Aleksandar Makedonski u legendama i mitovima

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Grandioznu ulogu shto je Aleksabdar Makedonski odigrao u svetskoj istoriji je uradala da bude najpoznatiji Makedonac svih vremena. Njegovi pohodi, najvishe ostvarivani iz prichine njegovim zeljama da otkrije nove teritorije i da dolazi do novih saznanja, kako i njegove porake za bratsvo mechu narodima, su uradili da bude poshtovan do dana danashnjega. Njegovi lik je ostao u pozitivoim smislu u legendima i mitovima mnoga naroda.

Poznati istrazitelj na ovu temu d-r Elis, otkako je prouchio legende i mtove o Aleksadar Makedonski, je zakljuchio:
"Legende za Aleksandar, istinite ili filuvane, ima ih napisano na osamdeset jezika, od Islanda do Malezeje. " ("History of Western Civilization" by Dr Elis L. Knox Boise State Universiteti, USA, 1996 god.)

U 1977 godine u Gronongemu (Holandija) je bio odrzan simpozium na temu mitova i legende povezane smrtchu Aleksandra Makedonskog. Trudovi od ovom simpoziumu su bili obljavljeni u rechiku "Aleksandar Veliki u Srednjem veku"

U ponovom vremenu treba spomenuti knjigu Richarda Stonmen, pod naslovom "Legende za Aleksandra velikog" (Richard Stonmen: "legends of Aleksander the Great". London and Rutland, Vermont: JM. dent and Charles E. Tuttle, 1994).

Poradi fakta shto Aleksandar se spominje u legendama na velikim brojem naroda interesantno je napisati nekoliko najinteresantnijih pricha o legendam i mitovima Aleksandra Makedonskog.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

HOLANDSKA LEGENDA

Holandska legenda o Aleksandru Makedonskog potiche iz 1260 god. napisana od monaha Jakov van Merlant. Spored ove legende ovaj svet za Aleksandar je bio premali, pa je zato on pocheo da osvaja i druge svetove. To je naljutilo natprirodih sila, koji su reshili da mu se odmazde. Tako bicha iz pakla su stvorili otrov shto je bio dovoljno silan da ubije Aleksandra. otrov su dali Antipataru. U mechuvremenu, Aleksandar je napredovao u Indiji, zajedno sa svojim saveznikom Por. On je stigao u oblastima u kojim nisu nikada korachali ljudi ni bogovi, u jednoj od tih zemalja on je naishao na dva drveta-Drvo Mesechina i Drvo Sunce. Na ta dva drveta se pojavila poruka o njegovoj smrti. To su videli i njegovi vojinci koji su ga pratili, no Aleksandar ih je predupredio da ne shire ovu vest. kada se vratio u Vavilon, Aleksandar je primio pratenike iz: Galija, Kartagina, Nemachka, Shpanija, Italija, Sicilija, Britanija, Norveshka, i Danska. kada su videli indiskog cara Por odma do Aleksandra, svatili su da je Aleksandra car koji lako proshteva i da je najbolje da mu se predaju. Aleksandar im je tada rekao da hoche da osvoji chitavi svet. No sledeche jutro Aleksandar je bio otrovan, otkako se napio od vina u kome je bio sipan otrov. Pre smrti je rekao svojim vojnicima da chetiri china su planirali da osvoje raj i da simnu sa vlasti njegovog oca Jupitera, pa su zato bogovi reshili da pozovu Aleksandra na nebu da ratuje protiv chinova i da pomogne svom ocu. Zatim je Aleksandar umro. tako za choveka koji je celi svet bio premaleni ostao je da lezi u grobu od pet stapke. Kasnije Ptolomej je prebacio njegovo telo u Aleksandriju. (K.A. de Graaf in: "Alexander the Great in Middle Ages" groningen netherlands, 1977).

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

BUGARSKA LEGENDA

U Zborniku Shapkarev (Sofija), 1891) nalazi se predanije, koje glasi: Aleksandar Veliki je izumio rat. U njemu se kaze:
Prosti narod pricha i veruje da su ratovi bili pronacheni od Aleksandar Veliki Makedonski. Kada je on shetao morem, u nekom drugom nepoznatom svetu, da pronajde i napuni besmrtnu vodu, da bi mogao da se napije, da ne bi umro nikada, on je video u moru da se ribe izmechu sobom tuku kako u ratu, on je namislio da uradi isto, pa kad je doshao u svome carstvu prvi je izumio rat u ovom svetu.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

