Moj grad -jer to zaista zasluzuje

pinkie · Prijatelj foruma

Za svakoga od nas postoji grad koji nosimo u srcu.Ma gde bili rodjeni, ma gde ziveli, taj grad ce uvek ostati duboko u nama. Neka ovo bude tema posvecena upravo tim gradovima. Gradovima koji nam znace nesto.Gradovima koji su n a nas ostavili dubok utisak.Toliko dubok da nas prati gde god da krenemo , gde god da smo.
Neka ovo bude tema u kojoj necemo komentarisati kratko I jasno, ncemo postavljati komentare tipa : e bravo ,bas mi se svidja tvoj grad, a odakle si niti bilo sta slicno. Ovde ne moramo znati ni o kom je gradu rec. Ne moramo postavljati slike ako ne zelimo.I ako vec postavljate slike, bar u ovoj temi neka to budu vase licne slike..slike koje ce biti takodje deo vas, a ne skinute sa neta.neka budu posebne.Necemo se ovde niti upoznavati, niti siriti prijateljstva. Pisite o mestima koji su vam ostala u pamcenju, pisite o mentalitetu ljudi u tom gradu, o istorijskim cinjenicama ili stvarima koje mogu znati samo ljudi koji su tu ostavili deo svog zivota… Ovde cemo pisati o dushi naseg grada. Jer sam sigurna da svaki grad na ovom svetu to zasluzuje

pinkie · Prijatelj foruma

Evo da zapocnem ja Smile

Rodjena sam u gradicu koji nema apsolutno nikakve veze sa gradom o kojem cu pisati. Ovo je grad koji zasluzuje svaku hvalu, svaku lepu rec.Grad koji je pretrpeo toliko bola I razaranja, a opet cveta. Opet zivi. Volela bih da mogu sate I sate provesti pisuci o ljudima, o mestima..o onome sto je nekad bilo, u nekim mojim tinejdzerskim danima. O parku ciju sam travu poznavala pod svojim nogama..o keju koji je toliko mladalackih tajni u sebi sakrivao. O zuboru reke I sustanju jela..O zagoru omladine koje je uvek bilo I vise nego dovoljno.Studenata, mladica I devojaka koji su ceo svoj raspust provodili na ulicama mog grada. Koliko je samo ljubavi ovde zapoceto I rastureno… Sta sve cuvaju one duge ulice u sebi..sta sve nose…Danas je sve drugacije. Danas ima vise ptica..cistije je…mirnije…Nocu samo, kada svi spavaju, ja izadjem na terasu I vidim pijanu omladinu kako se vraca kuci.Pa I neka su pijani.uzivaju ljudi u izovut,zasto da ne? Poneki radnik jos se vraca sa posla, I pogledam u mesec onako sjajn I bistar..i u njemu vidim odraz svoga grada..to je nesto za sta vredi ziveti…Pisacu ja jos puno toga..ovo je samo pocetak….da vidim I vas …

Maja S. · Odomaćeni član

Jako lepa tema....
Ja od kako sam napustila moj grad u kojem sam odrasla ( a u kojem nisam rodjena), neprestano bi danas cini mi se volela da sam tamo. Ne znam zasto, da li je to normalno da kada odete daleko i skroz na drugom kraju drzave, da vam tek ono mesto, oni ljudi i onaj nacin zivota nedostaje.
Kod mene je to slucaj.
A pazite, jako interesantno je to sto ranije, dok sam zivela dole nikada nisam na ovaj nacin razmisljala o ovome. Cak nisam ni marila toliko (ako ne uopste) za grad i ljude u njemu.
Verovatno je zato sto je Moj grad i ovaj grad u kome sada zivim nebo i zemlja. Skroz se razlikuju. A narocito po mentalitetu. Na jugu su ljudi nekako ljubazniji, pazljiviji,neiskompleksirani.... Jesu siromasni, ali im to ne predstavlja problem da uzivaju u zivotu. Pravi boemi.....
Jako mi nedostaje sve to....dole....

