Sokobanja

BeerBaron · Početnik Domaćeg.de

Misljenja o Sokobanji............ 8)

klopi · Početnik Domaćeg.de

Sokobanja

-Сокобања је град у близини Ниша, тачније Алексинца. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз реку Моравица, и познати средњевековни град - Сокоград. У близини бање налази се слап Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара.
(preuzeto sa www.wikipedia.org)

Ja sam bio jednom, ali tada nisam imao godina za neki provod, tako da ne znam kakav je. Ali prijtano je mesto.... Smile

pinkie · Prijatelj foruma

Soko Banja se nalazi ujugoistočnoj Srbiji u kotlini, izmedju planina Ozren /1117m/ i Rtanj /1560m/ na obalama reke Moravice, na nadmorskoj visini od 400 metara. Sokobanja je autoputem udaljena od Beograda 230 kilometara, od Niša 60. Jedno je od najposećenijih mesta u zemlji i spada u red renomiranih turističkih centara sa najdužom tradicijom organizovanog turizma od punih 168 godina /1837-2005/.

Klima Soko Banje je umereno-kontinentalna. Posebne odlike klime su umerena vlažnost, umerene padavine, nema velikih magli i jakih vetrova. Vazdušne struje donose prijatan miris ozona sa obližnjih suma. Sve ovo čini klimu Soko Banje sedativom i naročito pogodnom za lečenje i boravak obolelih od nespecifičnih oboljenja disajnih organa.

Jedan od najznačajnijih turističko - zdravstvenih centara i prva ekološka opština Srbije,

smeštena u pitomoj kotlini, na obalama bistre reke Moravice, ispunjena je zelenilom i okružena planinama bogatim šumom iz kojih blagi povetarac stalno donosi prijatan miris četinara ili lipa.
Kao prirodno lečilište poznata je još od doba Rimljana, a prvi pisani podaci o njenoj lekovitosti datiraju iz 1672. godine.
Soko Banja ima umirujuće dejstvo svojom umereno kontinentalnom klimom, visokom koncentracijom kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, odsustvom aerozagadenja, malo magle i vetrovitih dana kao i povoljanim atmosferskim pritisakom, umerenim padavinama, prisustvom specifičnih elemenata u vazduhu i oligomineralnim vodama.

pinkie · Prijatelj foruma

Sokobanja, atrakcije
Sokograd

Srednjovekovni grad zvan još i Sokolac nalazi se 2 km istočno od Sokobanje. Nastao je u periodu rimskog cara Justinijana.
Istraživanja su pokazala da je grad vrlo razuđen i velikih razmera. U dobrom stanju je sačuvana samo prva, ulazna kula u gornjem gradu, a ostalo je, kako kule, tako i zidovi, porušeno.

Utvrđenje se moze razgledati uz mere opreza i na sopstveni rizik. Vodič se moze iznajmiti, ali nema uklesanih stepenica da se do grada dođe. Bovansko jezero

Dugačko je oko 7 km, i pokriva nekih 500 ha vodene površine. Kupanje, pecanje i vožnja čamcem su dozvoljeni.

Veoma je bogato ribom (som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik, klen, grgeč, linjak, srebrni karaš, deverika, bodorka, beovica) i predstavlja najposećenije jezero u ovom delu Srbije. Izletište Ozren

Ozren je udaljen od Sokobanje oko 4 km i do njega vodi vijugavi put predviđen za put autobusom, kolima ili pešice.
Prijatna klima, zelenilo, veštacko jezero sa pastrmkama i bukova šuma čine ovu planinom privlačnom za odmor i rekreaciju. U blizini je i Ozrenska pećina, duga oko 580m. Pećina se sastoji od jedne dvorane i pet galerija. U njoj su pronađeni ostaci posuda i grnčarija, verovatno iz doba neolita. Izletište Lepterija

Najbliže je Sokobanji, udaljeno je od centra oko 1500m.
Od izletišta do starog utvrđenja Sokograda stiže se laganom šetnjom za oko petnaestak minuta.
Ovaj deo reke Moravice inace najviše privlači turiste i ribolovce, a leti kupače.
evo i opisa osobe koja je bila tamo Wink