MAKEDONSKA LEGENDA

U Zborniku brache Miladinovci u poglavlju Predanija kako prvo po redom stoi zapisano predanije za Aleksandra Makedonskog. Isto je naslovljeno Car Aleksandar i glasi:
Car Aleksandar je hteo da ide da uzme besmrtnu vodu. No koji je hodio niko se nije vrachao nazad; zashto duri i da stigne neko do nje, potrebno je bilo da putuje tri dana, i to sve nochu u nochnoj tami, u kojoj ljudu su se izgubili i nisu mogli da se vrate na belom danu. Car Aleksandar je uzeo sa sobom kobile i zdrebe. U tami je vezao kobilu; i u rastojanju shto se moze chuti glas, vezao je zdrebe, i tako je stigao do besmrtne vode, koja je stajala izmechi dve planine, koji su se otvarali i zatvarali. On je sa velikom brzinom napunio jednu flashu i po glasovim kobili i zdrebecom koji su rikali je nalazio put i tako se vratio belom danu. Flashu je ostavio na prozorac da bi mogao ujutru u nedelju da pije; i rekeo je svojoj sestri da chuva de ne prospe neko besmrtnu vodu. Sestra chistechi nije videla i polomila je flashu. Car Aleksandar kad je chuo za ovo strashno se naljutio, a sestra njegova da bi pobegla od ljutnje njegove bacila se u more i pretvorila se u delfina, koji kada chuje ime Aleksandar pochinje se kriti u morskim dubinama.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Blagodarenije g-dina Qube Panov (rochen 19380) u Velesu (grad u Makedoniji), imamo josh jednu varijantu na ovu MAKEDONSKU LEGENDI o Aleksandar. Ovu legendu g-dina Panova je upamtio od svoje mejke Vaska Jolevska Panova (1913-1980), rochena u Bitola (grad u Makedoniji), a omuzena u Veles. Evo kako glasi ta legenda:
Gospod je stvorio ljude sa razlichitim bojem koze. Ovo je Gospod uradio pre Potopa. Na belim ljudima Gospod im je ispratio svoga sina, koji se zvao Makedon i svi su se beli ljudi zvali Makedonci. Kasnije najpoznatiji car Makedonaca je bio Aleksandar Makedonski. On je jednom pronashao besmrtnu vodu i dao je svojoj sestri da chuva i da pazi da se ne prospe. No ona se krishum napila i isturila vodu. Plashechi se od ljutnje brata svoga bacila se u Egejskom Moru. No bidejchi nije mogla da umre, odjednom se pretvorila u polovinu ribe i polovina devojke. Do dana danjashnjg kad parabrodi prolaze otuda, plashejchi se da ih ne bi prevrtila, ljudi iz parabroda, na celom glasu vichu: "ziv je Aleksandar!". Tako zaplashuju sestru Aleksandra i ona bezi od njih, a parabrodi bezbedno prolaze.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

IRACHKA LEGENDA

U ovoj legendi pricha se da je Aleksandar Makedonski na vrh glave imao dva roga, koje je skrivao ispod kose. Svake nedelje on je angazovao berberina da mu shisha kosu, no zato shto se sramio da che berberin da otkrije tajnu, odmah nakon shishanja je narechivao da se berberin ubije. Nabrzo u gradu nije vishe bilo berberina, ostao je samo jedan stari Evrein. Aleksandar je pomislio: "Ako ubijem i ovog berberina, onda ko che da mi shisha kosu?" Tako je Aleksandar naredio berberinu da se zakune da neche nikom izdati tajnu. U sprotivnom Aleksandar je zapretio berberinu da che da izgubi glavu. Berberin je nedeljama chuvao tajnu, no nije mogao da izdrzi a da ne kaze nekome. Od jedne strane interesantno saznanje ga je pritislo da kaze nekome, a sa druge strane bojao se da ne izgubi svoju glavu. Tada mu je sinulo da ipak kaze svoju tajnu, no niko da ne chuje. Otishao je napolje iz grada i ushao je u jednoj velikoj pechini, gde je na sav glas pocheo da viche: "Aleksandar ima rogove! Aleksandra ima rogove!". Tako mu se olakshalo na dushi i zadovoljan vratio se kuchi siguran da ga niko nije chuo. No niz pechinu prolazila je jedna reka pokraj koje su rasli trske. Jednog dana jedan ovchar je ushao u pechinu i presekao je jednu trsku za da napravi sviraljku. kada je pocheo da sviri, niz siraljke su izashli rechi: "Aleksandar ima rogove!" Mnogi su chuli ovo i chudo je nabrzo doshlo do ushi cara Aleksadra. on se mnogo naljutio i naredio je da odmah dovedu berberina. Kada je doshao berberin Aleksandar mu je rekao da che da naredi da ga ubiju. Berberin je pocheo da moli Aleksandra da ga ne ubije i isprichao mu je shta se desilo. Aleksandar kada je chuo prichu oprostio mu je i pustio je berberina da ode kuchi. Iz ove legende je izashla jedna mudra i pomalo komichna irachka poslovica, koja glasi: "Ako carevi mogu da imaju rogove, tada i pechine mogu da imaju ushi'. (Iraqi jewish legend; Edoth I: 184-185 A. Ben yaakov. English language source: patai in: Tehe Classic tales: 4.000 Years of Jewish lore. Ed. Ellen Frankel NJ: Jason Aronson Inc., 1989).

