Bajina Basta...

blue-lady · Početnik Domaćeg.de

-Odakle si?
-Kod Bajine Baste
-A gde ti je to nikad cuo...
-Pa, kako to?
-Pa eto, tako
-Pa izmedju Valjeva i Uzica...
-A gde je to od prilike?
-Ajd nema veze...

Ceestoo vodim ovakve razgovore Confused

Ovome je sad bar za ovaj forum kraj Wink

"Predeo u Zapadnoj Srbiji naslonjen na reku Drinu, u kome dominira planina Tara, pokatkad nazivaju i racanskim krajem. Ovo podrucje sa 37 naselja i 29 mesnih zajednica, odredjuju administrativne granice opstine Bajina Basta. Nekada preiferni i poluzatvoreni region od preko 670 kvadratnih kilometara sa 30.000 stanovnika, vremenom je postao znacajan centar sumarstva, elektroprivrede i turizma Srbije."

wolfkiller · Početnik Domaćeg.de

bajine baste je lepo mesto prolazio sam vec paar puta kad idem na more
znam i de je valjevo jel tamo sam kad dozem na odmor kod familije

pinkie · Prijatelj foruma

Dobrodosli u Bajinu Bastu, dobrodosli u varosicu kojoj bi mnogi zbog njenih prirodnih lepota promenili naziv u «Bajna Basta», koja se nalazi se u zapadnoj Srbiji na desnoj obali reke Drine. Opstina Bajina Basta zauzima podrucje od 673 m2, 37 naselja i 29 mesnih zajednica, u kojima zivi oko 30.000 stanovnika. Podrucje Bajine Baste je brdsko-planinsko sa kontinentalnom klimom, bogatom pasnjacima i obradivim povrsinama koje se nalaze u dolini reke Drine.
Bajina Basta je postala varosica daleke 1858. godine. Do tada je ovaj prostor imao burnu istoriju koja datira jos iz rimskog carstva. Grad je opusteo seobom pod Arsenijem Carnojevicem, da bi ga kasnije obnovilo doseljeno stanovnistvo iz Hercegovine, Rasa i Crne Gore.Tendencija razvoja nastavlja se jos između dva rata. To je ono sto kazu zvanicni podaci i statistika, a ono sto bi slucajni prolaznik rekao o ovom mestu je sledece;
Da je to gradic kroz koji protice reka Drina, u kojoj su ulice i parkovi sredjeni i puni raznobojnog cveca, obnovljene fasade starih zgrada, sto stvara sliku gradjanske varosi, a citav grad odise svezinom i cistocom. Na samo 13 km. od centra grada nalazi se jezero Perucac i reka Vrelo duga samo 365 m. Svi oni koji mir pronalaze u zidinama duhovnih hramova bice posebno iznenadjeni lepotom manastira Raca, zaduzbinom kralja Dragutina iz XIV veka.
Stozer privrede Bajine Baste je Hidroelektrana «Bajina Basta», snage oko 1.000 MGW. Grad je nazalost u periodu tranzicije osiromasio i prati sudbinu onih koji su isto kao i mi pretrpeli ne bas srecno sprovedenu privatizaciju. Takva situacija nas ne obeshrabljuje, svi u opstini nastoje da od Bajine Baste stvore moderan evropski grad.Sansu vidimo u razvoju turizma, zanatske proizvodnje, prekogranicne saradnje sa nasim susedima sa kojima ponovo uspostavljamo prekinute administrativne veze.
Nacionalni park «Tara» zauzima najveći deo planine Tare sa 19.175 ha prosecne nadmorske visine 1000-1200 m. na 180 km. od Beograda. Tara je jedna od najlepsih planina u Srbiji, pokrivena mesovitim sumama jele, smrce i bukve stogodisnjim borovima, sa preko 1000 razlicitih biljnih vrsta i jedino je prirodno nalaziste Panciceve omorike. Bogatstvo faune ogleda se u prisustvu niza retkih vrsta kao što su divokoze, medvedi, srne, kune, orlovi. Planina Tara razlikuje se od drugih planina i po tome sto se u njoj nalaze jos nedirnuti delovi prirode, pored luksuznih hotela, brojnih restorana i kafica.
Bajina Basta prepoznatljiva je i po tome sto su vode njenih reka bogate pastrmkom, kao i autohtonom vrstom ribe «mladicom». U toku godine u Bajinoj Basti odrzavaju se i razlicite manifestacije, kao što su «Dani Race ukraj Drine», Drinska grand regata, dan Opstine je 25. juli a gradska slava Sv. Ilija. Slucajni prolaznik bi rekao i to da je ovde pio cuvenu bajnobastansku «Klekovacu», jeo dobru prsutu i slusao odlicnu muziku lokalnih bendova.
Sve ovo cini da Bajina Basta ima posebno mesto u Srbiji. Dodjite posetite nas svi vi koji volite nedirnutu prirodu, dobar ribolov setnju i planinarenje.

