Milorad Pavic-Hazarski recnik

selektor · Početnik Domaćeg.de

Da li je iko od vas citao Hazarsi recnik? Ja neman reci za tu knjigu.Meni je otvorila toliko novih horizonta da sam u prvom momentu posle citanja bila totalno out. Trebalo mi je vremena da mi se sve u glavi iskristalise.
Neverovatno je koliko knjiga moze na mene da deluje.
I neverovatno je da nisam zadnja tri meseca ni jednu knjigu procitala

selektor · Početnik Domaćeg.de

Ne mogu da verujem da niko ne cita Pavica.
Poslusajte me, knjiga ima jako cudnu formu.Ne cita se od pocetka do kraja,nego sam biras sledecu stranu.Svaki pojam se tumaci u tri razlicita shvatanja,hriscanskoj,muslimanskoj i budistickoj veri.
A u sustini je radnja o izumiranju Hazara,naroda.
Procitajte i necete se razocarati,garantujem.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Verovala ili ne,izgleda da je tako...
Nisam citala ovu knjigu,ali sam naletela na jedan sajt sa odlomcima,i mogu ti reci da mi se svidelo.
Verujem da cu je procitati,cim nadjem malo vremena Embarassed

Hazari su...

. . . nezavisno i mocno pleme, ratnicki i nomadski narod koji je u neizvesna vremena dosao s Istoka, gonjen nekakvom vrelom tisinom, i u razdoblju od VII do X veka naseljavao kopno izmedju dva mora: Kaspijskog i Crnog. Zna se da su vetrovi koji su ih dognali bili vetrovi muzjaci, koji nikad ne nose kisu, vetrovi na kojima raste trava i oni je nose preko neba kao brade. Jedan pozni slovenski mitoloski izvor pominje Kozije more, sto bi se moglo shvatiti kao da je neko more imalo naziv Hazarskog mora, jer su Sloveni Hazare zvali Kozarima. Zna se takodje da su Hazari izmedju dva mora osnovali mocno carstvo propovedajuci nama danas nepoznatu veroispovest. Hazarske zene su posle smrti muzeva poginulih u ratu dobijale po jastuk za cuvanje suza koje ce proliti za ratnicima. Hazari su se objavili istoriji usavsi u ratove s Arapima, i sklopivsi savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato, kao sto su iscezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom i narodom Hazare treba danas traziti. Za njima je ostalo jedno groblje na Dunavu, za koje se ne zna je li zbilja hazarsko, i jedna gomila kljuceva koji su umesto drske nosili srebrni ili zlatni trorogi perper, pa Daubmanus uzima da su ih lili Hazari. S istorijske pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom drzavom posto se odigrala stvar o kojoj ce ovde biti najvise reci - posto su preobraceni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena - hebrejsku, islamsku ili hriscansku. Ubrzo posle preobracenja, naime, usledio je raspad hazarskog carstva. Jedan od ruskih vojskovodja X veka, knez Svjatoslav, ne silazeci s konja pojeo je hazarsko carstvo kao jabuku. Hazarsku prestonicu na uscu Volge u Kaspijsko more Rusi su razorili 943. godine ne spavajuci osam noci, a izmedju 965. i 970. unistili su hazarsku drzavu. Ocevici beleze da senke kuca hazarske prestonice jos dugo nisu htele da se sruse posto su same zgrade vec davno bile unistene. Stajale su na vetru i u vodi Volge.

selektor · Početnik Domaćeg.de

Svaca castt Daco,odusevila si me.Po nekim kritikama sam citala,da Pavic ovde u prenesenom znacenju misli na Srbe,kao narod koji izumire kao Hazari.Moram ponovo da procitam knjigu.Procitala sam je pre 5 godina, i to zenski primerak.Postoji i musko izdanje.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Da videla sam da ima dve verzije...O razlikama pise ovako:

MUSKI primerak je skoro identican. Ali ne sasvim.
JEDAN PARAGRAF je bitno razlicit.
Izbor je Vas.

