Grcka mitologija

Charmed · Malo ~ mače ~

Artemida i Akteon - božica lova i lovac kraljević

Duboko, najdublje u mračnoj šumi nalazila se sveta pećina božice lova Artemide. Pokraj pećine bijaše izvor najčistije i najbistrije vode u kojem se božica Artemida običavala okrijepiti i okupati kada bi se umorila od napornog lova. Pojavi se tako Artemida jednoga dana praćena šumskim vilama (nimfama) koje su se brinule o prelijepoj božici lova kada je ona boravila u šumi. Artemida povjeri nimfama svoj božanski luk i strijele, skine svoju lovačku odoru i sandale i potpuno naga, božanski predivnog tijela zakorači u pjenušavi izvor. Nedaleko od izvora lovio je mladi kraljević Akteon sa svojom svitom. Umoran od cjelodnevne potjere po šumi, on se odvoji od svoje pratnje, a svoje lovačke pse povjeri svojim prijateljima. Odjednom Akteon se nađe pored izvora u kojemu ugleda predivnu mladu ženu. Akteon nije mogao skinuti pogled s tog božanskog tijela, pa ga tako skamenjenog ugleda Artemida koja se užasne. Naime, Artemidina božanska skromnost i ponos nisu joj dopuštali pomisao na to da bi je nagu mogao vidjeti jedan od običnih smrtnika. Munjevito Artemida poškropi vodom Akteona bijesno mu kazavši: 'Idi sada i svima na Svijetu reci da si vidio nagu Artemidu!' Akteon se prene i trgne, te osjeti da ima neke čudne izrasline na glavi, a cijelo tijelo prekrivala mu je životinjska dlaka. Užasnut on shvati da ga je božica Artemida pretvorila u jelena s najraskošnijim parom rogova na glavi. Akteon pokuša pobjeći i sakriti se duboko u šumi, ali u zao ga čas primijete njegovi lovački psi koji ga stanu progoniti. Akteon im htjede doviknuti da je on njihov gospodar, ali, naravno, jeleni ne mogu govoriti. Kako su bili naučeni Akteonovi lovački psi sustignu jelena, obore ga na tlo i zariju mu svoje oštre zube u vrat, te time okončaju Akteonov život.
Na slici Athumanunh na sebi svojstven način prikazuje poimanje božice lova i Mjeseca Artemide i nesretnog Akteona koji je prvi i zadnji od smrtnika vidio nagu božicu Artemidu koju su kasnije Rimljani nazivali Diana.

Charmed · Malo ~ mače ~

Arahna i Atena - tkalja i božica

Tijekom takmičenja u tkanju između smrtnice Arahne i božice Atene, grčka je božica istkala slike koje su prikazivale što se može dogoditi ljudima koji ne štuju bogove, no, Arahna je istkala slike koje su prikazivale kako se i bogovi ponekad nedolično ponašaju. To je strašno razljutilo lijepokosu Atenu pa ona odluči kazniti Arahnu. Evo kako je to zapamtila priča iz mitologije: 'Arahna je bila mlada djevojka, toliko nadarena tkalja da su ljudi dolazili izdaleka gledati kako ona tka i pri tomu se divili njezinim prekrasnim tkaninama. Govorili su joj kako ju je sama božica Atena podučila tkanju. (Atena je po grčkoj mitologiji naučila ljude umijeću tkanja) No, Arahna je prezrivo znala odgovarati da joj ni sama Atena ne bi bila dostojnom učiteljicom. Nije dugo trebalo, a Arahnina hvalisanja dopru do božice Atene. Atena se preruši u pogrbljenu staricu i pojavi se pred Arahnom koja je tkala. U prvi mah Atena je bila ushićena umijećem djevojke, ali ju i upozori da ne bude umišljena i ohola. Arahna ostane gluha na upozorenje starice, a onda odjednom Atena odbaci svoju krinku i pojavi se u svoj svojoj ljepoti i moći: - Budalasta djevojko! Neka ti se onda ispuni želja, sada ćeš se natjecati s božicom! - Svim nazočnim zastane dah, a Arahna problijedi, ali bilo je kasno za povlačenje. Natjecanje je započelo. Arahna i Atena podjednako su vješto i ljupko tkale, a pod njihovim nježnim i spretnim prstima nastajale su tkanine od kojih je zastajao dah. Atena je istkala predivne prizore koji su govorili o tomu kako ljudi trebaju štovati bogove, a Arahna je istkala prizore koji su bogove prikazivali s ljudskim, a ne božanskim osobinama. Ovo toliko razbjesni Atenu da ona udari snažno Arahnu u čelo srdito rekavši: - Odsada do vijeka ti i tvoji potomci tkat ćete bez prestanka i za ništa drugo nećete znati! - Istog trenutka Arahna se počinje sužavati i smanjivati sve dok ne postane sitna poput zrna graška, njezini vitki prsti pretvore su u osam tananih nožica što hitro puzahu po zidu. Atena je Arahnu pretvorila u pauka, a Arahna odmah stade tkati nježnu i prozračnu mrežu - što pauci od tada, pa sve do dana današnjeg neprestano čine.
Na slici je Athumanunh opet sebi dopustio svoje poimanje ove mitološke priče, te je Atenu ljepokosu i Arahnu prikazao onako na sebi svojstven način.

