Istorija Afrike

Charmed · Malo ~ mače ~

Палеолит

Еволуција хоминидса и Homo sapiensа у Африци

Африка је место на коме су настали подпородица (или како се већ каже на српском) Homininae и род Homo, укључујући свих осам врста од којих само Homo sapiens постоји и данас.

Према најновијим палентолошким и археолошким доказима, hominidi су постојали пре најмање 5 милиона година. Те животиње су биле врло сличне својим блиским сродницима, великом афричком мајмуну, али су се прилагодиле ходу на две ноге што је било од кључне важности за преживљавање, и што им је омогућавало да живе и у шумама и у отвореним саванама.

Пре 3 милиона година неколико врста Аустралопитекус хоминида се развило у јужној, источној и централној Африци.

Следећи велики еволуциони корак се догодио пре око 2 милиона година, појавом Homo habilisа, прва врста хоминида способна на прави оруђе. Ово им је омогућило да почну да једу месо јер су имали могућност да лове животиње. И даље су њихова оруђа била слаба тако да су били више плен него ловци.

Пре милион година појавио се Homo erectus. Са релативно великим мозгом (1,000 cc) загосподарио је афричким равницама производећи различите камене алате који су му омогућавали да буде врло добар ловац. Научио је и да пали ватру и био је први хоминид који је напустио Африку, населивши цели стари свет. Касније се развио у Homo floresiensisа.

Фосилни остаци показују да је Homo sapiens живео у јужној и источној Африци пре око 100,000-150,000 година.

Charmed · Malo ~ mače ~

Неолитске праисторијске културе

Северна Африка

Гравуре на стенама из доба неолита, или 'петроглифи' и мегалити у Сахари, у делу који се налази у Либији сведочи о раној ловачко-скупљачкој култури у сувим пашњацима Северне Африке током леденог доба. Регион данашње Сахаре је некада био место повољно за агрикултуру. Након што је Сахара постала пустиња, насеља у северној Африци се концентришу у долини Нила, где је била основа за култуду древног Египта. Археолошка налазишта показују да су примитивна племена живела у долини Нила много пре него што је почело доба фараона. Организована обрада земљишта почиње око 6000. године п.н.е.

Суб-Сахарска Африка

Усмена предања говоре да је народ Банту преселио на југ у крајеве које су насељавали Козијанци. Банту народ је користио различите културе биљака погодне за узгој у тропској Африци, као што су касава и јам. Њихово основно оружје је био лук и стрела и копље са штитом.

Етиопија је имала посебну, древну културу са сталним контактима са Евроазијом. Сачували су јединствен језик, културу и систем земљорадње. Систем земљорадње је прилагођен сувим северним горама и није примењим у другим просторима. Најпознатији су по узгоју кафе, као и сирка.

Стара цивилизације су постојале и у данашњој Гани, као и на многм другим местима у Африци.

Charmed · Malo ~ mače ~

Историја северна Африке (3500 п.н.е. - 1500 н.е.)

Стари Египат

Писана историја пореклом из Древног Египта, и Египатски календар се још користе као стандард за рачунање времена у бронзаном и железном добу у региону.

Око 3100. године п.н.е., власт у Египту је држао владар познат под именом Мена или Менес, који је основао прву од 30 династија у египатској историји, оја је подељена на: старо, средње и ново царство. Пирамиде у Гизи (поред Каира), које су направљене за време четврте династије, сведоче о моћи фараонске државе. Велика пирамида, гроб фараона Куфуа (позната и као Кеопсова пирамида), је једини преживели објекат који је сврстан у Седам светских чуда старог света. Древни Египат је достигао врхунац моћи и територијалног ширења за време Новог царства (1567-1085 п.н.е.).

Египћани су дошли до Крита око 2000. године п.н.е. Тамо су били нападнути од индоевропских и хискоских Семита. Поразили су нападаче око 1570. п.н.е. и проширили се на Егејско море, Судан, Либију, и велики део југозападне Азије, до Еуфрата.

