Kleopatra

nebofirm · Upućeni član

Kelopatra kraljica lepote i inteligencije.
Skoro sve firme za proizvodnju kozmetike koriste Kleopatrine recepte za sminku... Cak 60% sastojaka...
Osnovala jednu od prvih i najvecih biblioteka u Aleksandriji...
Osnovala i poklonila Cezaru prvi kalendar - takozvani Julijanski...
Produzila vek Egiptu...
Matematicari u njeno vreme prave bum...

Sta jos znate o njoj? Ja znam toliko i jos po nesto...

M@RCHELLO · MUSIC WIZZARD

Ko je bila Kleopatra?

Njeno ime je već više od 2000 godina sinonim za žensku lepotu. Kleopatra je bila najobrazovanija žena starog veka. Savršeno je govorila jezike grčki, latinski, arapski, jevrejski, koptski i persijski. Poznavala je istoriju bolje od svakoga. Uz sve to, "bila je žena od glave do pete", kako ju je opisao naš dr prof. M. Milanković[1]. "Afrodita Nila, oživotvorena Venera, najlepša žena svih vremena."

Dvanaest vladara Egipta iz dinastije Ptolomeja[2] (Ptolemaeus) su se, po tadašnjim vladarskim običajima, ženili svojim sestrama. To je neminovno dovelo do njihove degeneracije, tako da što je broj iza imena vladara rastao (od I do XII), opadale su i njihove vladarske moći i sposobnosti. Ptolomej XII Auletes ("Veliki") se ipak oženio strankinjom i ona mu je 69.p.n.e. rodila drugu po redu ćerku Kleopatru VII Theau Philopator ("onu koja voli svoga oca") i sinove Ptolomeja XIII i Ptolomeja XIV.

Posle pobede nad Ptolomejem Velikim, Cezar se iskrcao sa svojom vojskom u Aleksandriju i zatekao Egipat u žalosnom stanju, a naslednike Ptolomeja (umro 51 p.n.e.) u međusobnim svađama. Mladi 15–godišnji Ptolomej XIII nije želeo da prizna svoju sestru i ženu Kleopatru za suvladarku kako je to zahtevao testament njegovg oca, već joj je radio o glavi.

Da bi se spasila od bratovog gneva, mlada Kleopatra je potražila spas u susednoj Siriji. Skovala je plan da sa vojskom udari na svog brata ali čuvši da su se rimske centurije iskrcale u Aleksandriji, promenila je odluku: umesto sa vojskom, izvršila je napad svojim najubojitijim oružjem, a to je bila njena nenadmašna lepota. Njene ženske čari, udružene sa inteligencijom, pokazaće se jači od svih sirijskih pešaka i konjice pod njenom komandom.

Na volšeban način, Kleopatra se iznenada jedne noći obrela na aleksandrijskom dvoru u odajama velikog Cezara. Ova dvadesetogodišnja princeza je svojom neodoljivom mladošću i lepotom zbunila i osvojila tada pedesetjednogodišnjeg velikog ratnika.

Očaran njenom božanskom lepotom, zadivljen njenom inteligencijom i iznenađen njenim poznavanjem istorije, geografije i jezika, ovaj veliki osvajač i vojskovođa, koji je uspeo da proširi granice rimskog carstva čak do Egipta, ne samo da ju je uzeo pod svoju zaštitu, već je sa svojom vojskom pobedio njenog brata. Svrgnuo ga je sa prestola i na njega je doveo novu kraljicu Egipta – Kleopatru i u njenom toplom zagrljaju lako zaboravio na svoju venčanu ženu koju je ostavio u dalekom Rimu.

Ali dok su u iščekivanju Cezarove čvrste ruke rimsku imperiju potresali građanski ratovi, on je sa lepom Kleopatrom plovio Nilom u pratnji konvoja od 400 lađica svoje i njene pratnje, uživajući u raskoši egzotičnih ponuda svake vrste, zaboravljajući bar na kratko na teški život vojnika koji je do tada imao.

Tako opušten i raznežen pored mlade devojke, Cezar je odlagao svoj neminovni povratak u Rim. "Nije ni čudo" – zapisao je akademik Milanković. "Svakome bi bilo teško da se odvoji od najlepše žene starog veka, mlade i šarmantne Kleopatre, kao i svih počasti i pažnje koje mu je kraljevina Egipat ukazivala kao istinskom prijatelju i poznatom državniku velike rimske imperije."