Sokobanja - mesto tiho, mirno preko vikenda deluje poprilicno sablasno nema ti ljudi ni od korova a pogotovo u vecernjim satima, dok je radnim danima slika potpuno drukcija. Napominjem da smo bili u martu kada se o turistima jos uvek ne razmislja. Preko dana setnje priroda PRELEPA, ne bas sasvim ociscena od otpadaka (ali ako je razlog tome sto se ljudi jos nisu probudili iz zimskog sna onda je to O. K. mada za to nema opravdanja), uvece izlazak do grada u kom osim kafica nema nekih drugih kulturnih sadrzaja..
U turistickoj organizaciji nisu imali nista vise da nam kazu o sokobanji jer smo vec sve saznali i ranije preko interneta i to na sajtovima www. sokobanja. org, yu i www. sokobanja. co. yu gde je predstavljeno dosta toga od restorana pa do pesackih tura, izleta i mesta za razgledanje sve u svemu jedna jako lepo organizovana prezentacija. Napomenuo bi da vrelo Moravice nismo uspeli da obidjemo jer je putovanje busom prilicno komplikovano samim tim sto dnevno do tamo saobraca samo jedan bus, na isti problem se nailazi ako zelite da obidjete banju Josanicu udaljenu nekih sat vremena voznje od Sokobanje autobusom(pili smo vodu sa lekovitih izvora tu su stomacna, sumporna, gvozdena pored samog rehabilitacionog centar gde smo bili obavesteni da smo dosli u vansezoni i da nemamo nista da vidimo osim izvora).
Cene u Sokobanji su pristupacne, od silnih ugostiteljskih objekata otvoreno je bilo manje od pola jer kako kazu sezona u banji traje od aprila/maja pa do septembra. Od ugostiteljskih objekata preporucio bi italijanski restoran PRIMA (znaci pizze, lazanje, spagete, specijaliteti kuce od piletine, kolaci, topla cokolada, vocne salate i jos dosta toga) i s. u. r. kod Arse (uzmite pastrmku na zaru) usluga u oba objekta na jako visokom nivou, osoblje jako jako ljubazno.
Sto se tice hotel blagu prednost dajem hotelu Zdravljak iz dva razloga 1. ima bazen sa toplom vodom i 2. nalazi se odma pored autobuske stanice, sve u svemu nije los ali je zamerka sto je radno vreme svih pratecih sadrzaja hotela do 17:00. Naravno ima tu jos sto sta da se doda ali mislim da je i ovo dovoljno. Tu su jos i hotel Moravica sa ubedljivo najlepsom lokacijim malo izvan grada ali mesto gde u miru i tisini covek moze lepo da se odmori.
Sve u svemu priroda je PRELEPA, sto je i najbitnie, malo treba da se poradi na tome da turisti budu malo vise obavesteni o svemu onome sto banja nudi, od prirodnih lepota, kulturnih sadrzaja, ugostiteljskih objekata i svega onoga sto jedno mesto kao sto je sokobanja moze da ponudi.
Sto se tice privatnog smestaja jedina mogucnost da nesto vise saznate o tome je da okrenete broj turisticke agencije 018/830-115 koja se nalazi u zgradi autobuske stanice, naravno ima i drugih turistickih agencija koje obezbedjuju privatni smestaj ali do blizih informacija nismo uspeli da dodjemo.
Amam (mesto gde je snimljen film ZONA ZAMFIROVA) dozivljava rekonstrukciju tako da ce biti mnogo lepsi nego na filmu.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Sokobanja je zaista prelepa, ja idem vec nekoliko godina i uvek se lepo provedem. Tamo se odigrava zivot bez velikog bogatstva i luksuza, ali upravo te obicne stvari i cine car ove banje. Prvi put kada mi je drugarica ponudila da idemo u Sokobanju ja sam bila protiv jer sam smatrala da je banja za starije ljude, sta cu ja mlada u banji, ali kada sam otisla nisam se htela vracati kuci, tamo je jedan neverovatan spoj, jer istovremeno mozete i da se odmorite i jako lepo provedete. Setnju do Soko-grada ne treba propustiti, kao ni odlazak do Ozrena. Ukoliko zelite da provedete mirno poslepodne u prirodi, samo prosetate do Lepterije i odmor je zagarantovan, jos ako naidjete na ljude koji su dobro upoznati sa istorijom Soko-grada, kao i Lepterije, misteriji nema kraja jer kriju zaista lepe price. Sokobanja je vazdusna banja, tako da ukoliko imate problema s aknama, nakon posete Sokobanji lice ce sigurno biti cistije i lepse. Sto se tice nocnog provoda, Sokobanja iz godine u godinu ima sve vise da ponudi. Najpoznatiji banjski gost bio je Branislav Nusic, ciji se stih i danas citira: "Sokobanja, Soko-grad, dodjes star, odes mlad!"

Sokobanja je jedno od najposecenijih mesta u Srbiji. Nalazi se nadomak Nisa, u dolini Moravice, reke koja se uliva u Juznu Moravu, na nadmorskoj visini od oko 400 metara. Osuncanost i netaknuta priroda cine je blagotvornim mestom za odmor i oporavak tokom cele godine. Ova banja je i prva ekoloska opstina u Srbiji i briga o ocuvanju zivotne sredine je vidljiva na svakom koraku. Soko-grad, Sokolac ili Sokolnik podignut je na temeljima rimskog grada. Pre Rimljana ovde su se naseljavali Tribalidi, Mezi ili neki jos stariji, manje poznati narodi, Kao sto su uocili idealno mesto za podizanje grada tako su i svi prethodni stanovnici otkrili lekovitu moc banjskih voda. Na pocetku se Sokobanja zvala samo Banja. Potom Aleksinacka banja, da bi na kraju dobila ime po starom gradu nad Moravicom od koga je udaljena nepuna dva kilometra. Banjske vode, sumovite padine Ozrena i vrlo prijatna klima ucinili su da Sokobanja postane poznat medicinski centar. Odnedavno je u sastav Sokobanjskog medicinskog centra prikljucena i banja Josanica sa svojih pet cudesnih izvora. Zanimljivo je da se izvorista tih pet voda, koje su potpuno razlicite po svom sastavu i ucinku, nalaze jedno od drugog na svega jedan metar razdaljine. Sokobanja je od nastanka bila, pored lecilista, i boemsko mesto na kome se moglo uzivati u dobroj izvornoj muzici i u tradicionalnim jelima. Za one koji su verni tradiciji, krajem septembra odrzavaju se takmicenja u spremanju starih jela i u vezenju, pod nazivom "Zlatne ruke". Zlatne ruke se takmice i po dirkama harmonike u izboru za Prvu harmoniku. Ovo se takmicenje u Sokobanji odrzava vec cetiri decenije. Na livadama oko Sokobanje, pre svega na Rtnju, Devici i Ozrenu, sakupi se osamdeset odsto od ukupne kolicine lekovitog bilja u Srbiji. Najpoznatiji je svakako rtanjski caj koji se bere svakog 7. jula u okviru manifestacije Sveti Jovan Biljober. Tokom ove svecanosti gosti se upucuju u tajne branja i koriscenja lekovitog bilja.
Na putu od Sokobanje do Soko-grada, kroz kanjon Moravice, vec posle desetak minuta pesacenja dolazi se do izletista Lepterija. Omiljena mesta za izlet gostiju Sokobanje su i jezero na Ozrenu i vodopad Ripaljka, najvisi vodopad u istocnoj Srbiji. Dobrim pesacima se preporucuje prelazak preko Ozrena do sela Lipovac. Nedaleko od Aleksinca, u selu Gornji Adrovac, nalazi se crkva Svete Trojice Rajevske. Crkvu je podigla ruska grofica Marija Bolkonski u znak secanja na svog rodjaka, ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajevica Rajevskog, koji je poginuo 1876. godine u srpsko-turskom ratu. Pukovnik je posluzio Lavu Tolstoju za lik Vronskog u Ani Karenjinoj. U okolini Banje mogu se jos posetiti zivopisna Bovanska klisura, planina Ozren, Sesalacke pecine, srednjovekovni gradovi Boven, Soko-grad i Vrmac.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