Раније је сматрано да је Египат медитеранска цивилизација са мало утицаја на остатак Африке. У новије време превладава другачије мишљење да је Египат био кључан за развој афричких цивилизација, као Грчка за развој европских цивилизација. Египат је имао сталан контакт са Етиопијом и горњим током Нила. Претпоставља се да су везе постојале и са Сахелом и Западном Африком, али још нису доказане.

Феничани, Грци и Римска колонизација

Раздвојени 'морем песка', Сахаром, Северна Африка и Подсахарска Африка су били повезани транс-сахарским трговачким рутама.

У северној Африци Етиопија је једина држава која је постојала у целој историји и била независна (изузев кратког периода током Другог светског рата). Земље које се налазе на Медитерану су освојене и насељене од стране Феничана пре 1000. п.н.е. Картагина је основана око 814 пне., и брзо је израсла у град који није имао ривала на Медитерану. Феничани су загосподарили свих насељених региона северне Африке западно од Великог ситриса.

Грци су основали град Сирену у Либији око 631 пне.. Сиреника је постала добро развијена колонија, иако је била са свих страна окружена пустињом и није имала никаквог утицаја на унутрашњу Африку. Грци су остварили велики утицај на Египат. Александар Велики је основао град Александрију (332 пне.), и покушао да продре јужно. На том путу је дошао до Етиопије.

Три силе Сиреника, Египат и Картагина су истиснули Римљани. Након векова ривалитета са Римом, Картагина је пала 146 пне., нешто око једног века пре него што су Египат и Сирена постали део Римског царства. Римљани су освојили целу северну Африку, али је сахара за њих била непрелазна баријера. Дошли су до Нубије и Етиопије, али је експедиција коју је послао император Нерон да открије извор Нила доживела неуспех.

Међусобни утицај Европе, Азије и северне Африке током овог периода је био значајан, а највећи ефекат је био ширење класичне културе по целом Медитерану. Битни су били и борба Бербера и Римљана, ширење хришћанства по регији и културни ефекти изградње цркава у Тунису, Египту и Етиопији.

Средњи век

Класично доба је завршило инвазијом Вандала у петом веку. Све теме везане за овај период су обрађене у другим чланцима.

"Вандали су источно германско племе које је ушло у касно Римско царство и формирало државу у северној Африци, са центром у граду Картагина. Вандали су највероватније добили име по провинцији Андалузија (оригинално, Вандалузија), у Шпанији, где су привремено били пре продора у Африку."

Charmed · Malo ~ mače ~

Историја Суб-Сахарске Африке до 1500 године

Средњовековна царства

У подсахарској Африци је било много великих царстава. Већином су били концентрисани и Западној африци где су важни трговачки путеви и плодна земља дозвољавали развој држава. Између осталих треба споменути Мали, Оба од Бенина, Канем-Борну царство, Фулани царство, Дахомеј, Ашанти царство и Сонгај.

Општа особина за овај регион је развој лабавих федерација градов држава, као што су Јоруба и Хауса.

Царства на југу су била ређа, а најпознатије је Велики Зимбабве. Регион Великих језера је био веома насељен и има добре природне услове тако да су ту настале државе Руанда, Бурунди, и Буганда.

Етиопија, блиско повезана са северном африком и Блиским истоком је била централизована држава, а Аксумитска краљевина која се тамо развила је постала регионална трговачка сила која је трговала и са Индијом).

Charmed · Malo ~ mače ~

Европска истраживања и освајања

Португалци

Битком код Сеуте Африка је престала да припада искључиво медитеранском свету. Међу онима који су учествовали у бици је био и Принц Хенри Морепловац син Краља Јована I, који је имао амбицију да за Португал добије непознате делове Африке. Под његовим водством започео је низ истраживачких путовања која су довела до опловљавања африке и успостављања португалског суверенитета над великим делом обале.

Португалски бродови су дошли до рта Бохадор 1434. године, Зеленортска острва 1445, а до 1480. године истражена је цела Гвинеја. 1482. године Диого Сао је открио место ушћа реке Конго, Рт Добре наде је опловио Бартоломео Диаз 1488, а 1498. године Васко де Гама, након опловљавања Рта добре наде, је опловио источну обалу и одатле отпловио до Индије. Португалци су полагали права над свим откривеним обалама.