Charmed · Malo ~ mače ~

Orfej i Euridika

Orfej je sin muze Kaliope, prve od devet muza kćeri Zeusovih. Orfej je bio najdarovitiji glazbenik koji je ikada živio na svijetu. Kad bi Orfej zasvirao na svojoj liri, ptice bi slijetale s grana na tlo i pozorno slušale, a divlje bi zvijeri postajale krotke i umiljate. Drveće bi se povijalo kako bi moglo slušati Orfejeve svirke i pjesme koje je nosio vjetar. Liru mu je poklonio sam bog Apolon za kojeg se smatralo da je Orfejev otac. Orfej se oženio Euridikom, a kako je ona doista bila prava ljepotica, privukla je pozornost zlog čovjeka po imenu Aristej. Kad je Euridika odbila ljubavne ponude Aristeja, ovaj se uvrijedio i stane je proganjati. Bježeći pred njim bosonoga Euridika nagazila je na zmiju koja ju je ugrizla, te je Euridika umrla. Orfej je bio izvan sebe od tuge. Bez razmišljanja dohvatio je svoju liru i uputio se u podzemni Svijet s odlučnom namjerom da svoju voljenu vrati u Svijet živih. Tužni jecaji pjesme Orfejove toliko su očarali Harona, prijevoznika mrtvih duša, da je on pristao živog čovjeka prevesti preko strašne rijeke Stiksa. Orfejeva uspavanka uspavala je i strašnog čuvara ulaza u podzemlje, troglavog psa Kerbera, a umilni zvuci Orfejove lire ublažili su patnje prokletih duša. Orfej je hrabro stupio pred prijestolje strašnog vladara podzemlja, samog boga Hada kojemu je na desno sjedila Persefona. Had je bio strašno ozlojeđen zato što se u njegovom kraljevstvu pojavio živ čovjek, ali duševna patnja koja je strujila iz Orfejeve lire dojmila se i samog Hada, pa je on zaplakao željeznim suzama. Persefona je po prvi put uljudno preklinjala Hada neka usliša Orfejevu zamolbu. Na kraju had ispuni Orfejevu želju, ali pod jednim uvjetom: - Orfej ne smije pogledati Euridiku sve dok je ne obasja svjetlost Sunca. Orfej je sretan pjevao i vodio Euridiku natrag na površinu i cijelim putem nije se ni jedanput okrenuo. Onda kada ga je obasjala sunčeva svjetlost, on ne izdrži već se okrene želeći se uvjeriti prati li ga doista Euridika. Na trenutak Orfej je ponovno ugledao svoju ljubav blizu samog izlaza iz mračnog ponora, gotovo posve vraćenu u život. Kad je Orfejev pogled pao na Euridiku, ona iznenada izblijedi i pretvori se u tananu sjenu, a njezin posljednji jecaj ljubavi i boli nije bio ništa čujniji od šapta u ledenoj struji zraka koji je izbijao iz podzemlja. Orfej je tada svoju ljubav izgubio zauvijek, te ga obuzme silno razočaranje. Ogorčen bježao je od svega što bi ga podsjećalo na Euridiku, pa je redom odbijao ljubav žena koje su mu pokazivale svoju naklonost. Tako je skupina bijesnih i razuzdanih žena koje je Orfej odbacio, a sebe su nazivale menadama, napala, ubila i rastrgala Orfeja. Glavu Orfejevu bacile su u rijeku Hebar, a ona je plutajući vodom bez prestanka pjevala o Euridiki. Devet muza plačući skupilo je sve rastrgane dijelove Orfejeva tijela i sahrane ih u podnožju planine Olimpa. Tako se još i danas priča da u podnožju Olimpa slavuji pjevaju najljepše, kao nigdje drugdje u svijetu. Menadama koje su tako okrutno ubile Orfeja bogovi su se osobno i strašno osvetili. Dok su još plesale u slavljeničkom plesu, one odjednom osjete da im se tabani pretvaraju u korijenje i propadaju u zemlju, sve dok se menade nisu redom pretvorile u nijemo drveće.