GEOGRAFSKI POLOŽAJ SOKOBANJE
U ISTOČNOJ SRBIJI

Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku. Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu.
Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini.

Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu. Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter

Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -"Sokobanjska kotlina" ( dr Branimir Dakić 1967 ).

Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren. Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru. .

KLIMATSKE KARAKTERISTIKE
OPŠTINE SOKOBANJA

Sokobanju karakteriše umereno-kontinentalna klima. Leta su bez žege, a zime su blage. Jesen je toplija od proleća. Noći su sveže, posebno leti, kada je i manja vlažnost vazduha. Zima ima najveću prosečnu i relativnu vlažnost vazduha, skoro 80 %. Prosečna godišnja oblačnost u Sokobanji iznosi 57%, što znaci da se u tom odnosu smanjuje insolacija, što je značajan element za oporavak. Oblačnost nije ravnomerno raspoređena. Najmanje sunčanih dana ima zima, a najviše jesen. U Sokobanji kiša retko pada. Snega u proseku ima 25 dana godišnje. Najmanje sunčanih dana ima zima, a najviše jesen.

U Sokobanji kiša retko pada. Snega u proseku ima 25 dana godišnje. Loše vreme je karakteristično za jednu četvrtinu godine. U deset lepih dana mogu se javiti dva loša dana sa kišom snegom ili nekim drugim padavinama. Prosečna godišnja kolicina padavina je 578mm. Sokobanja ima veoma malo magle, u proseku 24 dana godišnje. Uglavnom preovlađuje tiho vreme. Najčešce duva košava, kao i u celoj Istocnoj Srbiji, dok u vreme leta često duva severozapadni vetar. U opštini Sokobanja, pod šumom se nalazi 20.022 ha. Od toga je bukva 11.547 ha, hrastova 4.947, a ostalo 3.528 ha. Četinari su zasađeni na 1.270 ha.

Za zdravstveni i turistički razvoj Sokobanje šuma ima značajnu ulogu, jer ublažava snagu vetrova, a time i nagle promene temperature i stabilizuje umerenu vlažnost vazduha preko leta. Nema tipičnih naglih klimatskih promena koje čovek tesko podnosi.

TEMPERATURA VAZDUHA

Temperatura vazduha na teritoriji opštine Sokobanja je uslovljena vazdušnim strujama Moravske i Timočke kotline, položajem planina na putu vetrova, vegetacijom, vodenim površinama itd. Srednja godišnja temperatura na ovom prostoru iznosi 10,2 C.

Srednje mesečne i godišnje temperature na teritoriji opštine Sokobanja

januar 1,2 C
februar 1,3 C
mart 5,3 C
april 10,6 C
maj 16,4 C
jun 18,0 C
jul 19,5 C
avgust 19,2 C
septembar 16,3 C
oktobar 10,5 C
novembar 5,3 C
decembar 1,2 C
Srednja temperatura 10,2 C

Iz priložene tabele možemo videti da je najhladniji mesec januar sa temperaturom -1.2 c, a najtopliji juli sa temperaturom 19.5 c. Razlika u temperaturi između najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi 20.7 c.

Srednje mesečne temperature vazduha pojedinih godišnjih doba

Zimska 0,4 C
Prolecna 10,8 C
letnja 18,9 C
Jesenja 10,7 C
Srednja temperatura 10,2 C

Na osnovu tabele 2. mozemo videti da su leta relativno topla (18.9 c) dok su zime hladne (0.4 c). Razlika u temperaturi između leta i zime iznosi 18.5c. Proleće je neznatno toplije od jeseni.
Za turistička kretanja veliki značaj ima i to što je prosečna temperatura u predsezoni (april-maj) 13.5 c, a posle nje (septembar-oktobar) 13.4 c. Ovakve temperaturne prilike mogu imati veliki znacaj za produzetak turisticke sezone.
Takodje veliki znacaj za turisticka kretanja ima i broj dana sa odgovarajucim temperaturama:

- srednji broj dana sa temperaturama iznad 20 c iznosi 48
- srednji broj dana sa temperaturama iznad 18 c iznosi 80 i
- ovaj period je najpogodniji za boravisni turizam;
- srednji broj dana sa temperaturama iznad 12 c iznosi 159
- srednji broj dana sa negativnim temperaturama iznosi 54.