sabre · Početnik Domaćeg.de

Knjiga ne samo da govori o Srbima kao narodu (sto Pavic potencira u vecini svojih knjiga),nego govori i o univerzalnosti duse i njenom spoju sa tijelom(otuda tri knjige). Pavic je,inace,mag pisane rijeci i,uz Beckovica,najveci nas zivi knjizevnik. Pozabavi se malo i matematikom u knjizi i temom snova.

selektor · Početnik Domaćeg.de

Ponavljam se opet,moram ponovo da je procitam.Citala sam je pre 5 godina,i tad je toliko jak utisak ostavila na mene,al ocigledno da sam detalje i mnogo stvari zaboravila.Problem je sto moram da je nabavim ovde.Kad sam dosla u Nemacku da zivim,nisam nista od svojih knjiga ponela.Budala

Lilith · Upućeni član

Jao ovo mi je na spisku da kupim sledeci put kada idem za Bgd Exclamation

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Почетак и крај романа

Ако се добро сећам, било је то једног преподнева с пролећа 1979. године. У спаваћој соби окупаној сунцем стајала је постеља с прекривачем од љубичастог сомота. По њој сам распоредио 47 комадића хартије. На сваком је био написан наслов по једне од 47 одредница или поглавља књиге коју сам у то време писао. Књига је већ имала име - звала се ”Хазарски речник�. У собу је ушло једно од моје деце и запањило се.

- Тата, шта то радиш?

Нисам умео да објасним. Компјутери још нису били уведени у домове и ми ту справу нисмо имали у кући. А писао сам нешто што ће се показати као веома подесно за коришћење у дигиталном окружењу. Списатеље који се данас баве таквом нелинеарном прозом, називају свуда у свету електронским писцима, па ја и сам спадам једним делом своје делатности међу њих.

Суштина је у томе да наш хиљадама година уврежени и већ помало овештали начин читања можемо да изменимо. И то на тај начин, што ћемо са читаоцем поделити посао дајући му равноправније место у стварању књижевног дела. Дајући му могућност да сам крчи сопствени пут кроз роман, песму или причу, чија ће се садржина мењати у зависности од тога коју мапу читања је читалац изабрао. Такав књижевни поступак познат је данас у свету књижевне теорије под различитим назнакама (hypertext, nonlinear narratives, interactive fiction, la literature a contrainte, при чему треба имати на уму да је овај француски назив нешто обухватнији). Међутим, онај ко хоће да мења начин читања једног романа, мора да мења и начин писања тог романа. Треба дакле, створити такво дело које пружа могућност читаоцу да га користи као интерактивну прозу. То захтева сасвим другачију, нову технику писања романа или приче, технику која унапред предвиђа различите токове читања и омогућује их. То помало личи на напуштање линеарности писаног језика и враћа нас механизму који познајемо из снова и мисаоног тока. Или из усмене књижевности. Људски снови и мисли нису линеарни, они се роје и бокоре на све стране, имају симултаност која захвата у живот и из живота знатно више и шире него било какав језички исказ. То сви знамо из искуства. Ако хоћемо да у једном књижевном делу следимо своје мисли и своје снове, покушајмо - закључио сам - да и од нашег језика који ниже речи једну за другом као вране на телеграфским жицама, начинимо нелинеарни феномен. И нисам само ја тако мислио. Показало се даје та нова књижевна техника нарочито примењива у дигиталном окружењу, у делима која су писана тако да се читају са компјутерских монитора, са CD-ROM-а, или да се објављују на Интернету. На низу означених места, читалац је у таквим делима могао да притиском на дугме мења и бира даљи пут своје читалачке авантуре.

Не улазећи у историју овог тока постмодерне књижевности ја ћу се овде сетити својих списатељских искустава у тој области. Пре свега да кажем, ја сам увек писао тако да се моја дела стварана у нелинеарном писму, дакле она интерактивна, могу објавити и читати и на ”класичан� начин, дакле у књизи, а не само на Интернету.