foryou10 · Iskusni član

Novi Sad grad koji cu uvijek nositi u svom srcu.Toplina grada se osjeca na svakom koraku posebno kada je u njemu zivjela osoba koju ste jako voljeli.Duge setnje po Limanu,rucak u Secuanu,vecera na Petrovaradinu.Osjecate da ste dio grada,ljudi koji zive u njemu i koji vas prihvataju kao najrođenijega,a i vi isto tako njih.Pamticu jednu za nekoga mozda dosadnu i glupu setnju od Sremske Kamence do Novog Sada.Ljudi kako je to lijepo.Zastanete uzivajuci u ljepoti predjela,poljubite dragu osobu,porazgovarate sa uspunim prolaznicima.
Volim te Novi Sade,siguran sam da si i dalje otvoren grad.

pinkie · Prijatelj foruma

Volim ovaj grad kada su praznici.Osmeh na licima prolaznika i crkvena zvona sa vrha zvonare koja se razlezu gradom...i decica..nasmejana uzurbana.doterana.Ima ih jako puno. Ne pamtim kada je bilo ovoliko dece kao sada.Godinama unazad sam ovde.Vise ne pamtim ni kada dodjem ni kada odem.Oduvek sam tu.Mozda i nisam, ali tako mi se cini. Sve je ovo moje. I ova fontana, i tek sredjene zardinjere, i zasadjeno cvece. i jata ptica...i pretrpane ulice i ulicni prodavci. i Penzioneri na klupicama koji iz dana u dan dolaze tu okupljaju se i razmisljaju o smrti.Bar jednaput nedeljno jedan od njih ne dodhje.Kad prodjes pored njih i javis se, oni pocnu da ti pricaju o bolovima u kukovima, prosireni m venama i visokom pritisku.Ovo vreme je nezgodno.Ne pamte ovako tesko prolece a doziveli su ih puno. Nastavis dalje i vidis kafice prepune omladine...I zaustavim se i pogledam u njih, u visoke zgrade koje me okruzuju i znam da je ovo moj grad.Da je ovo grad koji cu nositi u sebi dok god sam ziva..

miskopisko · ~Dream-Maker~

Zivim da opet posetim svoj grad iz snova.Zelim da ponovo osetim taj specifican miris vazduha,da ponovo shvatim jednostavnost ljudskog zivljenja,da se ponovo probudi glas koji odzvanja sirom ulice...glas koji poziva na veru,koja je toliko drugacija od nase,glas koji i ako je jak ima neku specificnu zvicnost koja ne smeta(bar meni)...zelim da opet vidim te palate koje nisam uspeo da vidim zadnji put,zelim da obidjem svaki cm tog grada,da se provozam svakom linijom tramvaja i da samo razgledam. To nije grad u kojem sam rodjen,niti grad u kome sam ziveo,to je samo grad za mene vecnog mira,sklada duse i tela,grad gde ne osecam da problemi postoje.Ne bih nikad voleo da zivim u njemu....vise volim da ga zamisljam ponekad,tako mi izgleda jos velicanstvenije!!
I da samo ponekad odem da prosetam kroz njegove ulice,kada masta pocne da nestaje...

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

U rane jutarnje sate,pre nego se grad probudi...prosetam poznatim ulicama...Slusam zvuk svojih koraka koji odzvanja plocnikom,dozvolim svakoj ptici sa krosnji drvoreda da se useli u moje uho.Nasmesim se i pozdravim staricu koja na ulici prodaje cvece.Propnem se na prste i dodirnem grane okicene prvim cvetovima.Mahnem pekaru koji upravo otvara svoju radnju.Bacim pogled na klupu u parku na kojoj sam toliko puta sedela.U oku mi odraz gradskih fasada okupanih prvim jutarnjim zracima.Udisem vazduh pun poznatih mirisa...osluskujem i upijam...osecam da mi je srce puno i veliko...do neba...
Trudim se da svaku sliku,svaki pokret i zvuk urezem u svoje secanje,da ga mogu oziveti kada to pozelim...ma gde u tom trenutku bila...