Analizom srednjih mesecnih i godisnjih temperatura na teritoriji opstine Sokobanja mozemo zakljuciti da se ovaj prostor, odlikuje povoljnim temperaturnim prilikama. Temperaturne prilike u kombinaciji sa drugim klimatskim elementima daju Sokobanji odlike klimatskog lecilista.

RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA

Na teritoriji opstine Sokobanja relativna vlaznost vazduha iznosi 75%, sto znaci da je on umereno suv do umereno vlazan. Ovakva relativna vlaznost u kombinaciji sa naponom vodene pare povoqno utice na ljudski organizam i Sokobanji daje karakteristike veoma prijatnog banjskog i klimatskog lecilista.

INSOLACIJA I OBLAČNOST

Insolacija se iskazuje u broju časova sijanja Sunca u toku dana. Pored ukupnog godišnjeg broja sunčanih časova značajan je i broj sunčanih časova u toku pojedinih meseci.

prosečno godisnje osunčavanje na teritoriji opstine Sokobanja iznosi 1861 cas. Maksimum osunčavanja je u julu (267), a minimum u decembru 48 što je relativno povoljno sa aspekta turističkih kretanja. Proleće ima vise sunčanih sati (483) od jeseni (444), što se poklapa sa godišnjim tokom temperature vazduha. Zimski period ima najmanje sunčanih sati, svega 181 sat, dok je leti najviše sunčanih sati, 753. U vegetacionom periodu broj sučanih sati je veliki (1481), što se pozitivno odražava na vegetaciju.
Godisnje suncevo zracenje iznosti 1861 sat, sto je brlo veliki broj, obzirom da je Sokobanjska opstina izrazito kontinentalno mesto. Oblacnost na teritoriji opstine Sokobanja iznosi 5.5 desetine neba prekrivenog oblacima.Najvedriji su letnji meseci jul i avgust sa 3.8 desetina neba prekrivenog oblacima.
Relativno veliki broj vedrih (231) i znatno manji broj oblacnih (132) dana u toku godine povoljno se odrazava na turisticka kretanja u Sokobanji.

VETROVI

Sokobanjska kotlina je sa svih strana okruzena planinama. Raspored planina je takav da su ka kotlini intezivna strujanja sa jugozapada, juga, istoka i jugoistoka, dok severni, severozapadni,severoistocni i zapadni vetrovi redje duvaju.
Najaci vetar ove oblasti i citave Istocne Srbije je kosava. Prema atlasu klime u Sokobanji manje duva jugozapadni vetar, a nesto vise severni, sto je uslovljeno reljefom i polozajem Banje koja se pruza pravcem severozapad-jugoistok.
Tisine iznose 39,3%. S jeseni, preko zime i u prolece javlja se istocni vetar (kosava, E 14%), a u vreme leta kao lahor dolazi severozapadni vetar (NW 2,9%).

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

OSOBINE TERMO-MINERALNIH
VODA U SOKOBANJI

Termalni izvori Sokobanje spadaju medu najradioaktivnije u našoj zemlji. Postoji ukupno 6šest ovakvih izvora. Temperatura vode se kreće od 28 do 45 stepeni C. Izbijanje radioaktivnih gasova u Banji je veliko, pa je svaki posetilac konstantno izložen blagoj inhalaciji, što korisno utiče na disajne organe i ceo organizam. Zato se u Sokobanji leči: bronhijalna astma, hronični bronhitis, pneumokonioza, psihoneuroza, lakši oblici povišenog krvnog pritiska, hronični reumatizam, išijas, stanje posle povreda, hronične ženske bolesti, anemija, iscrpljenost organizma i dr.

Medutim, u njoj se ne leče aktivne i početne tuberkuloze, teske srčane mane, zarazne bolesti. Ove radioaktivne vode koriste se u lečenju za kupanje, uzimanjem vode za piće i druge terapije. Inhalacija se vrši u posebnim inhalatorijumima, jačim udisanjem radioaktivnog gasa. Najčešći oblik lečenja je kupanje u termalnim vodama kada se preko tela, podstiče dejstvo minerala na organizam. Lekovite vode su podeljene na: ugljenokisele, sumpome, hloridne, toplotne, mehaničke i elektrodinamičke osobine. Ove vode sadrže jod, brom, mangan, gvožde, kobalt, bakar i još neke elemente. Unošenjem minerala u organizam menja se ravnoteža tečnosti u tkivu, od toplotnog dejstva vode povećava se cirkulacija krvi, što dovodi do usmerenijeg i jačeg izlučivanja štetnih materija preko bubrega i kroz mokraćne kanale. Tako počinje jačanje i okrepljenje organizma. Inhalacija se zasniva na udisanju gasova, pare ili rasprsenih čestica radioaktivne vode u vazduhu. Ovim putem jod dolazi do štitne žlezde, brom do nerava, sulfid do zglobova, a radon do nadbubrežne i drugih žlezda. Minerali potiskuju štetne materije iz organizma i one se odstranjuju u obliku sekreta, iskašlavanjem.