Charmed · Malo ~ mače ~

Kadmo - utemeljitelj grada Tebe

Kadmo, brat Europe, jako je volio i naprosto obožavao svoju sestru (a tko ne bi volio sestru svoju), a kad ju je Zeus ugrabio, Kadmo se hrabro uputi u potragu za sestrom svojom. Mnoge je mjesece Kadmo uporno tragao i lutao okolnim zemljama, ali nikako da uđe u trag svojoj sestri. Odluči on tako posjetiti proročište u Delfima i tamo zatražiti pomoć i savjet samog boga Apolona. Na upit što mu valja činiti, bog Apolon, kroz svoje proročice umiri Kadma odgovorom: 'Tvoja je sestra na sigurnom i nemoj je više tražiti. Tvoja je sudbina zapisana negdje drugdje. Kad izađeš odavde, ugledat ćeš kravu. Slijedi je! Na mjestu gdje ona iscrpljena stane da otpočine ti utemelji veliki grad!' Kad je napustio Delfe, Kadmo doista ugleda kravu koju stade pratiti sa skupinom svojih ljudi. Tako je Kadmo s ljudima svojim dugo pratio kravu, a onda krava odjednom iscrpljena stane i klone na tlo. Baš onako kako je bog Apolon kroz proročište i obećao. Kadmo zapovjedi ljudima svojim da na tom mjestu prinesu žrtvu božici Ateni, a ljudi odmah krenu da zahvate malo vode s bistrog izvora koji je bio nedaleko. Kad su ljudi počeli zahvaćati vodu izvora, odjednom se pojavi divovska zmija koja proždere sve ljude Kadmove. Kadmo, veliki junak, bez straha napadne strašnu zmiju i ubije je velikim kamenom, a kad je žrtvovao kravu božici Ateni, pravedna i mudra ljepokosa božica Atena pojavi se iznenada i u znak zahvalnosti za naklonost i žrtvu obeća Kadmu: 'Izgubio si sve svoje ljude, ali ja ti obećavam da ćeš imati najvjernije ljude i najhrabrije ratnike koji su ikada zemljom koračali. Uzmi zube zmije i zasij ih u polju!' Kadmo posluša božicu, pa kad sve načini kako je ona tražila, iz zemlje stanu nicati odrasli ljudi, redom vrsni i hrabri ratnici u punoj bojnoj opremi. No, ti ratnici pokažu neprijateljstvo spram Kadma i bijahu riješeni da ga napadnu. Još jednom božica Atena posavjetuje Kadma: 'Baci među njih kamen!' Kadmo to brzo učini, a ratnici se međusobno zavade i posvađaju oko toga kojeg je od njih Kadmo ciljao. Razvije se strašna bitka među ratnicima 'zmijske sjetve', pa kad se oni međusobno pobijaju, te ih ostane svega pet, Kadmo opet po savjetu božice stane miriti ratnike. Ratnici u znak zahvalnosti Kadma izaberu za vođu i po njegovom nalogu utemelje slavni grad Tebu 8to je grčka Teba, nikako je ne zamijeniti i pomiješati s egipatskom Tebom - Uaset Luxor). Kadmo i njih petorica bili su zapravo prvi spartoi - na drevnom grčkom jeziku to bi značilo - sijati. Bijahu oni zapravo praoci legendarnih junaka i ratnika Spartanaca koji onako hrabro izginuše do posljednjeg, njih tristotinjak, pod vodstvom svog legendarnog kralja Leonide u Termopilskom klancu, gdje zauvijek osta' zapisana u stijeni njihova hrabra i časna poruka: - Putniče, obavijesti Spartu da smo svih tri stotine izginuli ovdje pokoravajući se zakonima voljene domovine. - Bijahu to legendarni junaci kojima će se Athumanunh i ovom prilikom, nakon toliko minulih stoljeća, pokloniti u tišini noći, nad poljima gdje zauvijek žive hrabri i časni ratnici...