pinkie · Prijatelj foruma

Iz starih i pozutelih razglednica Bajine Baste likovno se sagledava stoletno minulo vreme do 1941., ispinjeno stalnim dranmaticnim menama. U vidokrugu postojanja pojavljuje se zaboravljena stara carsija u podnozju Tare, blizu Drine, izgradjena po onovremenoj meri i ukusu stanovnika. Impresivno i nezaboravni pejsazi varosice deluju nestvarno; u sredisnjem urbanom ambijentu dominira pijaca, pravolinijske saobracajnice otvorenih horizonata povezuju ducane, kafane, zanatlijske radnje. Na prostoru regulaciono povucenih linija izrasle su prizemne kuce i dvokatnice, neke sa ociglednom ambicijom gradjevinara u neoklasicnom stilu.

Slikovitu panoramu stare B.Baste upotpunjuje i kompletira carsija sa izlozima radnji, kafane kao mesta vidjenja i druzenja, privlacna i nemirna Drina sa divnim "prelazistem", izazovna Tara. Prepoznatljivi, uvek "mlad" svez i nadahnut, srednjovekovni manastir Raca, na nekoliko fotografija vraca nas nacionalnim vrednostima, sto podstice i hrabri u nemirnom vremenu varljivih nada. Tako se retke razglednice dozivljavaju kao "predacko pamcenje" na iscezli svet varosice na Drini.

Gradjani predratne B.Baste i okolnih sela ziveli su u kucnim i porodicnim zadrugama, u kojima su bili prisutni ostaci patrijarhalnog drustva u nestajanju, suocenog sa naporima i izazovima uskladjivanja zivota u zajednici i individualnog ponasanja. Likovno sagledavanje i ozivljavanje viseznacne proslosti vraca nas narodnim obicajima, skoro zaboravljenim (slave, svadbe, nosnja). Cini se , prema slikovnicama, da je drustveni zivot u Bajinoj Bastii okolini bio relativno razviejniji i bogatiji, gradjani su se vise druzili, mirnije ziveli, imali sadrzajne oblike zivota za potiskivanje carsijske otudjenosti, nego sto je danas.

Razglednice izvlace iz tame zaborava mnoge zapostavljene, ili crno - belo posmatrane licnosti. Pre svega, to se odnosi na borce za nacionalnu samobitnost i zacetnike radikalskog pokreta i narodne demokratije. Istaknuto mesto u carsijskoj galeriji likova zauzima Evelina Haverfild, koja je podelila sudbinu naseg naroda "u vremenu smrti" i etnickim osobinama nadrasla svoje vreme. Javnost ce prvi put saznati za posetu kralja Aleksandra l varosici B.Basti, samo nekoliko meseci pre njegove tragicne smrti u Marseju 1934. godine. Likovno podsecanje na kmetove i odbornike, bez ideoloskog osencenja daje sliku ljudi, koji su uskladjivali "prirodna prava" pojedinaca sa pravima zajednice.

Posebno zdanje, poglavlje likovne monografije o B.Basti sa serijom fotografija podseca na nemirno vreme oslobodilackih ratova (1912 - 1918), odbrane slobode i nezavisnosti, kada su stanovnici sreza racanskog nalazili nadahnuca i snage u zivoj tradiciji i kolektivnoj istorijskoj savesti, bili spremni na samopozrtvovanje i nacionalne uzlete. Dovoljno je napomenuti da se u balkanskim ratovima i prvoj svetskoj vojni broj stanovnika ovog kraja smanjio za 23,33 odsto.

pinkie · Prijatelj foruma

Predeo u Zapadnoj Srbiji naslonjen na reku Drinu, u kome dominira planina Tara, pokatkad nazivaju i racanskim krajem. Ovo podrucje sa 37 naselja i 29 mesnih zajednica, odredjuju administrativne granice opstine Bajina Basta. Nekada preiferni i poluzatvoreni region od preko 670 kvadratnih kilometara sa 30.000 stanovnika, vremenom je postao znacajan centar sumarstva, elektroprivrede i turizma Srbije.