Posle osmomesečnog boravka u Egiptu, u raskoši i zadovoljstvima ovozemaljskim, Cezar je ipak nakratko otišao u Rim i prihvatio se posla koji je najbolje znao da radi: da se bori i pobeđuje neprijatelje Rima. Otišao je da ratuje u Aziju, Afriku i u Španiju, sve dok nije pobedio sve svoje protivnike, a među njima i prvog Kleopatrinog ljubavnika Gnejusa Pompeja, sina Pompeja Velikog, prijatelja Kleopatrinog oca.

Posle silnih vojnih pohoda i pobeda i ovenčan lovorovim vencima nepobedivog vojskovođe, Cezar se vratio u Rim. Preuzevši ponovo svu vlast u državi i proslavljajući sa svojim podanicima svoje zaista trijumfalne pobede na svim stranama sveta kud god da su ga bogovi slali da ratuje i osvaja za račun velike imperije, on nije zaboravio da u državnu posetu pozove i kraljicu Egipta – svoju Kleopatru.

I kao što to često biva i njena poseta je bila zaodenuta u oficijelnu formu. Kraljica Kleopatra je dolazila u Rim da zatraži od Senata titulu "prijatelja Republike". Znao je to ceo Rim, a kraljica nije ni sakrivala, da dolazi i kao "prijateljica" Cezarova. Jedno slatko dete, koje je kraljica dovela sa sobom, izazivalo je naročitu pažnju i govorkanja. Upravo da bi izbegla svaku sumnju oko toga ko mu je otac (pošto je rođen ubrzo pošto je Gaj Julije napustio Egipat, 47 p.n.e.), majka mu je dala ime Ptolomej XV Philopator Philometor ili kraće, Cezarion [3].

Doček Kleopatre koja je stigla brodovima, a čime bi drugim, bio je spektakularan, kakav nikad do tada Rim nije video. Pored državnih zvaničnika i protokolarne ceremonije, nagrnula je i masa radoznalog sveta, a naročito ljubomornih žena, da uživo vide najlepšu ženu sveta i kraljicu drevnog Egipta, a uz to još i ljubavnicu Gaja Julija Cezara.…

No ostavimo tu stranu Kleopatrine posete za istoričare i za one koji će o tome, mnogo vekova kasnije, snimati filmove, da bi se vratili našoj osnovnoj temi, na koju smo evo i sami zaboravio dok smo razmišljail o najlepšoj ženi starog sveta – sinonimu ženske lepote – Kleopatri.

Elem, kraljica je u svojoj brojnoj pratnji imala i nekoliko naučnika aleksandrijskog muzeja. Da, dobro ste čuli – muzeja! Aleksandrijski muzej i aleksandrijska biblioteka[4] su bili u to vreme najveći naučni centri. Među putnicima je bio i veliki astronom i matematičar tog vremena, Sosigen iz Aleksandrije[5].

Rimljani su u to doba bili zaokupljeni svojim ratovima i osvajanjima ali što se tiče egzatnih nauka i astronomije, kako reče Milanković, bili su prave neznalice. Između ostalih stvari koje je u rimskoj državi trebalo srediti bio je i kalendar, pa je Cezar taj obiman posao reforme postojećeg kalendara poverio najboljem astronomu drevnog Egipta.

Egipatski kalendar je imao svaku četvrtu godinu prestupnu, sa jednim danom više od proste godine, koja je imala 365 dana. Isti takav kalendar je uveden i u Rimu. U čast Gaja Julija Cezara sedmi mesec u godini poneo je naziv Julius.

Kalendar nastao mnogo vekova ranije u Egiptu, a koji je Kleopatra donela sa sobom u svojoj jedinoj poseti prestonici starog sveta, sada je postao zvanični kalendar Rima i u čast Juliju Cezaru bio nazvan julijanski kalendar. Kasnije, kada je hrišćanstvo postalo državna religija Rima, bilo je normalno da ga i hrišćanska crkva usvoji kao svoj.