Charmed · Malo ~ mače ~

Egej i Tezej

Došlo je vrijeme da grad Atena plati kralju Minosu danak i po treći put, ali ovaj puta u sve se umiješao mladić imenom Tezej, posinak kralja Egeja, a pravi mu je otac bio Posejdon, bog mora. Tezej se zavjetovao da će ili ubiti Minotaura, ili postati njegova žrtva, a kako se Tezej već prije istaknuo svojom hrabrošću i odlučnošću Egej ga nije mogao odvratiti od njegova nauma. Na rastanku Egej reče Tezeju, kralj Egej silno je volio svog posinka kao vlastitog sina, da sa sobom ponese i bijelo jedro, pa ako uspije u svom naumu neka crno jedro zamjeni za bijelo, a on će tako izdaleka znati da je uspio i ostao živ. Kada je Tezej došao pred kralja Minosa, ovome još nije bilo dosta njegovog nepromišljenog hvalisanja, pa uputi pogrdni upit Tezeju: 'Za mene će moj otac Zeus sigurno potvrditi da sam njegov sin, a hoće li to za tebe učiniti Posejdon?' Tezej prihvati izazov i skoči u more, te zaroni u plave dubine. Odmah ga okruži jato dupina koje ga sigurno odvede na morsko dno, gdje ga dočeka osobno morska božica Amfitrita koja ga obdari zlatnim prstenom i krunom optočeno draguljima i biserima. Tezej se potom uz pratnju dupina sigurno vrati na površinu i pokaže hvalisavom Minosu da je doista sin Posejdonov. Nakon toga Tezej se obrati Minosu: ' Čuj me Minose, ja sam došao osloboditi nesretnog Minotaura iz njegova nakazna tijela u koje ga sputa pakost bogova i nerazboritost ljudi. Ako si samo malo čovjek, dopustit ćeš mi da uđem u labirint i golim rukama ubijem Minotaura. Ako uspijem u naumu svom, grad Atena više ti ništa neće dugovati, a ako ne uspijem nek' postanem plijen Minotaurov.' Kralj Minos odmah se složio s time. U Tezeja se na prvi pogled odmah zagledala i zaljubila Minosova kćer Arijadna, pa je prišla Tezeju i ponudila mu pomoć. Naime, Dedal je povjerio tajnu labirinta Arijadni i njezinoj majci Pasifaji. Arijadna je dala Tezeju klupko vune i poduči ga: 'Pusti neka se klupko kotrlja samo ispred tebe, a ti slijedi nit i doći ćeš do prljave jazbine moga polubrata Minotaura. Tamo pođi noću kada on spava i zadavi ga na spavanju. Potom namotaj klupko i vrati se natrag do izlaza. Tezej je tako i učinio. Rukama je zadavio usnulog Minotaura, slomivši mu kralježnicu. Arijadna je čekala Tezeja na izlazu, pa su zajedno otplovili prije nego je Minos postao svjestan događaja. No, Tezej uz svu svoju hrabrost ipak nije posjedovao onu posljednju koja krasi najveće junake. On nije bio iskren prema Arijadni i dok je ona njemu pomagala iz čiste ljubavi, on nju nije ni najmanje volio, već je oko bacio na njezinu mlađu sestru Fedru kojom će se kasnije i oženiti. Kad su pristali na obali Nikosa, Arijadna iscrpljena od putovanja odmah je zaspala, a Tezej je tu ostavi i otplovi. No, božica misli Mnemosina sažali se nad Arijadnom, pa Tezeja počnu pritiskati teške misli i grižnja savjest. U svemu tome on zaboravi skinuti žalobno crno jedro svoje lađe i zamijeniti ga pobjedonosnim bijelim jedrom. Kad je kralj Egej ugledao crna jedra, a kako je on voli Tezeja više od svog života, bacio se sa stijena u more i skončao svoj život. Time je na Tezejevo junaštvo pala ljaga izdaje, a radost je zamijenila žalost. More u kojem je dobri kralj Egej skončao svoj život, mi i danas nazivamo Egejsko more. O hrabrosti i junačkim djelima Tezeja Athumanunh Vam napiše drugi put.