OSOBINE BANJSKIH VODA:
1. Izvorište "Sonda Park"
- Voda bistra, prozračna bez ukusa i mirisa
- Temperatura 43°C
- pH vrednost 6,98 - 7,26
- Sadržaj rastvorenih sastojaka (katjona, anjona, slabih elektrolita) ukupno - 602,8 mg/l
- Rastvoreni gasovi - slobodni vodonik i sulfid 0,9
- Kategorija - sulfidno, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna,
hipertermna, oligomineralna voda.

2. Izvor "Bunar Preobraženje"
- Voda bistra, bez ukusa i mirisa sa mehurićima gasa
- Temperatura 43,8 - 53°C
- pH vrednost 7,00 ¹ 0,4
- Sadržaj rastvorenih sastojaka 524,2mg/l
- Rastvoreni gasovi - ugljen dioksid 1,8
- Kategorija-hidrokarbonatno,kalcijumzemnoalkalna,hipertermna,
radonska, oligomineralna voda.

3. Izvor "Banjica Bazen I"
- Voda bez boje i ukusa, blagog mirisa sumporvodonika
- Temperatura 27,8°C
- pH vrednost 7,33
- Sadržaj rastvorenih sastojaka 590mg/l
- Rastvoreni gasovi - vodonik sulfid 1,2
- Kategorija - kalcijum, magnezijum hidrokarbonatno sulfidna,
slaboalkalna hipotermna oligomineralna voda.

4. Izvor "Banjica II"
- Temperatura 28,9°C
- pH vrednost 7,2 ¹ 0,3
- Sadržaj rastvorenih sastojaka 585,6mg/l
- Rastvoreni gasovi - vodonik sulfid 0,8
- Kategorija - kalcijum, magnezijum, hidrokarbonatno sulfidno
zemnoalkalna, hipotermna, oligomineralna voda.

5. Izvor "Pijaca"
- Voda bistra sa blagim mirisom sumporvodonika
- Temperatura 32,4°C
- pH vrednost 6,66 ¹ 0,3
- Sadržaj rastvorenih sastojaka 620,2mg/l
- Rastvoreni gasovi - slobodni ugljendioksid 99,6 slobodni vodoniksulfid 1,8
- Kategorija-kalcijum,magnezijum,hidrokarbonatno sulfidna
homeotetermna oligomineralna voda.

Šest glavnih termalno-radioaktivnih izvora u Sokobanji,
svrstavaju se u dve grupe:

-hipertermaini izvori (kupatilo «Park») sa temperaturom od 39-45' C°
-hipotermaini izvori (kupatilo «Banjica») sa temp. od 28-34' C°

Mineralne vode Sokobanje pripadaju kategoriji alkalnih radioaktivnih voda.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

SOKOBANJA KROZ ISTORIJU

U doba neolita postojala je naseobina u podrucju Trebič, 5km zapadno od Sokobanje. Iz perioda II i III veka na ovom mestu su arheolozi otkrili rimske grobnice. U njima su pronađena dva zlatna prstena sa gremom na kojoj je bio urezan lik pčele, dugmad ispunjena olovom, bronzani predmeti za kozmetiku sa ukrasima. Legenda o boravku Rimljana ukazuje na postanak imena Trebič.Priča o reci Moravici koja teče pored Sokograda podignutog na okomitoj steni, koju je bilo teško osvojiti: Rimljani su nastojali da osvoje "tvrdi Sokograd".

Kada im to ratnickom veštinom nije uspelo, pregradili su reku da snagom vode osvoje tvrđavu. Međutim, voda je probila branu i poplavila rimsko naselje. U naroduje ostala priča - voda istrebila selo. Tako je nastalo ime Trebič, a tamo gde je voda probila branu, prevalila preko, ostade ime -Prevalac. Pored Sokobanje je 1930. godine otkrivena usamljena rimska grobnica. Verovatno se radi o grobnicama pored puta, koji je tu prolazio u rimsko doba od Nisa, preko Bovna, za Svrljig. U blizini je pronadena i neobična statua boga Merkura u mermeru.

U ovom periodu Sokobanja je bila povezana sa susednim oblastima putem koji je prolazio kroz klisuru Moravice, pored Bovna, i desnom obalom Južne Morave do Niša. I danas postoje ostaci tog puta

Legenda o Sokobanji

«Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom. Odjednom, smrči se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke. Pa grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplaseni hat. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i cekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.

Kada velmoža prvi gutljaj vode sa dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ozive. Kada to gospodar tvrdog Sokograda vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne. Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto- oni sto im duša u nosu bejase da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraže. Ozdravise mnogi od vode u kotlini među Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najvise bolni bili, tu i domove izgradiše.» - "Sokobanjski spomenar" (Todorović S,1998.)

