Bonsai

Yasmin · Prijatelj foruma

Bonsai je Japanska rec, sastavljena od reci Bon - cvetni lonac i Sai - drvo. Osnovna zelja je da se predivni primerci stabala sa mocnim krosnjama ili neobicnim oblicima nastalim na nepristupacnim mestima i u surovim uslovima, sacuvaju i poseduju u malom i izdvojenom obliku. To je i cilj, da se u sto vecoj meri priblizi oblicima iz prirode. Ovakva stabla se razvijaju kao i svaka druga u prirodi, ali se odredjenim postupcima obuzdava rast i programiranjem razvoja usmerava ka zeljenom obliku.

Poreklom iz Azije, bonsai je vremenom pretrpeo mnoge promene i pretvorio se u sasvim novu formu, za koji mnogi kažu da predstavlja spoj 90% umetnosti i 10% vrtlarstva. U svakom slucaju, dobro negovan bonsai možemo nazvati pravim remek-delom baštovanstva. Bilo da se njime bavimo iz hobija ili profesionalno, moramo slediti odredena pravila - nije dovoljno samo zasaditi drvo i pustiti prirodu da sama ucini svoje - svaka grana bonsaija mora biti oblikovana, ili odrstranjena, dok se ne dobije željeni oblik.

Stigavši na Zapad, bonsai je poceo da se razvija u zadivljujuce drugacijem pravcu, bar što se tice izbora biljaka i same tehnike izrade.

Yasmin · Prijatelj foruma

Prvo što treba naglasiti je da bonsai nije geneticki izmenjena biljka i koja se na bilo koji nacin održava da ostane mala. Tehnika izrade bonsaija nije ništa surovija nego bilo koja vtrlarska praksa. Isto tako je uobicajeno verovanje da je bonsai visok samo par centimetara. To nije tacno, i, mada je bonsai zaista mali u poredenju sa svojom ogromnom dugovecnom bracom, njegova visina se krece od 25 cm do 1 m.
Bonsai se može razvijati iz semena, ili oblikovanjem i secenjem mladog drveta, ali i od prirodno nedoraslog drveta presadenog u saksiju. Da bi ostao mali i dobio željeni oblik, bonsai se oblikuje rezanjem grancica i korenja, periodicnim presadivanjem, kao i povezivanjem (žicom) grancica sa stablom.

Bonsai sa svojom saksijom i zemljom iz koje raste predstavlja jedan izdvojen etnitet, ali je i dalje, svojom simbolikom, deo prirode. Naime, bonsai-drvo bi trebalo malo pomeriti od centra saksije, ne samo zbog vizuelnog efekta koji daje asimetrija, vec zato što je centralna tacka simboliše mesto gde se srecu zemlja i nebo, i ništa ne bi trebalo da zauzima to mesto. Drugi esteticki princip je trojni obrazac neophodan zbog vizuelnog balansa i radi izražavanja veze izmedu univerzalnog ,božanskog principa, umetnika i samog drveta. Po tradiciji, te tri osnovne sile su neophodne za kreiranje bonsaija: shin-zen-bi ili «težnja za istinom», dobrota i lepota. Uz odgovarajucu negu, bonsai može živeti stotine godina, kao skupoceni primerak negovan i cuvan kroz generacije i generacije i kao uspomena na one koji su ga održali takvog kakav jeste. Iako su takvi bonsai primerci zapanjujuce lepi, sama starost bonsaija nije ono što je suštinski važno. Mnogo je bitnije da drvo ima željeni umetnicki efekat, da je u adekvatnoj saksiji i da bude zdravo.

Ponavljamo, bonsaji je obicno drvo ili biljka, ne hibridna vrsta. Malo lisnato drvo je prikladnije, ali bilo koja biljka se može iskoristiti za ovu namenu.. U Japanu se najcešce koriste razne vrste bora, azeleje, kamelije, bambusa i šljive. Umetnik nikad ne imitira prirodu, vec radije izražava licnu esteticku filozofiju, manipulišuci njome. Bonsai može da izaziva razne utiske, ali u svakom slucaju, ono što se traži od njega je da mora da izgleda prirodno, a intervencija ljudske ruke ne sme da bude vidljiva (sa izuzetkom kineskog bonsaija koji u mnogim slucajevima predstavlja slike zmajeva i drugih uticajnih simbola kulture iz vremena njenog nastajanja).