У тој техници најпре сам написао ”Хазарски речник� (1984), ”роман-лексикон� чији поднаслов указује на природу овог дела. Оно се може читати онако како се користе речници. Постарао сам се да се свака од одредница може читати пре и после сваке друге одреднице. Дакле, поставило се питање где су почетак и крај романа? Да ли роман почиње са Хомером? И да ли се прича о роману завршава пре приче о причи, то јест, да ли је роману крај дошао у наше време које називамо постисторијом, постфеминизмом и постмодерном?

Улазећи подробније у овај след мисли почео сам да се питам где и када почиње и где и када се завршава читање једног романа, то јест где и када, у ком делу текста почиње и завршава се један роман? Код неких романа то су прва и последња реченица и то је заувек јасно. Милош Црњански добар је пример те врсте. ”Велики плави круг. У њему звезда� - каже Црњански на почетку свог врхунског романа. То је незаборавни почетак ”Сеоба� које имају исто тако неоспорни и незаборавни крај у последњој реченици ”Има сеоба. Смрти нема. � Али, са другим романима није увек тако. Узмимо ”Рат и мир�. Он се завршава много пре краја текста. Да ли се ”Ана Карењина� завршава заправо зубобољом Вронског? Где и када почиње Џојсов ”Уликс�? ”Уликс� има један од највеличанственијих финала у књижевности уопште. Женски завршетак једне мушке књиге. У којој мери је почетак и крај романа, почетак и крај читања условљен оним што Јасмина Михајловић назива читање и пол? Мора ли роман имати крај? И шта је заправо завршетак једног романа, једног књижевног дела? И је ли неизбежно само један? Колико један роман или позоришни комад може имати завршетака?

На та питања нашао сам неке одговоре пишући своје књиге. Оне су заправо биле одговори на та питања. Да почнем можда од краја, од 21. века. Мој париски издавач Пјер Белфон замолио ме је да за ново француско издање ”Хазарског речника� напшишем предговор. Тај текст изашао је као увод у ”андрогино издање� ”Хазарског речника� 2002. године у Паризу код издавачке куће ”Memoire du Livre� и ја га овде преносим:...

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Предговор андрогином издању ”Хазарског речника�

По мом осећању уметности се деле на ”реверзибилне� и ”нереверзибилне�. Постоје уметности које кориснику (реципијенту) омогућују да делу приђе са различитих страна, или да га чак обиђе и осмотри мењајући смер разгледања по сопственом нахођењу, као што је случај са архитектуром, скулптуром, или сликарством, који су реверзибилни. Постоје такође оне друге, нереверзибилне уметности, као што су музика или књижевност, које личе на једносмерне улице, по којима се све креће од почетка ка крају, од рођења ка смрти. Ја сам одавно желео да књижевност, која је нереверзибилна уметност, начиним реверзибилном. Отуда моји романи немају почетак и крај у класичном значењу речи. Они су саздани у нелинеарном писму (�nonlinear narratives�).

На пример, ”Хазарски речник� има структуру лексикона: то је ”роман-лексикон у 100.000 речи� и у зависности од азбуке на различитим језицима роман се различито завршава. Оригинална верзија ”Хазарског речника� штампана ћирилицом завршава се једним латинским цитатом: ”...sed venit ut illa impleam et confirmem, Mattheus�. Мој роман у преводу на грчки завршава се реченицом: ”Одмах сам приметио да су у мени три страха а не један�. Јеврејска, шпанска, енглеска и данска верзија ”Хазарског речника� завршавају се овако: ”Потом би се обратно догађало при повратку читача и Тибон је поправљао превод на основу утисака примљених при том читању у ходу�. Том истом реченицом завршавају се кинеско и корејско издање књиге. Српска верзија штампана латиницом, шведска верзија објављена код Nordstedts-а, холандска, чешка и немачка верзија, завршавају се реченицом: ”Тај поглед исписа Коеново име у ваздуху, упали фитиљ и осветли јој пут до куће�. Мађарска верзија ”Хазарског речника� завршава се реченицом: ”Он је једноставно хтео да ти скрене пажњу на то каква је твоја природа�. Француска, италијанска и каталонска верзија завршавају се реченицом . ”Доиста, хазарски ћуп служи до данас, мада га одавно нема�... Јапанска верзија коју је објавио ”Tokio Zogen Sha� завршава се реченицом: ”Девојка беше родила брзу кћер - своју смрт; њена лепота била се у тој смрти поделила на сурутку и згрушано млеко, а на дну видела су се једна уста што држе корен трске�.