Charmed · Malo ~ mače ~

Pasifaja i bijeli bik

Kad je Minos zatražio od bogova poklon iz morskih je valova izronio krasni i snažan bik. Snaga i ljepota životinje dojmila je kralja Minosa, pa on nije imao srce tu lijepu životinju žrtvovati. Za žrtvu je odredio najsnažnijeg bika iz svoga stada. No, bogove to nije zadovoljilo, a ni odobrovoljilo. Zbog uvrede koju im je nanio bogovi su Minosu priredili strašnu osvetu. Božica Afrodita, božica ljubavi, probudi u Pasifaji, ženi Minosovoj, požudu i ljubav spram bika kojeg su Minosu poklonili bogovi. Pasifaja je bila užasnuta, ali nikako se nije mogla oduprijeti Afroditinoj moći. U to doba na dvoru kralja Minosa živio je i radio veliki mitski izumitelj Dedal. Očajna Pasifaja zatražila je pomoć od Dedala povjerivši mu svoju užasnu želju i potrebu. Dedal potajno načini šuplju drvenu kravu u koju bi se Pasifaja zavukla i tako skrivena provodila vrijeme sa svojim ljubavnikom. No, bogovi su bili još okrutniji, pa navedu sirotu Pasifaju da s bikom stupi u odnos. Iz tog odnosa s bikom Pasifaja rodi mitsko čudovište - pola čovjek pola bik. Bio je to strašni Minotaur. Očajan Minos zatražio je od proročišta savjet što mu je činiti. Proročice ga poduče kako da 'sramotu' sakrije lukavstvom. Tako je sada Minos od Dedala zatražio da mu izgradi labirint - zamršen splet zavojitih hodnika, neočekivanih okretišta i slijepih prolaza, iz kojih ni jedan čovjek nikada ne bi mogao pronaći izlaz. U središte labirinta Minos je smjestio Minotaura, a hranio ga je mladićima i djevojkama koje mu je morao slati grad Atena zato što je kralj Atene Egej skrivio smrt Minosova najstarija sina. Atena je dvaput platila strašan danak, a onda po treći put pojavio se mladić koji je dragovoljno pristao da bude žrtva Minotaura. Ime mu je bilo Tezej, a kako je on završio napišem neki drugi put.

Charmed · Malo ~ mače ~

Europa i Zeus

Europa, kćer feničkog kralja Agenora i sestra Kadmova, zapela je za oko Velikog Zeusa koji je među smrtnim ženama imao mnogobrojne ljubavnice, a osvajao ih je preobražavajući se u raznolika bića, pa čak i u stvari. Dakle, Zeus je Europu opazio kada je šetala uz obalu mora. Tako se Zeus pretvori u snježnobijelog bika i približi se Europi koja je iznenađena ljepotom i krotkošću snažne životinje stala kititi njegove rogove vijencima cvijeća. Na nagovor boga Zeusa, kojem Europa kao smrtnica nije mogla odoljeti, ona se uz skupljenu svu hrabrost popela biku na leđa, te mu dopustila da je odnese prema moru. Kad se našao u morskim valovima Zeus je preplivao more, te je izašao na obale Krete. Na tom otoku Zeus je obljubio Europu, ali ovaj puta preobličen u velikog orla. Iz te veze Europa rodi tri sina: Minosa, Radamanta i Sarpedona. No, Zeus ubrzo izgubi interes za Europu, pa se ona kasnije udala za kralja Krete Astreja. Dobri kralj Astrej odgajao je Europine sinove kao da su njegovi, a kad je umro prijestolje je ostavio najstarijem Minosu. Minos je za ženu opet uzeo ljupku Pasifaju. Ponosan i opijen slavom Minos se beskrajno hvalio, pa je jednom prilikom obećao da će njegove želje ispuniti čak i bogovi. Tako je od bogova zatražio da mu poklone najljepšeg bika, a on će onda njima u čast žrtvovati tog bika, no ljudska taština nema granica, pa je tu granicu prešao i sam Minos, a kako su mu se bogovi osvetili napišem sutra.

