Najlepse pesme o ZENI

GiGi · *Pravi muškarac*

Ovu temu poklanjam svim onima koji su zaljubljeni i onima koji ce to biti:

1. Branko Radicevic ( 1824 - 1853 ) : ,,MINI KARADZIC u spomenicu'':

,,Pevam danju, pevam nocu,
pevam sele. sto god ocu:
i sto ocu, to i mogu,
samo jedno jos ne mogu
da zapevam glasovito,
glasovito, silovito,
da te dignem sa zemljice
da te metnem medj zvezdice.
Kad si zvezda, sele moja,
da si medju zvezdicama,
medju svojim, sele moja,
milim sestricama. ''

,,Devojka na studencu'':

,,Kad sam sinoc ovde bila
I vodice zaitila,
Dodje momce crna oka
Na konjicu laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
,,Dajte sele malo vode!''
Ove reci - slatke strele -
Minuse mi grudi bele,
Skoci mlada, njemu stigo,
Digo krcag, ruku digo,
Ruka drkta - krcag dole -
Ode na dve na tri pole.
Jos od njega leze crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet doso,
Ma i ovaj drugi proso!''

GiGi · *Pravi muškarac*

2. Djura Jaksic ( 1832 - 1878 ):

,,Kroz ponoc'':

,,Korz ponoc nemu i gusto granje
Vidi se zvezda tiho treptanje,
Cuje se srca silno kucanje; -
O, lakse samo kroz gusto granje!

Tu blizu potok daljinu para,
Tu se na cvecu cvece odmara,
Tu mene ceka asikovanje; -
O, lakse samo kroz gusto granje!

Pascu, umrecu, dusa mi gore,
Rastopi ce me do bele zore
Ko grudu snega vrelo suncanje; -
O, lakse, lakse kroz gusto granje!''

GiGi · *Pravi muškarac*

,,Mila''

,,Vina Milo!'' orilo se
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tudje ruke vino nose,
Ana toci, Ana sluzi -
Al' za Milom srce tuzi.

Nema nama Mile vise!
Ono malo veselosti
Sto imase dobri gosti,
to kod Mile ostavise,
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi.

Iz Milinih ruku mali'
- Ma se rast'o bela sveta -
Mesto case od bermeta
Otrova bi progutali!
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi.

Ko da igra? Ko da peva?
Ko da zedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije?
Nema Mile, nesta ceva!...
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi!''

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Pesma zeni

Ti si moj trenutak,i moj sen,i sjajna
moja rec u sumu;moj korak i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
samo si istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost;neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simbol svih tastina porazan i leden,

a ti ne postojis,nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami
na suncu mog srca ti si samo sjala;
jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

Jovan Ducic

GiGi · *Pravi muškarac*

3. Jovan Jovanovic Zmaj (1833 - 1904)

,,Tijo noći..'

Tijo noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana,
A na grani
Ka da nešto bruji,
Tu su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Od svilena glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi,
Da se moje
Sunce ne probudi.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

EMINA

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama

Prođoh pokraj bašte staroga imama

Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,

S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,

Stid je ne bi bilo da je kod sultana!

Pa još kada šeće i plećima kreće...

Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!

Ja joj nazvah selam, al' moga mi dina

Ne šće ni da čuje lijepa Emina

No u srebren ibrik zahitila vode

Pa po bašti džule zalivati ode.

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste

Rasplete joj one pletenice guste,

Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,

A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina

No meni ne dođe lijepa Emina.

Samo me je jednom pogledala mrko,

Niti haje, alčak, što za njome crk'o!

Aleksa Šantić

KristinaNS · Prijatelj foruma

Prica
Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla,kao crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slucajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oci i cutim.
Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se ni imena ne mogu setiti
nikad vise.
Milos Crnjanski

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Žena

Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane,grehe i vrline
zavoleo tamnom strašću,draga ženo,
strašću radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva čista srca u samoći,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bića u danu i noći.

Kad pričešće dođe duše koju zvona
zovu večnom carstvu čistote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže,vezani smo čvršće,
ti si tamna čežnja nagona i žudi,
i razblude moje,kad na meni dršće sve,
pohota se počinje da budi.

Kad instikt sa svešću počne da se bori,
kad se vani prospe mesečina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o večnoj lepoti,
veza našom decom,radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.

Sima Pandurović

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

ČEŽNJA

Ženu koji volim, koja je gospa moja,
pokaži mi je, Bože, ako je volja tvoja,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koja je svjetlost za ove oči moje,
za kojom stalno plačem, pokaži mi je, Bože,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si stvorio ljepšom od svih žena
koje poznam, Bože, pusti da je gledam,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si dao da je više volim
nego sebe, Bože, daj da s njome zborim,
ako ne, smrt mi zadaj

Bernal de Bonaval

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Žena je tajna

O ženi pesme najlepše pevam
pupoljku nežnom iz cvetne bašte,
o ženi sanjam prelepe snove,
najlepšem biću iz moje mašte.

Bog joj podari sve čari sveta,
što zbilja nosi kazuje bajka,
da bude dama,daruje ljubav,
a deci sveta,najdraža majka.

Njena je kosa nemirna reka,
a srce nežni zagrljaj čeka.
Iz njenog stasa pleni lepota,
njeno je telo izvor života.

Pesnički uzdah za sva vremena,
slikara tema,raskošna bajna,
i ma koliko sve o njoj znali,
žena je bila i ostaće tajna!

Stanoje Jovanović

VODONOSA · Početnik Domaćeg.de

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim očnim kapcima

I njene kose zamršene su u mojima,

Njeno telo ima oblik mojih ruku,

Ona je boje mojih očiju,

Ona se utapa u moju senku

Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči

I ne dopušta mi da spavam.

Njeni snovi pri punoj svetlosti

Mogu sunce da ispare,

Zbog njih se smejem, plačem i smejem,

Govorim, a ništa ne kazujem.

Onjegin · Početnik Domaćeg.de