Pojam Racanskog kraja potice iz perioda oslobodilackih ustanaka turske vlasti i kasnije administrativne podele na srezove. Srez Racanski je nazvan po istoimenom manastiru "raci ukraj Drine". Posle Rogacice i Uzica, 1858. godine njegovo sediste je premesteno u Bajinu Bastu.

Decenijama po osnivanju Bajine Baste racanski kraj se u Srbiji prepoznavao po camovoj japiji sa tare, drinskim splavarima i cuvenom duvanu "Bajinovcu". Jedan od najlepsih predela ove zemlje dugo je bio skrivan od ociju sire javnosti, sve do otkrica Panciceve omorike na tari 1875. godine. Pola veka docnije ovde su poceli pristizati prvi turisti istinski zaljubljenici u prirodu.

Od kada je paznje usmerena na mocni potencijal reke Drine, ovde se najcesce dolazi preko Valjeva i Uzica.
Hidroelektrane sa vestackim jezerima na Drini i Tari su dopunile i ulepsale turisticku razglednicu racanskog kraja. Potom je Tara i zvanicno postala nacionalni park. sa povrsinom od 19.200 hektara. Nacionalni park Tara obuhvata najveci deo ove planine. U Srbiji, koja je inace oskudna cetinarskim sumama, ovaj deo predstavlja posebnu oazu u kojoj su zastupljene skoro sve autohtone vrstae cetinara. Simbol svih biljnih vrsta kojih ovde ima preko hiljadu, upravo je jedinstvena Panciceva omorika.
U bogatom lovistu posebna paznja poklanja se zastiti medveda, srna, divokoza, bas kao i u Drini lipljana i mladice. Vodotokove Nacionalnog parka tara oplemenjuju desetine vrsta riba, a poseban ostvljaju vidikovci na liticama kanjona Drine i klisure Dervente i Race. BB klekovaca, pecurke, pastrmka i divljac su privilegija ugostitelja ovog podrucja. Prirodne osobenosti, kulturno-istorijski spomenici, i nekoliko turistickih centara u okvirima Nacionalnog parka Tara su osnov turisticke ponude bajinobastanskog kraja.

Neke druge kulture su na ovom prostoru ostavile tragove neolita, rimske zrtvenike, i nekropole. Ostaci Solotnika, crkva brvnara u Dubu i manastir Raca su deo srpske kulturne bastine.

pinkie · Prijatelj foruma

evo i mape Bajine baste

merlin_bih · Početnik Domaćeg.de

Bajna Basta kao bosanac tamo rodzen,, Perucac pa drina a jos hidro centrala veze sve do bajne baste a samo jezero a preko jezera jedan nekad bio mali most ali srusen je nedaleko iznad njega tu zivio ;ja;

DejanST · Početnik Domaćeg.de

... ko poznaje taj gradic? ako neko poznaje dali vam se svidja? i sta mislite o njemu?

za informaciju, pripada Uzickom regionu...

pinkie · Prijatelj foruma

Predeo u Zapadnoj Srbiji naslonjen na reku Drinu, u kome dominira planina Tara, pokatkad nazivaju i racanskim krajem. Ovo podrucje sa 37 naselja i 29 mesnih zajednica, odredjuju administrativne granice opstine Bajina Basta. Nekada preiferni i poluzatvoreni region od preko 670 kvadratnih kilometara sa 30.000 stanovnika, vremenom je postao znacajan centar sumarstva, elektroprivrede i turizma Srbije.

Pojam Racanskog kraja potice iz perioda oslobodilackih ustanaka turske vlasti i kasnije administrativne podele na srezove. Srez Racanski je nazvan po istoimenom manastiru "raci ukraj Drine". Posle Rogacice i Uzica, 1858. godine njegovo sediste je premesteno u Bajinu Bastu.

Decenijama po osnivanju Bajine Baste racanski kraj se u Srbiji prepoznavao po camovoj japiji sa tare, drinskim splavarima i cuvenom duvanu "Bajinovcu". Jedan od najlepsih predela ove zemlje dugo je bio skrivan od ociju sire javnosti, sve do otkrica Panciceve omorike na tari 1875. godine. Pola veka docnije ovde su poceli pristizati prvi turisti istinski zaljubljenici u prirodu.