Sve1985 · Početnik Domaćeg.de

Odlicna tema . Uhhh taj grad bih bio jedan od najlepsih gradova u kojima sam ja ikada bila. Iako sam mislila da nikada nebih otisla i posetila taj grad kada sam sve cula o njemu cisto nisam mogla odoleti nego otici i videti tu lepotu. Narod je tako prijatan niko negleda ko je koje vjere svi su slozni i svi se vole na svoj nacin. Miris prirode i dobrodoslice se siri kroz citav grad .Jedan od najlepsih gradova koje sam ja ikada posjetila.

kika_sd · Dobro upućeni član

U mom srcu postoje tri grada.U jednom sam rodjena i zivim,drugi je grad gde sam se jednom mnogo zaljubila i napravila veliki preokret u svom zivotu,a treci je grad koji ima dusu kao i ja.
Prvi grad,grad istorije,vina,Dunava,grad lepote i topline.Dunav ga grili i kupa svojim sjajem,velicinom i moci.Ne znam da li bih mogla da zivim bez Dunava i njegove snage koju prenosi na mene.Kako god bila raspolozena,tuzna ili srecna,usamljena ili sa nekim,krenem put tvrdjave,preskacem pruge,gledam vozove,a onda krenem stazom kroz tvrdjavu posmatrajuci konje kako setaju ponosno,decu kako se igraju i trce,zaljubljene koji se ljube ispod svakog drveta na klupi...Popnem se na najvisu kulu i gledam sjaj sunca koje se ogleda u Dunavu,gledam veliki most preko Dunava,gledam ceo grad...Tada sam svoja,tada znam gde pripadam i cija sam.Tada znam da nisam sama.Onda sidjem i odem do Dunava,sedim tako satima zagledana u reku koja juri i zuri ka svom cilju,koja zuri da obraduje jos nekoga,koja zuri da dodirne jos neke ruke,da se jos neko lice ogleda u njenom ogledalu...To me smiruje,vraca u zivot,vraca jacinu,vraca samopouzdanje i volju da krenem svom cilju...

Drugi grad,grad na moru.Okupan plavetnilom Jadrana opija svojim vazduhom i mirisom soli,sunca i toplote.Opija mirisom lepote,ljubavi,zadovoljstva i srece.Opio je jednom i mene.Njegov Stari grad i muzika koja docekuje kad se krene prema njemu.Predivan glas koji se siri po celom gradu,koji talasi nose po moru i vracaju ga ponovo u moje srce ali umocenog u beskraj.Glas koji sve govori,glas koji pesmom sve kaze.A Stari grad samo dopunjuje i pokazuje njegovu lepotu i velicinu.Odmah blizu je crkva,mala ali carobna.A sa njene leve strane terasa i more,more,more,more...Beskonacnost talasa i cvrstina stena duboko ispod mene i sreca,sreca,sreca...More je tu naplavlje,vazduh je tu najmirisniji,snaga je tu najveca...Ali je sve to sada daleko iza mene...Nazalost...

Treci grad,daleki grad.Samo sam nekoliko dana provela tamo,ali smo se savrseno razumeli i sprijateljili.Pogled sa brda na ceo grad i njegova svetlost budi velike emocije i pitanje ko smo zapravo,koji zivot zivimo,a koji bismo voleli,sta zapravo znaci ziveti.Osecala sam da je moje mesto ovde.Mostovi su me vodili s jednog kraja grada u drugi.Videla sam violiniste,cigane,obucene u crno odelo kako sviraju na ulici i setalistu.Bili su nasmejani,tako savrseno srecni da su mi suze krenule.Stajala sam ispred njih,divila se njihovoj sreci,njihovom osmehu i plakala,plakala...Shvatila sam da je vrlo malo potrebno da covek bude srecan.Shvatila sam da malo muzike znaci zivot.Shvatila sam zivot...
I ovaj grad ima Dunav,ali me je recni tok doveo nazad u moj grad...