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

VIZANTISKA LEGENDA

Postoji vizantiska legenda napisana u 1338 god. u vezi smrti Aleksandra Makedonskog. Spored ove legende, kada se Aleksandar vratio u Vavilonu neka zena je rodila neobichnu bebu, koja je bilo pola chovek a druga polovina chudovishte. Chovechki deo tela je bio mrtav, a deo chudovishta je bio ziv. Kada je video ovo jedan od proroka Aleksandra izjavio je da che Aleksandar da umre u Vavilonu, a njegovi naslednici che produziti da vladaju. Tako se i desilo. U Makedoniji Antipatar se pobunio protiv vlasti Aleksandra, zato je Olimpija pozvala Aleksandra u pomoch. Da bi sprechio njegovog dolaska, Antipatar je ispratio otrov koji je bio dovoljno jak, shto je moralo da se nosi u zeleznu kutiju. Otrov je bio stavljen u vinu Aleksandra od strane njegovog vinonosca Jola. Dok je polako umirao Aleksandar njegova ga je supruga Roksana negovala do zadnjeg trenutka. Pre smrti, Aleksandar je pozvao Perdiku, Ptolomeja i Lizimaxa kojima je rekao svoju zadnju zelju. Zatim je Aleksandar otishao na nebu, a sa neba je pala jedna zvezda pravo u moru. U istom trenu, statua Zevsa u Vavilonu se srushila. Zatim se zvezda iz mora opet vratila na nebu, u pratnji jednog orla. Aleksandar je bio pogreban u Aleksandriji od strane Ptolomeja.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

ROMANSKA LEGENDA

Legenda iz Romanije o Aleksadru Makedonskog najverovatnije potiche iz 1560 god. Njena sadrzina je slichna sa sadrzinom jedne srpske legende o Aleksandra Makedonskog. I ova legenda je posvechena smrti Aleksandra u Vavilonu. Kada se Aleksandar vratio u Vavilon, on se tamo opet sastavio sa Roksanom. Tada je sanjao proroka Eremiju, koji mu je pretskazao smrt. Aleksandar se razbudio uznemiren, no bio je uteshen sa strane Ptolomeja i Filote. Tada su Aristotel i Olimpija pristigli u Vavilon. Jedan sveshtenik iz Erusalima je doshao u Vavilon i izvestio Aleksandra da je prorok Eremija preminuo. Aleksandar je naredio da Eremija bude pogreban u Aleksandriju. No, i sam Aleksandar je bio ubijen otkako je bio otrovan od sin Minerve, koja je bila iz Makedonije. Pre smrti Aleksandar je podelio imperiju na Ptolomeja, Filota, Roksana i Olimpija. On je pretskazao da che u buduchnosti sa Makedonijom vladati neka aziska sila (mislechi na otomansku imperiju). On je zatrazio da bude pogreban u Aleksadnriji i rekao je da nikada neche da se pojavi chovek kako sho je bio on, to jest da nikada neche da bude "drugi Aleksandar". Tada je kraj posmrtnu postelju doshao njegovi konj Bukefal i pustio je suzu zaradi smrti svoga gospodara. Da se ne bi muchio Aleksandar u posmrtnoj agoniji, Bukefal ga je udario sa kopitama i tako je Aleksandar preminuo. Aleksandar je preminuo u Erusalemu i za njim su zalili sve shume, reke i planine. Od tuge , Roksana je izvrshila samoubojstvo, otkako se probola sa kopljem Aleksandra.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

AZERBEJCHANSKA LEGENDA

Ova legenda je povezana sa misterijom oko porekla zamka Sunken koji se nalazi u blizini Sabail u Azerbejchanu. Azerbejchanski istorichar Sakina Nasirova ima napisano opshirnu statiju posvechenu neotkrivenog porekla ovog zamka, koji se nalazi na jednom ostrovu. Vrshechi analizu legendama povezanih sa stvaranjem ovog zamak g-cha Nasirova pishe da spored jedne legende ovog zamka je tesno povezan sa Aleksandrom Makedonskom. U vezi ovoga ona pishe:

"Jedna druga legenda povezuje Aleksandra velikog sa imenom grada Sabail. iskender (Aleksandar Veliki) je hteo da zauzme nekog grada na bregu Kaspiskog Jezera, no stanovnici tog grada nisu se predavali. tako je Iskender uzeo savet od svoga uchitelja Aristotela. Grad je bio lociran ispod morskog nivoa, a jedna velika stena je sprechavala vodu da potopoi grad. Aristotel je izmislio posebnu technost, koja je mogla da stenu pretvori u limuna. Sa ovom technoshchu Iskender je pokrenuo stenu i voda je ushla u grad, i zatim je grad bio potpljen. Stanovnici su pobegli u drugog grad po imenu Gilan da bi spasili svoje zivote. Ime poplavljnog grada bilo je Sabil". (Sakina Nasirova: "Mistery of the Sunken Castle Sabayil" State Historical-Architeetural Museum, Azarbaijan international 8.2. 2000 g.).