Када је реч о различитим завршецима једне књиге, треба подсетити да ”Хазарски речник� при крају има нешто као споловило. Он се појавио 1984. године у мушкој и у женској верзији, па је читалац могао да бира коју ће верзију узети да чита.Често су ме питали где је суштина разлике између мушког и женског примерка моје књиге. Ствар је у томе што мушкарац свет доживљава ван себе, у свемиру, а жена свемир носи у себи. Та се разлика огледа и у мушком, односно женском примерку мог романа. Ако хоћете, то је слика распада времена, које се поделило на колективно мушко и индивидуално женско време.

Такав, носећи своје многобројне завршетке, свој женски и свој мушки пол, ”полуживотиња� (�half an animal�) како за ту књигу рече Antony Burgess, пропутовао је ”Хазарски речник� свет од Европе до обе Америке и назад преко Јапана, Кине и Русије делећи добру и лошу судбину свог писца и мојих других књига, (cf.:www.khazars.com).

Најављен у Paris Mach-у као прва књига XXI века,�Хазарски речник� данас улази у XXI век и еру Водолије само у женској верзији, коју читалац сада држи у руци, а мушка му се даје на увид у овом додатку. Дакле, док је у XX веку књига била двополна врста, у XXI веку постала је хермафродит. Андрогин. Или нешто инцестуозно. У овом новом облику који је наметнула издавачка економија, можемо књигу да замислимо као место где женско време садржи мушко време. Одељак који се у женској верзији романа разликује од мушког, налази се у последњем писму ове књиге после реченице: ”И пружио ми је оних неколико ксероксираних листова што су лежали пред њиме�.Тај мушки орган књиге, то хазарско дрво које овде улази у женску верзију романа, гласи:

*
Могла сам потегнути ороз у том часу. Бољи нисам могла имати - у башти је био један једини сведок - и то дете. Али, десило се другачије. Пружила сам руку и узела тих неколико узбудљивих страница, које ти прилажем уз писмо. Узимајући их уместо да пуцам, гледала сам у те сараценске прсте са ноктима попут лешника и мислила на оно дрво које Халеви помиње у својој књизи о Хазарима. Мислила сам о томе да је свако од нас једно такво дрво: што више растемо у вис ка небу, кроз ветрове и кишу ка Богу, тим дубље морамо понирати корењем кроз блато и подземне воде ка паклу. Са тим мислима прочитала сам странице које ми је пружио Сарацен зелених очију. Запањиле су ме и упитала сам с неверицом др Муавију откуда му.

*

Толико из предговора андрогиној верзији мог романа. Да о њему кажем још коју реч. Радећи на CD ROM-у ”Хазарског речника� компјутерски стручњаци су израчунали да постоји око два и по милиона начина читања ове књиге. Тек преко те бројке читалац ће моћи да се врати на нечију раније већ коришћену стазу читања. То је, наравно, само један пример ”нелинеарног писма� - дакле књижевног поступка који избегава линеарност језика. Чему све то? Одговор је једноставан, али решење проблема није.

XXI век поставља нам једно необично питање: можемо ли књижевност спасити од језика? Питање на први поглед изгледа апсурдно, зар не? Али оно куца на наша врата. Покушаћу да за ову прилику дам једну привремену дефиницију језика.