Iako raste u specijalnim saksijama, bonsai se po pravilu drži napolju (mada ima posebnih vrsta koje su namenjene samo za enterijer), mada se cesto, za posebne prilike, postavljaju u tokonomama, nišama u tradicionalnim japanskim sobama, dizajniranim za prikazivanje umetnickih objekata, ili, pak, na specijalnim postoljima za bonsai.

Bilo kako bilo, bonsai traži posvecenost, vreme, strpljenje, veštinu i istrajnost. Zato, ako ste se upustili u ovu bonsai avanturu, ne klonite, nego se setite da su današnji japanski bonsai majstori takode nekada bili pocetnici.

Yasmin · Prijatelj foruma

Istorija bonsaija

Bonsai se prvobitno pojavio u Kini, pre više od hiljadu godina. Te rane vrste su bila retka cvornovata stabla i rogobatna stabla sa lišcem, koja su licila na razne životinje, zmajeve i ptice. Puno je mitova i legendi povezanih s kineskim bonsaijem, i ta groteksna i zoomorfna stabla su i danas vrlo cenjena. Kineski bonsai je došao iz sveta imaginacije i te slike vatrenih zmajeva i uvijenih zmija su prednjacile u odnosu na samu predstavu drveta kao takvog.

Sa japanskim usvajanjem mnogih kineskih kulturnih obrazaca, i bonsai je došao u Japan, za vreme Kamakura perioda (1185-1333), posredstvom Zen budizma, koji se u to doba rapidno širio Azijom. Vremenom, ova bonsai-drvca prestala su da se vezuju samo za budisticke monahe i manastire, - postala su simbol prestiža i casti medu japanskom aristokartijom. Ideal i filozofija bonsaija su se vrlo izmenili tokom godina. Za Japance, bonsai predstavlja spoj mocnih tradicionalnih verovanja i istocnjacke filozofije u smislu održavanja harmonije izmedu coveka, duše i prirode.

Bonsai je igrao važnu ulogu u životu japanske elite, kada je, u posebnim prilikama, unošen unutra i prikazivan kao umetnicko delo. Sredinom 19. veka, posle 230-godišnje izolacije, Japan se otvorio za ostatak sveta - ljudi iz citave Evrope poceli su da se upoznaju sa ovom drevnom kulturom i bonsai je postao predmet interesovanja. Izložbe u Becu, Londonu i narocito Svetska izložba 1900. god. u Parizu, otvorile su put bonsaija u Evropu.

Razvoj bonsaija i njegovo širenje tokom prethodna dva veka je zaista fascinantno; danas je to veoma poznata i poštovana hortikulturna umetnicka veština, raširena po celom svetu - od Grenlanda i Severne Amerike preko Južne Afrike do Australije, te svojim postojanjem na skoro svim kontinentima pokazuje koliko je svet zapravo mali.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kako se neguje

Trebalo bi znati koji su prirodni uslovi u kojima drvo zivi i stvoriti mu sto slicnije uslove. Tropska biljka voli vlagu i toplotu, mediteranske toplotu bez mnogo vlage i nesto hladnije zime, planinska biljka trazi svez vazduh i izrazena godisnja doba.
Majvaznije je redovno posmatrati biljku i na vreme reagovati na svaku negativnu pojavu.

Zalivanje, leti svakodnevno a zimi umereno, tek da zemlja ne bude previse suva. Pravilo je da se zaliva kada se zemlja osusi, a u maloj posudi se zemlja brze susi.

Prihranjivanje, u prolece jedanput do dva puta mesecno standardnom hranom za sobne biljke ali treba da je razredjena sa bar dva puta vise vode nego prema uputstvu. Ovo je veoma vazno jer previse hrane moze da "sprzi" koren.

Presadjivanje - mladje biljke (do 10, 15 god) svake ili svake druge godine a starije na 5,6 godina . Presadjuje se obicno u istu ili malo vecu saksiju, zemlja treba da je pomesana sa peskom ili sitnim kamencicima a vazno je da se svaki put razmrsi i pomalo oreze koren biljke

Zaprasivanje - Ako se na biljci, obicno na nalicju lista pojave bubice, treba poprskati sa nekim standardnim sredstvom za biljne parazite.