Od kada je paznje usmerena na mocni potencijal reke Drine, ovde se najcesce dolazi preko Valjeva i Uzica.
Hidroelektrane sa vestackim jezerima na Drini i Tari su dopunile i ulepsale turisticku razglednicu racanskog kraja. Potom je Tara i zvanicno postala nacionalni park. sa povrsinom od 19.200 hektara. Nacionalni park Tara obuhvata najveci deo ove planine. U Srbiji, koja je inace oskudna cetinarskim sumama, ovaj deo predstavlja posebnu oazu u kojoj su zastupljene skoro sve autohtone vrstae cetinara. Simbol svih biljnih vrsta kojih ovde ima preko hiljadu, upravo je jedinstvena Panciceva omorika.
U bogatom lovistu posebna paznja poklanja se zastiti medveda, srna, divokoza, bas kao i u Drini lipljana i mladice. Vodotokove Nacionalnog parka tara oplemenjuju desetine vrsta riba, a poseban ostvljaju vidikovci na liticama kanjona Drine i klisure Dervente i Race. BB klekovaca, pecurke, pastrmka i divljac su privilegija ugostitelja ovog podrucja. Prirodne osobenosti, kulturno-istorijski spomenici, i nekoliko turistickih centara u okvirima Nacionalnog parka Tara su osnov turisticke ponude bajinobastanskog kraja.

Neke druge kulture su na ovom prostoru ostavile tragove neolita, rimske zrtvenike, i nekropole. Ostaci Solotnika, crkva brvnara u Dubu i manastir Raca su deo srpske kulturne bastine.

pinkie · Prijatelj foruma

Iz starih i pozutelih razglednica Bajine Baste likovno se sagledava stoletno minulo vreme do 1941., ispinjeno stalnim dranmaticnim menama. U vidokrugu postojanja pojavljuje se zaboravljena stara carsija u podnozju Tare, blizu Drine, izgradjena po onovremenoj meri i ukusu stanovnika. Impresivno i nezaboravni pejsazi varosice deluju nestvarno; u sredisnjem urbanom ambijentu dominira pijaca, pravolinijske saobracajnice otvorenih horizonata povezuju ducane, kafane, zanatlijske radnje. Na prostoru regulaciono povucenih linija izrasle su prizemne kuce i dvokatnice, neke sa ociglednom ambicijom gradjevinara u neoklasicnom stilu.

Slikovitu panoramu stare B.Baste upotpunjuje i kompletira carsija sa izlozima radnji, kafane kao mesta vidjenja i druzenja, privlacna i nemirna Drina sa divnim "prelazistem", izazovna Tara. Prepoznatljivi, uvek "mlad" svez i nadahnut, srednjovekovni manastir Raca, na nekoliko fotografija vraca nas nacionalnim vrednostima, sto podstice i hrabri u nemirnom vremenu varljivih nada. Tako se retke razglednice dozivljavaju kao "predacko pamcenje" na iscezli svet varosice na Drini.

Gradjani predratne B.Baste i okolnih sela ziveli su u kucnim i porodicnim zadrugama, u kojima su bili prisutni ostaci patrijarhalnog drustva u nestajanju, suocenog sa naporima i izazovima uskladjivanja zivota u zajednici i individualnog ponasanja. Likovno sagledavanje i ozivljavanje viseznacne proslosti vraca nas narodnim obicajima, skoro zaboravljenim (slave, svadbe, nosnja). Cini se , prema slikovnicama, da je drustveni zivot u Bajinoj Bastii okolini bio relativno razviejniji i bogatiji, gradjani su se vise druzili, mirnije ziveli, imali sadrzajne oblike zivota za potiskivanje carsijske otudjenosti, nego sto je danas.

Razglednice izvlace iz tame zaborava mnoge zapostavljene, ili crno - belo posmatrane licnosti. Pre svega, to se odnosi na borce za nacionalnu samobitnost i zacetnike radikalskog pokreta i narodne demokratije. Istaknuto mesto u carsijskoj galeriji likova zauzima Evelina Haverfild, koja je podelila sudbinu naseg naroda "u vremenu smrti" i etnickim osobinama nadrasla svoje vreme. Javnost ce prvi put saznati za posetu kralja Aleksandra l varosici B.Basti, samo nekoliko meseci pre njegove tragicne smrti u Marseju 1934. godine. Likovno podsecanje na kmetove i odbornike, bez ideoloskog osencenja daje sliku ljudi, koji su uskladjivali "prirodna prava" pojedinaca sa pravima zajednice.