Sada zivim srecno u gradu kojem pripada moj zivot sa secanjem na grad kome je pripalo moje srce i na grad kome je pripala moja dusa!!! :430: :cvetic:
:puzle:

***Srna*** · Chilly

Rođena sam u gradu koji ne volim. Do dan danas, nikad ga nisam zavolela.Nikad nisam zavolela njegove duge i sive ulice, visoke i tamne solitere, puste industrijske zone i blokove, nervozne ljude. Nikad nisam pripala ovom gradu i nikad se nisam uspela priključiti ovom brzom životu, nisam ga zavolela...
Za mene je u sećanju ostao bački gradić na severu o kojem sanjam noćima, iz kojeg dolazi moja majka. Od samog detinjstva, tamo sam se provodila, osećala slobodno , upoznala divne ljude...
Danas, u taj grad idem kad god želim da pobegnem od ovog sivila, idem da odmorim svoju dušu, idem da vidim prijatne i nasmejane ljude, rodbinu i prijatelje.
To je grad u kojem čovek može da se preporodi..
Lavirint uskih uličica, sokaka, nanizane kućice i crveni krovovi, dimnjaci i fenjeri, zelenilo od kojeg se grad jedva nazire, stara majka koju pozdravljam kad idem niz ulicu, bagrem koji cveta duž celog grada, ljudi koji pevaju i smeju se kada pričaju...
To je grad koji se preliva u zlatu i miriše na proleće, grad koji sanjam da ću tamo naći svoj miran kutak, grad u kojem niko nikoga ne dira a svi se poznaju...
Svaki put teško odem tamo jer znam da ću još teže otići.
Svaki put me boli srce kada gledam svoje sestrice od tetaka kako odrastaju, a ja ne mogu biti sa njima tamo. kad me zagrle i poljube, osećam se kao da sam i ja ponovo dete, kao da mi je detinjstvo ostalo tamo , kao da sam samo tamo bila dete.
Kad vidim svoju staru majku, krenu mi suze na oči jer znam da nije trebalo da budem rođena ovde, već tamo gde pripadam, tamo gde me ljudi poštuju i vole, tamo gde mogu imati mir.
Jednog dana, otići ću tamo da proživim starost, jer samo tako ću ..umreti sa osmehom na licu..

pinkie · Prijatelj foruma

Juce sam sedela na terasi zgrade...Dan, divan kao i mnogi drugi dani...Sa zadnje strane zgrade nema prasine, nema gradske galame, nema vike...Samo cujem omladinu dok pikaju basket. Povici i poklici momaka razlezu se kroz grad.Tapkanje lopte iudarac u gvozdenu armaturu..A sa druge strane ulice na samom sastavu dveju ulica klincadija igra fudbal. I jedna devojcica im uporno smeta.Koliko su je puta samo pomerili i nastavili sa igrom i ona im opet "uleti u teren" dosadno joj valjda pa resila da zeza klince Smile

I pogledam u daljinu ...samo obrisi planina se naziru negde i prelamaju nebo lomeci suncane zrake. Poneki golub preleti..a onda citavo jato ptica. Vetar mi donosi miris bureka iz burekdzinice u komsiluku. Udisem vazduh i nasmejana ulazim u stan...ovo zaista jeste moj grad.. Rolling Eyes

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Eh, ja cu ipak pisati o jednom mestu, nije to grad, tu su mahom kuce vikendice gde ljudi dodju na odmor. Tamo sam se prvi put osetio slobodno, izneo stolicu iz kuce i seo u dvoriste. Ceo kraj je utonuo u san, nebo vedro, zvezde kao na dlanu. Zagledan tako uspeo sam da ne razmisljam ni o cemu, vec sam se prepustio mirisu cetinara iz okoline, tom cistom planinskom vazduhu, vedrom nebu prosaranom sa puno zvezda vecih i manjih. Nisam zeleo da se pomerim, da me neko prekine u tom odmaranju. Izjutra sve se budi, ptice cvrkucu neku svoju pesmu iako je vec pozni septembar, pogledam u nebo koje kao da se tek probudilo. Neka cudna, do tada ne vidjena vedrina, komsije izlaze iz svojih kuca, tu kod ograde je bunar, dolazim do njega da se napijem hladne, bunarske vode i komsija mi se javlja, nije to kao u gradu, gde su svi namrgodjeni i potisteni problemima. On je nasmejan, odmoran, daleko od svih problema kao i ja. I tako bih mogao ceo zivot da provedem, ali nazalost zivot pored tih prelepih trenutaka nosi jos puno puno losih stvari koje mi se, kako zakoracim na ovaj crni Beogradski asfalt, vrate, setim se problema i svih stvari koje sam tih par dana tamo zaboravio.