Sokobanja u turskom periodu

Turci su 1398. godine zauzeli Sokobanju, devet godina posle kosovske bitke. U biografiji despota Stefana Lazarevića, Konstantin Filozof pominje daje zapovednik Banje 1413. godine bio turski podanik Hamza, koji se odmetnuo od sultana Muse. Sultan je zato zauzeo Sokolac, a Hamzu poslao u Jedrene, gde je pogubljen. Iz ovog kraja narod se raselio u spahiluke. Turski geograf Hadzi-Kalfa pominje Banju kao sedište kadiluka. Za vreme ratova 1690. i 1737. godine Banja je prelazila u vlast Austrijanaca, a potom opet pripada Otamanskoj imperiji. Prema Požarevackom miru iz 1718. godine, granica imperije je prolazila severno od Banje. Sredinim prve polovine XIX veka u Banji je bilo oko 50 srpskih i 700 turskih kuca. Srpske kuce su se nalazile oko danasnjeg Vrela i taj kraj se nazivao Varos. Blize Moravici, bio je turski deo naselja, podeljen na mahale. Glavne su bile: Amam potok, Palilule i Džamijiste. Tada je u Sokobanji bilo 5 džamija. Turci su u Banju dolazili sa svih strana, pa i iz daleke Azije.

Od ustanka do kraja XIX veka

U I srpskom ustanku hajduk Veljko Petrović prvi put osvaja Banju, koju naziva svojom Bajicom. Godine 1808. i 1809. naselje ponovo prelazi pod vlast Turaka. Godine 1810. Hajduk Veljko uz pomoć svojih četa i ruske vojske zauzima Banjicu po drugi put. Od 1813. do 1832. godine Banjom ponovo upravljaju Turci. Oktobra 1833. godine pobune ovog kraj a i Krajine doneo je konacno oslobođenje Sokobanje od Turaka i njeno prisajedinjavanje Srbiji. Tada se u ovo mesto doseljavaju Srbi iz drugih krajeva tek oslobodene Srbije. Mesto se brzo menja, pa danas skoro da i nema vidljivih tragova ili spomen-obelezja iz turskog perioda.

Od 1813. godine Banja sa Svrljiskom kapetanijom predstavlja nahiju, a 1814. Banjsko okruzje. Od 1835. godine u torn okruzju nalaze se srezovi: zaglavski, timocki, banjski, svrljiski, aleksinacki i razanjski.

U svojoj istoriji ovo mesto je promenilo nekoliko imena. Prvo se zvala Banja, za vreme Hajduk Veljka Banjica, zatim Velika Banja, opet Banja, pa Aleksinacka banja, Sokol-banja, da bi 1859. godine dobila današnje ime.

Godine 1814. mislilo se na oporavak izvora i kupatila u Banji. To je podstakao Knjaz Miloš. Knjazu je Banjska nahija 28.03.1814. godine uputila pismo i predočila potrebu da se obnovi amam i donese plan za podizanje jednog kupatila. Prvog aprila iste godine Knjaz Miloš je poslao odgovor, nalog da se staro tursko kupatilo, sagrađeno na temeljima zgrade jos iz doba Rimljana, potpuno obnovi. Tada je sagrađeno osam novih kada. Bili su izdvojeni bazeni za ženske i muške posetioce, do danas zadržani. U sredini kupatila izgrađena je kada Knjaza Miloša. Preko puta kupatila podignut je Knjaz Milošev konak- prizemlje i sprat, u arhitekturi tog vremena. Do danas je sačuvano ovo staro zdanje u prvobitnom obliku, posle rekonstrukcije.

Prvi zvanični gost u Sokobanji 8. juna 1837. godini bio je gospodin zastavnik Lazrević.
Apoteka u Sokobanji je osnovana 1899. godine. Tadašnji gosti obilaze izletišta Lepteriju i Sokograd, putuju do Ozrena ili na izvor Moravice.

Sokobanja dobija osnovne forme organizovanog klimatskog lečilista

U XIX veku u Sokobanji počinje da se razvija turisticka delatnost. Uvodi se red oko dolaska i oporavka bolesnika. Iz tog doba sacuvano je puno vrednih dokumenata. Dokumentacija iz niskog Istorijskog arhiva predstavlja, istovremeno, prve zvanicne tragove o pocetku organizovanog turizma, verovatno u citavoj zemlji.

0 uredenju Sokobanje dostaje brinuo i Mihailo Obrenović 1841. godine. Naredbom Ilije Garašanina 1844. godine zabranjeno je podizanje zgrade ukoliko se ne javi okružnom načelniku da lično izade na plac i utvrdi kakva ce se kuća graditi.
Sokobanjski srez je prihode ubirao i od prodaje gmizavaca - davanja u zakup bara u kojima se legu pijavice. One su se u to vreme i izvozile, po ceni odjednog talira. Turizam je podstakao i otvaranje poštanskog saobracaja 1856. godine.

Početkom godine u Sokobanji su počinjale pripreme za dolazak i boravak gostiju. «U toku boravka očekivalo se od svih koji se kupaju u kupatilu ne dosađuju jedni drugima larmanjem, vređanjem ili traženjem makakvog prvenstva. Kupanje u Banjici za muškarce se vršilo od 5-8 casova ujutru i od 16-18 posle podne, a za žene od 8-10 casova pre i od 14-16 časova posle podne.
Ni u jednom kupatilu nije se smeo koristiti sapun, niti bilo šta drugo što muti ili prija vodu.» Ovakav kućni red za banjsko lecenje izdao je Sreten Durković, načelnik sreza Sokobanjskog 23. juna 1880. godine.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

ZNAMENITE LIČNOSTI I GOSTI
U SOKOBANJI

Sve do Drugog svetskog rata, banja pod Ozrenom je poznata po umetnicima i boemima koji su je posecivali. Bila je najboemskija banja na Balkanu.

Jedan od njenih najcešcih posetilaca, Stevan Sremac je ovde i umro, u leto 1906. godine. Najcesce su do rata i posle rata dolazili Branislav Nušic, Ivo Andrić, Rodoljub Colakovic, Meša Selimovic i Vasa Cubrilović.