dare_987 · Upućeni član

Steta sto je ova tema neaktivna. Ajde malo da je ozivim.

Koji vam je omiljeni mit, omiljeni heroj i bog?

Ja najvise volim mit o nastanku sveta, gde su lepo opisane rodbinske veze izmedju bogova, zatim mitovi o Heraklu (12 podviga) kao i Trojanski ciklus. Omiljeni heroj mi je Herakle, a bogovi Apolon i Atena.

Toplica Milan · Balkanska korida

Сатир Марсија (фрулаш)

Богиња Атина и сама је уживала свирајући на фрули,све док једног дана није видела свој одраз у води.Не није се заљубила као Нарцис,била је очигледно објективна.Када је видела своје надувене образе ,толико се разбеснела да је са презиром бацила фрулу.Туда је пролазио Марсија покупио фрулу и убрзо постао непревазиђен мајстор за свирање на фрули.Прави виртуоз,они који су га чули говорили су да и сам Аполон ,бог музике,не би умео боље да свира.Аполон је позвао марсију на мегдан а музе су биле судије.Победник је побеђеном могао да ради шта хоће.Аполон је након изједначене борбе почео да свира лиру наопако,позвавши Марсију да уради то исто.То са фрулом није могуће,па је Марсија изгубио,а Аполон га због дрскости што се уопште трудио да се бори с њим Марсију обесио наглавачке и живом му одрао кожу.Река ,,Марсија?(по легенди),настала је од суза које су пролиле нинфе и сатири тугујући за својим закланим пријатељем.

Toplica Milan · Balkanska korida

Диоскури

Диоскури синови Зевса и Леде,браћа Лепе Јелене
Спартански краљ Тиндареј био је ожењен Ледом једном од најлепших жена тадашње Грчке.И сам врховни бог Зевс,слаб према женама,заљубио се у њу.Она је родила синове Кастора и Полидеука.Полидеук је био Зевсов сина Кастор Тиндарејев син.Близанци су често називани Диоскурима (Зевсови дечаци) а понекад Тиндаридима по званичном земаљском оцу.Њихове сестре су биле Хелена (Лепа Јелена) Зевсова кћи и Клитемнестра која је Тиндарејева кћи.Према једној верзији,Леда се исте ноћи сјединила са својим супругом Тиндарејем и Зевсом који јој је пришао у виду лабуда.Према другима Леда је снела два јаја,из једног су се излегли Кастор и Полидеук а из другог Хелена и Клитемнестра.Хелена још већа лепотица од мајке,позната нам је из Илијаде.Њена сестра Клитемнестра удаће се за Агамемнона,
Врховног вођу ахајаца под Тројом а остаће позната по дочеку који је приредила славном овенчаном победнику (убила га је уз помоћ човека са ким га је преварила).
Диоскури су били одани један другом и никад се нису раздвајали.Били су понос Спарте,лепи и снажни и вешти.Полидеук је био вешт у песничењу а Кастор у кроћењу коња и вожњи коњских запрега.Ниједан значајан подухват тог времена није прошао без њих.Пошли су са Јасоном и Аргонаутима у далеку Колхиду по Златно руно,учествовали у лову на златоустог Калидонског вепра,као и у Херкуловом походу против амазонки.Када је у њиховом одсуству Тезеј отео њихову сестру Хелену кренули су са војском на Атику и сестру вратили назад.То је била прва отмица Хелене.Уз помоћ свог пријатеља Перитоја Тезеј је отео Хелену док је приносила жртве боговима.Тезеј је сакрио лепотицу у атички град Афидну.И док су Тезеј и Перитој у свом неразумном јуначком походу,походили подземни свет,Хеленина браћа су скупили војску и кренули на Атину.Почели су да пљачкају Атику уз захтев да им се врати сестра.После неког времена грађанин по имену Академ открио им је где им се налази сестра.Диоскури су Академу и његовим потомцима обећали заштиту Спарте,
што је поштовано и много векова касније за пелопонеских ратова.Академ је имао леп гај на северозападу Атине,који су касније наследили и одржавали његови потомци.У том гају се филозоф Платон састајао са својим ученицима и пријатељима и водио филозофске расправе.Ту је 387 гпне утемељио филозофску школу,која је постојала све док је није укинуо цар Јустинијан 529 гне.