Обала Гвинеје, као прва откривена и најближа Европи је била прва истражена. Бројне војне и трговачке базе су успостављене на тој обали. Највише се радило са робовима, златом, слоновачом и зачинима. Откриће Америке (1492) је узроковало развој трговине робљем, које је до ере Португалаца, постојало само у муслиманском делу Африке. Велики профит од трговине робљем и велике наслаге злата су у у ово подручје довеле и друге европске нације. Енглески морнари су у ово подручје стигли 1553. године, а за њима су пристигли Шпанци, Холанђани, Французи, Данци и други авантуристи. Надмоћност у овој области су у 17. веку од Португалаца преузели Холанђани, а у 18. и 19. веку Французи и Британци. Цела обала, од Сенегала до Лагоса је била прекривена утврђењима супростављених страна, а та борба је завршила у 20. веку превлашћу Француза и Британаца.

Јужно од ушћа реке Конго се налазио негостољубиви регион Дамара (данашња Намибија). Португалци су, од 1491. године, стицали утицај над Банту становницима, тако да је у раном 16. веку Хришћанство било широко прихваћено у Конгу. Најезда канибалистичких племена из унутрашњости је, касније у 16. веку, довела до слома те полухришћанске државе, а активности Португалаца су преусмерене у ширење на југ. Сао Паоло де Луанда (данашња Луанда) је основана 1576. године. До проглашења независности Анголе, суверенитет Португала над овим регионом (сем ушћа реке Конго) је била угрожена само једном, у периоду 1640-1648, када су Холанђани освојили луке.

Португалци су жудили за освајањем богатих арапских градова у јужној Африци, између Софале и рта Гварафуи. Португалци су до 1520. године освојили све муслиманске султанате, а Мозамбик је постао главни град португалских источноафричких територија. Доњи и средњи део долине Замбези је истражен у 16. и 17. веку. Ту су Португалци наишли на Банту племена, која су много времена била у контакту са Арапима. Уложени су велики напори да се сачува власт у држави (данашњи Зимбабве) која је тада била позната под именом Мономотапа, где су домороци ископавали злато још од 12. века. Неколико експедиција је ишло у унутрашњост земље где су пронашли веће количине злата. Португал је држао унутрашњост земље, никада веома ефектно, а све слабије током 17. века, да би у средином 18. века одустао од унутрашњости напуштањем тврђава у дистрикту Маника у Мозамбику.

У периоду своје највеће снаге Португал је имао велики утицај и у Етиопији. Португалци су мислили да је владар Етиопије легендарни хришћански краљ Јован. Група Португалаца предвођена Кристофером де Гамом у периоду 1541-1543 је боравила на том подручју. Након Гаме португалски језуити су допутовали у Етиопију. Док су покушавали да преобрате домицилно становништво у катоцилизам, што није уродило плодом, прикупили су велика знања о земљи. Педро Паез је 1615. године, као и десет година касније Џеронимо Лобо, истраживао извор Плавог Нила. Португалци су протерани из Етиопије 1663. године. У то време португалски утицај на обалама Занзибара опада услед надмоћи Арапа из Муската, а 1730. Португалци нису држали ни једну тачку на источној обали северно од Рта Делгадо.

Португал није предузимао кораке за освајањем јужног дела Африке. За Португалце Рт добре наде је био само тачка на путу до Индије.

1620. године, са циљем да предухитре Холанђане, два официра Британске Источно Индијске компаније, на сопствену иницијативу, заузела Залив Тејбл у име краља Џејмса. Њихова акција није одобрена у Лондону тако да је њихово освајање остало без ефекта. and the proclamation they issued remained without effect. Холандска Источно Индијска компанија је 1651. године, послала флоту од три мања пловила који су дошли то Залива Тејбл 6. априла 1652. када је, 164 након њеног открића, основано прво насеље у Јужној Африци. Португалци, чија је моћ била у опадању, нису имали снаге да се супроставе Холанђанима. До искрцавања Холанђана, јужна Африка је била насељена Бушманима (ловци-скупљачи) и Коима (сточарима), који су у прошлости били познати европљанима као "Бушмани" и "Хотентоти".

