Informatika

Charmed · Malo ~ mače ~

Računarstvo ili informatika je nauka koja se bavi strukturom i automatskom (mašinskom) obradom informacija.

Cilj informatike je pronalaženje optimalnih rešenja za probleme i to tako da se jednom pronađeno rešenje može koristiti za čitav niz sličnih problema. Na osnovu matematičkih aksioma se modeliraju i analiziraju strukture i procesi iz stvarnog sveta. Opisivanje problema i procesa omogućavaja simulacije tih procesa. Rešenja problema se definišu u obliku algoritama.

Postoji veliki broj oblasti u informatici, koje se mogu svrstati u praktične, teorijske i tehničke.

Pojam informatika se sastoji od reči informacija i automatika. Prvi put se pominje u Nemačkoj godine 1957 od strane Karla Štajnbuha. Ovaj pojam pokriva istovremeno nauku o računarima (računarstvo) i nauku o informacionim sistemima.

Informatika ima za osnovu matematiku, elektrotehniku, fiziku i neke inžinjerske nauke.

Nastala je u 19. veku razmišljanjem tadašnjeg genija Čarlsa Bejbidža, koji je zamislio stroj koji bi uzimao podatke, obrađivao ih na neki način i onda obrađeno nekako pokazao onome koga to zanima. On je to naravno zamislio potpuno mehanički, a danas kompjuter(računari)i, naravno ne funkcionišu na taj način. No imaju neke povezanosti s tim njegovim zamišljenim kompjuterom:

1. binarni sistem - skoro svaki kompjuter današnjice koristi takav brojčani sistem, koji se sastoji samo od jedinica i nula. To je tako zato što je to kompjuteru najjednostavnije: 1 - ima struje, 0 - nema struje. Sistem koji ima deset cifara (0..9) se zove dekadni, a postoje pretpostavke da su Vavilonci koristili heksadecimalni sistem (sa šestnaest cifara). Bebidž je imao ideju korišćenja bušenih kartica za svoj računar, a upravo to se i koristilo za čuvanje podataka dok se nije otkrilo magnetsko zapisivanje.

2. osnovna ideja - takozvani ulaz/izlaz sistem, to jest damo kompjuteru da obradi podatke, kažemo mu na koji način da ih obradi, on ih obradi i nekako nam pokaže do čega je došao. To je bit i ideja kompjutera, ali kompjuter postaje koristan tek kada tu obradu može izvršiti brže nego čovek.

Kasnije se pojavljivalo veoma mnogo ljudi koji su promovirali razvoj računarstva. Ja ću ovde spomenuti samo Alana Tjuringa, engleskog matematičara. On je tokom drugog svetskog rata pokušavao dešifrovati zloglasnu nacističku „Enigmu”, aparat koji je kodirao nemačke poruke. Uz pomoć tih istraživanja nastala je Turingova mašina. Turingova mašina nije mašina kao takva, nego zamišljeni uređaj kojim se, na neki način, definiše način razmišljanja kompjutera i algoritam.

Osnovni delovi računara, bez kojih danas uopšte ne bismo mogli zamisliti da radimo nešto na njemu su:

miš, tastatura, monitor, matična ploča, grafička kartica, procesor, RAM, flopi disk, hard disk, CD ili DVD (optički zapisi), modem, zvučna kartica i naravno zvučnici za nju, te, naravno, kućište.

Napomena: nisu svi ovi delovi nužni za rad na računaru, (mnogi jesu, no neki nisu), no danas su to stvari koje više-manje svaki kućni računar ima.

Charmed · Malo ~ mače ~

Spisak tema vezanih za računarstvo:

* Base64
* Baza podataka
* GeekCode
* GNU
* GNU-ova LSD
* GPG
* PHP
* PERL
* HTML
* Ličnosti na polju informatike
* MTA
* Operativni sistemi
* Programski jezici
* Raščlanjivač
* Unikod
* Quoted Printable
* UCS
* ANSI-SPARC Arhitektura

Charmed · Malo ~ mače ~

Operativni sistem

Operativni sistem je sistemski softver odgovoran za direktnu kontrolu i korišćenje hardvera i osnovne sistemske operacije.
Popularni operativni sistemi su Linux, MS Windows, BeOS, Solaris, UNIX.

Linux
Linux je operativni sistem za računare i njegovo jezgro. Jedan je od najpoznatijih primera slobodnog softvera i razvoja putem otvorenog koda. Za razliku od drugih operativnih sistema (kao na primer Windowsa i Mac OSa) njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistributira.