Бака Георгофона

Георгофона је била лепотица,ћерка чувеног јунака Персеја.Тврдило се да је она прва лепотица у старој Грчкој која се поново удала пошто је надживела мужа.До тада је важио обичај да жене изврше самоубиство када им животни сапутник умре.Послње смрти мужа Перијера,краља Спарте,Георгофона се удала за његовог наследника на престолу.Њени унуци из првог брака су били Кастор и Полидеук,Хелена и Клитемнестра,а из другог брака Ида,Ликеј и Пенелопа (Одисејева жена)

Марпеса и Ида

Краљ Етолије имао је нестварно лепу кћер Марпесу,око кој3е су облетали многи просци из целе Хеладе.Љубоморни отац хтео је да спречи њену удају.Услов за њену руку просцу је био да просац краља победи у трци двоколица,али ако просац изгуби изгубиће и главу.Ида из Месене није се уплашио,чак је изразио и гнушање према таквом варварском обичају.Од бога Посејдона,за кога су многи сматрали да му је стварни отац ,измолио је кочије са бесмртним коњима,запутио се у Етолију и пред свима преотео Марпесу.Али у лепотицу се заљубио и сам бог Аполон па је кренуо за Идом да му преотме девојку.Ида иако смртан,располагао је невероватном снагом,али и самопоуздањем није се уплашио,већ је храбро изашао на двобој.Да ли је Зевс хтео да поштеди Иду или се уплашио да би овај могао да победи чак и Аполона,што би уздрмало углед богова,тек врховни бог је прекинуо овај сукоб.Уместо тога Зевс је одр3едио да Марпеса сама одлучи чија ће бити.определила се за смртога Иду који није оклевао да се због ње супротстави моћном богу.Осим тога мудро је закључила Марпеса,Аполон је био сувише леп и несталан уз то бесмртан и вечно млад те сигурно дуго не би остао веран.Са Идом је Марпеса имала ћерку Клеопатру,која ће се удати за Мелеагра из Калидона.

Супарништво између два пара близанаца

После свађе дошло је до великог супарништва између два пара близанаца.Но како то често бива међу ближњима,сукоби и свађе су се смењивали са заједничким учешћима у разним подухватима :У походу Аргонаута,У лову на Калидонијског вепра…Рођаци су заједно украли велико стадо говеда из Аркадије,али је приликом поделе плена дошло до жестоке свађе.Идо је исекао говече и поделио га на 4 дела и рекао ко пре поједе свој део његово је стадо.Халапљиво је појео свој део и помогао брату.Диоскури су остали без свог дела али нису смели да их отворено нападну.Док су Идо и Линкеј приносили жртве Посејдону Диоскури су им преотели плен.Стадо су потерали према Спарти.Да би заварали своје супарнике који су пошли у потрагу за њима Диоскури су се сакрили у шупљини једног старог стабла,но то стабло није могло да заустави продоран Линкејев поглед који их је открио,а снажни Идо пробио је својим мачем стабло и убио Кастора.Ојађен због братовљеве смрти Полидеук је излетео из стабла, једним ударцем убио Линкеја и кренуо на Иду да освети брата.Видевши то Зевс се уплашио за судбину свог сина и убио Иду громом.Полидеук је очајавао због губитка брата и нико па ни сам Зевс није успео да га утеши.Тада му је Зевс понудио да живи међу бесмртним боговима на Олимпу уживајући у свим благодатима живота бесмртника или да буде заједно са братом,али тако да обојица сваки други дан проводе у подземном свету Хаду а дане између на Олимпу.Полидеук је размишљао и изабрао да са братом дели добро и зло.Да би овековечио овакву братовску љубав,ликове Кастора и Полидеука,Зевс је поставио на небо као ,,сазвежђе близанаца”.