Charmed · Malo ~ mače ~

Берлински конгрес 1884-85

Берлински конгрес је био скуп изасланика тадашњих великих сила Њемачке, Аустро-Угарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Турске, који је под предсједништвом Ота фон Бизмарка одржан у јуну и јулу 1878. године у Берлину.

Конгресу је претходио Сан-Стефански мир, којим је завршен руско-турски рат. Према тим, претежно од стране Русије диктираним преговорима, Турска би изгубила велики део своје пређашње контроле над Балканом, а имала је бити створена велика Бугарска (ефективно руски сателит) која би укључила највећи део данашње Македоније, те делове Србије до Ниша, Албаније и грчку Македонију осим Халкидикија и Солуна. Босна и Херцеговина, иако под турским суверенитетом, добила би значајну аутономију, док су добици за Србију били веома разочаравајући јер је Русија (исправно) осећала како Србија већ полако клизи ка партнерству са Аустро-Угарском.

Против наглог пораста утицаја Русије у том региону су се највише бориле управо Аустро-Угарска и Велика Британија. Пошто Њемачка практично није морала штитити сопствене интересе на Балкану, при тим преговорима је Бизмарк могао наступити као "релативно неутралан" (позната је уосталом Бизмаркова изјава да Балкан "није вредан ни малог прста или костију једног померанског панцир-гренадира").

Исход преговора је био Берлински мир 13. јула 1878. године. Он се састојао из признања Румуније, Бугарске, Србије и Црне Горе као суверених држава. Низ других турских провинција је одвојен од Турске и или припојен другим државама, као Кипар који је додијељен Великој Британији, Босна и Херцеговина Аустро-Угарској (Берлински конгрес 1878 - окупација, 1908 - анексија).

Моћ Турске у Европи и Азији је овим мировним уговором драстично ублажена. Утицај Русије је у корист Аустро-Угарске веома смањен што је повећало тензије између два царства. Уз то је, такво преуређење Балкана довело до нових напетости на том подручју.

1900. Бурски рат, сукоб између Енглескр и холандских насељеника

Повезаност са "Викторијанским добом" у Великој Британији.

Војници краља Менелика II се се борили са Италијанима, бранећи независност Етиопије од колонизације.

Charmed · Malo ~ mače ~

20. век: 1900-1945

Африка на почетку 20. века

Први светски рат

Током Првог светског рата, у Африци је било неколико битака између Велике Британије и Немачке, од којих је најбитнија Битка код Танге.

Период између два светска рата

Након Првог светског рата, немачке колоније у Африци су припале Француској и Великој Британији.
Након овог доба осећај партиотизма и национализма се појавио међу афричким интелектуалцима и политичарима. Један од разлога је био и први светски рат у коме су европске силе користиле колонијалне војске за постизање сопствених интереса. Без бзира на то контрола Европљана над колонијама је остала веома јака.
1935. године Бенито Мусолини је послао италијанску војску на Етиопију, која је била последња афричка земља која није била европска колонија.