Najduže se pamte Nušicevi stihovi: «Sokobanja, Sokograd, dodeš mator, odeš mlad», koje je naš komediograf smislio za svog prijatelja fotografa Sinišu Ristica iz Sokobanje. Nušic je oduševljen ovom banjom, napisao "nešto" na Risticevim fotografijama, ne bi li ih bolje prodavao, kao razglednice. Prodaja te razglednice je cvetala narednih 27 godina. Nušiceva izreka verovatno nikada nece biti zaboravljena

Andric je, takode, rado dolazio u Sokobanju. Prvi put je ovde bio 1942. godine, a zatim je ovde ponovo dosao 1971. godine. Godine 1972. u Sokobanji su zajedno boravili Ivo Andrić I Meša Selimović. Iz 1942. godine ostalaje skica koju je Andrić nacrtao u vreme kada je u Banji boravio kao ilegaini posetilac. Slikar, beogradski umetnik, Sokobanjčanin, Dušan Mickovic, seca se kako je nastala:
«Jednom prilikom, dok sam skicirao stari sokobanjski grad, Ivo me zamolio za papir. Zeleo je da nacrta isti motiv koji sam i ja radio. Iznenadio me je prijatno, uspelim crtezom.» "Sokobanjski spomenar" Todorović S., 1998

Iste godine, po sopstvenom kazivanju ovog knjizevnika, rodila mu se ideja o romanu «Na Drini cuprija». U «Znakovima pored puta» Andric je ovekovecio i dva motiva iz Sokobanje: «Na visovima Ozrena, iznad Sokobanje, raste i cveta bozur; njegovi cvetovi lice zaista na krupne rane i imaju boju teške, tamno-crvene boje» "Znakovi pored puta" Ivo Andrić

«Sokobanja je jedna od retkih klimatskih nasih stanica gde se danju i nocu
oseca da na ovom svetu ima vazduha i da u vazduhu ima svezine i mirisa.»

«Banja je planinama okruzena, ima šuma, ima izvora; ali najlepšije u njoj i nad njom, njen osobiti vazduh, radostan vazduh, umiljt vazduh. Čovek oseti nepoznato dotle zadovoljstvo sto ima pluca, sto po prirodi neprestano diše. Tu covek sazna da je i srcu mio vazduh. Negde kraj izvora, pod planinom, srce vise ne poteze da pumpa i radi; ono se odmara, a grudi, prepune čistog vazduha, dizu i spustaju srce kao na oprugama. Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška.» Isidora Sekulić

.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI
U SOKOBANJI

Najveći zanačaj od svih kultumo-istorijskih spomenika ima Sokograd. Nastao je u vreme Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se u vreme Stefana
Nemanje oko proterivanja bogumila kada je i prvi put razaran.
Obnovljen ostaje u sastavu srednjovekovne Srbije do 1413. godine. Te godine ga
Bajazitov sin, Musa Kesedzija konačno razara.

Sam grad se sastoji iz dva dela: donjeg koji je izgrađen samo na mestima lakog prilaza i gomjeg koji je na višem vrhu grebena. Istraživanja su pokazala da je grad vrlo razuđen i velikih razmera. U dobrom stanju je sačuvana samo prva, ulazna kula u gornjem gradu, a ostalo je, kako kule, tako i zidovi, porušeno».
Ime Sokograda potiče od nekadašnjih «sokolara», koji se pominju u srednjovekovnim izvorima. «Sokolari» su, umesto drugih dažbina davali «sokolarinu» (dresirane sokole), i za srednjovekovne drzave i pod turskom vlašću.
Utvrđenje se moze razgledati uz mere opreza i na sopstveni rizik. Vodič se moze naruciti, ali nema uklesanih stepenica da se do njega dođe. Lepterija je sa Sokogradom 1969.god. proglašena parkom prirodne lepote.

U samom centru Sokobanje nalazi se kupatilo Park- Amam, u kome je i kada kneza Miloša Obrenovića, koja je muzejske vrednosti i pod zaštitom drzave. Podigli su ga Turci na rimskim temeljima. Tri puta je obnavljano. Prvi put ga je obnovio knez Miloš, a drugi put je obnovljeno posle II svetskog rata. Treći put je obnovljeno par godina.
Preko puta ovog kupatila je Milošev konak, izgrađen za potrebe administracije kneževine Srbije. Danas je to restoran.

Posebna kulturna vrednost je crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Kako piše u «Spomenici Timocke Eparhije 1834-1934», pre oslobađanja od Turaka, crkva je imala bogomolju, jer je imala sveštenika. Godine 1835. podignuta je crkva u Banji od tvrdog materijala uzetog iz Svrljiga od ruševina «svrljiškog grada». Dvadeset godina kasnije crkva je napukla i «usled trošnosti» srušena.
Današnji hram je podignut i osvecen 1892. godine od Mitropolita Srbije Mihajla (inače rođen u Sokobanji 1826. godine). Stil crkve je srpsko-vizantijski. Arhitekta je bio g. Ivacković; ne zna se ko je radio ikonostas, a nastao je krajem XIX veka i pocetkom XX veka. Zvonara je odvojena od crkve i sagrađena je 1936. godine. U crkvenoj porti nalazi se bista Mitropolita Mihajla.

