom ili tuljkom klica sa cvetom dobro razvije, lale treba izložiti potpunom svetlu i premestiti u toplu sobu, gde će se uskoro razviti cvetovi.

Yasmin · Prijatelj foruma

...ISTINE I LEGENDE...

Tulipansko ludilo
Lale, odnosno tulipani, pre 1000 godina rasli su samo u Persiji.

Mnogo vekova kasnije, 1554. godine, jedan flamanski plemic doneo je prve primerke ove biljke u Evropu. Tada se dogodilo nesto sto nije "uspelo" ni jednom cvetu, pa cak ni orhideji. Lala je izazvala takvu "pomamu" na starom kontinentu, da je cak doslo do tridesetogodisnjeg rata. za lale se borilo, ginulo, a postale su cak i sredstvo placanja - "cvetna moneta". U to vreme Evropom je vladalo pravo "tulipansko ludilo".

Beli "usamljenik"

Ako narcis stavite u vazu, ne zaboravite da narcis voli da "samuje". U ostalom, to se uklapa u legendu po kojoj je narcis dobio ime. Lep mladic narcis, legenda kaze, kada je jednog dana ugledao svoj lik u bistroj vodi, toliko se zaljubio u sebe, da je od ceznje za sobom cak umro. tada su ga bogovi pretvorili u isto tako lep cvet, koji nosi njegovo ime.

Miljenik bogova
Interesantno je znati da latinski naziv zumbula - HIACINTUS, potice od imena Hijakinta, lepog mladica iz grcke mitologije, inace Apolonovog miljenika.

Yasmin · Prijatelj foruma

LUKOVICE U RANO PROLECE

Lale

Holandija je zemlja ciji sinonim su lale, jer je ona prva postala najveci centar trgovine lalama, sto je ostala do danas.
Ipak, lukovice lala u Holandiju su donesene sa Levanta!

LALE su pre svega bastensko cvece, ali se gaje i kao saksijsko, kada ih treba drzati pored prozora, ali ne na direktnom suncu.

Kada je zemljiste u pitanju imaju skromne zahteve, tako da uspevaju skoro na svakom. Lukovice se sade krajem augusta i u septembru, na dubinu od oko 10cm i na rastojanju od 20cm. Treba znati da NE VOLE VELIKU VLAGU, A DJUBRIVO IM SKODI.
Kada precvetaju, stablo treba odseci, kako bi lukovice bolje sazrile i razvile se. Iz zemlje bi ih trebalo vaditi po lepom vremenu, ali ne po jakom suncu. Posle toga treba ih ostaviti na prohladno mesto da se osuse.

Kada lale dobijete u buketu treba da znate da ce one NASTAVITI DA RASTU I U VAZI, ukoliko im vudu svaki dan dolivate (NE MENJATE!), a cvetnu stabljiku malo skracujete.

...Jos nesto: DVE TRECINE SVIH SORTI LALA SU CRVENE BOJE!

Yasmin · Prijatelj foruma

Zumbuli

Zumbul ili carevic donesen je u Evropu sa Bliskog istoka u XVI veku. Prvi zumbul su bili samo plave boje.
Danas ih ima belih, ruzicastih i u drugim kombinacijama. Sredinom XVIII veka postaje najdraza ukrasna biljka i zauzima prvo mesto u uzgoju lukovicastog cveca.

Kao i prethodne vrste, moze se gajiti i u basti i u saksiji. Treba znati da, ukoliko zelite da ih gajite u saksijama, treba nabaviti PREPARIRANE LUKOVICE i i posaditi ih u plitke, siroke posude sa dobrom drenazom, na dubinu od 2/3 visine lukovice. Posle zalivanja saksije treba staviti na hladno i tamno mesto (7*C), a vlaznost redovno odrzavati. Kada pupoljci izrastu do 3cm treba premestiti na svetlije i toplije mesto.