Charmed · Malo ~ mače ~

20. век: 1945-1990

Деколонизација

Деколонијализација у Африци је почела у Либији 1951. године. Многе земље су је следиле 50их и 60их, са врхунцем 1960 када је независност добила цела Француска западна Африка.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Naziv Afrika potice iz starog veka, kada je u njenom severnom delu bila rimska kolonija Afrika. Rimljani su svojoj koloniji dali nazivu po plemenu Afri, a kasnije je po ovoj koloniji i ceo kontinent dobio naziv.Veliki dio Afrike, koja je najtopliji kontinent, cine pustinje, polupustinje i prasume. Ali, i pored ogromnih prostranstava pod pustinjama, Afrika raspolaze velikim prirodnim bogatstvima. U periodu izmedju XV i krajem XIX veka gotovo citava Afrika bila je podeljena izmedju evropskih kolonijalnih sila. Posle II svetskog rata sve africke zemlje, izuzev nekih ostrva, stekle su nezavisnost, pa sada u Africi postoje 52 nezavisne drzave. Kao posledica duge kolonijalne zavisnosti i eksploatacije, Afrika je u pogledu obrazovanog nivoa stanovnistva i privrede najzaostaliji kontinent. Najteze posledice nerazvijenosti i siromastva su mala poljoprivredna proizvodnja, velika zavisnost od uvoza hrane i glad u mnogim zemljama. U toku cestih susnih godina opstanak miliona stanovnika u mnogim zemljama zavisi od medjunarodne pomoci.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Afrika se nalazi juzno od Evrope i jugo-zapadno od Azije.Na severo-istoku je Afrika povezana sa Azijom Sueckim moreuzom,kroz koji je prokopan Suecki kanal.Afrika je najbliza Evropi na prostoru Gibraltarskog moreuza i Sicilskog prolaza.Matematicka i ekonomsko-geografska komponenta polozaja velikih oblasti Afrike je nepovoljna.Afrika se nalazi izmedju 37� severne i 35� juzne geografske sirine,pa je Ekvator preseca skoro po sredini.Prostrane oblasti Afrike nalaze se oko povratnika,a to su najvecim delom pustinje.Zbog geografskog polozaja,vrlo tople vlazne ekvatorske klime,nizije i bezvodne pustinje su nepovoljne za zivot ljudi.

ISTORIJA OTKRIVANJA I PROUCAVANJA AFRIKE JE TRAJALA VEKOVIMA

Osnovni motive istrazivanja Afrike bili su:nabavka robova,zlata i slonovace,trazenje pomorskog puta za Indiju i kolonijalna osvajanja.Polovinom XV veka,porugalski moreplovci poceli su da plove pored zapadne obale Afrike prema jugu-za njih je u to vreme Afrika juzno od Sahare bilo isto toliko "nova zemlja" kao i Indija.Napredujuci prema jugu,Portugalci su pored obale osnivali trgovacke postaje,hvatali crnce i izvozili ih kao roblje u Evropu.To je za Evropu bila novost,dok je takva trgovina u arapskim zemljama severne Afrike i jugo-zapadne Azije obavljanavekovima ranije.

Jedan od najpoznatijih istrazivaca zapadne obale Afrike je Bartolomeo Dijaz,koji je 1487.godine dosao do Rta dobre nade.Godine 1498.Vasko da Gama je pronasao morski put za Indiju ploveci oko Afrike.Najpoznatiji istrazivaci su bili David Livingston i Stenli Morton.U Africi se izdvajajucetiri velike regije,kone smo iz prakticnih razloga omedjiili drzavnim granicama.

SEVERNA AFRIKA obuhvata sredozemno primorije,pustinju Saharu i deo sudanskog prostora.To je sutropski i susni deo kontinenta.

JUZNA AFRIKA obuhvata prostor juzno od ekvatorskih prasuma.I ona je,kao i severna Afrika,uglavnom susni tropski i sutropski deo kontinenta.

ISTOCNA AFRIKA obuhvata istocni ekvatorski i tropski deo kontinenta,najvisu planinsku oblast u Africi.

ZAPADNA AFRIKA obuhvata Gvinejsku ekvatorsko-tropsku i Kongoansku ekvatorsko-prasumsku regiju.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Prirodne odlike

Afrika je najslabije razudjen kontinent na svetu. Obala Afrike je negde visoka i strma, a negde niska i peskovita, pa skoro i nema prirodnih luka. Afrika je najvecim delom kontinent velikih visoravni i plitkih kotlina. U severozapadno delu kontinenta pruzaju se visoke venacne Atlaske planine. Izvan ovo manjeg dela, Afrika je zatalasana visoravan sa koje je mestimicno izdizu gromadne i vulkanske planine i vise visoravni, a mestimicno se spustaju kotline. Prema visini izdvajamo nisku i visoku Afriku. U obe ove oblasti nizija ima samo uz obale.

Niska Afrika zauzima severni i srednji deo kontinenta, u kojem preovladjuju predeli do 500m visine. Njoj pripadaju Sahara, visoravan prosecne visine 500m , zatim juzno od nje nesto visa Sudanska visoravan i Kongoanska kotlina.