U centru Sokobanje nalaze se biblioteka i muzej i galerija legat Miluna Mitrovića. U muzeju se organizuju izlozbe slika, skulptura, knjiga ili predmeta i eksponata. Ispred muzeja je uređen mini-amfiteatar, koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave, književne večeri i dr.
Gradska biblioteka raspolaze sa 30.000 knjiga, ima svoju čitaonicu i video klub. U ovoj zgradi je Međunarodni centar za turističku i ekolosku dokumentaciju.

Tri spomen-česme su kultumo-istorijski spomenici vredni pažnje:

1. Spomen česma Hajduk-Veljka se nalazi pored «Lovačkog doma», u naselju Vrelo.
Podseća da je Hajduk-Veljko 1808. godine prvi put oslobodio Banju od Turaka.

2. Spomen česma kneza Miloša (Trebička česma), nalazi se pored puta
Aleksinac-Sokobanja. Potpuno je očuvan originalan natpis na česmi:
«Miloš Obrenović I, Knjaz Srpski, podize ovaj istočnik za večiti spomen dolaska svog
u Banju, 10 godine 1860.»

3. Česma Ljube Didića nalazi se na putu prema Ozrenu.
Podignuta je organizatoru Timočke bune u Banjskom srezu.

U selu Vrmdža, desetak kilometara od Sokobanje, prema Rtnju, nalazi se Vrmdzanski (Vrmaski) grad. 0 njemu nema mnogo pisanih podataka, ali se veruje da je nastao kada i Sokograd. Manastir Jermenčić na Ozrenu je iz starijih vrmena. Za njegovo postojanje vezano je predanje da su ga osnovali neki kaluđeri, Jermeni koji su pobegli od turske sile. Turci su ga spalili, a kaluđeri su pobegli na Frušku Goru.

.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Evo nekih starih slika Sokobanje Very Happy

pinkie · Prijatelj foruma

evo i opisa nekoga ko je vec bio tamo, neka ne zameri na preuzimanju Wink

Sokobanja - mesto tiho, mirno preko vikenda deluje poprilicno sablasno nema ti ljudi ni od korova a pogotovo u vecernjim satima, dok je radnim danima slika potpuno drukcija. Napominjem da smo bili u martu kada se o turistima jos uvek ne razmislja. Preko dana setnje priroda PRELEPA, ne bas sasvim ociscena od otpadaka (ali ako je razlog tome sto se ljudi jos nisu probudili iz zimskog sna onda je to O. K. mada za to nema opravdanja), uvece izlazak do grada u kom osim kafica nema nekih drugih kulturnih sadrzaja..
U turistickoj organizaciji nisu imali nista vise da nam kazu o sokobanji jer smo vec sve saznali i ranije preko interneta i to na sajtovima www. sokobanja. org, yu i www. sokobanja. co. yu gde je predstavljeno dosta toga od restorana pa do pesackih tura, izleta i mesta za razgledanje sve u svemu jedna jako lepo organizovana prezentacija. Napomenuo bi da vrelo Moravice nismo uspeli da obidjemo jer je putovanje busom prilicno komplikovano samim tim sto dnevno do tamo saobraca samo jedan bus, na isti problem se nailazi ako zelite da obidjete banju Josanicu udaljenu nekih sat vremena voznje od Sokobanje autobusom(pili smo vodu sa lekovitih izvora tu su stomacna, sumporna, gvozdena pored samog rehabilitacionog centar gde smo bili obavesteni da smo dosli u vansezoni i da nemamo nista da vidimo osim izvora).
Cene u Sokobanji su pristupacne, od silnih ugostiteljskih objekata otvoreno je bilo manje od pola jer kako kazu sezona u banji traje od aprila/maja pa do septembra. Od ugostiteljskih objekata preporucio bi italijanski restoran PRIMA (znaci pizze, lazanje, spagete, specijaliteti kuce od piletine, kolaci, topla cokolada, vocne salate i jos dosta toga) i s. u. r. kod Arse (uzmite pastrmku na zaru) usluga u oba objekta na jako visokom nivou, osoblje jako jako ljubazno.
Sto se tice hotel blagu prednost dajem hotelu Zdravljak iz dva razloga 1. ima bazen sa toplom vodom i 2. nalazi se odma pored autobuske stanice, sve u svemu nije los ali je zamerka sto je radno vreme svih pratecih sadrzaja hotela do 17:00. Naravno ima tu jos sto sta da se doda ali mislim da je i ovo dovoljno. Tu su jos i hotel Moravica sa ubedljivo najlepsom lokacijim malo izvan grada ali mesto gde u miru i tisini covek moze lepo da se odmori.
Sve u svemu priroda je PRELEPA, sto je i najbitnie, malo treba da se poradi na tome da turisti budu malo vise obavesteni o svemu onome sto banja nudi, od prirodnih lepota, kulturnih sadrzaja, ugostiteljskih objekata i svega onoga sto jedno mesto kao sto je sokobanja moze da ponudi.
Sto se tice privatnog smestaja jedina mogucnost da nesto vise saznate o tome je da okrenete broj turisticke agencije 018/830-115 koja se nalazi u zgradi autobuske stanice, naravno ima i drugih turistickih agencija koje obezbedjuju privatni smestaj ali do blizih informacija nismo uspeli da dodjemo.
Amam (mesto gde je snimljen film ZONA ZAMFIROVA) dozivljava rekonstrukciju tako da ce biti mnogo lepsi nego na filmu.