Замислимо језик као мапу мисли, осећања и сећања човека. Као све мапе, језик је стотинама хиљада пута умањена слика онога што покушава да прикаже. Стотинама хиљада пута сужена слика људских осећања, мисли и сећања. Уз то, сви смо свесни да на тој мапи мора нису слана, реке не теку, планине су равне, а снег на њима није хладан. Уместо оркана и непогода, нацртана је ружа ветрова. Идеална мапа, па и језик као мапа духовног стања и сећања човека, била би дакле, само она у размерама један према један. Све остале мапе не успевају да покрију свој предложак. Тај ”остатак� који мапа, у нашем случају језик, не обухвата, јер није у размери 1:1 (о осталом да не говоримо), у наше време попуњавају неке друге, ”некњижевне� технологије језичког уметничког дела, да их тако назовемо, али и други домени, који више не спадају у језичку делатност.

Можемо закључити да нови миленијум и епоха Водолије несумњиво почињу у знаку иконичности и не фаворизују језик. Чак га гурају у засенак. Економично комуницирање путем знака скраћује путање које је језик хиљадама година утирао. Линеарност писане и штампане речи више није добродошла. Човек осећа да се забележени језик разликује по тој линеарности од људске мисли и људских снова који нису линеарни.

Линеарност писане речи разликује се чак и од човековог говора. Књижевни језик сабија наше мисли и снове, осећања и сећања у једнолинијски систем који је најблаже речено споровозан и сада већ сувише тром за време у којем живимо. Отуда се јављају напори да се оствари нелинеарно приповедање, нешто као спас књижевног дела од линеарности језика. Зато компјутерски, или ако хоћете, електронски писци, стварају интерактивне романе где се језик измешта из своје линеарности, а читалац креира сопствену мапу читања.

Осећајући потребу за новим, интерактивним организовањем читања, самим тим и писања прозе, покушао сам у ”Хазарском речнику� и у својим потоњим романима да изађем у сусрет таквој књижевној будућности.

Милорад Павић

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Brzo i sporo ogledalo

Jednog proleca princeza Ateh je rekla: -Navikla sam se na svoje misli kao na svoje haljine. Imaju uvek isti obim struka i vidjam ih svuda, cak i na raskrscima. I sto je najgore, od njih se vise ne vide raskrsnice.
Da je razonode, posluzitelji su doneli princezi jednog dana dva ogledala. Nisu se mnogo razlikovala od ostalih hazarskih ogledala. Oba su bila nacinjena od uglacane soli, ali jedno je od njih bilo brzo a drugo sporo ogledalo. Sto je god ono brzo uzimalo odslikavajuci svet kao predujam od buducnosti, drugo, ono sporo, vracalo je i namirivalo dug prvog, jer je u odnosu na sadasnjost kasnilo tacno onoliko koliko je ono prvo zurilo. Kada su pred princezu Ateh izneli ogledala, ona je jos bila u postelji i s njenih kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. U ogledalima videla je sebe sklopljenih kapaka i odmah je umrla. Nestala je izmedju dva trena ociju ili, tacnije receno, prvi put je procitala na svojim kapcima ispisana slova koja ubijaju, posto je u prethodnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to prenela. Umrla je usmrcena istodobno slovima iz proslosti i iz buducnosti.

*************************************************************

LOVCI SNOVA - sekta hazarskih svestenika ciji zastitnik je bila princeza Ateh. Umeli su da citaju tudje snove, da stanuju u njima kao u svojoj kuci i da love jureci kroz njih divljac koja im je zadata - coveka, stvar ili zivotinju. Zapis jednog od najstarijih lovaca na snove je sacuvan i glasi: »U snu osecamo se kao riba u vodi. Povremeno izranjamo iz sna, okrznemo okom svet na obali, ali opet tonemo s zurbom i zudno, jer se osecamo dobro samo u dubinama. Pri tim kratkim izranjanjima na kopno opazamo jedno cudno stvorenje tromije od nas, priviknuto da dise na drugi nacin no mi i zalepljeno za svoje kopno svom svojom tezinom, pri tome liseno slasti u kojoj mi zivimo kao u sopstvenom telu. Jer ovde dole slast i telo su nerazlucivi i jedno su isto. To stvorenje napolju, to smo takodje mi, ali mi kroz milion godina i izmedju nas i njega pored godina lezi i strasna nesreca koja se srucila na tog napolju, posto je odvojio telo od slasti...«