Ukoliko i pored svega biljka pocne da se susi, izvadite je iz saksije, operite koren, istusirajte dobro celu biljku i posadite u bastu ili u veliku saksiju, natopite dobrom vodom a zatim nastavite redovnu negu kao i ranije. Sada zalivanje nece biti potrebno svaki dan a smanjite i prihranjivanje.

Yasmin · Prijatelj foruma

alat za negu bonsaija...

Yasmin · Prijatelj foruma

BONSAI - HARMONIJA U MINIJATURI

MALO DRVO IZ SAKSIJE
Skulpturstvo u hortikulturi - Sto stariji,
bonsai je lepsi - Najvazniji je pocetak

Bonsai je drvo iz saksije, gotovo identicna replika svojih velikih rodjaka. Za umetnicke duse predstavlja prirodne apstraktne skulpture, inspirisane vizijom koju samo ljudski um moze da zamisli.

Bonsai nije drvo kome je na neki nacon usporen rast ili je geneticki promenjeno. Rast nije ogranicen obimom saksije, vec stalnim secenjem i oblikovanjem. Velicinu i kvalitet odredjuje "cuvar", a vestina izrade estetski kvalitet, ali i zdravlje biljke.
Predivno drvo moguce je kreirati za samo jedno poslepodne ali, ako nije u saksiji - nije bonsai! Bonsai ne mora da bude star, da bi bio lep. Sve je lepsi sa godinama, a pazljivom negom dobar bonsai postaje jos bolji. Pogresno dizajniran, mladi bonsai moze da izraste u neugledno drvce, te je vrlo vazno da se osnovni oblik formira na samom pocetku.

Niko tacno ne zna kada je nastao prvi bonsai, ali poznato je da su Kinezi gajili minijaturne baste u saksijama, sa drvecem, kamenjem i mahovinom, tzv. penjing, pretece bonsaia. Prvi slikani prikazi penjinga mogu se videti na muralima iz dinastije Han (200 god. p.n.e.)

Saksije sa samo jednim mini - drvetom izdvojile su se kasnije. Ovaj nacin bio je poznat kao pun-sai sto je kineski izgovor za japanski bonsai.

Tek pocetkom 20. veka i gradjani su poceli da se bave gajenjem bonsaija, do tada je ova umetnost bila privilegija plemica. Grupa entuzijasta osnovala je i bonsai - selo Omija, koje je danas predgradje Tokija i meka za ljubitelje bonsaija i turiste iz celog sveta. Svetsku slavu bonsaiju dali su Japanci.

BONSAI NA TERASI

Bonsai voli spoljnu atmosferu, u zatvoreni prostor unose se samo na kratko i u izuzetnim prilikama. Posto rastu u malim, plitkim posudama, brzo se suse, te ih je potrebno cesce zalivati, narocito leti i do 2-3 puta dnevno! Terasa je pogodno mesto za gajenje bonsaija, narocito ako se saksije postave na stepenaste police, ali treba izbegavati suncanu stranu i topli vetar. Tokom zime, ako je moguce, koren treba zastititi od hladnoce, cuvajuci bonsai u zimskoj basti.

Bor i visnja su tradicionalne vrste, ali se mogu koristiti i druge vrste cetinara i liscara, pa cak i bastensko siblje. Omiljeni su japanski javor, dunja i druge vocke, visterija i ginko.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kupovina - Sta, gde i kako

Kako odabrati biljku?

Uglavnom se na trzistu mogu naci dve vrsta bonsaia:
- serijski proizvedeni, obicno su to tropske biljke, pogodne za sobne uslove, i najcesce uvezene sa dalekog istoka
- unikatni primerci, proizvedeni rucno najcesce od vrsta drveca koje uspevaju u Evropskim uslovima.

Drvo je utoliko vrednije ukoliko je veci trud ulozen u njegovo stvaranje a rezultat je obicno i veca umetnicka vrednost.

Kod kupovine bonsaia obratite paznju da je drvo zdravo i lepo razvijeno, da nema vidljivih oziljaka od zice ili odsecenih grana. Drvo treba da je harmonicno i da izgleda kao prirodno.
Harmonija je najvaznija. Bonsai drvo skoro nikada nije simetricno. Oblik krosnje je obicno nepravilan trougao. Svako bonsai drvo ima prednju i zadnju stranu. Prednja strana treba da je otvorena, da se vidi stablo. Ni jedna deblja grana ne bi trebalo da ide prema napred. Prema zadnjoj strani treba da ima dosta grana jer one daju osecaj dubine. Bonsai ne sme da bude dvodimenzionalan.