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

LEGENDA ZAPISANA OD MARKO POLO

Kakva je povezanost na Marko Polo sa Makedonijom i Makedonce? Kao prvo da kazemo da je on proshao blizu makedonskog brega u Egejskom Moru pre nego shto se vratio u Veneciju u 1295 godini. Kraj makedonskog brega prethodno su proshli njegovi otac Nikolo i njegovi stric Mafeo Polo, za vreme njihovog putovanja u Kinu 1266 godine.

Za vreme svog putovanja, Marko Polo je napisao chetiri legende o Aleksandru Mkaedonskom i iste te legende je objavio u svome radu u 1300 godini.

Prva legenda nosi naslov "Usamljeno Drvo" i bila je zapisana negde u severnom delu Irana. Tamo na Marko Polo mu je bilo kazano da je u tim zemljama postojalo jedno usamljeno drvo u sredinu jedne velike pustinje. U stvari to drvo je izniklo na mestu jedne velike bitke izmechu Aleksandra i persiskog cara Darie. Marko Polo pishe da to drvo je bilo sa velikim obemom i da je sa jedne strane imalo zelena lishcha, a sa druge strane bele listove. Ono shta je veoma interesantno je fakat da najstarija zachuvana pretstava o bitci kod Is (mozaik iz Pompej od 80 godina pre Hrista) i uistinu u pozadini se vidi jedno usamljeno drvo.

Druga legenda o Aleksandru Makedonskom shto je marko Polo zapisao u Aziji nosi naslov "Naslednik Aleksandra". Spored ove legende, Aleksandar se ozenio cherkom persiskog cara Darie negde na teritoriji danashnjem Avganistanu. Iz tog braka oni su dobili decu koji su porasli i omuzili i ozenili i tako je njihovo potomstvo stiglo sve do 13 veka, to jest do posete Marko Polo tim krajevima. On je zapisao da je stigao u zemlju Badakshan, chiji su se vladetelji sami sebe smatrali za potomke Aleksandra i njegove persiske neveste. U chasti svom predaku oni su nosili tituli "Zul-karinijan", kako shto smo kazali da prestavlja islamsko opisno ime Aleksandra Makedonskog, pod kojim se smeta da je pomenut i u Kuranu.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

LEGENDA ZAPISANA OD MARKO POLO

Trecha legenda nosi naslov "Poslednji jednorog". Spored ove legende, poznati konj Aleksandra po imenu Bukefal, do svoje chetirinaeste godine od svoga zivota bio je jednorog. Spored ovoga shto je prethodno zapisao Marko Polo u prethodnoj spomenuti zemlju Badakshan, navodno je imalo jedno stado jednorogih konja koji su navodno bili poreklom od Bukefala. ovo stado je bilo u sopstvenosti nekom bogatom chlanu kraljskog semejstva u toj oblasti. Kralj je hteo da dobije makar jednog jednoroga iz tog stada, no bogatash ga je odbio. Poradi ovoga Kralj je naredio da bude ubijen. No zena bogatasha da bi se odmazdila Kralju naredila je svojim slugama da ubiju sve konje jednoroge shto su imali. Tako je bila prekinuta loza konja Bukefala.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

LEGENDA ZAPISANA OD MARKO POLO

Chetvrta legenda o Aleksandar Makedonski shto je zapisao Marko Polo nosi naslov "Aleksandrova pregrada". Ova legenda se odnosi u vezi jednog nastana shto se navodno odigrao na teritoriji danjashne Gruzije. Spored ove legende u ovoj zemlji napredovanje vojske Aleksandra je bilo zaustavljeno zato shto ispred njim se pojavio opasan tesnec. Sa jedne strane se nalazilo more, a sa druge strane imalo je neproodnih planina sa gustim shumama ispred njih. Ovuda Aleksandar je reshio da izgradi pregradu u tesnecot izmechu dve planine. Na toj nachin Aleksandar je sprechio plemena shto su ga napadali i otsekao ih je od civiliziranog sveta. Ova pregrada je dobila ima "Zelezna porta".

Interesantno je to shto su mnogi pokushavali da pronachu tu chuvenu "Zeleznu portu". Tako na primer neki srednovekovni arapski geografi su smetali da je ta pregrada u stvari koneski zid, a drugi su smetali da se nalazi u Dagestan.