Naziv Linux se striktno odnosi na jezgro Linuxa ali se često koristi za ceo operativni sistem (takođe GNU/Linux) baziran oko tog jezgra i broja biblioteka i alata iz GNU projekta. Preko 300 Linux distribucija pakuju razni softver zajedno sa GNU/Linux sistemom.

U početku, Linux su razvijali i koristili entuzijastični pojedinci. Od tada, Linux je dobio podršku od strane velikih korporacija kao što su IBM, Hewlett-Packard i Novell za upotrebu u serverima i počinje da ulazi u upotrebu i na ličnim kompjuterima. Promoteri i analitičari tvrde da je ovaj uspeh zahvaljujući njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvođača, niskom trošku, sigurnosti i pouzdanosti.

Linux je originalno razvijan za Intel 386 mikroprocesore a danas podržava niz mikroprocesora i računarskih platformi. Upotrebljava se u dijapazonu od ličnih računara do superkompjutera i integrisanih sistema kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi.

Charmed · Malo ~ mače ~

Toliko od mene,nek nastave ostali.................

Vaxter · Dobro upućeni član

Mislim da je ovo malo preopshirna stvar da bi se pisalo u jednoj temi...
Mislim, ja sam kao pocheo da pishem neku knjigu za pochetnike, a to teshko da bi izgledalo dobro da postjem ovde...

Svaka stvar zasluzuje svoju temu, a koliko ja znam ovaj forum ima svog brata posvecenog ovim stvarima... Wink

Stefan · Početnik Domaćeg.de

Tema koja zahteva mnogo vise prostora i vremena...A tema je veoma zanimljiva!

nenadmorpheus · Just me

Ja bih rekao tema koja zahteva:
Par knjiga iz Racunara i Informatike i jedan skener uz to dosta vremena i par sitnih programa

supereco · Početnik Domaćeg.de

Treba i vise nego malo vise prostora naprimer o JAVI bi mogao da pisem i pisem i pisem... Exclamation

dj's · Početnik Domaćeg.de

gde mogu da nadjem neki tutorial za HTML

Zoran_Karavla · ~ Beli mišOv ~

Postoji jedan sajt koji se zove google.com , i kad ukucas kljucne reci on ti magicno izbaci to sto si hteo.

Charmed · Malo ~ mače ~

Base64

* У компјутерима base64 је врста шифровања које бинарни приказ конвертује у ASCII, 7битни запис који користи само мала и велика слова латинице (A-Z,a-z) бројеве (0-9) и знакове „+“ и „/“, и симбол „=“ који приказује само суфикс.

* base64 се обично користи у Електронској пошти и интернету по MIME стандарту.

Charmed · Malo ~ mače ~

База података

База (банка) података је колекција података организованих за брзо претраживање и приступ, која заједно са системом за администрацију, организовање и меморисање тих података, чини систем базе података. Из угла корисника, подаци су на неки логички начин повезани. Они представљају неке аспекте реалног света.

Корисници приступају бази података првенствено преко упитника. Коришћењем кључних речи и сврставањем команди корисници могу брзо да пронађу, преуреде, групишу и одаберу област у многим записима које треба вратити или помоћу којих треба саставити извештаје о нарочитој скупини података у складу с правилима дотичног система вођења базе података.

Постоје различите врсте бази података, зависно од тога, на који начин су подаци интерно организовани. Тако се разликују хијерархијске, мрежне (CODASYL), релационалне, објектно-оријентисане, објектно-релационе, прилагођене за WEB, XML и мултимедијске базе података.

Подаци су представљени на униформни начин (нпр. у релационим банкама података подаци су организовани у табелама), што олакшава приступ и коришћење од стране екстерних програма. Тако једну базу података може користити низ различитих програма, писаних у различитим програмским језицима.

Програмски језик

Програмски језик је формални језик за презентацију (нотацију) компјутерских програма. Помоћу њега се компјутерском систему, човеку читљивим текстом, дају инструкције и команде за извршење интерних задатака, опис улазних и излазних података као и њихову структуру у зависности од интерних (у систему) и екстерних (изван система) догађаја.

Елементи једног програмског језика

Већина команди сваког програмског језика се може поделити у 5 главних категорија:

* Обрада улазних података
Податке преузети са тастатуре, из датотеке или неког другог извора.

* Обрада излазних података
Податке предати монитору, датотеци, бази података или неком другом медијуму.

* Математичка обрада података
Податке обрадити помоћу математичке операције, као нпр. сабирање, одузимање или дељење.

* Поређење и избор
Провера одређених услова и контрола извршавања команди.

* Понављање
Посебним правилима регулисано понављање извршавања команди (обично са варијацијама података или правила понављања).