U tome je osnovna razlika izmedju bonsai i orezane vocke ili ukrasnog drveta.

Posude
Bonsai je celina biljke i saksije. Posude su cesto umetnicka dela za sebe. One su obicno plitke, neupadljivo glazirane, sa niskim nozicama. Jedino posuda za kaskadni oblik treba da je visoka i uska. Treba da istaknu lepotu drveta ali da ne odvlace previse paznju
Kod nas se jos uvek vrlo tesko mogu naci u prodavnicama ali nekoliko keramicara ih prave po porudzbini.

Na slici je nekoliko posuda domacih keramicara.

Ostali pribor

Bonsai se obicno smesta na odgovarajuce niske male drvene stolove. Osim toga, potrebne su vam specijalne makaze za rezanje grana. Postoji veliki broj specijalizovanih alatki ali najvaznije su specijalne makaze sa konkavnim secivom.

Gde ?

To nije jednostavno reci. U boljim cvecarama mozete povremeno naci bonsai primerke iz uvoza (to su najcesce brzo kreirani primerci sa izrazenim tragovima secenja). Na izlozbama cveca i specijalizovanim bonsai izlozbama obicno je moguce kupiti i bonsai kod domacih uzgajivaca.

Yasmin · Prijatelj foruma

slika sa izlozbe...

Yasmin · Prijatelj foruma

jos nekoliko lepih primeraka....

Yasmin · Prijatelj foruma

BONSAI - HARMONIJA U MINIJATURI

U SAKSIJI - BREZA JOS NEZNIJA

Budite i Vi majstor bonsaija

Nabavite u rasadniku zdravu i razgranatu brezu, cije je stablo debljine prsta. Specijalnim makazama ili ostrim makazicama za nokte isecite stablo do visine od 25 cm. odlucite kako zelite da izgleda vas bonsai, pa prema tome odstranite suvisne grancice sa stabla.

Biljku omotajte aluminijumskom zicom - glavno stablo zicom debljine 3, a grane zicom debljine 1.5 mm. Zicu ne stezite previse. Posto ste stablo omotali, lagano savijajte stablo i grane u pravcu u kome zelite da se drvo razgrana. Ovim bonsaiju dajete konacan oblik.

Ostavite biljku da se odmara oko osam nedelja. Koren je sve vreme u saksiji! Zalivajte je koliko"Trazi".

posle ovog perioda izvucite koren iz zemlje, otresite zemlju sa njega, pa ostrim makazama skratite zilice. Da bi biljka lakse stajala u posudi, orezite koren u obliku kruga.

Bilo bi dobro imati originalnu posudu za bonsai, ali moze posluziti i obicna saksija. Na dno, gde je otvor za oticanje suvisne vode, postavite resetku, da korenove zilice ne bi zapusile otvor.

u saksiju stavite hranljivi supstrat i postavite biljku. Koren ne treba da bude skroz pokriven zemljom. Prihranjujte tecnim djubrivom, leti na 2-3, a zimi na 4-6 nedelja.

Nakon sest meseci odvijte zice sa stabla, a izdanke koji ce se naknadno pojaviti, redovno odstranjujte.

Bonsaiju se svake druge godine orezuje koren i presadjuje se u novu zemlju. Dakle, da bonsai bude oblikovan u potpunosti dovoljne su samo dve godine.

ovo je samo jedan od nacina da sami oblikujete bonsai. kreativci, uzivajte!

winblackka · Početnik Domaćeg.de

Bonsai je jako lep, ali kod mene ne uspe da prezivi. Uveg mi ugine.

Warlock · Početnik Domaćeg.de

Samo da se zahvalim na ovom postu... ja imam bonsai vec duze vreme i vec sam se pitao sta da mu radim (pomisljao sam da mu i pljeskavice pocnem kupovati)... nekako mi je uvek bio na granici da uvene... ali mislim da sam shvatio u cemu gresim (tj. mislim da sam mnogo pametovao sa prehranjivanjem)...

Hvala jos jednom... mislim da je jedan lepi bonsai spasen...