Sada su rimski matematičari i astronomi mogli da uporede svoj zvanični dotad važeći kalendar sa novim. Utvrdili su da je za proteklih dve hiljade godina njihov kasnio za prirodnim (astronomskim) za čitavih 80 dana[6]!

Rimljani su do tada godine računali, kao što smo već rekli, od osnivanja grada Rima – od 753. godine pre Hrista. Novootkrivena greška je ispravljena na taj način što je rimska 708. godina (to je naša 46. godina p.n.e.), znači godina pre uvođenja novog kalendara, jednostano produžena za 80 dana, te je tako ta godina bila duga 445 dana. Tako produžena godina "vratila" je prolećnu ravnodnevicu na 21. mart, kao što je normalno. Iduća godina se već računala po novom kalendaru i bila je prestupna.

Cezar je još naredio da se sledeće tri godine računaju kao proste sa 365 dana, a četvrta da bude prestupna. Taj dan više u prestupnoj godini dodat je najkraćem mesecu u godini – februaru, koji u prostoj godini ima 29 dana. To je urađeno stoga jer je do tada nova godina počinjala 1. marta.

[Negde se nalazi podatak da je ta godina produžena za 67 dana. I to je tačan podatak, a razlika se javlja zbog razlike od onih 13 dana (u XX veku) između julijanskog i gregorijanskog kalendara.]

Dakle, godina 46 p.n.e. je imala 15 meseci ili 445 dana! To je najduža godina do danas od kada se vrši računanje vremena.

Reponja · Upućeni član

Kol'ko sam ja ucio sad Egipat, ona nije uopste bitan vladar, niti lik. Ona je poznata samo po lepoti i sto je bila Cezarova i Antonijeva ljubavnica.

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

Koga vise zanima, ima roman "Kleoopatra" i nastavak "Faraon" od Karena Eseksa. Opisan ceo njen zivot, i stvarno preporucujem knjigu, jer je mene odusevila Mr. Green

Mozda sam ja jos uvek pod utiskom svega onoga sto sam procitala, ali i meni je Kleopatra jedna od omiljenijih istorijskih licnosti!
A to sto Reponja kaze...pa, evo mu odgovora...Dok je Rim osvajao ceo svet, ona je uspela da odrzi Egipat netaknutim. Zar nije to dovoljno? Wink

Reponja · Upućeni član

Nije sasvim. Na kraju je Avgust ipak osvojio Egipat. Mozda bi ona i bila dobar vladar, ali jednostavno, zivela je u pogresnom vremenu (kao i Djuradj Brankovic, Slobodan Milosevic,...)

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

Reponja · Upućeni član

Ako ti kazes, mada sam ja bas sad spremio test za stari Egipat i Kleopatra se ni ne spominje.

Erdal82 · Dobro upućeni član

Cinjenica je da ona zapravo nije bila posebno lijepa, vec da je imala neprikosnoven sarm, seksipil, inteligenciju, karizmu cime je privlacila mnogobrojne muskarce...

Gledao sam dva filma "Kleopatra"...Onaj sa Elizabeton Taylor, i prelijepom Leonor Varela...
Filmovi su odlicni...

blue sisters · Početnik Domaćeg.de

mozda je ona prva zena u istoriji koja je dokazala da zena pored svoje lepote,poseduje i ogomnu inteligenciju,hrabrost,i odlucnost.Neskromno,mozda,ali zaista je obozavam.Zene budite sve Kleopatra,i bicete postovane

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

Reponja · Upućeni član

Moze biti, ali je svakako bila druga liga u odnosu na kraljicu Hatsepsut, zenu Tutmozisa II.

nebofirm · Upućeni član

Te price da ona i nije bila nesto uspesna nemaju dobru potvrdu...
Smatram da je i te kako bitna... zbog Biblioteke u Aleksandriji i mnogih putopisa koje su njene vojskovodje pisali, pa cak i zbog julijanskog kalendara je i te kako bitna, ona ga je prenela u evropu... A i Egiptu je produzila vek trajanja... Ostalo su zablude i lazi tadasnjih istoricara koji su zeleli da umanje njen uticaj... razgovarao sam sa nekim profesorima istorije koji su mi to i nagovestili, tj uputili me na pravu stranu istine... Exclamation