Visoka Afrika zauzima istocni i juzni deo kontinenta. U njoj preovladjuju visine preko 1000m. U ovom delu Afrike bilo je velikih rasedanja, izdizanja i spustanja kopna. U ovoj oblasti izdvajaju se Etiposka visija i Jezerska i Juzno-africka visoravan. Najvise planine: Kilimandjaro i Kenija, cije vrhovi predstavljaju kupe ugasenih vulkana, i gromadna planina Ruvenzori.

Afrika je najtopliji i najizrazitiji kontinent ekvatorske i tropske klime. Sve velike reke izviru u visokoj Africi. Glave reke su: Nil, Kongo, Niger i Zambezi, koje se ubrajaju u najvece reke na svetu. Vise od polovine Afrike nema oticanja ka morima ,a dve petine nema ni stalnih tekucih voda. Najtopliji kontinent obiluje ekvatorskom prasumom, bujnim savanama i prostranim stepama, ali i najvecim pustinjama na Zemlji. Prasume su zastupljene u oblastima ekvatorske, vrlo tople i vlazne klime tokom citave godine. Iduci od ekvatora prema povratnicima smanjuje se kolicina padavina, pa se menja i biljni svet. Savane su tropske oblasti sa visokim travama.Afrika je najbogatiji kontinent: zlatom, dijamantima ,bakrom ,fosfatima, naftom, i nizom drugih ruda metala i nemetala. Po bogatstvu vodenih snaga ona je odmah iza Azije.

Reka Kongo

Drakensberg planine u Juznoj Africi

Pogled na Kilimandjaro

Etiopijske stene

Reka Nil

Pustinja Sahara

Fouta Djalon savana u Gvineji

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

STANOVNISTVO

Afrika zauzima 22% povrsine naseljenih kontinenata, ali zbog retke naseljenosti u njoj zivi oko 12% svetskog stanovnistva. U severnoj Africi zive narodi evropeidne (bele) rase, a u ostalom delu kontinenta mahom narodi negroidne (crne) rase. Najveci deo stanovnistva u severnoj Africi cine Arapi. Kao vrlo pokretljivi nomadski stocari i ratnici oni su u dva talasa, u VII i XI veku, rasprostrli preko severne Afrike. Vise od 2/3 ukupnog stanovnistva cine negroidni narodi. Crnci imaju mnostvo znojnih zlezda koje omogucavaju posredstvom znijenja vece oslobadjanje toplote nego kod belaca, cime se objasnjava njihova velika otpornost prema toploti. Tamni pigment stiti kozu crnaca od prejakog dejstva sunca i opekotina. Granica izmedju "crne" i "bele" Afrike je Sahara. U njenim oblastima vekovima su se mesali narodi bele i crne rase , pa su tako nastali melezi. Kod nekih meleza preovladjuju osobine bele, kod drugih crne rase, a neki su mozemo reci ,na granici izmedju ovih dveju rasa. Najbrojnij granicni narod izmedju bele i crne rase su Etiopljani. Medju crncima po jeziku i telesnim osobinama izdvajaju se sudanski crnci i Bantu crnci. Zbog nepovoljne klime za zivot belaca, u Africi ima malo stanovnistva evropskog porekla, svega nekoliko miliona. U periodu izmedju XVI i krajem XIX veka gotovo citava Afrika bila je podeljena izmedju evropskih kolonijalnih sila. Pocetkom naseg veka na ovom kontinentu bile su samostalne samo dve drzave -Liberija i Etiopija. Najvise kolonija imale su Velika Britanija i Francuska, zatim Portugalija, Belgija, Spanija i Italija. Afrika je bila poslednje utociste kolonijalizma- proces njene dekolonizacije ostvaren je posle II svetskog rata, samo neku deceniju kasnije dekolonizacije juzne u jugoistocne Azije.

Pleme sa severa Afrike

Tradicionalna nosnja u Keniji

Zena iz Bocvane

Muskarci iz Gane

Musko tradicionalna nosnja u Nigeriji