*************************************************************

CRVENA KNJIGA
hriscanski izvori
o hazarskom pitanju

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Povest o Adamu Ruhaniju

Ako bi se sastavili svi ljudski snovi dobio bi se jedan ogroman covek, jedno ljudsko bice velicine kontinenta. I to ne bi bio bilo koji covek, nego Adam Ruhani, nebeski Adam, andjeoski predak coveka o kojem govore imami. Taj Adam pre Adama bio je treci razum sveta u pocetku, ali se toliko zaneo sobom da je zalutao; i kad se osvestio iz te vrtoglavice, odbacio je u pakao svoje saputnike u zabludama, Iblisa i Ahrimana, i vratio se nebu, ali je tamo sada umesto treci postao deseti um, jer se sedam nebeskih Kerubina naslo u medjuvremenu na andjeoskoj lestvici iznad njega. Tako je doslo do zaostajanja Adama pretece: sedam stupnjeva lestvice, to je mera njegovog kasnjenja za samim sobom i tako je rodjeno vreme. Jer, vreme je samo onaj deo vecnosti koji kasni. Taj andjeoski Adam, ili Praadam, koji je bio i covek i zena istovremeno, taj treci andjeo, koji je postao deseti andjeo, tezi vecno da se docepa sebe samoga i u tome na trenutke uspeva, ali ponovo pada, tako da i danas luta izmedju desetog i drugog stupnja lestvice razuma.
Coveciji snovi su, dakle, onaj deo ljudske prirode koji potice od tog Adama pretece, nebeskog andjela, jer on je mislio na taj nacin na koji mi sanjamo. Bio je brz kao sto smo mi brzi samo u snu ili, tacnije, nasi snovi su od njegove andjeoske brzine sazdani. I govorio je na isti nacin kao sto mi govorimo u snu, bez sadasnjeg i proslog vremena, samo u buducem. I poput nas u snu ni on nije mogao da ubije ili da oplodi. Otuda lovci na snove rone po tudjim sanjama i pocincima i iz njih izvlace delice bica Adama pretece, slazu ih u celine, takozvane hazarske recnike, s ciljem da sve te knjige zajedno sastavljene ovaplote na zemlji ogromno telo Adama Ruhanija. Ukoliko naseg andjeoskog pretka pratimo u trenutku kada je u usponu po nebeskoj lestvici, priblizavamo se i sami Bogu, ukoliko imamo nesrecu da ga pratimo kad pada, udaljavamo se od Boga, ali ni jedno ni drugo mi ne mozemo znati. Oslanjamo se na srecu uvek u nadi da ce nas dodir s njime pasti u casu kad je on na putu ka drugom stupnju lestvice razuma, kako bi i nas mogao povuci u visine, blize Istini.

*************************************************************
ODLOMAK IZ BASRE

...Ali, kada on bude krajem XX veka od Ise na uzlaznoj putanji svog lutanja, njegova drzava sna priblizice se Tvorcu i tada cemo morati vas koji delove Adamovog tela prepoznajete i skupljate po snovima ljudi i prikupljate na Zemlji knjigu njegovog tela, ubijati. Jer ne mozemo dozvoliti da knjiga njegovog tela postane drzava. Ali, nemojte misliti da se samo nas nekoliko beznacajnih sejtana bavimo Adamom Ruhanijem. Vi cete u najboljem slucaju sklopiti vrh njegovog prsta ili mladez na kuku. I mi smo tu da sprecimo uoblicavanje vrha njegovog prsta ili mladeza na kuku.

*************************************************************
ZELENA KNJIGA
islamski izvori
o hazarskom pitanju