Posebno zdanje, poglavlje likovne monografije o B.Basti sa serijom fotografija podseca na nemirno vreme oslobodilackih ratova (1912 - 1918), odbrane slobode i nezavisnosti, kada su stanovnici sreza racanskog nalazili nadahnuca i snage u zivoj tradiciji i kolektivnoj istorijskoj savesti, bili spremni na samopozrtvovanje i nacionalne uzlete. Dovoljno je napomenuti da se u balkanskim ratovima i prvoj svetskoj vojni broj stanovnika ovog kraja smanjio za 23,33 odsto.

Preuzeto:
Dr Stevan Ignjic
Bajina Basta sa starih razglednica

pinkie · Prijatelj foruma

Arheoloska nalazista

Antropogene turisticke vrednosti planine Tare javljaju se u tragovima tako da nemaju veci znacaj i samostalnu vrednost. Medjutim, mogu biti dopuna prirodnim vrednostima u cilju kompletiranja turisticke ponude. Najstariji kulturno istorijski ostaci poticu iz Neolita (5000 godina pre nove ere), u vidu iskopina naselja Kremenilo i Jokin breg , koje je otkriveno u naselju Visesavi kod Bajine Baste. Utvrdjeno je da su tu ljudi ziveli u zemunicama na dubini od 2,30 m u tri horizonta stanovanja. Smatra se da su pripadali Starcevackoj kulturi. U okolini Bajine Baste utvrdjeni su tragovi materijalne kulture iz metalnog doba, koja je bila vezana za Ilire. Pretpostavlja se da je pleme Autarijati naseljavalo prostor oko srednjeg toka Drine, izmedju Bajine Baste i Bacevaca i prostor Kremanske kotline po kome je Tara dobila naziv.

Dolaskom Rimljana, ovaj prostor ulazi u sastav Vizantijskog carstva. Rimljani su bili poznati kao dobri graditelji puteva. Juznim obodom Tare, preko Kremanske kotline, vodio je karavanski put do Dubrovnika prema Carigradu i Solunu. Iz Uzica se jedan krak odvajao dolinom Drine, u Rimsku provinciju Domaviju koja se nalazila na mestu danasnje Srebrenice u Bosni. Nedaleko od Bajine Baste, u naselju Pilici, otkriveni su tragovi Rimskih gradjevina iz ll ili lll veka i nadgrobni spomenici sa ukrasnim motivima. Zatim na vise lokaliteta u okolini Bajine Baste, Kremanskoj kotlini (43 stecka) i Mokorj Gori (38 stecaka).

pinkie · Prijatelj foruma

Srednjovekovni spomenici

Sa dolaskom Slovena, u ranom i srednjem veku na ovom prostoru je bilo podignuto utvrdjenje Solotnik (Kulina), iznad danasnjeg sela Solotusa. Ovo utvrdjenje je zub vremena unistio do temelja na kome se zapazaju zidine debljine 1 m i visine od 4-7 m. Vidljivi su ostaci utvrdenja u Obajgori, Rogacici i Visesavi. Vise nadgrobnih srednjevekovnih spomenika (stecaka) ostalo je sacuvano u lokalitetima Perucca, Rastista, Duba i Kremana.

Spomenici l i ll Svetskog rata

Spomen obelezja Prvog i Drugog svetskog rata predstavljena su spomen plocama sa imenima izginulih ratnika: spomen ploca na manastiru Raca, spomen ploca u selu Zaovine na Tari, spomen ploca u selu Kremna, spomen bista Milosu Trebinjcu u centru Bajine Baste.

U centralnom gradskom parku stoletnih senovitih stabala, mirisnih lipa i kestenova, podignut je spomenik narodnom heroju Dusanu Jerkovicu. U dvoristu fabrike Tarateks podignuta je spomen bista Milenku Topalovicu. Spomen ploca Prve racanske partizanske cete podignuta je na vidikovcu Borovo brdo na Tari, spomen bista Rajaku Pavicevicu ispred osnovne skole u Bajinoj Basti. U centru grada podignutje spomenik izginulim racanskim borcima.