Култ Диоскура настао у Спарти,где су их поштовали као богове,а у храмовима су представљани са две усправне греде или као две амфоре из којих излазе змије.Сматрали су их заштитницима коњаника и помораца,којима у току олује долећу у помоћ праћени јатом врабаца.Због великог утицаја Спарте на Делфијско пророчиште,култ се проширио на целу Хеладу,на грчке колоније на Сицилији,и у јужној Италији па и на сам Рим.Римљани су их називали Кастор и Полукс и веровали су да су Диоскури учествовали и донели победу римљанима у бици код језера Регила 484 гпне. Зато им је највећи и најстарији храм подигнут управо на Ринском форуму.
Од њега су се до данас сачувала само три коринтска стуба.У Риму се налазе и две највеће скулптуре које приказују Диоскуре.Једна је на Квириналском тргu а друга на Капитолу.Иако се оба приписују Фидији и Праксителу настале су много касније и дело су непознатих мајстора.У ликовној уметности најстарија сведочанства су сачувана на десетак ваза из 6 и 5 впне,које се налазе у музејима широм Света.У модерној уметности Леонардо Да Винчи приказао је рођење Кастора и Полидеука На слици ,,Леда” чија се копија налази у вили Боргезе.Петер Паул Рубенс јеприказао Диоскуре на слици ,,Отмица Леукипових кћери”и слика се данас налази у Минхенској Пинакотеци.300 година касније слику са истом темом насликао је Кер Ксавијер Русел и изложена је у Паризу у Музеју савремених уметности.

Диоскури су имали блиске рођаке у Месени која се налазила на Пелопонезу,западно од Спарте.Ида и Линкеј су такође били близанци.Ида је имао огромну снагу а линкеј тако оштар вид да ,да је како се тврдило могао да види кроз дрво и камен а и до саме утробе земље.Два пара близанаца су била у сталном супарништву као уосталом и њихови градови.Близанци из Месене су били верени са лепим ћеркама Леукипа сувладара Месене.Леукипе тако назване по оцу биле су свештенице Атине и Артемиде,али су Диоскури преотели веренице својих рођака и са њима изродили синове.

Toplica Milan · Balkanska korida

Ахил

Ахил ратник из грчке митологије,главни лик јуначког спева ,,Илијада” највећи борац у Тројанском рату.Веома леп и рабар човек и борац,нико га није могао повредити јер је готово био неуништив.Једино му је пета била слаба тачка ,јер су га наводно у детињству потопили у неку течност која му је дала нерањивост али су га тада држали баш за ту пету која је остала незаштићена.Ахил је био у завади са Агамемноном,главним командантом грчке војске због лепе робиње Брисеиде и то је допринело неслози међу грцима,који су били опсели Троју.Због те неслоге рат се био веома одужио,нити су грци успевали да освоје град,ни тројанци да ихотерају.Поштосе некако сазнало за Ахилову слабу тачку,Парис син тројанског краља Пријама је погодио Ахила у пету и убио га.

Toplica Milan · Balkanska korida

Одисеј

Одисеј легендарни краљ острва Итаке.Симбол је неустрачивог путника кроз непознате пределе.Његово дуго и необично путовање ,,Одисеја” наставак је ,,Илијаде”.
Враћајући се из Тројанског рата Одисеј је 20 година лутао морима,упадајући стално у разне невоље : Бура га баца на разне стране,Пристаје уз негостољубљива острва где једва сачува живу главу,а кад поверује да је путовању крај ветар га опет скрене далеко од дома.Верна жена Пенелопа га је чекала.По повратку кући први га је препознао стари и изнемогли пас Арг.Група грчких племића је приморавала Пенелопу да се уда за једног од њих.Одисеј их је побио.
Одисеј је био оличење старих грка : виспрен,довитљив,лукав, храбар и промишљен, речит и пун самопоуздања.Пенелопа је симбол верности у браку.